Prvi put od maja 2015. godine rublja je na nivou od 50 za dolar, i takav oporavak nakon znatnog pada čini je najuspešnijom valutom na svetu.

Međutim, ovaj uspeh nije postignut tržišno, jer rublju na Zapadu svi izbegavaju a kod kuće u Rusiji je ona obavezna novim merama dražave – zabranom ruskim domaćinstvima da povlače deviznu štednju iz banaka, obaveznom zamenom dela deviza u rublje za firme i naplatom nafte i gasa prodatih u svetu konverzijom iz čvrstih valuta u rublje.

Rublja je porasla prema dolaru za više od tri odsto na 50,22 rublje za dolar na Moskovskoj berzi na trgovanju do 7:24 časova po srednjoevropskom vremenu, a prethodno je dostigala kurs od 50,01, izveštava Rojters.

Ruska valuta je takođe ojačala u odnosu na evro za tri procenta na 52,89, prvi put od aprila 2015.
Pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini, rublja se trgovala na nivou od oko 80 rubalja za dolar i 90 rubalja za evro. Rublja se tada trgovala u slobodnom režimu, bez podrške mera kontrole kapitala, i trpela je pritisak berzi zbog straha od sankcija.

Jaka rublja smanjuje prihode Rusije od izvoza robe za dolare i evre, a potpredsednik vlade Andrej Belousov je ovog meseca rekao da bi industriji pogodovalo ako bi njen kurs pao na između 70 i 80 rubalja za dolar.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rublja dostigla najviši nivo u poslednjih sedam godina u odnosu na dolar се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Strategija Rusije ostaje ista: jačajući sopstveni ekonomski, tehnološki, naučni potencijal, spremni smo da sarađujemo sa svim savesnim partnerima na principima poštovanja međusobnih interesa, apsolutne premoći međunarodnog prava, jednakosti država i naroda“, rekao je Putin u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS.

Ruski predsednik je ponovio da je Zapad zauzeo neodgovoran makroekonomski kurs, uključujući štampanje novca a sve to nanosi štetu poslovanju i ima negativan uticaj na obične ljude.

„Rusija se aktivno bavi prebacivanjem ekonomskih tokova na pouzdane partnere“, rekao je ruski predsednik u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika).

Pozvao je učesnike skupa na Istočni ekonomski forum koji će biti održan u septembru u Vladivostoku.

Predsednik Rusije rekao i da se zemlje BRIKS spremaju za stvaranje međunarodne rezervne valute.

„Ruski sistem za finansijske transakcije otvoren je za priključivanje banaka država ‘petorke’. Širi se prostor na kojem se koristi ruski platni sistem ‘Mir’. Razmatra se pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta naših država“, rekao je ruski lider.

Izvor: Fonet

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак BRIKS se sprema za stvaranje međunarodne rezervne valute се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taman kada se mogao nazreti završetak pandemije korona virusa, desila se ruska invazija na Ukrajinu, kao hladan tuš za ceo svet. Njene posledice već mesecima trpi cela Evropa, ali naravno najveću štetu, i u ljudskim životima i u ekonomiji, podnosi Ukrajina. Ni Rusija međutim nije u dobroj situaciji – iz nje se odliva strani kapital, ljudi ostaju bez posla, kupovna moć pada… Jedino što raste je rublja.

Istini za volju, i rublja je padala na početku rata. Sa 78 rublji, za koliko se pre invazije mogao kupiti dolar, u njenim prvim danima taj broj je porastao na 138 rublji. Od tada se izdešavalo mnogo toga, između ostalog Rusiji su uvedene i čuvene sankcije koje su dobrim delom oštetile i privrede onih koji su ih uvodili. Ipak, posle svih problema i najava bankrota ove države, ruska valuta je u međuvremenu toliko ojačala da se danas za nešto manje od 57 rublji može kupiti jedan dolar.

Šta se promenilo?

Za početak, cena nafte, čiji je Rusija veliki izvoznik. Obično kada raste njena cena, raste i vrednost rublje. A kao što i sami vidimo nafta i gas su iz nedelje u nedelju sve skuplji. Međutim, to nije bio jedini razlog za jačanje ruske valute.

Ruska centralna banka je sprovela nekoliko mera za jačanje rublje, kao što je bila npr. zabrana trgovanja pomoću margine. Ideja za preporod rublje je bilo više, ali na ostvarivanju nekih od njih nalazile su se i prepreke, poput zamrzavanja ruskih deviznih rezervi u inostranstvu, što je značilo da centralna banka ove zemlje ima manje sredstava za osnaživanje svoje valute. Rusija je, verovatno pripremajući se za rat, godinama unazad menjala sastav deviznih rezervi, smanjujući u njima udeo dolara, u korist evra i juana. Međutim, posle napada na Ukrajinu nije samo Amerika uvela sankcije toj zemlji, već i EU. Tako je Rusija došla u situaciju da može da raspolaže samo sa polovinom svojih deviznih rezervi.

U takvim okolnostima ruska centralna banka je odlučila da učini ono što može, pa je uvela kontrolu kapitala odnosno zabranu transakcija sa nerezidentima, podigla referentnu kamatnu stopu sa 9,5 odsto na 20 odsto, ograničila svote koje rezidenti mogu transferisati u inostranstvo na 10.000 dolara mesečno, ograničila podizanje novca u stranoj valuti na 10.000 dolara, obavezala izvoznike da 80 odsto svojih prihoda razmene u rublje… Nešto kasnije doneta je odluka i da “neprijateljske zemlje” u koje se izvoze ruski energenti moraju ovu robu plaćati u rubljama.

U međuvremenu prihodi od nafte i gasa su rasli, a Rusiju su napuštale mnoge strane kompanije što je rezultiralo padom uvoza u ovu zemlju, budući da su one deo svojih proizvoda uvozile. Tako se ova zemlja našla u velikom spoljnotrgovinskom plusu, što je možda i najznačajniji razlog za jačanje rublje.

Kada se situacija donekle stabilizovala, popuštane su neke od pomenutih mera. Referentna kamatna stopa je vraćena na 9,5 odsto, dozvoljeno je trgovanje pomoću margina, izvoznici više ne moraju novac pretvarati u rublje, sada se može na račune u inostranstvu transferisati 50.000 dolara mesečno… Ni to nije uticalo na promenu trendova – rublja je nastavila da jača.

Ipak, mnogi ekonomisti tvrde da se u ovoj ruskoj računici nešto ne slaže, jer je privreda u slobodnom padu a valuta je jaka kao da se ništa ne dešava.

U kakvom je stanju ruska ekonomija?

Prema rečima analitičara ruska valuta je odvojena od ruske realnosti. Tu realnost čini i stanje ekonomije. Prema proceni ruske centralne banke, BDP ove zemlje će u 2022. pasti za osam do 10 odsto. Njena privreda posluje sve lošije, što utiče negativno i na životni standard građana. Mnoga dobra poskupljuju, a deo stanovništva, ponajviše onaj koji je radio u stranim kompanijama, ostaje bez prihoda.

Pojedini analitičari prognoziraju da bi Rusija u narednom periodu mogla ući u duboku recesiju, međutim ima i onih koji su već revidirali ovakve prognoze. Primera radi, „JP Morgan“ je ranije predvideo da će se ruski BDP u drugom kvartalu ove godine smanjiti za 35 odsto odnosu na prethodni i za sedam odsto do kraja godine. Međutim, nedavno je ova banka saopštila da je ruska ekonomija u boljem stanju od očekivanog, i da “dostupni podaci ne ukazuju na nagli pad aktivnosti „. S druge strane, Institut za međunarodne finansije (IIF) je objavio da će ruska ekonomija pasti 15 odsto ove godine i još tri odsto u 2023. Takođe, kažu oni, ova zemlja bi se mogla naći u problemu kada je u pitanju otplata spoljnog duga.

Prognoze su, kao što vidimo, različite, ali jedno je sigurno – ruska ekonomija ove godine sigurno neće rasti.

Izvor: The Conversation, N1

Foto: Pixabay

Чланак Kako je došlo do jačanja rublje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom marta nakon što je počeo ruski rat protiv Ukrajine za jedan dolar bilo je potrebno 150 rublji, dok je danas nakon rasta vrijednosti ruske valute porasla za dolar potrebno 57,1 rublji, javlja Radio-televizija Crne Gore.

Rublja je ove godine postala najuspešnija valuta u svetu uz pomoć kontrole kapitala i drugih finansijskih mera ruske vlade.

Izvor: Danas/RTCG

Foto: Pixabay

Чланак Vrednost ruske rublje je dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom godine njen kurs je porastao za 11 odsto, dok je nadmašio brazilski real, koji je dolaru dodao devet odsto.
Kako navodi list, ruska valuta je uspela da ojača zbog mera ruskih vlasti da se suprotstave sankcijama. Konkretno, pored nametanja kontrole kapitala, vlada je obavezala izvoznike da prodaju devize i plaćaju isporuke gasa u rubljama, prenosi „Blumberg“.

Posle početka specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, zapadne zemlje su pojačale sankcije na Moskvu. Restriktivne mere su uglavnom uticale na bankarski sektor i snabdevanje visokotehnološkim proizvodima. Mnoge zemlje su najavile zamrzavanje ruske imovine.

Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom, kakvih još nije bilo, ali su istakli da su spremni za takav razvoj događaja. Dakle, od 1. aprila Rusija prihvata plaćanje gasa samo u rubljama. Uvoznik mora otvoriti poseban račun kod Gazprombanke, na koji će preneti sredstva u valuti navedenoj u ugovoru. Banka će ovu valutu prodati na Moskovskoj berzi i kreditirati rublje na račun kupca gasa, sa kojeg će se vršiti obračuni sa dobavljačem, Gaspromom.editirati rublje na račun kupca gasa, sa kojeg će se vršiti obračuni sa dobavljačem, Gaspromom. rublja je 2022. godine postala najbolja svetska valuta po stopi jačanja prema dolaru, prenosi Blumberg, javlja RIA Novosti.

Чланак Blumberg: Rublja postala najbolja svetska valuta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do 10. marta kurs rublje pada na 138 za dolar i 143 za evro, što je oštar pad sa predratnih 85 rubalja za evro i 75 rubalja za dolar, piše portal index.hr u analizi rusija je uspjela vratiti rubalj na razinu prije invazije kako.

Zašto se to događa, uprkos sve širim i intenzivnijim sankcijama, nagomilavanju troškova rata, spuštanju kreditnog rejtinga države u status „smeća“ i uopšte sve težoj ekonomskoj situaciji u Rusiji?

Inflacija se popela na 15,66 odsto do 25. marta, prema informacijama Ministarstva finansija Rusije i državne statističke agencije Rosstat, što je za 6,51 postotaka više nego pre invazije na Ukrajinu, kada je iznosila 9,15 odsto. Jedna od namirnica kojima je cena posebno jako porasla je šećer, za više od 37 posto, što je dovelo do službene istrage u Rusiji oko veštačkog izazivanja rasta cene te sirovine.

Analiza ruskog državnog Instituta Vneshekonombanka, objavljena 22. marta, predviđa da će realne plate 2022. pasti za 12 posto, a inflacija narasti na 19,3 posto do kraja godine.

Institut za međunarodne finansije predviđa pad BDP-a Rusije za 15 posto, ruske kompanije na berzama Zapada su izgubile stotine milijardi dolara, uvoz u Rusiju je stao, zbog sankcija nedostaju delovi za letelivce i mašine u industriji, privreda je itekako pogođeno, pa zašto se onda rublja oporavlja?

Nagli pad kursa na početku

Jedna od prvih sankcija Rusiji, i jedna od najefektivnijih, bilo je zamrzavanje deviznih rezervi entralne banke Rusije. Do sada je zamrznuta gotovo polovina, uglavnom u dolarima i evrima, čime joj je onemogućeno da se bori protiv pada kursa rublje prodajom dolara i evra na domaćem tržištu.

Kao odgovor na to Rusija je uvela politiku prema kojoj kompanije moraju 80 odsto svojih prihoda od izvoza pretvoriti u rublje, što se primarno odnosilo na izvoznike nafte i gasa, čime su zaobiđene sankcije.

Uz to je u očekivanju visoke inflacije podignuta referentna kamatna stopa Centralne banke Rusije s 9,5 na 20 odsto.

Zabranjeno je strancima da „iznose“ dolare i evre iz zemlje, CBS je pritila da će zabraniti dospele isplate stranim vlasnicima ruskih obveznica, ali procenjeno je da bi dugoročno za Rusiju štetan prestnak vraćanja dugova stranim investitorima jer bi to bio signal privredne i političke slabosti, a budući dug bi bio daleko skuplji.

Plaćanje nafte i gasa u rubljama

Putin je 23. marta najavio plaćanje nafte i plina rubljima, umesto kao do sada evrima i dolarima. Primerice, evri čine 58 odsto prihoda od izvoza Gasproma, najveće gasne kompanije u Rusiji, a dolari 39 odsto.

Plan je bio da kupac plina kupi rublje za evre i dolare na Moskovskoj berzi jer zbog sankcija Centralnoj banci Rusije to nije bilo moguće napraviti preko nje. To se moglo učiniti i preko nekih banaka, koje još nisu bile pod sankcijama. Nakon nekoliko dana pretnji između Rusije i država EU, koje su odbijale Putinov ultimatum o plaćanju u rubljama, stalnih izmena onoga što najavljuje Putin i onoga što najavljuje Kremlja, prvog aprila ništa se nije dogodilo, a gas i nafta su se nastavljeni da se plaćaju u evrima i dolarima.

Jedan od najvećih potpornih stupova kursa rublje je nastavak kupovine nafte i gasa od evropskih država. To je nit koja održava rublju i privredu Rusije na životu.

Bloomberg Economics očekuje da će Rusija zaraditi gotovo 321 milijardu dolara (292 milijarde evra) od izvoza energije 2022., što je više od trećine u odnosu na prošlu godinu, ako njeni glavni kupci, što se posebno odnosi na EU, nastave kupovati rusku naftu i gas.

Sve dok nafta i plin teku cevima po Euvopi i prema njoj, rublja se može odbraniti.

Praktično je nemoguće da kurs rublje ostane isti kao i pre rata da nema nametnutih politika koje ga veštački održavaju, zaključuje Branimir Perković u analizi za Index.hr.

Izvor: Danas

Foto; Pixabay

Чланак Kako je Rusija uspela posle pada rublje da je ponovo ojača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini je krah najprostranije države na svetu. Posebno snažne posledice ostavljaju zabrana korišćenja platnog sistema SWIFT, te zaplena deviznih rezervi ruske centralne banke.

Čak se i tradicionano neutralna Švajcarska, koja je ovakav status zadržala i tokom Drugog svetskog rata, ovog puta uključila u sprovođenje kaznenih mera.

Za samo dva dana od objavljivanja ekstra snažnih kazni, ruska valuta je primetno oslabila; na moskovskoj berzi je za dolar bilo potrebno izdvojiti čak 135 rublji, naspram 79 pred sukob. Međutim, desetak dana kasnije rublja se neočekivano i brzo oporavila na tečaj od 84 za dolar, oko koga se nadalje minimalno vrti.

Bio je to pravi šok za učesnike na svetskom finansijskom tržištu, navikle da ruska valuta neprekidno slabi. Kad ono ruski novac počeo da jača, i to u sred sukoba protiv susedne države i nezapamćeno strogih sankcija bogatijeg dela svetske zajednice.

Prelomni momenat bila je odluka ruske vlade da se gas prodat zemljama koje protiv Rusije primenjuju sankcije nakon 1. aprila počne naplaćivati upravo u rubljama.

Mada su zapadnjaci odbili da prihvate ovaj zahtev i insistiraju da plaćaju kao što piše u ugovorima, uglavnom u evrima i dolarima, reakcija tržišta je bila strelovita. Rublja se gotovo preko noći oporavila i povratila na takoreći predratni tečaj.

Dva aduta

Dva aduta u ruskim rukama pomogla su u preokretu. SAD, glavni inicijator i kreator sankcija, uspele su svojoj politici privući samo bogatiji deo svetske zajednice, kolokvijalno znan kao „Zapad“.

Osim država Evropske unije, od kojih su se pojedine krajnje nevoljno priključile kažnjavanju, tu su Kanada, Velika Britanija, Australija i Japan i još par manjih država. Brojne velike zemlje nisu se priključile, mnoge sve izraženije ispoljavaju rezerve prema pristupu Zapada rusko-ukrajinskom pitanju u celosti, te razumevanju za širenjem NATO pakta. Tako Rusija može da sarađuje, naravno bez upotrebe dolara, evra, funte ili jena, sa Kinom, Indijom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom, a tu su i Meksiko, Tajland, Malezija, Egipat, Turska…

Drugi moskovski adut je posedovanje izuzetno značajnih resursa, koje, bar za određeno vreme, zapadne države ne mogu da nabave na drugoj strani. To je pre svega gas, ali tu su i brojni metali poput nikla, kadmijuma, paladijuma, takozvanih retkih metala, žitarice, drvo, suncokretovo ulje, nafta, ugalj…

Sve ovo relativno je lako prodati na svetskoj berzi bez obzira na valutu u kojoj bi se obavljala transakcija. Od ruskih privrednika već su se čuli predlozi i da se inoplasman svih strateških proizvoda obavlja isključivo u rublji. Svakako dok traju sankcije, verovatno i dalje.

Višedecenijska zloupotreba

Obaveznost plaćanja najatraktivnijih proizvoda u svetskoj trgovini samo jednom valutom nije novost. Takvu poziciju od Bretonvudskog sporazuma 1944. ima dolar. Prvi put je došla u pitanje 1973. godine kada Amerikanci odustaju od fiksnog pariteta dolar-zlato, čime je izgledalo da američka valuta gubi osnov za dominantnu funkciju u međunarodnoj trgovini.

Međutim, SAD imaju rezervni plan. Sa Saudijskom Arabijom, daleko najvećim izvoznikom nafte, dogovoraju se da glavnu robu prodaje isključivo u dolarima. Zauzvrat, u SAD su ponudili da ovoj državi prodaju najmodernije naoružanje.

U to vreme Saudijska Arabija je bila daleko najuticajnija država među bliskoističnim državama bogatim „crnim zlatom“, pa su njenim stopama pošle i ostale izvoznice. Dolar je dobio novi osnov da ostane rezervna svetska valuta.

Međutim, tokom narednh decenija Amerikancima nije dovoljno što drugima skupo prodaju papir na kome piše dolar, već zloupotrebljavaju povlašćenu poziciju. Državama koje iz raznih razloga označe neprijateljskim uvode sankcije različtih formi i stepena strogosti. Dolar im postaje ne samo najvažniji izvozni artikl, već i sredstvo za kažnjavanje onih koji im se ne sviđaju.

Ponuda iz Rijada

Dominantna, pa još i zlupotrebljavana, pozicija dolara odavno se dovodi u pitanje. Evropska unija je formirala svoju valutu evro sa idejom da trgovinu unutar zajednice, ali i znatan deo razmene sa svetom izvan, obavlja u svom novcu. Slične poteze povremeno povlače i Brazil, Južnoafrička Republika, a pre svega Kina.

Najmnogoljudnija država je razumela da nikada neće biti potpuno nezavisna ukoliko inotrgovinu obavlja u valuti najjače vojne sile, a koju već decenijama uporno sustiže u ekonomskom razvoju. Uporno radi na tome da svoju valutu uvede u razmenu sa trećim zemljama. Određenih uspeha je proteklih godina bilo u razmeni sa Rusijom, lane se oko četvrtina međusobno trgovine obavljala u domicilnim valutama.

Ovih dana do Pekinga stižu ugodne vesti, i to baš iz Saudijske Arabije, važne američke saveznice. Predlog je da Kina polovinu od Rijada kupljene nafte plati juanima. Kako je Arabija sa oko 2,5 miliona barela dnevno najveći snabdevač Kine naftom, ponuda je više nego primamljiva. U Rijadu shvataju da će se u bližoj, a pogotov daljoj budućnosti i SAD i EU sve više oslanjati na eolsku i solarnu energiju, dok će Kina dosta duže biti u ugri sa naftom.

Procenjuju da će im u perspektivi najmnogoljudnija država na svetu biti sve važniji partner. Ne samo kao kupac, već i kao inicijator projekta „Jedan pojas, jedan put“, u kome Arabija sebe vidi i kao važno regionalno čvorište.

Kako zaobići sankcije

Trgovina u juanima izuzetno iritira SAD i EU. Tim pre što Kina trgovinu u domicilnim valutama predviđa i sa Brazilom, Južnoafričkom Republikom i nekoliko većih država Jugoistoka Azije. U krajnjem je plan da se unutar određenog kruga država ili kreira nova zajednička valuta ili da juan preuzme ulogu vodeće regionalne valute.

Slično pokušava Brazil sa svojim okruženjem, dok je gas snažna osnova za rublju, baš kao što je nekada nafta Saudijske Arabije bila za takozvane „petrodolare“. Sve su brojniji monetaristi širom sveta koji procenjuju da je prošlo vreme dolara kao jedine rezervne svetske valute, dobrim delom i stoga što su se SAD kompromitovale kao garant; decenijama su previše zlorabile povlašćenu poziciju sopstvene valute.

Posebno je indikativno da se priča o novom finansijskom ustrojstvu svetske trgovine, čemu vodi uvođenje jedne ili više novih valuta za plaćanje, odvija baš u trenutku rusko-ukrajinskog (možda je tačnije reći rusko-zapadnog) sukoba. Uvođenje alternativnog juana, primera radi, značilo bi mogućnost da Rusija upotrebom nove valute zaobiđe sankcije.

Upravo je ovakva mogućnost ono što podstiče Kinu i druge veće države na promene. U slučaju da Kina potpadne pod udar određenih kaznenih mera, kao što je proteklih godina učinjeno prema pojedinim kineskim tehnološkim liderima, nema boljeg načina da se odbrani od funkcionisanja alternativne svetske valute, pogotovo ako to bude juan.

Nova pravila

Naravno, proces dedolarizacije biće dug i postepen. Ako bi se sva međusobno trgovina između Arabije i Kine obavljala u juanima dnevno bi bilo upotrebljeno kineske valute u vrednosti 320 miliona dolara. Poređenja radi, poslednjih godina u svetu se dnevno u američkoj valuti obavi transakcija vrednih 6,6 triliona dolara.

No, ako bi zemlje BRIKS-a međusobno trgovale u zajedničkoj valuti, od dolarskog plaćanja bi odvojile oko 1,1 trilion dolara. Ne samo što nije malo, već bi proces uspostavljanja novih alternativnih valuta postupno vodio do novih pravila u svetskoj trgovini, u čijoj kreaciji bi više došle do izražaja države snažnih ekonomija, manje one koje se neprekidno zadužuju.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Da li je došlo vreme procesa dedolarizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sastanku sa državnim zvaničnicima Putin je rekao da je „određeni broj zapadnih zemalja doneo nelegitimne odluke o takozvanom zamrzavanju ruske imovine“ i da je time doveo u pitanje pouzdanost valuta tih država i podrio poverenje u njih.

– Nema nikakvog smisla isporučivati našu robu Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama i za nju primati dolare, evre i brojne druge valute – kazao je Putin.

Naveo je da Rusija zbog toga objavljuje nove mere za prelazak na plaćanje rubljama za ruski prirodni gas „koji se isporučuje takozvanim neprijateljskim zemljama“.

Putin nije rekao kada će nova politika stupiti na snagu. On je naložio centralnoj banci da razradi proceduru da bi kupci prirodnog gasa mogli da kupuju rublje u Rusiji.

Ekonomisti navode da deluje da je taj Putinov potez osmišljen kao podrška ruskoj valuti, čija je vrednost znatno pala u odnosu na druge valute otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara, na šta su zapadne zemlje odgovorile oštrim sankcijama Moskvi. Neki analitičari izražavaju sumnjaju u efikasnost tog poteza.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак „Neprijateljske zemlje“ će ubuduće plaćati ruski gas u rubljama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evro se na azijskoj sesiji trgovao, prema poslednjim dostupnim podacima, na nivou od 1,1097 dolara, neznatno iznad minimuma od 1,1058 dolara na koji je pao tokom noći, što je bila njegova najniža vrijednost od maja 2020, izveštava Reuters.

Jedinstvena valuta evrozone je od početka nedelje do danas potonula za 1,5 odsto i na putu je da završi četvrtu uzastopnu nedelju s gubitkom u odnosu na američki dolar.

Australijski dolar se trgovao po kursu od 0,7300 američkih dolara, neznatno nižem od sedmonedjeljnog maksimuma od 0,7306 dolara koji je dostigao u sredu, pošto su cene australijske izvozne robe, poput uglja, gasa, tečnog prirodnog gasa i žitarica skočile podstaknute strahom da će zapadne sankcije protiv Rusije ozbiljno poremetiti globalno snabdevanje.

Evro je prema australijskoj valuti u padu devet sesija zaredom i menja se za 1,5218 australijskih dolara, po najnižem kursu u poslednje četiri godine.

Evro veoma ranjiv

„U trenutnoj krizi, smatramo da je evro veoma ranjiv. Na korporativnom nivou, imamo mrežu kompleksnih odnosa između EU i ruskih firmi, posebno u energetskom sektoru. Cene energije su porasle kao i cene mnogih poljoprivrednih proizvoda. Rat u Ukrajini stoga nagoveštava još višu i dugotrajniju inflaciju i moguće usporavanje ekonomskog rasta”, kaže viši strateg za devizna tržišta Džejn Foli iz Rabobanke.

Britanska funta je takođe na silaznoj putanji otkako je počeo ruski napad na Ukrajinu, mada je danas na azijskom trgovanju uspela da se blago oporavi prema dolaru na 1,341 dolara sa jučerašnjeg niskog nivoa od 1,3275 dolara, prenosi Tanjug.

Sigurne valute kao što su jen i švajcarski franak, noćas su neznatno potonule usled jačanja dolara i rizičnijih valuta. Jen se trgovao na nivou od 115,67 jena za dolar.

Indeks američkog dolara prema korpi valuta iznosi na 97,502 poena.

Oštre zapadne sankcije pogađaju vrednost ruske imovine i rublje, koja je u sredu u Moskvi pala na 110 rubalja za dolar. Rublja je na međubankarskom trgovanju izvan Rusije neznatno bila jača i menjala se po kursu od 98 rubalja za dolar.

Pod pritiskom su i valute zemalja istočne Evrope, pri čemu je mađarska forinta tokom noći zabilježila rekordno niske vrednosti prema dolaru i euru, dok je poljski zlot pao na najniži nivo u posljednje dve decenije.

Na kripto tržištu, bitcoin je izgubio zamajac rasta s početka nedjelje, potonuvši na oko 43.500 dolara, navodi britanska agencija.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак U trenutnoj krizi evro veoma ranjiv се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Eksterne okolnosti za rusku privredu su se drastično promenile. Podizanje ključne stope omogućiće povećanje kamate na depozite do nivoa neophodnih za neutralisanje rizika od rastućih rizika od devalvacije i inflacije. Time će se podržati finansijska i cenovna stabilnosti i zaštiti štednja građana od devalvacije“, navodi se u saopštenju Banke Rusije, prenosi Tas s.

Kako navodi ruska agencija, ovo je najviši nivo referente kamate su Rusiji ikada. Prethodni rekordan nivo od 17 procenata zabeležen je u decembru 2014.

Pored toga, na predlog Ministarstva finansija i ruske centralne banke danas je doneta i odluka kojom se svim rezidentima u Rusiji koji se bave spoljnotrgovinskom delatnošću nalaže da prodaju 80 odsto svojih deviznih prihoda.

Banka Rusije je u nedelju najavila niz mera za podršku domaćem tržištu kapitala, kako bi stavila pod kontrolu sve šire posledice oštrih zapadnih sankcija uvedenih protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu.

Rublja pala više od 8 odsto

Rublja je pala danas tokom glavne trgovinske sesije na Moskovskoj berzi za više od 8,0 posto prema dolaru i evru, javlja Tas s. Ruska valuta se trgovala prema dolaru u padu za 8,4 procenta, na nivou od 90 rubalja, dok je prema evru potonula za 8,8 posto i menjala se za čak 101,19 rubalja za evro.

Rojters izveštava da se na azijskom trgovanju rublja jutros stropoštala prema dolaru na najniži nivo od 119 rubalja, te da se kasnije blago oporavila. Prema poslednjim dostupnim podacima, ruska valuta je na azisjkim valutnim berzama trgovana po kursu od 109 rubalja za dolara, prenosi britanska agencija i dodaje da je pad rublje poslednih dana izazvan oštrim sankcijama zapadnih zemalja protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Ruska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 posto се појављује прво на Biznis i Finansije.