Istovremeno, ponude ima sve više, napominje američki medij, navodeći kao primer neto dva biliona dolara novog duga koje je izdalo Ministarstvo finansija SAD ove godine, što predstavlja najveći nivo u istoriji, ako se izuzme zaduživanje u vreme pandemije virusa korona 2020. godine.

„Izdavanje je znatno poraslo, a strana potražnja nije“, rekao je za Bred Setser, viši saradnik u Savetu za spoljne odnose.
Očekuje se da će potražnja za američkim obavezama među stranim investitorima i centralnim bankama, koji su masovno kupovali američki dug tokom 2000-ih i početkom 2010-ih, biti „ograničenija“, ocenio je Savetodavni komitet za zaduživanje Trezora.

U odgovoru na slabu potražnju, Trezor je nedavno prešao na izdavanje kratkoročnih obveznica koje su u većoj potražnji, u pokušaju da povrati stabilnost tržišta. Prinos na desetogodišnje hartije SAD koji je prošlog meseca premašio pet odsto, sada iznosi oko 4,4 odsto.

Podaci koje je Ministarstvo finansija SAD objavilo ranije ove nedelje pokazuju da su strani investitori prodali neto 2,4 milijarde dolara u dugoročnim trezorskim hartijama u septembru, čime su njihova sredstva dostigla 6,5 biliona dolara.

U međuvremenu, statistika Saveta za spoljne poslove, koja prati investicije na 12-mesečnoj osnovi, pokazuje da je tempo kupovina iz inostranstva u poslednjih nekoliko meseci smanjen na oko 300 milijardi dolara, sa nivoa iznad 400 milijardi dolara tokom većeg dela 2022.

Izvor:rt.rs
Foto: Pixabay

Чланак Strani kupci ne žele američki dug се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineske institucije su 2022. godine prijavile 29.853 patenata u vezi sa veštačkom inteligencijom, što je porast u odnosu na 29.000 patenata godinu ranije, prema podacima koje je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu dostavila Blumberg njuzu.

Ovaj broj je za 80 odsto veći od ukupnog broja američkih patenata vezanih za AI, koji se u 2022. godine smanjio međugodišnje za 5,5 odsto, na 16.805 patenata. Treće mesto pripada Japanu sa 8.870 patenata, a četvrto Južnoj Koreji koja je registrovala 7.899 patenata iz oblasti veštačke inteligencije.

Brojevi ilustruju kako je Peking podstakao kineske kompanije i agencije da steknu prednost u oblastima kao što su proizvodnja čipova, istraživanje svemira i vojne nauke.

Predsednik Kine Si Đinping je nedavno naredio da se ubrzaju fundamentalna istraživanja u Kini kao odgovor na napore SAD da se Pekingu organiči pristup naprednim tehnologijama. To je izazvalo poplavu ulaganja kineskih kompanija u AI i kvantno računarstvo.

Patenti se ne pretvaraju uvek u izume koje imaju primenu u starnom svetu, ali kineske firme kao što je Hjuavei tehnolodžis su uspostavile evidenciju vodećih inovacija u prošlosti u sektorima kao što su umrežavanje, superračunari i prepoznavanje slika.

Kina je nadmašila SAD po broju prijava patenata koji koriste veštačku inteligenciju još 2017. godine, kada su lokalne firme ubrzale upotrebu algoritama u nizu poslova od kupovine automobila do onlajn kupovine.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kina povećava svoju prednost u odnosu na SAD, jaz sve veći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Praksa da se ova vrsta medicinskih usluga traži u drugim zemljama bila je uobičajena pre 1973. godine. No, te godine je jednom presudom u SAD, državi sa precedentnim pravom, legalizovan abortus. Od tada su žene širom Amerike mogle da legalno prekinu trudnoću. Sada međutim više nemaju to pravo, bar ne u svim saveznim državama. Iz tog razloga one putuju u okolne države kako bi ovo učinile. Najčešće to čine u drugim američkim državama u kojima je abortus još uvek legalan a ponekad i van SAD.

Primera radi, u Južnoj Karolini je broj abortusa porastao za 124 odsto u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period 2020. međutim prošlog meseca i ona je zabranila prekide trudnoća. Dakle, sve je komplikovanije prekinuti trudnoću u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zato se sve više žena odlučuje da ovu vrstu medicinske pomoći potraži u Meksiku. Ta zemlja bi uskoro mogla postati još posećenija budući da je prošle nedelje njen vrhovni sud dekriminalizovao abortus širom zemlje. U obrazloženju presude stoji da je to osnovno ljudsko pravo žena. Naime, u nekim delovima Meksika se mogao legalno vršiti abortus, ali u nekim do sada nije, bar ne bez plaćanja kazni.

Zato se očekuje da Meksiko, koji je inače i geografski blizu južnih američkih zemalja u kojima je ukinut abortus, ubuduće postane veoma posećena destinacija kada je u pitanju ova vrsta medicinskog turizma. Ipak, treba imati u vidu da većina Amerikanki koje se odlučuju na abortus dolazi iz siromašnih porodica i već ima decu, što prilično komplikuje daleka putovanja.

Izvor: Kvarc

Foto: Manny Becerra, Unsplash

Чланак SAD: Raste broj abortusa u zemljama koje se graniče sa onima koje su zabranile prekide trudnoće се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je usporavanje od 0,9 odsto u odnosu na april ove godine. Da podsetimo, inflacija u SAD pada već 11-ti mesec zaredom, zahvaljujući monetarnim merama kao što je povećanje referentne kamatne stope ali i padu cena energenata na svetskom tržištu.

Osim energije, u prethodnom periodu u Americi je padala i cena namirnica ali je u maju porasla za 0,1 odsto.

Međutim, ovo nije bio najveći udar na kućne budžete Amerikaca. Naime, njima su bile najveći problem cene stanarina koje su ostale iste, kao i cene polovnih automobila koje su čak i porasle.

Uprkos tome što je američka inflacija drastično niža od naše, tamošnji kreatori monetarnih politika još uvek nisu zadovoljni jer smatraju da je dvopostotna inflacija najbolji ambijent za razvoj ekonomije. Rast cena se ipak sada kreće ka tom procentu i to bi moglo značiti da FED više neće podizati referentnu kamatnu stopu. Do sada je to uradio čak 10 puta, što je bio svojevrsni presedan.

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija u SAD u maju: Najmanji rast u poslednje dve godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još 123 milijarde dolara je protraćeno ili pogrešno potrošeno.

Ukupni gubitak predstavlja 10 odsto od 4,2 biliona dolara koliko je američka vlada do sada isplatila kao pandemijsku pomoć. Taj će broj sigurno rasti kako istražioci budu dublje kopali po hiljadama potencijalnih slučajeva zloupotrebe.
Veliki deo krađe sredstava bio je drzak, čak i jednostavan. Prevaranti su koristili brojeve socijalnog osiguranja mrtvih ljudi i federalnih zatvorenika kako bi dobili naknade za nezaposlene. Varalice su skupljale te beneficije u više država, a podnosioci zahteva za federalnu pomoć nisu bili unakrsno proveravani u bazi podataka ministarstva finansija.

Kriminalci i bande „zgrabili“ su novac. Ali isto su učinili i američki vojnik u Džordžiji, pastori nepostojeće crkve u Teksasu, bivši parlamentarni poslanik u Misuriju i krovopokrivač u Montani.

Sve je to dovelo do najveće prevare u istoriji SAD-a. Lopovi su opljačkali milijarde dolara savezne pomoći za borbu protiv ekonomskih posledica najgore pandemije u poslednjih 100 godina i stabilizaciji ekonomije koja je bila u slobodnom padu.

Kako su uspeli da ukradu toliko novca?

Istražioci i spoljni stručnjaci kažu da je američka vlada, u nastojanju da brzo potroši bilione dolara humanitarne pomoći, sprovela premalo nadzora tokom ranih faza pandemije i uvela premalo ograničenja za podnosioce zahteva.

Ukratko, kažu, prevara je bila previše laka.

„Bila je to beskrajna gomila novca kojoj je svako mogao da pristupi. Ljudi su se zavaravali misleći da je to društveno prihvatljiva stvar, iako nije bila legalna“, rekao je Den Frušter, šef Odeljenja za prevare i kriminal u državnom tužilaštvu u istočnom okrugu Vašingtona.

Američka vlada optužila je više od 2.230 osumnjičenih za prevare povezane sa pandemijom i sprovodi hiljade istraga.

Većina opljačkanog novca ukradena je iz tri velike inicijative za pandemijsku pomoć pokrenute tokom administracije Donalda Trampa, a nasledio ih je predsednik Džozef Bajden. Ti programi su osmišljeni kako bi pomogli malim preduzećima i nezaposlenim radnicima da prežive ekonomski pad izazvan pandemijom.

Sve te krađe, velike i male, ilustruju epidemiju prevara i mutnih transakcija u vreme kada se Amerika borila s prenatrpanim bolnicama, zatvaranjem škola i zatvorenim preduzećima.

Od početka pandemije početkom 2020. godine više od 1,13 miliona ljudi u SAD-u umrlo je od kovida19, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Istraga će trajati godinama

Mihael Horovic, glavni inspektor ministarstva pravosuđa SAD-a koji predsedava saveznim Odborom za odgovornu reakciju na pandemiju, rekao je Kongresu da se „očito radi o desetinama milijardi dolara“ i da bi prevara na kraju mogla premašiti 100 milijardi dolara.

On je za AP rekao da ostaje pri toj proceni, ali neće biti siguran u precizniju cifru dok ne dobije konkretnije podatke.

„Oklevam da idem predaleko u proceni, ali jasno je da se radi o ogromnom iznosu i da će konačno svođenje stanja trajati godinama“, rekao je on.

Pre odlaska s dužnosti bivši američki predsednik Donald Tramp odobrio je hitne mere pomoći u ukupnom iznosu od 3,2 biliona dolara.

Nikada nije tako brzo ubrizgano toliko federalne hitne pomoći u ekonomiju SAD-a.

Izvor: Index.ba/021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Na koji način su prevaranti u SAD ukrali 280 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dogovor je postignut takoreći u foto-finišu, pred 5. jun kada bi ta država morala da proglasi nemogućnost plaćanja obaveza. Međutim, nije još sve završeno – sada se čeka da se zakon o podizanju granice zaduživanja usvoji u Kongresu. Prema rečima učesnika u ovom dijalogu, obe strane su morale da pristanu na neke kompromise od kojih je najistaknutiji smanjenje javne potrošnje.

Iako je mala, šansa da taj zakon ne bude usvojen ipak postoji. Ukoliko se to ne desi SAD će se naći u ekonomskoj krizi koja bi se lako mogla proširiti na ceo svet. Najveći udar bi pretrpeli Amerikanci čiji poslovi, zarade, penzije i socijalna primanja zavise od države.

Međutim, analitičari sa kojima su novinari CNBC-a razgovarali posle vesti o postizanju ovog dogovora prilično su optimistični kada se radi o njegovom usvajanju. Poučeni prethodnim iskustvom oni očekuju da će ta institucija samo aminovati već sklopljen dogovor.

Šta više, analitičari smatraju da će za neke investitore ovo biti i nova “tržišna šansa” za ulaganja. Naime, kako kažu, američko Ministarstvo finansija će popunjavati kasu izdavanjem obveznica sa višim prinosima, u koje bi se moglo ulagati.

Izvor: CNBC

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак SAD: Postignut dogovor o podizanju granice zaduživanja koji sada treba da usvoji Kongres се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe su upozorili da će vraćanje “tvrdoglavo visoke“ inflacije na dva odsto prema cilju Federalnih rezervi, zahtevati povišene kamatne stope tokom većeg dela 2024.

“Prekoračenje granice saveznog duga moglo bi da stvori dalji sistemski rizik koji se u potpunosti može izbeći i za američku i za globalnu ekonomiju u trenutku kada već postoje vidljive pukotine. Da bi se izbeglo pogoršanje negativniһ rizika, Kongres bi trebalo da odmaһ podigne ili suspenduje gornju granicu duga“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Kako prenosi Blumberg, MMF je ovo saopštio nakon konsultacija po članu IV, što je procena MMF-a o ekonomskom i finansijskom razvoju zemalja nakon sastanaka sa poslanicima i javnim zvaničnicima konkretne zemlje.

Pregovarači Republikanci i oni iz Bele kuće približavaju se sporazumu o podizanju granice duga i ograničavanju federalne potrošnje na dve godine, kako su ranije naveli neimenovani izvori, jer je sve manje vremena da se spreči neplaćanje obaveza SAD.

Problem sa bilansom u bankama

Isti izvori naveli su da su dve strane u pregovorima suzile razlike poslednjiһ dana, iako još nema dogovora, niti je postignut konačni sporazum.

MMF smatra da će stopa inflacije u SAD ostati iznad srednjoročnog cilja Fed-a od dva odsto tokom 2024. godine.

“Vraćanje inflacije na dva odsto zaһtevaće duži period stroge monetarne politike“, rekla je generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva.

“Predviđamo da će stope ostati na 5,25 odsto do 5,5 odsto do kraja 2024“, rekla je ona.

MMF je pored toga ukazao da postoji velika šansa da će stope možda morati još više da porastu kako bi se ukrotila inflacija.

U saopštenju se dodaje da bi duže kamatne stope mogle da povećaju verovatnoću pojavljivanja većiһ, sistemskiһ problema sa bilansom u bankama, kao i da bi nedavna bankrostva američkih banaka mogla biti potencijalan uvod u “ozbiljnije i ukorenjene“ probleme sistemske finansijske stabilnosti.

Ekonomisti kažu da bi neizvršenje obaveza bilo ekonomski razorno, potresalo finansijska tržišta širom sveta, povisilo troškove zaduživanja i izazvalo duboku recesiju SAD sa rastućom nezaposlenošću.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак MMF pozvao SAD da odmah podignu ili suspenduju limit javnog duga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u SAD su zaposleni u 2022. u proseku za poreze izdvajali 24,8 odsto svojih zarada. Federalni porez na prihode pojedinaca u toj zemlji može da dostigne i do 37%.

S druge strane, farmaceutske kompanije kao što su Pfizer, Merck, J&J, Gilead, Eli Lilly, Amgen BMS i AbbVie ukupno su u državni budžet uplatile dve milijarde dolara, iako im se profit popeo na 110 milijardi. Njihova poreska stopa je fiksna, bez obzira na visinu profita, i iznosi 21%. Ipak, kompanije često uspevaju da plate znatno niži porez, kao na primer pomenuti farmaceutski giganti koji su u 2022. uplatili tek oko dva odsto svog profita, zahvaljujući “kreativnom računovostvu”. Jedan od alata za kojim rado posežu je mogućnost da prijave da je veći deo njihovog profita nastao u inostranstvu i da tako izbegnu plaćanje velikih poreza u SAD, iako dobar deo njihovih prihoda dolazi baš sa ovog tržišta.

Kako platiti što manji porez u Americi?

Neke od pomenutih kompanija su prijavljivale čak i gubitke u svom poslovanju u SAD, dok su navodno pravi profit ostvarivale u drugim zemljama. Dobra ilustracija ove tvrdnje je kompanija AbbVie koja je u 2022. na američkom tržištu zabeležila gubitak od skoro pet milijardi dolara dok je u međunarodnom poslovanju imala profit od 20 milijardi. Ova kompanija inače od 2013. svaku godinu na američkom tržištu nekako završava u gubicima, uprkos tome što dobro posluje na njemu prodajući veliku količinu svojih lekova tamo.

S druge strane, Pfizer je na američkom tržištu ostvario samo pet milijardi profita od 35 milijardi koliko je imao na globalnom nivou. Od osam analiziranih farmaceutskih kompanija Gilead je jedina koja je većinu profita (četiri milijarde dolara) zaradila u SAD u odnosu na ukupan profit (pet milijardi dolara), što je, kako kažu analitičari, i logično uzevši u obzir činjenicu koliko farmaceutskih proizvoda tamo prodaje. Gilead je zato za porez u SAD izdvojio 1,5 milijardu dolara, što je više nego što su Pfizer i AbbVie platili zajedno.

Izvor: Kvarc

Foto: Reproductive health supplies, Unsplash

Чланак Uprkos velikom profitu, farmaceutske kompanije u SAD plaćaju male poreze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slično je i sa dolarom, rezervnom svetskom valutom kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini. Stoga je razumljivo da svi prate dešavanja u vezi sa američkom valutom, pokušavajući da anticipiraju buduća kretanja na finansijskim tržištima.

Stranačka prepucavanja

Upravo ovih dana zbivanja su dinamična, povremeno i dramatična. Još pre mesec i po dana američka ministarka za finansije Dženet Jelen je upoznala Kongres SAD sa potrebom da se do 1. juna poveća granica zaduživanja američke države sa sadašnjih 34.700 za dodatnih 729 milijardi. U suprotnom, Vlada SAD ne bi mogla da se zadužuje, pa bi mnoge obaveze ostale neisplaćene. Prvo bi izostale plate državnim službenicima i isplate vojnim stručnjacima. Možda bi najkrupnije posledice bile loš uticaj na poziciju dolara i na atraktivnost hartija od vrednosti na američkom tržištu.

Jelen je otvoreno ukazala da bi eventualna nemogućnost zaduživanja Vlade SAD gotovo momentalno podstakla visok rast kamata, oštru recesiju i snažan pad zaposlenosti. Ipak, republikanci u Kongresu uslovljavaju pristanak smanjenjem državnih subvencija „zelenoj industriji“ i odustajanjem od plana da se (nekadašnji) studenti oslobode obaveze vraćanja studentskih kredita.

Problem je što su u pitanju davanja koja upravo grade imidž Demokratske stranke. Drugim rečima, traži se da rival odustane od onog po čemu je prepoznatljiv i na čemu zasniva stranački program. Ostaje još pola meseca da se vidi kraj igre – dotle ćemo pratiti prepucavanje demokrata i republikanaca.

Inflacija remeti planove

Nije teško primetiti da se ista priča ponavlja iz godinu u godinu, pa sve izgleda na reprizu. Ipak, dobro je znati da podizanje dopuštene granice zaduženja znači, kazano narodskim jezikom, štampanje dolara, valute koja je glavna u međunarodnim finansijama. Ova funkcija čini da monetarna politika dolara igra značajnu ulogu u ekonomiji svake države na svetu.

Sve države kupuju američku valutu i njome se koriste. Zato sve ono što se dešava sa „zelembaćem“ se u određenoj meri reflektuje na ceo globus. U svakom trenutku je oko 70 odsto dolara u upotrebi izvan SAD. Tako će se za relativno kratko vreme i 70 odsto doštampanih dolara naći širom meridijana. Time je i inflacija izazvana prevelikim štampanjem novca u velikoj meri izvezena onima koji se koriste američkom valutom.

Nije mali broj građana koji će reći da se „isto dešava“ od 1960. godine, kada su SAD prvi put posle Drugog svetskog rata zabeležile budžetski deficit, granica zaduženja se povećavala čak 78 puta. Prevedeno na srpski finansijski rečnik, reč je o povećanju budžetskog deficita u odnosu na planirani za 729 milijardi, što je skoro 11 odsto budžeta SAD procenjenog na otprilike 6.750 milijardi dolara.

Ono po čemu se ovogodišnje povećanje razlikuje od gotovo svih prethodnih je što se događa u vreme kada se SAD, uostalom kao i ceo svet, bori da suzbije inflaciju. Pre neki dan Ameri su radosno objavili da je aprilska inflacija 3,9 odsto, najniža u dve poslednje godine, a sad bi da doštampaju lovu i time dodatno povećaju količinu novca u opticaju.

Ubačeno 10 biliona dolara

Problem i jeste u prevelikoj količini novca. Već godinama zbir novca kod građana i depozita u finansijskim institucijama raste mnogo brže nego što je rast BDP-a i ovaj raskorak se naročito uvećao tokom dve godine korone. Količina dolara je uvećana za 10 biliona, odnosno 38 odsto.

Globalna inflacija posledica je upravo ovakve monetarne politike. Tek poslednjih meseci postignuti su izvesni uspesi, ali za Amerikance dok se ne spusti ispod dva odsto ne može se govoriti o suzbijenom problemu.

Ranijih godina Amerima su dve stvari pomagale u čestim i sve krupnijim budžetskim deficitima. Reč je o legendarnoj sigurnosti koju pružaju anglosakosonski pravni sistemi i decenijama neprekidno rastuća upotreba dolara izvan matične države. Ovoga puta stvari su bitno drugačije.

Plenidba ruskih deviznih rezervi podstakla je nepoverenje kod ostalih depozitara i narušila mit o anglosakosnikm pravnim sistemima. Primetna dedolarizacija je znatno ubrzana, beležići pravi galop u poslednjih godinu dana.

Juan nadmašio dolar

Tako je lane Kina čak 48 odsto inostranih obaveza platila juanom i prvi put nadmašila dolar čiji je udeo 47 odsto. Podsetimo, samo 12 sezona ranije, 2010. godine, Kinezi su dolarom platili čak 87 odsto svojih inoobaveza, dok se juanom nisu koriastili niti jedan jedini put!

Što je još gore po SAD, broj država koje u međusobnoj trgovini prelazi na upotrebu domicilnih valuta se uvećava iz dana u dan. Posebno je snažan udar odluka Saudijske Arabije da u trgovini naftom sa Kinom prima i juan. Tu, međutim, nije kraj. Na sopstvene valute prelaze i države poznate po prijateljstvu sa SAD.

Bela kuća je bila zatečena kada su pre mesec dana Južna Koreja i Indonezija u međusobnoj trgovini prešli na domaće valute. Dobro je primetiti da dedolarizacija ne znači uspostavu neke nove svetske rezervne valute, već fragmentaciju na veći broj postojećih valuta u međunarodnim plaćanjima.

Do promena je došlo i kod druge važne upotrebe dolara, za devizne rezerve drugih država. Godine 2001. udeo dolara u deviznim rezervama svih zemalja je iznosio 71 odsto, pre samo tri sezone sa 59 odsto još uvek se kotirao veoma solidno. Ali, pad na 52 odsto u poslednje dve sezone je izrazito ubrzanje. Što je još gore, cena zlata je istorijski rekordna, a to je ono što američkoj valuti ne odgovara s obzirom na to da se investitori masovno okreću plemenitim metalima i napuštaju američke hartije od vrednosti.

Izazov decenije

Narednih dana prisustvovaćemo uzbudljivim dešavanjima na svetskim finansijskim tržištima. Ako se pokaže da tri američke banke koje su ove godine bankrotirale nisu jedine loše procenile uticaj promene američke monetarne politike na ulaganja u dugoročne obveznice SAD, kriza dolara može da dostigne neslućene razmere. Upravo to brine Japance koji će od 19. do 21. maja ugostiti lidere grupe G7. Tom prilikom se očekuje da Amerikanci upoznaju najbliže političke prijatelje o načinu rešenja kriznog momenta.

Razlog za zabrinutost Tokija je u činjenici da je Japan sa dva biliona dolara uložen u američke državne obveznice najveći kreditor najmoćnije države. Kina, sledeća na listi kreditora, sa 700 milijardi poprilično zaostaje, a i poslednjih godina je gotovo prepolovila ovu vrstu investicija.

Međutim, ako i uspe da poveća granicu zaduženosti SAD, ministarku Jelen tek očekuje problem izazovniji od svih – kako da dugu i snažnu inflaciju suzbije uz, takoreći, iznuđeno štancovanje dolara.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Štancovanje dolara uz američki izvoz inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše, ne mora nužno da znači da će do toga doći, još uvek ima prostora da se ova situacija razreši ako vlasti postignu konsezus oko podizanja granice zaduživanja koja zapravo predstavlja iznos koji američke vlasti mogu pozajmiti kako bi platile obaveze države. Te obaveze uključuju plate zaposlenih u javnoj upravi, troškove vojske, održavanje socijalnog i zdravstvenog sistema ali i plaćanje dugova.

Da podsetimo, Sjedinjene Američke Države su 19. januara ove godine dostigle granicu od 31,4 biliona dolara, što znači da će se, ako se ta granica ne podgine, država naći u problemu kako da isplati svoje obaveze bez mogućnosti pozajmljivanja.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da bi moguće proglašenje neplaćanja od strane američke vlade moglo da se pretvori u katastrofu. Ono bi, smatra Bajden, uvelo SAD u duboku recesiju, onemogućilo isplatu penzija i izazvalo brojna otpuštanja. Ekonomisti prognoziraju da bi smanjilo i kreditni rejting ove zemlje i izazvalo velike turbulencije na finansijskim tržištima.

Međutim, ovo nije prvi put da se Amerika nalazi u takvoj situaciji. Naime, i 2011. Kongres je bio sličnog sastava i jedni su bili za podizanje granice zaduživanja a drugi protiv. Ipak, na kraju su uspeli da se dogovore i izbegnut je veći udar na ekonomiju. Sada su u toku pregovori upravo o podizanju granice zaduživanja.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак SAD bi se mogle naći u situaciji da ne mogu više da plaćaju funkcionisanje države се појављује прво на Biznis i Finansije.