Nasuprot većini zemalja u regionu, Srbija kasni sa uvođenjem stečaja preduzetnika. Iskustva u okruženju pokazuju da je najvažnije uspostaviti jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti.
Vest da je formirana radna grupa u Ministarstvu privrede koja će sastaviti predlog zakonskog rešenja o stečaju preduzetnika, ponovo je aktuelizovala ovu temu u medijima, ali bez jasnog uvida u to šta je stečaj preduzetnika i zašto je važan.
Preduzetnik je osoba (fizičko lice) koja obavlja poslovnu delatnost na tržištu (zanatlije, ugostitelji, agencije, advokati, javni beležnici…) i koji su upisani u poseban registar. Ono što je svim preduzetnicima zajedničko je to da odgovaraju za sve poslovne obaveze ličnom imovinom, a ova odgovornost ne prestaje ni brisanjem preduzetnika iz registra.
S druge strane, ortaci i komplementari u ortačkim i komanditnim društvima, odgovaraju ličnom imovinom za obaveze društva, ali nisu preduzetnici.
U našim trenutnim zakonima, stečaj preduzetnika nije moguć, već samo stečaj pravnih lica.
Novina ili podgrejana priča?
Stečaj je sudski postupak kolektivnog namirenja potraživanja poverilaca pravnog lica koje nije u mogućnosti da izmiri svoja dugovanja (stečajni dužnik), usled trajne ili preteće nesposobnosti plaćanja, ili prezaduženosti. U stečaju se imenuje stečajni upravnik koji upravlja imovinom stečajnog dužnika, utvrđuje dugovanja, unovčava imovinu (stečajnu masu) i iz toga namiruje dugovanja. Stečaj se uobičajeno okončava brisanjem dužnika iz registra APR, nakon deobe stečajne mase.
Nad stečajnim dužnikom može biti sprovedena i reorganizacija. Planom reorganizacije predviđa se nastavak poslovanja stečajnog dužnika uz mogući otpis dela potraživanja, prodaju dela imovine, isplatu dugovanja na rate, i uz druge mere, u ograničenom vremenskom periodu. U tom slučaju, stečajni dužnik dobija mogućnost za novi početak.
Sadašnje pravo Srbije ne poznaje stečaj preduzetnika. Međutim, u periodu od 2004. do 2010. postojala je mogućnost stečaja preduzetnika, i taj stečaj se delimično razlikovao od stečaja pravnih lica. Na primer, posle zaključenja stečajnog postupka, preduzetnik je mogao biti oslobođen obaveze izmirenja ostataka dugovanja po deobi, nije mogao da podnese plan reorganizacije, ali je postojala mogućnost lične uprave, tako da sam preduzetnik unovčava imovinu i namiruje potraživanja, uz nadzor stečajnog upravnika. Sud je mogao da opozove ličnu upravu u određenim slučajevima.
Ipak, usled nejasnih i nedorečenih odredbi zakona, stečaj preduzetnika nije zaživeo.
Pogled preko
Stečaj preduzetnika ne poznaju čak ni sve zemlje u okruženju. Bosna i Hercegovina nema stečaj preduzetnika, već samo pojedinaca – članova ortačkih i komanditnih društava. Crna Gora poznaje stečaj preduzetnika, ali se on u praksi ne sreće zbog nejasnih i nedorečenih odredaba. Severna Makedonija poznaje mogućnost stečaja preduzetnika, sa relativno dobro razrađenim posebnim odredbama u zakonu. Najzad, Slovenija i Hrvatska imaju celovit sistem stečaja – pravnih lica, preduzetnika i građana (potrošača).
Najinteresantniji je hrvatski primer, jer je relativno nov i sveobuhvatan. Hrvatska je uredila pitanje stečaja pravnih lica i preduzetnika u Zakonu o stečaju, pri čemu za preduzetnike važi poseban režim, te propisuje stečaj potrošača u Zakonu o stečaju potrošača. I kod preduzetnika i kod potrošača u Hrvatskoj, postoji mogućnost da stečajni dužnik bude oslobođen obaveza, ali uz jasno definisane uslove (da nije osuđivan za određena krivična dela, odsustvo prevarnih radnji u pogledu poreskih obaveza i javnih davanja, nepostojanje prethodnih oslobođenja u stečajnim postupcima, onemogućavanje namirenja poverilaca i sl.).
Ono što, međutim, nedostaje u Hrvatskoj je uređenje odnosa između stečaja preduzetnika i potrošača, ukoliko ova dva postupka dođu u međusobnu konkurenciju.
Kakvo je očekivano rešenje?
Vlada Srbije je donela Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018–2020. (Program) kao okvir za uvođenje novog zakonskog rešenja. U pitanju je nekoliko odrednica:
- Postoji veza između stečaja preduzetnika i potrošača, ali će se uvoditi po etapama, pri čemu će se prvo uvesti stečaj preduzetnika, a nakon uređenja tržišta potrošačkih NPL-ova, i stečaj potrošača;
- stečaj preduzetnika će se uvesti kroz dopunu postojećeg Zakona o stečaju;
- stečaj preduzetnika treba da bude jednostavan, kako se dužnici i poverioci ne bi demotivisali;
- stečaj preduzetnika ne treba da bude ograničen samo na dugove po osnovu poslovanja, već i dugove van poslovnih odnosa;
- postupak treba da na kraju obezbedi oslobođenje preduzetnika od duga, balansiranog izuzimanja određene imovine iz stečajne mase, a time i mogućnost „novog početka“, uz sprečavanje zloupotreba;
- mogućnost reorganizacije treba da postane dostupna i preduzetnicima, kao i vaninstituciona mogućnost reorganizacije (finansijsko restrukturiranje).
Smatramo da je opisano dvostepeno upotpunjavanje sistema stečaja iznuđeno rešenje. Celovit i balansiran stečajni sistem koji bi uključio i preduzetnike i potrošače, obezbedio bi ravnomernu raspodelu stečajne mase i jasniji status samog dužnika, koji bi u konkurenciji dva stečaja imao jasna pravila i posledice.
Međutim, osmišljavanje integralnog sistema stečaja (za pravna lica, preduzetnike i potrošače), zahteva vreme i širu analizu. Dok postoji uhodan sistem stečaja nad pravnim licima (koji bi mogao da se prilagodi preduzetnicima), stečaj nad potrošačima zahteva uvođenje novih instituta zbog izrazito socijalnog karaktera ovakve vrste stečaja, ali i zbog problema zaštite podataka. To će podrazumevati uključivanje socijalnih službi, i posebno edukovanih stečajnih upravnika, koji treba da su obučeni za upravljanje imovinom i socijalni rad.
Stečaj preduzetnika mora imati vezu sa stečajem potrošača, jer je insolventnost preduzetnika nekada teško odvojiva od insolventnosti fizičkog lica, pa je neophodno da postoji mogućnost vođenja jedinstvenog postupka ukoliko postoji istovremena insolventnost preduzetnika i potrošača koji su objedinjeni u jednoj osobi. Program je, stoga, očigledno odredio da stečaj preduzetnika ne treba da bude ograničen samo na dugove po osnovu poslovanja. Ovakvo rešenje uvelo bi stečaj potrošača na mala vrata. Ipak, smatramo da takvo rešenje nije dobro, upravo zbog socijalne komponente stečaja potrošača, koja se pred privrednim sudovima ne može ostvariti.
Pored toga, režim stečaja preduzetnika trebalo bi da bude primenjen i na članove društava koji odgovaraju za obaveze društva ličnom imovinom, tj. ortake i komplementare u ortačkim i komanditnim društvima.
Buduće rešenje mora da uvede balansiran pristup otpisu dugovanja, uvođenjem jasnih uslova pod kojima će to moći da se učini, po uzoru na dobru praksu u okruženju.
Mogućnost reorganizacije preduzetnika mora biti izuzetak, posebno imajući u vidu brojna negativna iskustva u reorganizaciji privrednih društava, kada su počinjene razne zloupotrebe s ciljem da se izbegne namirenje potraživanja poverilaca i umanji imovina dužnika.
Vaninstitucioni okvir za restrukturiranje preduzetnika već postoji u vidu sporazuma o finansijskom restrukturiranju preduzetnika, koji predviđa poseban postupak i uslove restrukturiranja, ali i poreske olakšice, poput plaćanja poreskog duga na rate. Ipak, čini se da su podsticaji, ali i informisanost šire javnosti o ovoj mogućnosti, na niskom nivou.
U ovom trenutku nije poznato kakvo će rešenje predložiti radna grupa, ali imajući u vidu iskustva u regionu, imperativ je da se stvori jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti. Po usvajanju zakonskog okvira za stečaj preduzetnika, biće neophodno da se uloži dodatna energija da se edukuje stručna i opšta javnost o mogućnostima ove vrste stečaja, kako ne bi ostala mrtvo slovo na papiru.
Ivan Nikolić, advokat u advokatskoj kancelariji Samardžić, Oreški & Grbović (SOG)
Foto: Pixabay