Ribolov i uzgoj ribe su veoma značajna ekonomska grana za one koji se njima bave, ali prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) učešće proizvodnje i ulova ribe u našem BDP-u je manje od jedan posto. Pod proizvođačima se uglavnom podrazumevaju oni koji uzgajaju ribu u ribnjacima i to su najčešće preduzeća, dok se ribolovom na rekama bave ribari. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da najveći deo domaće ribe, 76%, dolazi iz uzgoja, a ostatak otpada na ono što su ulovili privredni i rekreativni ribari.

Ovu oblast regulišu Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda iz 2014. godine i srodni propisi. Prema njima, privredni ribolov dozvoljen je samo na Dunavu, Savi i Tisi, i to ne u celom toku tih reka, već u njihovim pojedinim delovima. Dozvolu za ribolov mogu dobiti samo privredna društva ili preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. U te uslove spadaju polaganje stručnog ispita, ograničenje koliko alata se može koristiti po jednom preduzetniku, ali i obaveza za ribare da vode evidenciju o količini ulovljene ribe.

Broj ribolovaca u Srbiji

Kada pokušate da kontaktirate preduzetnike registrovane za ribolov, gotovo svaki telefon je ugašen ili će vam vlasnik reći da se više ne bavi ovim poslom. Ipak, zvanični podaci pokazuju da je broj ribara u 2023. bio veći nego u prethodnim godinama. Prema rečima Nenada Budimovića iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS-a, u ovoj godini je za slatkovodni ribolov registrovano 16 privrednih društava i 661 preduzetnik-ribar. Broj preduzetnika je u odnosu na 2021. porastao za 232, a u odnosu na 2020. godinu za 253. Međutim, podaci PKS-a takođe pokazuju i da je u 2006. godini na našim rekama radilo 1.051 ribolovaca.

Dragoljub Ristić, predsednik Asocijacije alasa Srbije, tvrdi da je broj privrednih ribara 2.000 godine iznosio 3.000, ali je smanjen usled penzionisanja ljudi koji su se bavili tim tradicionalnim zanatom i nezainteresovanosti mladih za ovaj posao, kao i zbog uvođenja nove regulative. „Ranije su ribari poslovali kao kooperanti u raznim zadrugama, a sada su registrovani kao preduzetnici koji svakog meseca moraju da plaćaju poreze i doprinose bez obzira na to što mogu da rade maksimalno 150 dana godišnje i što im posao zavisi od vremenskih uslova, vodostaja i migracije riba“, objašnjava Ristić.

Prema njegovim rečima, na ruku im ne idu ni visoka početna ulaganja za bavljenje ovim poslom, koja se lako popnu i do 5.000 evra. Da bi neko postao ribar potrebno je da položi stručni ispit koji košta 1.340 dinara, ali sa administrativnim troškovima ta brojka naraste na preko 3.000 dinara. Nabavka čamca i motora košta oko 2.500 evra. Sledi kupovina samolovnih, udičarskih, povlačećih, stajaćih i drugih alata, za koje Ristić tvrdi da prosečnom ribaru neće biti dovoljni jer zakon propisuje da preduzetnik može koristiti do 30 alata, a praksa pokazuje da mu je potrebno bar stotinak. Ribar, takođe, mora da plaća poreze i doprinose u iznosu od 18.000 do 30.000 dinara mesečno, u zavisnosti od toga gde lovi ribu. Pored svega toga, on mora da plati i dozvolu za privredni ribolov koja nije jeftina.

„Država je dala upravljanje vodama različitim organizacijama, među kojima su vodoprivredna preduzeća, šumske uprave, pa čak i privatna preduzeća. Od cele Evrope jedino kod nas ne postoji telo poput Agencije za ribolov koje bi se bavilo ne samo izdavanjem dozvola, već i brigom o ribljem fondu, poribljavanjem. O tome ovde niko ne misli. Ali zato ove organizacije svake godine uredno od ribolovaca naplaćuju dozvole za ribolov koje se kreću od 90.000 do 140.000 dinara”, ističe Ristić.

Da li se ulaganja u ribarenje isplate?

Ribari kažu i da su novi propisi drastično smanjili njihovu zaradu a posledično i njihov broj, dok iz Ribolovačkog saveza Vojvodine, koje izdaje dozvole za ribolov na gornjem toku Tise, tvrde da je ribolov unosan posao.

„Ako ste dobri u ribolovu, godišnju dozvolu i većinu drugih troškova možete da pokrijete bez problema za mesec do dva meseca“, tvrdi Marija Trivunčević, v.d. direktora u ovom savezu. Dodaje da u gornjem delu Tise peca 14 registrovanih ribara, koji su u 2021. izvadili ukupno 50.407 kilograma ribe. „To je proprilična količina, posebno ako se uzme u obzir da oni ne beleže uvek baš svaku ribu koju izvade. Mi procenjujemo da je količina ulovljene ribe zapravo znatno veća”, kaže Trivunčević. Dodaje da o tome da li je privredni ribolov isplativ najbolje govori činjenica da svake godine bude popunjen maksimalni broj ribara predviđen programom upravljanja.

Visina zarade ribara pak ne zavisi samo od količine upecane ribe, već i od njene vrste, kao i od sposobnosti ribara da je prodaju. Prema rečima naše sagovornice, njihovi najčešći kupci su tržnice, ribarnice i ugostiteljski objekti.

Najveći problemi privrednog ribolova

Ribari i organizacije koje izdaju dozvole su ipak saglasni oko jednog – da je najveći problem u ovoj oblasti krivolov. Pre svega zato što nema dovoljno ribočuvara, a i tamo gde ih ima oni ne uspevaju da otkriju sve ribokradice koje su dobro organizovane i operišu u ekipama. No, i kada ih ribočuvari otkriju, krivolovci obično ne budu primereno kažnjeni. Iako zakon predviđa kazne u visini od 5.000 do 150.000 dinara, sud im najčešće naloži da plate maksimalno 20.000 dinara. Zato ribari tvrde da se krivolov isplati.

U PKS procenjuju da krivolov i krađe iz ribnjaka imaju udeo na tržištu ribe od 20% do 30%. Marija Trivunčević iz Ribolovačkog saveza Vojvodine pak misli da, generalno, u Srbiji, na jednog uhvaćenog krivolovca dolazi bar deset onih koji su promakli ribočuvarima. „Oni nanose veliku štetu ribljem fondu ne samo zbog svoje brojnosti, već i zbog načina na koji love, na primer strujom, što izaziva uginuće ogromne količine ribe“, navodi Trivunčević.

Na pitanje kako rešiti ovaj problem, ribari već imaju odgovor. Dragoljub Ristić smatra da bi krivolov mogao da se zaustavi kada bi se uvela striktna obaveza za otkupljivače ribe da traže dokaze o njenom poreklu. Tako nešto već postoji, ali se ne sprovodi onako kako bi trebalo, tvrdi Ristić i pojašnjava: „Registrovani ribari su u obavezi da vode dokumentaciju o količini ulovljene ribe i da je predaju nadležnom ministarstvu jednom godišnje. Taj svoj dokaz o ulovu takođe daju i kupcima, međutim često se dešava da oni otkupe samo deo ribe od pravih ribara a ostatak ‘na crno’, pravdajući kupovinu od krivolovaca papirima koje su im izdali preduzetnici“. Naš sagovornik primećuje da na našim pijacama ribu prodaju i oni koji su registrovani kao ribari, ali ne poseduju ni čamac niti bilo šta što je potrebno za ribolov. Po njegovom mišljenju, njima je registracija samo paravan za kupovinu ribe od ribokradica i njenu slobodnu prodaju.

Ristić naglašava da pravi ribari nikada ne bi na takav način lovili pre svega iz poštovanja koje gaje prema reci, te da se krivolovom bave samo oni koji vole novac a ne ribu. Dodaje da nisu uvek pošteni ni rekreativni pecaroši: „Mislim da se od 70.000 rekreativaca, koliko ih ima u našoj zemlji, samo 10% do 15% pridržava principa ‘uhvati i pusti’. I njima je propisano koliku količinu ribe smeju da izvade iz reke, ali neki od njih love više, izmišljajući kreativne načine da okolini ‘zamažu oči’. Na primer, uhvaćenu ribu bace u kantu za smeće pa nastave da pecaju, a zatim, kada krenu kući sa svojim dozvoljenim ulovom, svrate do kante, izvade bačenu ribu i ponesu i nju“.

Sve navedeno, kao i uvoz jeftine ribe iz najzagađenijih reka sveta, loše utiče na položaj domaćih ribara, zaključuje Ristić. Međutim, njihova situacija mogla bi se popraviti ako bi država, osim bavljenja navedenim problemima, dozvolila da ribari love i u jezerima. Korist bi imali i ribari i jezera, jer su neka od njih prenaseljena određenim vrstama poput tolstolobika koje, kada ih ima previše, zagađuju vodu.

Marija Dukić

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Foto: BarbaraJackson, Pixabay

Чланак Privredni ribolov u Srbiji: Ribari zapetljani u birokratskoj mreži се појављује прво на Biznis i Finansije.

Strast prema pecanju mnoge žene su otkrile u detinjstvu, a neke od njih kažu da trenutak dok čekaju da riba zagrize ne bi menjale ni za šta na svetu. Ribolovke koje osvajaju nagrade na takmičenjima dokazale su da mogu da pariraju muškim kolegama i to podrazumeva dobru veštinu, noćni lov, izdržljivost na niskim temperaturama i razne druge nedaće. U svemu tome nekad su podjednako uspešne, a nekad i bolje od muškaraca.

Među njima je i Obrenovčanka Ljubina Petrović koja za „Biznis i finansije“ priča da ne zaboravlja prva pecanja i kupanje na Savi sa ostalom decom. Sa drugarima je na omiljeno kupalište nosila povrće iz svoje bašte, malo soli i ribu pecala prutićem od vrbe. Alatka za pecanje modernizovana je početkom sedamdesetih godina, kada je od ujaka dobila mašinicu kupljenu u Parizu, koju još uvek čuva. Posle udaje pecala je samo na letovanju, a odlazak u penziju omogućio joj je da se vrati svom omiljenom sportu.

„Volim cveće i putovanja, ali pecanje mi je omiljeni hobi, ogromna strast. Nije mi zadovoljstvo samo da upecam, nego mir u glavi dok čekam da riba zagrize. Pre dvanaest godina postala sam penzionerka i odmah sam se učlanila u klub. Muškarci u klubu nas poštuju, a moj suprug me apsolutno podržava. On ne peca, ali pomaže mi oko nošenja štapova, stolice, stočića i drugog tereta koji moram da ponesem na pecanje“, kaže Petrović.

Učestvovala je u više od sto takmičenja i osvojila je mnogo nagrada, medalja i trofeja. Na takmičenjima za ligu Surčina i trofej Beograda stalno osvaja nagrade, a najveće zadovoljstvo bilo joj je učešće na Međunarodnom takmičenju Manić – Tisa u Novom Bečeju.

„Pecanje zimskog manića na Tisi nije bilo nimalo lako. Ta riba ne trza danju, niti kada je temperatura iznad nule, i pecali smo noću na minus pet stepeni Celzijusovih. Među ribolovcima iz Česke, Slovačke, Mađarske, Italije, Francuske i naše zemlje, uspela sam da osvojim titulu generalnog pobednika. U kategoriji u kojoj se uspeh meri kilogramima, sa dva ulovljena manića zauzela sam drugo mesto, dok je pobednik upecao četiri“, priča naša sagovornica.

Izbirljiva lovina

Nažalost, u tom sportu nema zarade, troškovi su veliki, ali mnogi ne žale da izdvoje novac za skupu opremu. Ulaganja nisu dugoročna, jer riba kad počne da trza dosta može i da pokida. Sve oštećeno zahteva dodatni novac za nabavku novog i niko ne može da proceni koliki su godišnji izdaci jednog pecaroša. Potrebno je bar četiri do pet štapova, ako se pokvari mašinica treba nabaviti novu, a tu su i fider, plovak i drugi pribor.

Hrana za ribu košta između 150 i 2.000, pa i do 3.000 dinara, a za svaki slučaj treba poneti i razne vrste mamaca, jer riba može da bude i izbirljiva, pa nekad želi glistu, nekad crva, a nekad trza na kukuruz.

„Godišnja članarina ili dozvola za pecanje za penzionere je 4.000 dinara, a za ostale je skuplja. Nisam sigurna, ali mislim da je najmanje 6.000 dinara. Dosta košta i učešće na takmičenjima, a treba platiti put i hranu. Na primer, zimsko takmičenje na Tisi u Novom Bečeju koštalo me je oko 10.000 dinara“, kaže Petrović.

Sponzora nema, svi izdvajaju novac iz svog džepa i materijalnu podršku teško bi našao i šampion koji bi se pripremao za učešće na svetskom prvenstvu.

U Obrenovcu trenutno nema više od pet žena koje love ribu, a kada bi bile oslobođene plaćanja članarine, mnoge bi sigurno krenule u ribolovačku avanturu.

Uživancija i na minus pet

Prve ribolovačke avanture Olivera Blažin doživela je sa ocem i stricem na Tisi. Ljubav prema tom sportu ušla joj je u krv i sa samo jedanaest godina postala je član ribolovačkog kluba.

Tad je u društvu bilo desetak žena, a sad ih ima malo više.

Ona već dve godine živi u Nemačkoj, ali važne ribolovačke događaje u domovini ne propušta. Borba za trofeje i medalje ne znače joj mnogo, peca iz ličnog zadovoljstva i ribolov je za nju strast podjednako kao što je i za one koji moraju da zadovolje i takmičarski duh.

„Pecam isključivo rekreativno i za učešće sam dobila nekoliko medalja i diploma. Najveći ulov koji sam imala je amur (3,8 kilograma) i upecan je na Tisi. Poslednje decenije ne izostavljam takmičenje Manić – Tisa 63 Novi Bečej i prve godine bila sam jedina učesnica, a već narednih godina sa sobom sam vodila bar pet drugarica. Manić se krije u mulju na dnu reke tokom cele godine i budi se samo noću, kada je temperatura minus pet stepeni Celzijusovih. Toliko je teško upecati ga da oko 70 ljudi uspe da upeca ukupno samo četiri, pet ribica. Nije lako stajati na hladnoći, ali za strastvene pecaroše to je doživljaj“, presrećna je i danas naša sagovronica zbog takvog iskustva.

Prema njenim rečima, za pecanje su potrebni bolji štap i mašinica koji koštaju preko 100 evra. Na takmičenjima je dozvoljeno da se peca na tri štapa, ali svaki ribolovac kod sebe mora da ima bar šest, sedam, za svaki slučaj. Potrebni su i udice, olovo, plovak, držači za štapove, hranilice, sajle, ranac, stolica i još niz drugih sitnica.

„Ukupna vrednost opreme svakog ribolovca iznosi najmanje 3.000 evra. Kotizacija na takmičenjima je najmanje 20 evra, a potrebno je dosta novca i za prevoz. Žene nisu povlašćene i sve same finansiraju, a ponekad nam omoguće jeftiniju kotizaciju. Klubovi su mešoviti i svi zajedno učestvujemo na takmičenjima. Ravnopravne smo što se tiče finansiranja, kao i svega ostalog“, ističe Olivera Blažin i uz osmeh nas pozdravlja ribolovačkim pozdravom. „Bistro“!

Naši imaju fiću, a stranci slugu i mercedesa

Na mestu današnje Ade Ciganlije nekada je bio rukavac Save, kojim je otac Spomenke Rajaković plovio svojim čamcem.

Tu je ona zavolela pecanje, tokom školovanja je pauzirala, a poslednje tri decenije stalno se takmiči i osvaja nagrade. Nekadašnja dvostruka prvakinja SR Jugoslavije, često je zauzimala jednu od prve tri pozicije na mnogim domaćim i međunarodnim takmičenjima, a poslednjih petnaest godina ne propušta ni takmičenja osoba sa invaliditetom na kojima veoma često pobeđuje.

Priča kako je to bilo ranije, kada je bilo više žena u sportu i više finansijske podrške.

„Sportski savez iz Beograda finansirao nam je put, smeštaj i trenerke na svetskom prvenstvu u Portugalu 1997. godine. I tada su ribolovci iz drugih zemalja bili mnogo bolje opremljeni. Izgledalo je kao kad na trkama automobila mi vozimo fiću, a oni mercedesa. Naši ljudi putuju tako što se u kola nagura po četvoro, petoro, dok stranaca ima najviše dvoje. Sponzori im omogućavaju mnogo veći komfor, pa su neki čak angažovali i nosača za opremu“, priseća se Rajaković.

Nekadašnja radnica Robne kuće „Beograd“ od firme je dobijala majice za takmičenja, a u preduzeću je osnovala i žensku ribolovačku ekipu.

Početnik može da se „provuče“ sa dva, tri štapa i da zajedno sa sitnom opremom izdvoji oko 1.000 evra. Dobri rezultati iziskuju kvalitetnu hranu za ribe koja košta oko 2.000 dinara, a treba platiti troškove prevoza i takmičenja, nabraja naša sagovornica i dodaje:

„Na nekim takmičenjima u glavnom gradu ima samo pet ili šest žena, a za osmomartovski kup okupi se dvadesetak. Neke ne mogu da usklade pecanje sa obavezama, a neke ne učestvuju na takmičenjima zbog neplaćene članarine. Takmičimo se ekipno i nije dobro ako nas ima manje, jer muškarac ne može da menja takmičara u ženskoj ekipi, a žena može u muškoj“.

Vojvođanske vode su joj najlepše i tamo je uvek dobar ulov, a jednom su na Savi bile tako loše vremenske prilike da su svi zajedno upecali samo nekoliko ribica. Mislila je da joj se posrećilo kada je upecala malog kedera, ali od velike treme ispustila je ribu i ona se ponovo bućnula u vodu.

Nataša Šutuljić

broj 183, mart 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Ženske ribolovačke priče: Riba jede pare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. UTRKA ZA BIJELOM NAFTOM: Litijumska groznica kruži Evropom
Budućnost je u električnim automobilima a benzinski i dizel motori trče počasni krug, najavljuju i političari i proizvođači automobila. Umesto točenja benzina u rezervoare, kod električnih automobila struja se „toči“ u litijumske baterije i tu počinju problemi. Litijuma je malo, potražnja raste, pa se novi rudnici litijuma planiraju i u Srbiji, BiH, Portugalu, Austriji.

10. MOLDAVIJA U POTRAZI ZA IDENTITETOM: Razapeta između tuđih interesa
O Moldaviji, prvoj zemlji u Evropi koja je dobila vakcine iz programa Covax, u medijima se mogu uglavnom pročitati samo tri stvari. Jedna je da ima nadaleko čuveno vino, koje čini gotovo polovinu izvoza ove zemlje. Druga je da ovo vrhunsko vino potiče iz najsiromašnije zemlje u Evropi. Treća je da je u tom siromaštvu ponikao jedan od najozloglašenijih tajkuna, povezan sa „krađom veka“ koja je Moldaviju koštala milijardu dolara, ili osminu njenog BDP-a. To je premalo da opiše sudbinu zemlje koja već tri decenije traga za sopstvenim identitetom, razapeta između tuđih interesa.

12. ŠTA SVE UTIČE NA CENE ZAČINA: Korona, nuklearno naoružanje i klimatske promene u istom sosu
Prinudno zaključani, ljudi su ponovo otkrili čari kuvanja kod kuće, pa je potražnja za začinima tokom pandemije značajno porasla širom sveta. Pored kulinarskih navika potrošača, vrednost ovog tržišta ubuduće će određivati i geopolitički sukobi. To je već slučaj sa šafranom, koji se ilegalno izvozi iz Irana zbog sankcija koje su SAD uvele ovoj zemlji. Na cene začina će uticati i klimatske promene, koje otežavaju uzgoj aromatičnih biljaka, poput vanile. Konsultanska kuća Grand view research predviđa da će zbog navedenih razloga, svetsko tržište začina koje je 2019. godine vredelo 11,5 milijardi dolara, porasti na 14,5 milijardi do 2025. godine.

Biznis

16. NAUČNO TEHNOLOŠKI PARK BEOGRAD – AKCELERATORSKI PROGRAM „RAISING STARTS“: Nove zvezde u Zvezdarskoj šumi
Na prvi javni poziv za novi, akceleratorski program koji je pokrenuo Naučnotehnološki park Beograd, stiglo je više od 180 prijava. Razlog za ovako veliko interesovanje je mogućnost da početnici u tehnološkom preduzetništvu, zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, dobiju već dokazano uspešnu stručnu, ali sada i finansijsku pomoć i to bez učešća u vlasništvu.

20. DOMAĆE TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA I SVETSKI TRENDOVI: Digitalna svetlost na kraju optičkog vlakna
Fokus tržišta telekomunikacija je, nažalost, na potpuno pogrešnom mestu. Kao što su nekada vodeće kompanije Nokia i Blackberry izgubile bitku na tržištu mobilnih telefona jer su previdele trendove koji će postati budućnost, isto će se desiti i tradicionalnim telekom operaterima ako se ne prilagode promenama koje donose novi igrači na tržištu i ne zaborave na kvazi monopole.

22. ZAŠTO JYSK ULAŽE U ODRŽIVI RAZVOJ: Sve više kupaca je svesno da nam je Zemlja jedini dom
Proizvod koji kupac poruči preko interneta kod danskog proizvođača nameštaja JYSK, stići će mu u kartonskoj kutiji koja je prilagođena veličini porudžbine. Pored smanjenja otpada i uštede električne energije, ova danska kompanija sada intenzivno radi i na razvoju ambalaže koja je biorazgradiva i na sistemu nabavke samo onih sirovina čija proizvodnja nije naštetila planeti. Zašto se JYSK odlučio na ovakva ulaganja u jednoj od najtežih godina za poslovanje, za B&F objašnjava Sem Harington, menadžer za održivi razvoj u ovoj kompaniji.

24. KAKO SE KRIZA ODRAŽAVA NA POJEDINAČNE INDUSTRIJE: Neravnomerni oporavak
Pored činjenice da pandemija nije jednako pogodila sve industrije, na porast nejednakosti među sektorima utiče i neravnomerni oporavak onih delatnosti koje su najveći gubitnici krize, poput proizvodnje metala, autoindustrije i transporta. Iznenađujući napredak globalne autoindustrije podstaknut je privrednim oporavkom Kine, gde se beleži i rast metalske industrije, pre svega zahvaljujući javnim ulaganjima u infrastrukturu. Transport je i dalje pod velikim pritiskom, s tim što su i u ovom sektoru vidne razlike u oporavku pojedinih vrsta prevoza.

Finansije

26. STEČAJ PREDUZETNIKA: Nova poslovna šansa ili propast?
Nasuprot većini zemalja u regionu, Srbija kasni sa uvođenjem stečaja preduzetnika. Iskustva u okruženju pokazuju da je najvažnije uspostaviti jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti.

28. FINANSIJSKA PODRŠKA EBRD SISTEMU NAVODNJAVANJA U SRBIJI: Krediti za „imunizaciju“ protiv klimatskih promena
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je izdvojila 30 miliona evra kredita za izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i u okolini akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac u Vojvodini. Kreditna podrška je deo zajedničkog programa za borbu protiv klimatskih promena, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO). U ovoj finansijskoj instituciji najavljuju za B&F da planiraju nove kredite za efikasnije navodnjavanje useva, jer je ono presudno za održivu proizvodnju hrane.

30. EFEKTI FINANSIRANJA JAVNOG PREVOZA U SRBIJI: Neki ne mogu da trče za atobusom jer ga nema
Godišnje se autobusima gradskog i prigradskog saobraćaja preveze u proseku više od milijarde putnika u našoj zemlji. Trećina građana Srbije nije zadovoljna javnim prevozom, a oko milion njih ne može ni da se žali, jer u 40% gradova i opština javni prevoz ne postoji. Tamo gde je ova usluga od opšteg interesa obezbeđena, sredstva koja se opredeljuju iz lokalnog budžeta za finansiranje javnog prevoza uglavnom nisu efikasno upotrebljena.

Temat – Subvencije: U kom grmu leži zec

35. ŠTA SUBVENCIONIŠU DRŽAVE U REGIONU: Gašenje pandemijskog požara
Dok su prošlogodišnji, „pandemijski“ paketi pomoći u svim zemljama Zapadnog Balkana uglavnom imali isti cilj – da spreče masovna bankrotstva firmi i otpuštanja radnika, ove godine prioriteti se donekle razlikuju. Tako je, na primer, Severna Makedonija izdvojila veliki deo budžetskih sredstava za pomoć najsiromašnijima, a Albanija za subvencije poljoprivredi. Ono što međutim povezuje države u regionu su brojne domaće i međunarodne kritike o svrsishodnosti pojedinih subvencija, pre svega kada je reč o budžetskim davanjima za javna preduzeća i subvencijama za proizvodnju energije iz uglja i malih hidroelektrana.

38. KOLIKO JE REALAN PLAN O SMANJIVANJU SUBVENCIJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI: Previše ako, premalo kako
Fiskalna strategija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% BDP-a do kraja 2023. godine, što je za skoro 40% manje u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. Imajući u vidu da su subvencije za poljoprivredu, železničku infrastrukturu, životnu sredinu i nauku strateški važne, proizilazi da bi znatno morala da se umanji budžetska pomoć javnim preduzećima. I tu cela računica pada u vodu, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

40. NOVČANA POMOĆ PRIVREDI NA LOKALU: Veća dara nego mera
Subvencije privredi u većini opština i gradova svode se na pomoć javnim preduzećima koja loše posluju, zbog čega se već godinama upozorava da one predstavljaju daleko veću štetu nego korist. Iskustva na terenu pokazuju da svega desetak opština u Srbiji upravlja svojim finansijama na način koji ih je pretvorio u efikasne servise za razvoj privatnog poslovanja.

42. KAKVU DRŽAVNU PODRŠKU PRIŽELJKUJU DOMAĆI PROIZVOĐAČI: Smanjenje nameta je najbolja subvencija
Proizvodne firme u Srbiji rado bi uzele subvencije države koje bi im pomogle da nabave opremu, mašine ili plate obuku radnika, ali bi im više od toga odgovaralo da se konačno „prečiste“ svi nameti koje plaćaju i napravi podsticajan poreski sistem. Stručnjaci skreću pažnju da bi subvencije trebalo da budu ciljane, odnosno da se konačno utvrdi koji su to sektori zaista prioritetni za privredni razvoj, a ne da to jedne godine bude turizam, druge poljoprivreda a treće IT industrija.

44. BUDŽETSKA PODRŠKA POLJOPRIVREDI: Zdrav sektor i u pandemiji
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini čine 72,6 odsto ukupnog budžeta u Ministarstvu poljoprivrede, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara. Kontrole načina korišćenja subvencija pokazuju da većina poljoprivrednih proizvođača poštuje svoje obaveze. Stručnjaci smatraju da bi budžetska izdvajanja za modernizaciju poljoprivrede trebalo da budu i veća, jer se pokazalo da je ova delatnost ostala zdrava i u pandemiji.

46. SUBVENCIJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Nova energija i stari problemi
Dok se u sektoru energetike pripremaju novi propisi koji će temeljno promeniti sistem subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, reciklažna industrija već beleži devetu godišnjicu „nerazumevanja“ sa državom kada je reč o isplati podsticaja za prikupljanje i tretman otpada. Građani, za sada, mogu da se nadaju samo posrednoj podršci za „ozelenjavanje“ svog svakodnevnog života.

48. SUBVENCIONISANI KREDITI: Mogu li „povlastice“ biti efikasnije?
Finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) predstavlja jednu od ključnih tačaka na kojoj se lomi postojanost privrednog rasta. Ulogu u ostvarenju ovog cilja imaju i subvencionisani krediti, no ostaje veliko pitanje koliko ovaj instrument finansiranja može biti efikasniji u procesu stvaranja konkurentne privrede.

50. PORESKI TRETMAN SUBVENCIJA: Kratkoročno rasterećenje obaveza nekad može biti najveća pomoć
Svim subvencijama u Srbiji je zajedničko to da moraju posebno da se evidentiraju u poslovnim knjigama i vrate u punom iznosu, ako korisnik izgubi pravo na subvenciju. Zakonodavac je uveo ovaj uslov kako bi se sprečile zloupotrebe. Ali sada preduzeća mogu doći u situaciju da više nisu u stanju da ispune uslove koji su im postavljeni prilikom odobravanja subvencija, zbog poremećaja u poslovanju izazvanih pandemijom. Možda je, zato, svrsishodno razmisliti o mogućnosti da korišćenje subvencija miruje određeni period pre nego što poslodavac izgubi pravo na njih.

Intervju

52. ALEKSANDAR ČABRILO, OSNIVAČ I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE HTEC GROUP: U dobrim vremenima se gradi poslovanje, a u lošim reputacija
“Znam da nije lako čuti ’ne’, ali svako ko želi da uspe u preduzetništvu mora da se pripremi da će ga, bar u početku, čuti nebrojeno mnogo puta. Ali bez obzira na to kako se u tom trenutku osećate, morate da nastavite dalje. Mi smo bili jako uporni, ponekad čak i naporni. Ja sam razmišljao ovako – ako mi se od sto vrata na koja sam pokucao otvore jedna, onda odmah krećem da tražim novih sto, kako bi mi se opet otvorila još jedna“, objašnjava Aleksandar Čabrilo, osnivač i izvršni direktor HTEC Group-a, kako je na globalnom tržištu uspela ova kompanija koja je osnovana usred svetske finansijske krize, a tokom pandemije je udvostručila svoje poslovanje.

Skener

56. DA LI SU FRILENSERI RADNICI ILI PREDUZETNICI: Dvolična sloboda
Zvanični Brisel upozorava kako su koncepti „radnika“ i „samozaposlenog“ na današnjim tržištima rada postali toliko zamagljeni, da su zbog toga mnogi prinuđeni, a ne „slobodni“, da prihvate ugovor kao samozaposleni. Pitanje da li su prema važećim propisima u Srbiji, frilenseri radnici ili preduzetnici je i te kako važno, jer odgovor na njega može imati dalekosežne posledice po armiju mladih ljudi, koja se iz dana u dan uvećava.

58. DA LI ĆE TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PREOTETI TRŽIŠTE AUTOMOBILA: Ćeraćemo se još
Zaokret ka električnim automobilima kao vozilima budućnosti nije samo pitanje ekološke, već i tržišne revolucije sa neizvesnim ishodom kome će od proizvođača ona biti majka, a kome maćeha. Prognoze da će tehnološki giganti zavladati i automobilskom industrijom ne deluju verovatno u bližoj budućnosti. Ali to ne umanjuje njihove ambicije i izglede da dugoročnije zaista preraspodele karte u svoju korist na tržištu automobila. I time uvećaju svoju dominaciju, za koju mnogi misle da je već sada – prevelika.

60. PROIZVODNJA DRŽAVNIH SIMBOLA: Posao s vremena na vreme
Cene državnih zastava su vrlo šarolike, i osim od dimenzije, zavise i od materijala od kog su šivene. Među najjeftinijima su one od poliestera mrežastog tkanja, dok su najskuplje one šivene od satena. U nekim firmama kažu da prodaja državne zastave iznosi svega dva procenta od njihovog celokupnog prometa. Naše istraživanje je pokazalo da se proizvodnjom ordenja ne bavi mnogo firmi u Srbiji i da nerado govore o cenama.

62. UTICAJ STILOVA RUKOVOĐENJA NA RAZVOJ PREDUZEĆA: Najgori su direktori koji se ne mešaju u svoj posao
Direktor, onakav kakvog traže kompanije u svojim konkursima, u životu – ne postoji. Nijedan pojedinac, ma koliko sposoban, nije u stanju da bez dobrog tima podjednako uspešno obavlja sve ključne zadatke od kojih zavisi razvoj preduzeća. Ali od direktora „niko kao ja“ u različitim varijantama, još je gori onaj koji „hvata krivine“. Beskorisni direktor koji ne radi ništa samo da bi opstao je najpogubniji po firmu, saglasni su i stručnjaci i zaposleni.

Nove tehnologije

64. KAKO JE SKROMNI TURSKI PROFESOR OMOGUĆIO RAZVOJ 5G TEHNOLOGIJE: Učenik koji je prevazišao sve učitelje
Razvoj 5G tehnologije je zasnovan na otkriću polarizovanih kodova iz oblasti fundamentalnih nauka, do koga je došao turski profesor Erdal Arikan. Svi su ga ubeđivali da „batali“ rešavanje problema od koga su odustali i „najveći američki umovi“, a kasnije su njegovo otkriće ignorisale i najprestižnije američke kompanije. Nasuprot njima, kineska kompanija Huavej je odmah prepoznala vrednost Arikanovog dostignuća i na njemu razvila inovativnu 5G tehnologiju, uručivši mu i zvanično priznanje za njegov rad. Zahvaljujući tome, danas Huavej poseduje dve trećine svetskih patenata vezanih za polarizovane kodove – deset puta više od najjače konkurencije.

Nauka

66. POTRAGA ZA NAJVEĆIM NEGATIVCIMA U SVEMIRU: Uhvati me ako možeš
Nakon što su uspeli da prvi put snime crnu rupu, a potom i da otkriju onu najbližu Zemlji, naučnici su uz pomoć najnovijih računarskih modela došli do zaključka da u okolini ovih „ubica galaksija“ postoji mnoštvo planeta. Na nekima od njih je moguć i život, ali uz verovatnoću da tamo vreme drugačije protiče nego na Zemlji.

Koktel

68. GOLUBARSTVO U SRBIJI: Na krilima prošlosti
Kada slušate sa kojim nadahnućem golubari pričaju o svom hobiju, učiniće vam se da golubarstvo sasvim sigurno čeka svetla budućnost. Istina je, međutim, potpuno drugačija – sve je manje mladih koji imaju volje, vremena ili sredstava da gaje golubove i da ih treniraju za takmičenja. A zamiranje ove discipline bi predstavljalo nenadoknadivu štetu ne samo za Srbiju već za celu planetu, kažu golubari, jer mi imamo autohtonu vrstu goluba koji u visokom letu pravi najbolje rezultate na svetu.

72. ŽENSKE RIBOLOVAČKE PRIČE: Riba jede pare
Žena je i dalje manje u sportskom ribolovu, ali one kojima je pecanje strast kažu da su ravnopravne, a nekada i bolje od muškaraca. No, bez obzira na pol, ovaj sport nije isplativ kod nas. Naprotiv, riba „jede“ mnogo novca zato što je oprema skupa a mora često da se obnavlja. Na takmičenjima u inostranstvu, naši takmičari uglavnom sve sami finansiraju, dok konkurencija iz drugih zemalja često ima sponzore, pa to izgleda „kao kad na trkama automobila mi vozimo fiću, a oni mercedesa“.

74. GROCKA – TURIZAM U SOPSTVENOM GRADU: Šetnja duga šest hiljada godina
Beograd među voćnjacima i vinogradima s pogledom na Dunav. Ovako bi mogao da glasi neki od turističkih putokaza za Grocku, jednu od sedamnaest beogradskih opština. Ako živite u nekom drugom delu prestonice, u Grockoj možete da se osećate kao turista u sopstvenom gradu. Što kolima, što peške, u prilici ste da se prošetate kroz šest hiljada godina istorije. I da razmislite o ponudi da uložite u voćnjake.

Komunikacije

76. ZABLUDA KOJA SE PRENOSI S KOLENA NA KOLENO: Kako su zeleni falsifikovali svog „Če Gevaru“
Govor koji je pre dva veka održao indijanski poglavica Sijetl kada je morao da preda zemlju belim doseljenicima, pravi je primer kako istorijske događaje prekrajaju oni koji ih prenose i oni koji ih koriste za svoje potrebe. Njegov govor su menjali decenijama, sve dok neko nije umetnuo upozorenje da će pohlepa belog čoveka uništiti planetu, koje ga je učinilo „Če Gevarom“ ekološkog pokreta. Kult indijanskog „proroka“ traje i danas, iako je u međuvremenu dokazano da su stvarni događaji bili potpuno obrnuti.

Reprint

78. „SONI“ OSTVARIO NAJVEĆU ZARADU U ISTORIJI: Povratak iz „kliničke smrti“
„Soni“ će nakon godina tavorenja imati najveći profit u istoriji – i to ne zahvaljujući elektronici.

Vremeplov

80. IŠČEZLO DRŽAVNO ZANIMANJE: Objavi i nazad dojavi
Dobošari su nekada bili glavni izvor vesti šta država „daje na znanje“ narodu – od objave rata, preko imena dužnika kojima će biti zaplenjena imovina jer nisu platili porez, pa do proglasa da je zabranjeno lenčarenje po kafanama. Podrazumevalo se i da dobošar dojavi vlastima kakvo je „raspoloženje naroda“, ali i da stranke na vlasti koriste ove državne službenike za političku propagandu protiv opozicije. No, kako su bili slabo plaćeni, dobošari su se snalazili za dodatnu zaradu ulazeći u „javno-privatna“ partnerstva. Pored državnih objava, vikali su „čujte i počujte“ i da bi okupljenom narodu čitali oglase privatnika.

Чланак Biznis i finansije 183: Subvencije – U kom grmu leži zec се појављује прво на Biznis i Finansije.