Biti preduzetnica nije lako a često ni mnogo isplativo, ali je veoma ispunjavajuće, posebno ako imate dovoljno živaca i volje da održite poslovanje u krizama koje, čini se, non-stop potiskuju jedna drugu. Ipak, ako preduzetnice pitate da li bi opet krenule istim putem one će vam uglavnom odgovoriti potvrdno.
Ovo su juče potvrdile četiri uspešne preduzetnice na predstavljanju rezultata Programa podrške razvoju i promocije ženskog inovacionog preduzetništva u organizaciji Kabineta za inovacije i tehnološki razvoj i podršku grada Beograda.
Dama u nevolji
Jedna od njih je Olga Marković, po struci kostimografkinja, koja je svoje dugogodišnje iskustvo u kreiranju kostima za reklame i filmove iskoristila da započne svoj biznis. Kako sama kaže imala je želju da radi nešto u svojoj struci ali i da istovremeno bude svoj gazda, ali je potom, kroz svoj poslovni poduhvat shvatila da “kao preduzetnik ne radite za sebe već uvek za nekoga drugog, bilo da je to klijent, bilo da su zaposleni kojima svakog meseca morate isplatiti plate ili neko treći”. Ipak, da može da krene iz početka, opet bi uradila isto.
To znači da bi opet, kao što je to učinila 2011. godine, osnovala brend donjeg veša “Damsel in Distress” ili u prevodu na srpski – “Dama u nevolji”. Na početku proizvodnje svi su joj govorili da ima veliku sreću jer tada nije postojala domaća konkurencija u svom biznisu, ali to je zapravo značilo i da nema tržišta, da treba raditi na izgradnji poverenja potrošača u naše proizvođače donjeg veša. Srećom, uspela je da izgradi ime, da stekne brojne klijente ali i da proširi asortiman – “Damsel in Distress” trenutno proizvodi i donji veš i kupaće kostime ali i gornje delove odeće.
Prema njenim rečima, u razvoju posla i promociji proizvoda pomogli su joj kontakti koje je tokom svoje višegodišnje kostimografske karijere stekla, ali i osobina koju smatra veoma dragocenom za preduzetnike – to što se nije stidela da zatraži pomoć od stručnjaka. Jer, kako Marković tvrdi, jedan čovek ne može znati sve.
Pravnica sa stetoskopom za osluškivanje tržišta
Milica Milošević sa svojih 30 godina starosti ima već pet godina preduzetničkog iskustva. Završila je Pravni fakultet u roku, sa najvišim ocenama, ali sebe je, umesto u sudnici, videla u IT preduzetništvu.
Za to, kako kaže, može da se zahvali neobičnom sticaju okolnosti. Naime, Milošević je nekoliko godina pre završetka fakulteta otkrila neprofitni sajt “Stetoskop”, za koji su na dobrovoljnoj bazi pisali lekari i koji je bio izuzetno posećen, ali nije uspevao da komercijalizuje te brojke. Želela je da razvije pomenuti sajt ali je prethodno morala steći poslovno iskustvo pa je radila u kompaniji koja se bavi prodajom luksuzne kupatilske keramike. Tamo je stekla i HR znanja ali i naučila mnogo o knjigovodstvu i generalno vođenju posla.
Sa tim znanjem i malom ušteđevinom ušla je u pregovore sa dva vlasnika “Stetoskopa” i uspela da otkupi osam odsto udela u kompaniji, ali i da dobije odrešene ruke da ga reorganizuje. Osmislila je novi princip poslovanja koji je zaživeo 2019. godine. “Stetoskop” je ostao mesto na kojem pacijenti mogu čitati stručne medicinske tekstove o bolestima koje ih muče, postavljati pitanja doktorima i dobiti korisne odgovore, ali je sada nudio i novu mogućnost – da građani zakažu pregled u privatnoj ordinaciji kod željenog doktora, često onog sa kojim su komunicirali. Ovaj sajt sada ima posetu od dva miliona na mesečnom nivou a zarađuje određeni procenat od iznosa pregleda koji su zakazani preko njega. Trenutno zapošljava 17 osoba.
Preduzetništvo umesto državnog posla
Ana Marija Kopert je vlasnica centra za školovanje u inostranstvu pod imenom ”Ino edukacija”. Na ideju o zasnivanju ovakvog posla došla je jer je i sama studirala u inostranstvu te je bila svesna koliko je teško odabrati adekvatan fakultet ali i biti primljen na njega. Zato se “Ino edukacija” bavi slanjem srednjoškolaca na studije u inostranstvo i svršenih studenata na master studije, i pomaže im da uspešno ispune sve zadatke koji su u tom procesu pred njih postavljeni.
Pošto u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori posluje kao regruter studenata, centar zarađuje od inostranih fakulteta koji mu plaćaju za ove usluge.
Dok priča o svojim prvim preduzetničkim koracima Ana Marija Kopert se priseća vremena kada nije imala podršku iz okruženja. Naime, u to vreme nuđen joj je siguran posao u Opštini Pančevo i svi oko nje su se nadali da će ga prihvatiti kako bi živela životom bez stresa, ali ona je uradila upravo suprotno. Osnovala je “Ino edukaciju” i dokazala ljudima iz svog okruženja da posao može biti nešto više od nevoljnog odrađivanja određenih zadataka za platu.
Prema njenim rečima za uspeh u preduzetništvu je osim znanja, volje i čeličnih živaca, bitna i istrajnost. Svi smo mi ljudska bića koja imaju uspone i padove, ali uspešni su uglavnom oni koji ne odustaju već se posle svakog pada uzdignu, kaže ona.
I događaji i zabave predstavljaju poslovnu šansu
Posle višegodišnjeg rada u kanadskoj ambasadi Milica Cakić je zaključila da je stekla dovoljno znanja i veština za organizovanje događaja da se upusti u novu avanturu – zasnivanje sopstvenog posla. To je i učinila u partnerstvu sa svojom drugaricom Simonom Zimonjić pronašavši industrijski prostor u blizini centra grada u kojem je počela da organizuje razne događaje za klijente, počev od venčanja pa sve do korporativnih događaja i modnih revija.
Za četiri godine postojanja ovog prostora, poznatog pod nazivom Karbon, njih dve su organizovale preko 300 događaja, a verovatno bi i mnogo više da se nije desila pandemija. Širenje korona virusa, zatvaranje grada i ljudi, a kasnije i uvođenje raznovrsnih ograničenja za izlaske, usporili su rast njihovog posla.
Međutim, one su, zajedno sa još jednom ženom, paralelno razvijale i jedan potpuno drugačiji biznis – proizvodnju guščijih i pačjih pašteta – koji im je pomogao da preguraju pandemiju i da se posle normalizacije situacije vrate svojoj velikoj ljubavi: organizovanju događaja.
Foto: Pixabay