Kako prenosi Politika, procena Roštata je veća od proračuna ruskog Ministarstva ekonomije koje je rast privrede Rusije u trećem kvartalu procenilo na 5,2 odsto, kao i od prognoze Banke Rusije (BR) od 5,1 odsto.

Prema proračunima agencije Interfaks na osnovu kvartalnih podataka, ruska privreda je od januara do septembra porasla za 2,9 odsto međugodišnje.

U međuvremenu je ruska Duma za 2024. izglasala najveći budžet u istoriji, sa kojim se očekuje da će javna potrošnja biti povećana za 25 odsto, na 36,6 biliona rublji odnosno oko 411 milijardi dolara. Najveće povećanje troškova beležiće se u odbrambenom sektoru, međutim ova potrošnja odvijaće se u tajnosti jer bi objavljivanje podataka navodno “razotkrilo ruske vojne planove”,

No, uprkos velu tajne kojim je prekrivena ova tema, zapadni mediji prenose da će izdvajanja za vojsku nadmašiti izdvajanja za socijalnu potrošnju prvi put u modernoj istoriji Rusije. Međutim, kako piše AP, u toj zemlji je trenutno nezaposlenost niska a zarade su porasle tako da ovo ne bi trebalo da našteti Putinovoj reputaciji pred predstojeće izbore.

Foto: Ivan Shilov, Unsplash

Чланак Ruska ekonomija raste ali rastu i izdvajanja za vojsku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pritom, Gruško je istakao da je reč o najskromnijim procenama, aludirajući da je moguće da je šteta, zapravo, veća od pomenute brojke.

Kao primer, zamenik Sergeja Lavrova navodi to što Nemačka danas kupuje gas po tri puta većoj ceni nego što je to slučaj u SAD, dok industrija postepeno prelazi na severnoamerički kontinent.
– Sve to se dešava uprkos signalima koji stižu iz biznis sektora – primetio je Gruško.

Prema njegovim rečima, obim trgovine EU i Rusije 2013. godine iznosio je 417 milijardi dolara, a kada ne bi bilo sankcija, ove godine trgovinski promet bi mogao da iznosi 700 milijardi. Ipak, prošle godine on je procenjen na 200 milijardi dolara, a tokom prvih šest meseci ove godine – na samo 47 milijardi. Do kraja godine, očekuje se da će ovaj pokazatelj biti manji od 100 milijardi dolara, a sledeće godine 50 milijardi, nakon čega će se smanjivati i težiti nuli, ocenio je Gruško.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

Чланак Gubici EU zbog uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji iznose oko 1,5 biliona američkih dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je Indija krajem leta četiri puta povećala uvoz ruskih dijamanata na mesečnom nivou i za devet odsto na godišnjem na 215,1 milion dolara, prenose „RIA Novosti“.

Ovo je postala najveća mesečna kupovina od marta 2018. godine, kada je Indija kupila 481 milion dolara vredne dragulje.

Ukupno, od početka godine, indijske kompanije su od Rusije kupile dijamante u vrednosti od 863 miliona dolara, što je 29 odsto više nego prošle godine.

Kako je saopštio indijski industrijski regulator, Savet za promociju izvoza dragulja i nakita „Alrosa“ je krajem septembra, na svoj zahtev, obustavila prodaju dijamanata za septembar i oktobar.

Kasnije su glavni predstavnici indijskog sektora dijamanata preporučili dvomesečno zamrzavanje svih uvoza neobrađenih dijamanata u Indiju, što je postala najradikalnija restriktivna mera od pandemije.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

Чланак Indija od Rusije kupuje sve veću količinu dijamanata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina zamrznutih sredstava ruske centralne banke – sada više od 200 milijardi evra – drži se u Evropi, od čega najveći deo u gigantu za poravnanje „Euroklir SA“ u Belgiji, a oni podležu porezu na dobit preduzeća od 25 odsto u toj državi.

I EU, zajedno sa G7 još uvek raspravljaju o planu za oporezivanje dobiti ostvarene od blokiranih ruskih suverenih sredstava i preusmeravanje prihoda u Kijev.

U sredu je američka ministarka finansija Dženet Jelen podržala ideju, nazvavši je „razumnim predlogom“ koji se razlikuje od stvarnog oduzimanja gotovine.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Belgija Ukrajini daje prihode od zamrznute ruske imovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Britanski list ovu tvrdnju ilustruje primerom švajcarskog giganta u trgovini sirovinama, kompanijom „Glenkor“ koja je u julu isporučila hiljade tona ruskog bakra preko Turske u Italiju, prenose „RIA Novosti“.

Prema carinskim dokumentima i fotografijama, „Glenkor“ je kupio najmanje 5.000 tona bakra koji je proizvela ruska uralska rudarsko-metalurška kompanija, a sirovina je u julu izvezena iz Turske u italijansku luku Livorno.

-Takvi dogovori naglašavaju zavisnost Evrope od Rusije, kao i rastuću ulogu Turske kao čvorišta za pretovar robe, ističe se u članku.

Trgovina sa Rusijom preko trećih zemalja, kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kina, snižava efikasnost zapadnih sankcija protiv Moskve, zaključuje britanski list.

Izvor: Novosti online
Foto: Pixabay

Чланак Evropa i dalje zavisi od ruskih sirovina, posrednici to samo prikrivaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog pada proizvodnje nafte, rast privrede Saudijske Arabije je usporen u drugom kvartalu. Kao rezultat ograničenja proizvodnje, privreda zemlje postala je jedna od najsporijih, dok je pre februara bila jedna od najbrže rastućih.

Ruski prihodi od nafte i gasa porasli su u julu prvi put u 2023. godine. Više cene energenata utiču na poreske stope po barelu nafte i takođe dovode do smanjenja popusta na naftu. Rast cena kompenzovao je pad ruske proizvodnje i izvoza nafte, primećuje Blumberg.

Evropska unija i zemlje G7 su u decembru 2022. uvele ograničenje cene nafte iz Rusije – ne može se prodati iznad 60 dolara po barelu.

Izvor: Sputnikportal.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rusija profitirala od smanjenja proizvodnje nafte OPEK+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako leti, pliva ili ima silikone, onda je jeftinije iznajmiti nego kupovati, staro je pravilo onih bogatih, milionera i multimilionera, koji su na bazi vlastitog iskustva zaključili da statusni simboli, poput privatnih aviona i jahti, predstavljaju jako skup hobi. Nije toliko problem sama cijena aviona ili jahte, mada se i tu, u zavisnosti od želja i modela, cijeLovne mjere u milionima dolara za one skromnije modele, koliko troškovi održavanja. Plate posade, pilota, kapetana, te generalno trošak održavanja, od goriva, preko obaveznog servisiranja pa do parkiranja u lukama i aerodromima, sve to debelo košta, pa vrlo brzo ovi troškovi nadmaše inicijalnu cijenu aviona ili jahte.

Naravno, sve ovo ne važi kada je riječ o ultra bogatim, čije se bogatstvo mjeri u desetinama milijardi dolara. U njihovom slučaju, vlasništvo jahte i aviona je statusni simbol, gdje je cilj prije svega u odmjeravanju sa ostalim milijarderima pokazati čiji je veći. Brod ili avion.

A na statusnim simbolima se ne štedi. Multimilijarder koji nije u stanju da potroši na novu jahtu barem 200, 300 miliona dolara je jad i bijeda. Kad možete priuštiti sebi da potrošite nekoliko stotina miliona dolara na „igračku“, onda vam je potpuno svejedno da li je godišnji trošak održavanja pet ili 50 miliona dolara.

Revolucionarna pravda na zapadni način

Jedna od prvih mjera SAD i EU nakon početka rata u Ukrajini bila je i zaplijena jahti ruskih milijardera, „kako bi Putina naučili pameti“. Sad, koliko će zaplijena jahti ruskih milijardera direktno obogaljiti rusku vojnu mašineriju i natjerati Vladimira Putina, da momentalno potpiše bezuslovnu kapitulaciju Rusije, povuče trupe iz Ukrajine, podnese ostavku, spakuje ćebe i četkicu za zube i uputi se u pravcu Haga, u najmanju ruku je diskutabilno, ali kako kažu na Wall Streetu, zaplijenjenoj jahti se ne gleda pod palubu.

I dok su se ruski oligarsi godinama šepurili na svojim jahtama parkiranim u lukama Mediterana i Kariba, iznenada se pokazalo da, formalno, to i nisu bile njihove jahte. Možda i jesu, ali imena krajnjih vlasnika gubila su se u nepreglednim lancima offshore kompanija, pa nije bilo baš jednostavno utvrditi legalne vlasnike.

Ali sve te birokratske tričarije nisu bile nikakva smetnja da se po hitnom postupku krene u njihovu zaplijenu. Revolucionarna pravda nikada se nije zamarala sitnicama poput dokaza i sudskih procedura, jer vremena za čekanje nema. Tako da je bilo dovoljno da vlade SAD, Velike Britanije ili članica EU, „vjeruju“ da jahta pripada sankcionisanom ruskom milijarderu, i nikakvi dalji dokazi nisu bili potrebni.

Dok su lokalni policajci u punoj bojnoj opremi na juriš zauzimali usidrene jahte, zapadni političari su slavodobitno proglašavali još jednu pobjedu Zapada nad Rusijom, zakona nad bezakonjem, demokratije nad diktaturom. Nakon što su zapadne vlade odlučno preuzele kontrolu nad ruskim jahtama, direktorima marina kao i snabdjevačima pao je kamen sa srca, konačno imaju nekoga kome se mogu ispostaviti fakture.

Stotinu miliona dolara za održavanje zaplijenjene jahte

Procjene stručnjaka su da za godišnji trošak održavanja super jahti treba izdvojiti 15 do 20 posto od vrijednosti jahte. Znači što skuplja jahta skuplje i održavanje, pa ponosni vlasnik nakon šest do sedam godina na održavanje potroši onoliko koliko je koštala jahta. Onda je jasno zašto su milioneri zaključili da je jahte i avione puno jeftinije iznajmljivati, nego kupovati. Kako su se na meti sankcija uglavnom našle mega jahte, poput „čamčića“ Andreja Melničenka, koji je zaplijenila Italija i čija je cijena tričavih 578 miliona dolara, onda se jednostavno da izračunati da bi za godišnje održavanje ovakve jahte trebalo izbrojati nekih stotinak miliona dolara. I tako svake godine.

Nisu sve zaplijenjene jahte luksuzne verzije nosača aviona. One „skromnije“, recimo Alfa Nero, sa svojih 80 metara dužine spada u jeftinije primjerke, čija cijena je 120 miliona dolara. Velika Britanija je na crnu listu stavila i ruskog milijardera Andreja Gurjeva, za kojeg se vjerovalo da je vlasnik jahte Alfa Nero. Kako se brod zatekao na Karibima, lokalne vlasti su blokirale jahtu. Uz Britance, brod je pretraživao i američki FBI u potrazi za dokazima o vlasništvu, ali izgleda nisu imali sreće. Kao i niz drugih vlasnika zaplijenjenih jahti, i Gurjev tvrdi da nema nikakve veze sa jahtom, osim što ju je „povremeno koristio“. Britanci i Amerikanci nemaju dokaza da je Gurjev vlasnik, ali su je ipak blokirali.

U međuvremenu, jahta se mora održavati, iako je posada svedena sa 44 člana na minimalnih šest, i njih neko mora da plati. Na modernim jahtama sve je elektronika, pa tako generatori moraju da rade 24 sata, a u poređenju sa motorima jahti, tenkovi su primjer ekonomične potrošnje goriva. Sve u svemu, minimalni mjesečni trošak održavanje ove osrednje jahtice je nekih 112.000 dolara, dok stvarni trošak održavanja dostiže između 600.000 i milion dolara mjesečno.

Mega jahta Dilbar, dugačka 156 metara i vrijedna 600 miliona dolara, koju je u aprilu prošle godine zaplijenila njemačka vlada jer se vjerovalo da je njen vlasnik sankcionisani ruski milijarder Ališer Usmanov, košta njemačke porezne obveznike 70.000 dolara dnevno ili 2,1 milion dolara mjesečno.

Milijarderima ušteda, poreznim obveznicima faktura

Kako su vlasnici jahti zvanično „nepoznati“, onda vlade koje su naredile njihovu zaplijenu su obavezne da plate i za održavanje. Praktično, trošak održavanja mega jahti ruskih milijardera sada je prebačen na teret zapadnih poreznih obveznika. S pravne strane, status „zamrznutih“ jahti je prilično mutan, čak i u slučajevima kada vlasništvo nije sporno.
Tehnički, oligarsi su i dalje vlasnici, samo ne mogu raspolagati svojom imovinom, niti je mogu koristiti.

Ali čak i ako žele da plate održavanje svojih jahti, zbog nametnutih sankcija to je gotovo nemoguće. Milijarderima, čije su jahte zaplijenjene, istovremeno je blokirana i sva ostala imovina na Zapadu, od bankovnih računa pa do nekretnina. Ako bi i našli načina da pošalju pare iz Rusije ili neke druge destinacije, opet ta transakcija ne može proći kroz bilo koju zapadnu banku.

Ukoliko se održavanje drastično smanji, već u roku od nekoliko nedelja vrijednost jahte drastično pada, barem za trećinu. Znači da bi legalni vlasnik prije ili kasnije mogao da tuži odgovorne, vlade koje su zaplijenile jahtu, za naknadu štete, desetine ili stotine miliona dolara koje bi opet platili porezni obveznici, odnosno sirotinja, koja ove jahte nije vidjela ni na razglednici.

U slučaju jahte Alfa Nero, kako su se troškovi gomilali a vlasnik ostajao nepoznat, na kraju su vlasti Antigve nakon 15 mjeseci čekanja odlučile da je tretiraju kao napuštenu imovinu i prodale je na aukciji u junu ove godine. Kupac je bio Eric Schmidt, bivši CEO kompanije Google, koji je platio 67,6 miliona dolara.

U nekim slučajevima, gdje su zaplijenjene jahte prodate na aukciji upola cijene, postoji sumnja da su stvarni kupci bili prethodni vlasnici, koristeći fiktivne kupce kao posrednike. Jahta Axioma, vrijedna 75 miliona dolara, koju je zaplijenila američka banka JPMorgan, jer njen vlasnik ruski milijarder Dmitri Pumpjanski nije vratio kredit, prodata je turskom kupcu za 37,5 miliona dolara, mada se špekuliše da je turski kupac spreman da je proda nazad prvobitnom vlasniku.

U međuvremenu, kako je vrijednost nekoliko desetina „zamrznutih“ ruskih jahti oko 2,6 milijardi dolara, znači da su i troškovi njihovog održavanja „progutali“ nekoliko stotina miliona dolara u zadnjih 15 mjeseci. Srećom po njihove vlasnike, zahvaljujući sankcijama oni nisu morali da plate ovaj trošak, već su ga na sebe velikodušno preuzeli zapadni porezni obveznici.

Dražen Simić

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Geio Tischler, Unsplash

Чланак Kad sirotinja finansira milijardere: Mega jahte na državnom budžetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Rusija je istupila iz “dogovora o žitaricama” koji je u proteklih godinu dana obezbeđivao siguran prolaz za brodove sa žitaricama iz Ukrajine ka izvoznim destinacijama. Da situacija bude još gora, ova zemlja je bombardovala ukrajinsku luku u Odesi koja služi za utovar poljoprivrednih dobara, i tom prilikom uništila oko 60.000 tona žitarica. Dodatno, Rusija je upozorila da će ubuduće sve brodove koji se nalaze u blizini ukrajinskih luka smatrati “plovilima koja prenose vojni teret”. Drugim rečima, od sada je prevoz žitarica rizična delatnost.

Rezultat svih navedenih ruskih akcija bio je rast cena žitarica na globalnom nivou. Juče su cene pšenice na evropskim berzama porasle za 8,2 odsto na 253,75 evra po toni, dok je kukuruz poskupeo za 5,4 procenta. U SAD su fjučersi na pšenicu za samo jedan dan porasli za 8,5 odsto, što je njihov najbrži rast još od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ovo će najviše uticati na siromašne zemlje, budući da se dobar deo ukrajinskih žitarica izvozio u Severnu Afriku i na Bliski Istok.

Foto: Lutz Wernitz, Unsplash

Чланак Žitarice će ponovo poskupljivati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova nacionalizacija sprovedena je ukazom koji je u nedelju potpisao predsednik Rusije Vladimir Putin. Njim se pomenute strane kompanije, koje su bile u procesu prodaje svog biznisa u toj zemlji, stavljaju pod “privremenu upravu” države. Više analitičara tvrdi da Rusija na ovaj način pokušava da spreči odliv novca iz zemlje.

Što se tiče pogođenih kompanija, iz Danone-a su objavili da se pripremaju da preduzmu sve neophodne mere kako bi zaštitili svoja prava i dalje poslovanje u Rusiji, dok iz Carlsberg-a kažu da još nisu dobili nikakvu zvaničnu informaciju o ovome. Danska pivara je inače već završila postupak odvajanja svog poslovanja u Rusiji od matične kompanije i prošlog meseca je potpisala ugovor o prodaji Baltika Breweries, ali istu još nije kompletirala. Međutim, sada više nije izgledno da će uspeti da proda svoj udeo u toj kompaniji.

Francuska mlekara Danone je jedna od najvećih kompanija iz mlekarske industrije u Rusiji, koja zapošljava 8.000 ljudi, dok Carlsberg preko Baltike zapošljava 8.400 osoba.

No, iako deluje kao ishitreni potez, odluka Putina nije nešto što se nije moglo predvideti. Rusija je naime prethodno isto tako nacionalizovala podružnice nemačke energetske kompanije Uniper i finske kompanije Fortum.

Foto: Himanshu Choudhary, Unsplash

Чланак Rusija preuzela kontrolu na podružnicom Danonea i udeo u Carlsbergu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poređenja radi, u istom prošlogodišnjem periodu činili su oko 55 odsto prodaje.

Nakon što su južnokorejski Samsung i američki Apple smanjili prodaju u Rusiji zbog rata u Ukrajini, najpopularniji telefoni na ruskom tržištu postali su kineski Xiaomi i Realme, prenosi SEEbiz.

Ukupna potražnja za pametnim telefonima porasla je 17 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine, uz gotovo 13 miliona prodanih uređaja.

Rusija sada u Kini nabavlja široku lepezu proizvoda, od elektronike do automobila, budući da se većina zapadnih marki povukla s tržišta.

“Kineski brendovi i dalje sistemski jačaju prisutnost”, objavio je u utorak M.Video-Eldorado, dodajući da su posebno traženi vodeći modeli i preklopni pametni telefoni kineskih brendova.

U prvih šest meseci ove godine kineski brendovi čini su 80 odsto najprodavanijih pametnih telefona u Rusiji, objavio je vodeći trgovac potrošačke elektronike.

Kremlj je zvaničnicima rekao da prestanu koristiti Appleov iPhone, rekavši da su ga zapadne obavještajne agencije kompromitovale ugradnjom softvera za nadzor, napominje Reuters. Apple je demantovao te tvrdnje.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Kineski pametni telefoni osvojili više od 70 odsto ruskog tržišta се појављује прво на Biznis i Finansije.