Institut „Mihajlo Pupin“ i kompanija „SmartResearch“ proizveli su prvi srpski respirator, medicinski aparat koji pomaže pacijentima kada pluća ne mogu da obavljaju svoju funkciju. Reč je o pet prototipova, koji treba da se sertifikuju pa tek onda da krene proizvodnja.

Tokom epidemije virusa korona respirator je najtraženiji medicinski aparat na svetskom tržištu.
Prvi srpski respirator napravljen je u rekordnom roku, za mesec dana, a projekat je podržao Fond za inovacionu delatnost sa 5,54 miliona dinara preko javnog poziva. Proizvedeni respiratori namenjeni su, pre svega, srpskom zdravstvenom sistemu, ali bi proizvodnja mogla da ima i izvozni potencijal u region, jer u ovom delu Evrope niko nema razvijenu tu tehnologiju.

Otvaranje vrata za novu privrednu granu

Ideja o proizvodnji respiratora je došla od inženjera elektrotehnike Ognjena Ristića, koji je na početku epidemije video da je na svetskom tržištu nemoguće bilo nabaviti respiratore. Kaže da srpski respirator urađen po svim svetskim, modernim principima i da podržava režime invazivne i neinvazivne ventilacije.
Za srpski respirator predstoji sertifikacija u Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) da bi mogao da se koristi u bolnicama. Inženjer Instituta „Mihajlo Pupin“ Vladimir Nešić kaže da su aparati i za to spremni.
„Napravili smo uređaj koji može da stane rame uz rame vodećim svetskim brendovima. Otvaramo vrata novoj privrednoj grani, to je proizvoidnja medicinske opreme,“ naveo je on.

Podrška Fonda za inovacionu delatnost

Suosnivač firme „SmartResearch“ Marko Panić kaže da sa Institutom „Mihajlo Pupin“ sarađuju već dve godine, a da se njegova kompanija inače bavi proizvodnjom i razvojem biohemijskih uređaja za laboratorije.
To preduzeće je i apliciralo kod Fonda za inovacione delatnosti za razvoj srpskog respiratora i dobili su 5,54 miliona dinara za razvoj pet protipova uređaja za automatsku mehaničku ventilaciju pozitivnim pritiskom.
Fond za inovacione delatnosti odbrio je 53 miliona dinara za finansiranje 12 inovacionih projekata preduzeća čiji je cilj suzbijanje efekata pandemije izazvane virusom korona.
Izvor: Tanjug

Чланак Proizveden prvi srpski respirator се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sistem je projektovan tako da može da radi i na struju i na ručni pogon. To je veoma značajno u urgentnim situacijama kada, na primer, dođe do nestanka električne energije ili pri transportu životno ugroženih pacijenata.

Uređaj može da se koristi kod pacijenata koji su svesni i sami pokušavaju da udahnu, ali i kod pacijenata bez svesti. Omogućava i invazivnu i neinvazivnu respiraciju – putem maske ili tubusa. Namenjen je svim uzrasnim kategorijama – i deci i odraslima. Zauzima manje mesta od ostalih rešenja jer koncipiran da bude vertikalan. Relativno je male mase, što ga čini lako prenosivim.

Bezbedan za pacijente i za zdravstvene radnike

Ideja korišćenja ambubalona u respiratorima nije nova. Prvi put je predstavljena pre desetak godina na američkom univerzitetu MIT. Međutim, taj model je imao izvesne nedostatke koji su u novom uređaju otklonjeni.

„Analizirajući postojeća rešenja došli smo na ideju da sistem automatizujemo. Postavljeni senzori omogućavaju kontrolu pritiska i zapremine fluida (vazduha), kao i praćenje nivoa kiseonika u krvi, vlažnosti, temperature, pulsa. Uređaj takođe ima šest ugrađenih alarma koji signaliziraju kada u sistemu dođe do problema, čime je dodatno povećana bezbednost pacijenta“, objašnjava vođa projektnog tima docent dr Žarko Mišković.

Pored pacijenata, zaštićeno je i medicinsko osoblje. Naši stručnjaci osmislili su inovativan način za dvosmernu filtraciju i sterilizaciju fluida koji pacijent udiše, odnosno izdiše. Pri tome, sistem za sterilizaciju i filtraciju izdisaja može da se koristi i za sterilizaciju samog uređaja.

Uređaj uskoro spreman za verifikaciju

Osnovni prototip prvog domaćeg respiratora sa automatizovanim ambubalonom je napravljen. Trenutno se radi na njegovom daljem razvoju i optimizaciji primenjenih konstrukcionih rešenja, poboljšanju mikroelektronike i prilagođavanju korisničkog interfejsa zahtevima medicinskog osoblja.

Konstruktori očekuju da će uređaj uskoro biti spreman za verifikaciju (tehničku i medicinsku) a, nakon toga, i za upotrebu.
Interesenata za proizvodnju ovog respiratora ima, ali se još uvek procenjuju isplativost uređaja, dostupnost potrebnih komponenti, kao i mogućnosti za optimizaciju proizvodnog procesa.

Više o novom respiratoru možete pogledati na ovom linku.

Izvor: Mašinski fakultet

Чланак Mašinski fakultet napravio prototip respiratora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uporedo sa širenjem koronavirusa po svetu, rasla je potreba za respiratorima. U ovom trenutku, čak i u najrazvijenijim zemljama kao što je Velika Britanija nedostaje oko 30.000 respiratora, a ista količina je hitno potrebna i Njujorku jer su zalihe ovih aparata, kritičih u spasavanju života na izmaku.

Ispostavlja se, međutim, da hitno povećavanje proizvodnje nije nimalo jednostavno. U Italiji su od jedinog proizvođača respiratora, kompanije „Siare Engineering“ zatražili da poveća mesečnu proizvodnju sa 125 na najmanje 500 uređaja. Slično tome, „Ventilator Challenge“ u Velikoj Britaniji, konzorcijum firmi koji uključuje neka od najvećih imena u britanskoj proizvodnji, očajnički pokušava da poveća proizvodnju. I u Sjedinjenim Državama, predsednik Donald Trump konačno je nalaožio kompaniji „General Motors“ da se usredsredi na proizvodnju respiratora.

Jedan respirator za celu državu

Zato ne iznenađuje da je situacija daleko lošija u siromašnijim zemljama, gde je snabdevanje respiratorima minimalno, a novca za nabavku još manje. Na primer, u Centralnoafričkoj Republici postoje samo tri respiratora za celu zemlju; u Liberiji navodno postoji samo jedan. Bangladeš ima manje od 2.000 respiratora za više od 160 miliona stanovnika.

U tim uslovima, lako je kritikovati vlade da nisu spremne da u hitnim slučajevima snabdevaju bolnice kritičnom opremom. Ali čak i ako bi države održavale „stratešku rezervu“ respiratora, verovatno im ne bi bilo dovoljno da ispune trenutne potrebe. Ni od postojećih firmi se ne može očekivati da značajno uvećaju svoju proizvodnju preko noći, s obzirom na to da zavise od pravovremene dostave neophodnih materijala, da nemaju dovoljno radnika i da se suočavaju sa nizom drugih problema.
Činjenica je da je vrlo teško za bilo koji ekonomski sistem da zadovolji takav porast potražnje u tako kratkom roku. Ipak, današnji kritični nedostatak respiratora, testova i terapije za koronavirus je istovremeno i simptom strukturalnih nedostataka preovlađujućeg ekonomskog modela.

Pitanje nije samo u tome ko odlučuje o rapodeli postojećih resursa, već i kako se na prvom mestu predviđa i određuje tehnološki razvoj, te u kojoj meri takvi izbori uzimaju u obzir javno zdravstvo. Kriza COVID-19 zahteva da razmišljamo o ključnim pitanjima koja se tiču onoga što proizvodimo, kako to proizvodimo i za koga?

Strategija „samo ko ima da plati“

Od vremena kada su izmišljeni uređaji za podršku disanju tokom dvadesetih godina prošlog veka, oni su značajno tehnološki unapređeni. Ipak, isti ekonomski model koji je obezbedio ulaganja za ove inovacije, pout monitora i senzora, istovremeno je svaki tehnološki deo pojedinačno činio sve skupljim a samu proizvodnju sve složenijom. Kako ističe Bernar Olaio iz Centra za javno zdravlje i razvoj u Keniji, čak i kada bi siromašne zemlje mogle da priušte potrebne zalihe respiratora, mnoge još uvek ne bi imale dovoljno ljudi koji su kvalifikovani za rad sa njima.

Tehnologija respiratora nije morala da se razvija na način koji je, praktično, onemogućio njihovu dostupnost većini ljudi u svetu. To što je glavni zamajac za inovacije postala potražnja na tržištu, podstiče kompanije da razvijaju skuplje i složenije uređaje, da zaštite svoje tehnologije pravima intelektualne svojine i da prodaju ove uređaje onima koji mogu da ih priušte – a to su uglavnom bogate države. Čak je i pristup informacijama o popravci uređaja obično ograničen.

Ovo nije bio jedini mogući put. Pored sofisticiranijih respiratora, mogli smo da razvijemo jednostavnije, povoljnije modele i više prilagođene korisnicima. U stvari, 2006. godine, tri godine posle izbijanja epidemije SARS-a, Biomedical Advanced Research and Development Authority (BARDA), agencija koja je formirana u okviru amerčkog ministartva zdravlja, imala je upravo takvu ideju.

Kupi konkurenciju da bi je „pojeo“

Agencija je osmislila respirator koji bi bio pristupačan, pokretan, jednostavan za skladištenje i brzu primenu. U projektnim dokumentima koji su dostavljeni Kongresu, stručnjaci Agencije su upozorili da je postojeća tehnologija respiratora previše glomazna, skupa i tehnički teška za upotrebu.

Ubrzo nakon toga, privatna kompanija je dobila višemilionski vladin ugovor za razvoj povoljnijeg i upotrebljivijeg respiratora, a do 2011. godine predstavila je prototip američkim zvaničnicima. U 2012. godini, međutim, kompaniju je kupio veliki proizvođač medicinskih proizvoda koji je proizvodio „tradicionalne“ respiratore, kao deo šireg procesa koncentracije industrije koji je pokrenuo pitanja u vezi sa konkurencijom i antitrustovskim zakonom.
Projekat razvoja prototipa je na kraju prekinut , što je izazvalo sumnju među vladinim zvaničnicima i drugim proizvođačima uređaja da je ponuda za preuzimanje motivisana upravo tim ciljem.

Šta sada moramo da naučimo na teži način?

Zbog forsiranja isključivo tržišnog pristupa u razvoju inovacija, proizvodimo samo respiratore koji su skupi, nepokretni, u privatnom vlasništvu, previše tehnički složeni i podjednako komlikovani za upotrebu, i to u trenutku kada su nam preko potrebni pristupačn, pokretni i jednostavni uređaji.

U pokušaju da razvije takav uređaj, američka vlada se oslanjala na tržišne mehanizme i privatne firme koje se rukovode isključivo zaradom i čiji su motivi – kao što se pokazalo – direktno suprotni interesima javnog zdravlja.
Katastrofalni nedostatak respiratora u sadašnjoj borbi protiv Kovida -19, jasno ukazuje koliko je nužno da preispitamo naše shvatanje šta je inovacija i njen smisao, posebno u oblastima kao što je javno zdravstvo.

Potrebni su nam i novi međunarodni mehanizmi za promociju inovacija koje tehnologiju čine pristupačnijom, jednostavnijom za proizvodnju i jednostavnijom za upotrebu, a ne samo profitabilnijom i složenijom. Tehnologija koja je izumljena pre jednog veka ne bi trebalo da bude izvan domašaja većine čovečanstva. Sada tu lekciju učimo na težak način.

Izvor: Shamel Azmeh, Univerzitet u Mančesteru, https://www.project-syndicate.org/

Чланак Perverzna ekonomija respiratora се појављује прво на Biznis i Finansije.

„To su verzije automatizovanog manuelnog upumpavanja i ispumpavanja vazduha u telo bolesnika koje mogu da zamene medicinsko osoblje. Na taj način rasteretili bi se bolnički respiratori neophodni za negu pacijenata sa težom kliničkom slikom”, objašnjava Dragan Stanojević iz Mind grupe za Danas.

Glavna razlika je što se konvencionalni respiratori koriste kod teških kliničkih stanja gde se pacijenti obično intubiraju, te se prati niz parametara koji su od ključnog značaja za održavanje pacijenata u životu. Alternativni respiratori služe u situacijama kada ne postoji druga mogućnost veštačkog disanja, zbog ograničene količine respiratora.

„Iako se nadamo da naglog porasta broja pacijenata neće biti, ukoliko se to desi i ukoliko ne budu postojali uslovi za za standardne respiratore, sigurni smo da alternativni respiratori mogu pomoći”, poručuju iz Insitituta u razgovoru sa eKapijom.

Može da se prilagodi i za kućnu upotrebu

Alternativni respirator je znatno jeftini i jednostavniji za izradu i upotrebu. On u osnovi ima ambu-balon, ručni respirator s mehurom koji uglavnom koriste hitne službe na terenu. Tada lekari stiskanjem balona vrše respiraciju pacijenta. Takav balon je sada priključen na elektromehanički uređaj, te automatski gura vazduh iz mehura. Uz dodatne izmene biće pogodan za kućne uslove, na putu ka bolnici ili na terenu.

Institut planira i rad na pametnim respiratorima – uređajima sa više različitih parametara i modula. U toku je nabavka senzora koji će omogućiti upravljanje ovim modelima na osnovu parametara koji se prate kod pacijenata.

Širom sveta stručnjaci i entuzijasti se dovijaju kako znaju i umeju da nadoknade nestašicu respiratora i umanje opasnost ovog globalnog problema. Podsetimo se nekih rešenj kao što je 3D uređaj koji čini da jedan respirator služi četiri pacijenta. Tu je i iznenađujuć poduhvat u Kanadi – devet pacijenata na jednom respiratoru. Kao i potencijalni respirator od pumpice za mleko.

Tomislav Jelesijević
Izvor: Startit

Чланак Četvrti alternativni respirator naših inženjera na kliničkom testiranju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konstruisala ga je grupa izraelskih istraživača i naučnika iz kompanija, državnih institucija i NVO. Nacrti, dizajn i kodovi za ovaj respirator biće dostupni svima koji žele da ga proizvode.

Trenutno naučnici iz svih krajeva sveta skidaju nacrte i izrađuju prototipe ovog uređaja. On se ne može napraviti u „kućnoj radinosti“, ali može u kompanijama koje imaju određene alate, poput 3D štampača i delova za automobile.

Kreatori ovog medicinskog instrumenta se nadaju da će “AmboVent” biti široko rasprostranjen i da će pomoći u spašavanju miliona života tokom pandemije koronavirusa.

Oni pak nisu jedini koji po hitnom postupku konstruišu respiratore. U SAD je naime tim inženjera napravio ovaj uređaj uz pomoć – pumpice za mleko.

Foto: blickpixel, Pixabay

Чланак Izraelski naučnici nude nacrte za respirator svima koji žele da ga izrađuju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od trenutka kada su SAD postale novo žarište pandemije tamošnje zdravstvene ustanove prijavljuju deficit respiratora i ostalih medicinskih sredstava za borbu protiv zaraze. Gradonačelnik Njujorka, najteže pogođene oblasti, početkom nedelje je naveo da grad raspolaže slobodnim respiratorima za još samo nekoliko dana.

Ideju za jednostavno rešenje ovog problema dobila je grupa inženjera iz Merilenda. Oni su su posle saopštenja Uprave za hranu i lekove pokušali da iskoriste pumpicu za izvlačenje mleka kao respirator. Samo pomoću skalpela i šrafcigera inženjerka Bredni Gerstner je realizovala svoju ideju. Ona je pretpostavila, a potom i potvrdila, da se usisna funkcija pumpice može podesiti tako da potiskuje vazduh i ubrzo došla i do potrebnog medicinskog standarda funkcionisanja.

Zajedno sa još tri kolege ona ubrzano radi na tome da dobiju zeleno svetlo. Kako navodi jedan od inženjera, brzo su pronašli i način da „uhakuju” prekidač koji je nedostajao. „Jednostavno smo nakalemili nekoliko konektora na kontrolnu tablu pumpice i koristili Arduino za uključivanje i isključivanje”, kažu oni.

Kao i kod drugih improvizovanih rešenja, prilagođavanje je izbalansirano troškovima izrade – da bi se jedna pumpica transformisala potrebno je oko 250 dolara, dok se cena respiratora kreće između 25.000 i 50.000 dolara.

Izvor: Startit

Foto: tatlin, Pixabay

Чланак Inženjerka napravila respirator „hakujući” pumpicu za mleko се појављује прво на Biznis i Finansije.