Sedam najrazvijenijih ekonomija sveta (G-7) upravo pregovara o uvođenju sankcija na izvoz dijamanata iz Rusije. Do sada je ova roba bila u velikoj meri pošteđena sankcija koje su najviše targetirale trgovinu energentima, rad banaka i imovinu ruskih oligarha. Međutim, sada bi mogle pogoditi još jedan značajan deo ruske ekonomije.

Naime, u 2021. Rusija je zaradila 4,7 milijardi dolara od izvoza dijamanata, što ju je učinilo osmim svetskim izvoznikom ovog dragog kamenja. Samo Evropska unija je prošle godine uvezla ruskih dijamanata u vrednosti od 1,4 milijardi evra (1,5 milijardi dolara). To je doduše smanjenje njihovog uvoza u odnosu na 2021. kada je kupila ruskih dijamanata u vrednosti od 1,8 milijardi evra. Ipak, i dalje veliki deo ruskih dijamanata odlazi u EU.

Dijamantima se inače ne trguje u toj meri kao na primer naftom ili zlatom, ali njihova finansijska i upotrebna vrednost je velika. Oni se koriste, osim za izradu skupocenog nakita, i za izradu alata za bušenje, kao i u stomatologiji, izradi kompjutera itd.

Izvor: CNBC

Foto: Edgar Soto, Unsplash

Чланак Rusiji bi uskoro mogle biti uvedene sankcije i za izvoz dijamanata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistika pokazuje da u odnosu na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije sa inostranstvom trgovina sa Rusijom zauzima svega 3,8 odsto kada se radi o izvozu i 5,4 kada je reč o uvozu.

Trgovinska razmena

Sa druge strane, ako bi se Beograd pridružio sankcijama Evropske unije prema Moskvi zbog rata u Ukrajini, Srbija bi ipak izgubila razmenu sa svojim četvrtim po veličini spoljnotrgovinskim partnerom a naišla bi na veliki problem jer je gotovo u potpunosti zavisna od uvoza ruskog prirodnog gasa.

U periodu od januara do jula prošle godine trgovinska razmena Srbije i Rusije iznosila je 2,4 milijade dolara, što je povećanje od čak 56,94 odsto u odnosu na isti period u 2021.

Kada je pak reč o toj godini trgovinska razmena dve zemlje iznosila je 2,8 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 13 odsto u odnosu na 2020. godinu. Gledano u novcu, izvoz Srbije u Rusiju iznosio je skoro milijardu dolara, tačnije rečeneno 996,2 miliona dolara a vrednost uvoza iz Rusije u Srbiju je dostigla je 1,8 milijardi dolara.

Tokom 2020. i 2021. godine Srbija je u Rusiju najviše izvozila jabuke i pre dve godine taj izvoz je vredeo 94 miliona dolara. Gotovo 60 miliona dolara je vredeo izvoz pneumatskih guma, a 44,5 miliona dolara hula-hop čarapa. Srbija u ovu zemlju izvozi i hartiju i karton, hranu za pse i mačke kao i lekove.

Više od četvrtine ukupnog uvoza iz Rusije u Srbiju je gas, pa smo kada je reč o tom energentu u toku 2020. i 2021. ga uvezli u vrednosti od oko 462 miliona dolara dok je uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala pak vredeo 331 milion dolara.

Osim toga, Srbija iz Rusije uvozi i rude gvožđa, esktrakte duvana i cigarete, mineralna đubriva, ureu, delove za avione i helikoptere.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji

Inače, s obzirom na to da je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte koja se transportuje morskim putem kao i njen tranzit trećim zemljama, poput Srbije, a da NIS “crno zlato” iz Rusije pribavlja preko Jadranskog naftovoda, ta ruta je za našu zemlju zatvorena od 1.januara ove godine. Takođe, Srbija od 5. februara nije više u mogućnosti da uvozi ni gorivo proizvedeno u Rusiji jer je Evropska unija, zbog rata u Ukrajini, uvela embargo i u tom segmentu.

Činjenica da Srbija više ne može da računa na rusku naftu dovela je do toga da trenutno mora da je kupuje po većim cenama od drugih dobavljača. Alernativa ruskoj nafti, za potrebe našeg tržišta, postoji i najviše se uvozi iz Iraka.

Nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, takva situacija bi daleko više pogodila Beograd nego Moskvu. Naime, roba koju naša zemlja izvozi na rusko tržište je samo zanemarljiv delić koji mu je potreban za podmirivanje potražnje, čak i kad je reč o našem najvećem izvoznom brendu u tu zemlju, a to su jabuke.

Sasvim je jasno da bi se naša zemlja ako bi joj uvela sankcije, suočila sa kontra merama Rusije što znači da bi Moskva mogla da preispita izvoz “plavog eenrgenta” u Srbiju. To bi bio nerešiv problem, kada je reč o snabdevanju gasom potrošača u našoj zemlji, s obzirom na to da ruska konkurencija u ovom trenutku nije u mogućnosti da obezbedi one količine gasa koje su potrebne Evropi pa tako i Srbiji.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Srbija bez gasa, Rusija bez jabuka i hulahop čarapa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvih šest meseci, procenjuje konsultantska firma Kapital ekonomiks, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a nakon Putinove odluke o pokretanju delimične mobilizacije pobeglo je još oko 300.000 ljudi, mahom mlađih muškaraca.

Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče i inflaciju, naročito u sektorima koji su radno intenzivni.

Delovi sa Zapada

Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na pragu recesije, „ekonomska situacija u Rusiji se popravlja“, a recesiji je „verovatno došao kraj“.

Ono što ove zime u Berlinu ili Parizu može koštati stotine evra, u Moskvi košta nekoliko rubalja.
Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njen indikator mesečnog stanja ekonomija, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji „nešto življa nego u velikim evropskim zemljama“.

Nakon dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je u međuvremenu ponovno porasla.

Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala gotovo na nulu, takođe se oporavila, sugerišući da su proizvođači uspeli da nabave delove izvan zemalja Zapada. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.

Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.

MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti 8,5 odsto, a u najnovijim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svjetska banka smanjila je procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.
„Nije tajna da sankcije na energetiku nisu bile toliko učinkovite“, rekla je glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik. Ipak, ne može se reći da je recesiji kraj. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP u 2023. godini pasti 3,6 odsto, a EBRD tri odsto.

Nemačka i Italija

Stopu pada ruskog BDP-a Ekonomist ocenjuje „upravljivom“ te da će Rusija „moći nastaviti borbu“.

Krajem septembra vlada je objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema Elini Ribakovoj iz Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja potrošnje vezana za rat, posebno na „unutrašnju bezbednost“. Međutim, bivši glavni ekonomist EBRD-a Sergej Guriev nije tako siguran u finansijske kapacitete za nastavak borbe.

On smatra da će se ruski budžet, koji se u najvećoj meri oslanja na prihode od energenata, suočavati s problemima punjenja, a time i pronalaskom sredstava za potrebe rata. U tome vidi i ključan razlog odluke o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva besplatnu vojsku.

Ekonomija evrozone, ocenjuje MMF, trebalo bi ove godine da raste 3,1 odsto, a iduće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energije podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.

Ove godine nemački BDP će rasti 1,5 odsto, a u idućoj godini MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Nakon ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska ekonomija će u 2023. pasti za 0,2 odsto.

Izvor: Jutarnji list, Ekonomist
Foto: Pixabay

Чланак Ko više trpi u ekonomskom ratu Evrope i Rusije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je istakao, svaki Evropljanin je osetio njihov uticaj, zbog čega je sankcionu politiku potrebno promeniti.

„Sankcije Evroske unije sa svojim prvobitnim ciljevima ne pomažu Evropi, nego joj štete. U Evropi nema čoveka koji u ovoj ili onoj formi nije osetio inflacioni efekat pogrešne sankcione politike, počev od plaćanja komunalnih usluga, pa do saobraćaja i poljoprivrede… U Briselu su u vezi sa sankcijama obećali da će one biti čudo od oružja, a zapravo su postale beskorisno sredstvo ekonomskog samopovređivanja, zbog čega ih je neophodno promeniti“, rekao je Demeter.

Protiv Rusije uvedeno 11.000 sankcija

On je podsetio da „najveći i najdugotrajniji rast cena nije počeo nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini nego posle usvajanja sankcija u sferi energetike“, prenosi Sputnjik.

Premijer Mađarske Viktor Orban je ranije izjavio da je protiv Rusije uvedeno 11.000 sankcija, ali da se one nisu pokazale kao uspešne, te da inflacija i nestašica energije koje su one izazvale mogu da bace Evropu na kolena.

Prema Orbanovim rečima, Evropa mora da promeni sankcionu politiku, jer situacija u suprotnom neće biti laka – kontinent sam otežava sebi život, čineći ga skupljim i dovodeći u tešku situaciju sopstvenu industriju.

Premijerov savetnik za politička pitanja Balaž Orban je izjavio da sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji nisu opravdale očekivanja i da će zbog toga, verovatno, biti preispitane u novoj političkoj sezoni. Prema rezultatima ankete Centra za izučavanje javnog mnjenja „Szazadveg“, više od 70 odsto Mađara smatra da antiruske sankcije štete Evropi, uključujući i Mađarsku.

Izvor: Sputnjik/B92.net

Foto: Pixabay

Чланак „Antiruske sankcije su za Evropu postale ‘sredstvo za samopovređivanje'“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je pitanje transporta robe između Srbije i Rusije jedno od najvažnijih za domaću privredu od izbijanja ukrajinske krize, početak primene zabrane tranzita vozilima koja prevoze teret za i iz Rusije, prošlo je u javnosti gotovo neprimetno. Kao i mnogo puta do sada, čini se da se nadležni u Srbiji nisu potrudili da čitavu situaciju pojasne i jasno komuniciraju, pa iako se dobar deo prevoznika “privikao” na nove okolnosti, o problemima na terenu svedoči i veliki broj poziva i pitanja koje portal PlutonLogistics, specijalizovan za ovu oblast, dobija od čitalaca.

Naime, zemlje članice Evropske unije su pre dve nedelje počele da primenjuju zabranu tranzita i vozilima koja prevoze robu iz Rusije ka Srbiji kao i vozilima koja prevoze robu ka Rusiji. Ona se odnosi na sve pošiljke sa tarifnim oznakama koje su uključene na listu sankcija EU Rusiji (više informacija o EU sankcijama Rusiji možete pogledati na sajtu Privredne komore Srbije, a spisak tarifnih oznaka OVDE).

“Prevoznici nisu verovali da će ih vraćati s granica”

U Poslovnom udruženju Međunarodni transport (Pumedtrans) za PlutonLogistics kažu da je “najkritičnije” bilo prvih 4-5 dana nakon 10. jula, kada je krenulo vraćanja kamiona za Srbiju, istovaranje itd.

Generalni sekretar Pumedtransa Aleksandar Spasić navodi da u prvi mah prevoznici nisu verovali da se zaista neće puštati vozila, kao i da je puno njih “podleglo uveravanjima uvoznika, odnosno izvoznika” i tovarilo robu koja nije mogla da prođe do odredišta. Kritično je bilo i jer su novi propisi pogodili vozila koja su već bila na putu.

“Sada znaju kakva je situacija i da postoji spisak robe koja je pod sankcijama, pa pre nego se upute proveravaju tu listu. I mi kao Udruženje imamo mnogo poziva, svakodnevno nas zovu da provere, kako se ne bi tovarila pomenuta roba”, navodi sagovornik tog portala.

Srpski izvoz u Rusiju u 2021. vredeo je preko 840 miliona evra, a uvoz iz te zemlje više od 1,138 milijardi evra. Ako govorimo o zemljama u koje izvozimo, Rusija je prošle godine bila 6. mestu, dok je na listi tržišta sa kojih uvozimo – na četvrtom. Na koji način će EU zabrana tranzita – uz sve ostale faktore koje je donela ukrajinska kriza, uticati na ovaj rezultat, videćemo kada se sve sabere na kraju godine.

Ono što je, međutim, već sada poznato, jeste da je cena transporta za Rusiju višestruko porasla i da su cifre koje prevoznici traže još malo pa astronomske u odnosu na one pre krize. Još samo da saznamo – kojim putem će roba ići…

Izvor: PlutonLogistics

Foto: Pixabay

Чланак Zabrana tranzita robe ka Rusiji donela muke i srpskim prevoznicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, uz to ide i zahtev da pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom usklađivanje sa sankcijama Rusiji bude ključni element koji će određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja.

Glasalo je 635 od 705 poslanika EP. Za usvajanje je glasalo 523 poslanika, protiv je bilo 78, a uzdržanih 34.
Plenarna sednica EP održava se u Strazburu, a nakon obraćanja izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika, glasanjem poslanika usvojen je ovaj Izveštaj.

Bilčik je uoči glasanja o rezuluciji izneo usmeni amandman koji se tiče rešavanja tenzija zbog problema sa tablicama između Beograda i Prištine, ali je više od 38 poslanika bilo protiv, te amandman nije usvojen.

U tekstu izveštaja amandanima je ubačeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa „zasnovanog na međusobnom priznanju“ što je prvi put da se međusobno priznaje pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Evropski parlament ponavlja i poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.

U tekstu izveštaja pohvaljuje se napredak koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

Usvojen na plenarom zasedanju izveštaj Evropskog parlamenta dobija formu rezolucije, koja nije prvnoobavezujuća, ali predstavlja političke smernice za zemlju u procesu evrointegracije.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Podrška ulasku u EU, ali uz sankcije Rusiji i priznanje Kosova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Evropska unija uvodi nove sankcije za ruske izvoznike energenata, Sberbanku i ruske medije, koje će važiti do kraja 2022. godine. Cilj ove, šeste runde sankcija, je da se onesposobi uvoz 90 odsto ruske nafte u 27 članica Unije, kao i da se onemogući njena distribucija u druge evropske zemlje. Jedna od tih zemalja je i Srbija.

Onemogućen prevoz preko mora

“Novim paketom sankcija zabranjuje se snabdevanje ruskom sirovom naftom preko bilo koje luke, morskim putem, a NIS se snabdeva sirovom naftom koja se tankerima doprema do luke Omišalj. To znači da nema mogućnosti da se do Rafinerije u Pančevu više doprema ruska sirova nafta, ali bi NIS mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je u prethodnom periodu je već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja”, navodi se u informaciji Ministarstva rudarstva i energetike.

Ističe se da izuzeci od 6. paketa države članice EU koje se ruskom sirovom naftom snabdevaju preko naftovoda.

“Navedeno je da Mađarska i Slovačka mogu da nastave sa snabdevanjem ruskom sirovom naftom naftovodom ali posle osam meseci više ne mogu da prodaju derivate nafte proizvedene od ovako uvezene sirove nafte članicama EU ili trećim državama. Bugarska, Češka i Hrvatska zbog svoje specifične situacije izuzete su i imaju mogućnost i ubuduće da nastave sa snabdevanjem i posle perioda od osam meseci ali su u obavezi da obezbede alternativne rute za snabdevanje”, navodi se u informaciji.

Srbija će raditi na povećanju zaliha

Iz Ministarstva poručuju da će se u narednom periodu, pored rešavanja pitanja snabdevanja, raditi i na povećanju zaliha sirove nafte “koje bi uz stabilne rezerve naftnih derivata dale dodatnu sigurnost u slučaju poremećaja na tržištu”.

Poručuje se da je jedna od očekivanih posledica novog paketa sankcija EU je i pritisak na tražnju jer će i druge zemlje tražiti alternative uvozu nafte iz Rusije.

Izvor: RTV, DW

Foto: Pixabay

Чланак NIS zbog sankcija ostaje bez ruske nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Blumberg, Evropska komisija je na zatvorenom sastanku u petak obavestila svoje članice da se u novom uputstvu pojašnjava da kompanije mogu da otvore namenske račune u Gasprom banci i da gas plate u dolarima ili evrima, s tim što će nakon toga tražiti potvrdu da su izmirili ugovorne obaveze.

Ukoliko kompanije koje kupuju ruski gas ispune te uslove, neće se smatrati da krše sankcije koje je Rusiji uvela Evropska unija, navodi se u uputstvu, prenosi Tass.

Izvor Blumberga je naveo da je tokom sastanka bilo dosta neslaganja, jer su Nemačka, Mađarska, Francuska i Italija podržavale taj plan, dok je Poljska dovela u pitanje zakonitost takve odluke.

Neke države su bile nezadovoljne zbog toga što se u novom uputstvu ne navodi eksplicitno da li evropske kompanije mogu da otvaraju račune u rubljama u Gasprom banci. Evropska unija je do sada to tretirala kao kršenje sankcija, ali se u novom uputstvu to ne navodi, piše Blumberg.

Izvor: 021

Foto: Pixabay

Чланак EU napravila plan za kupovinu ruskog gasa i zaobišla sankcije koje je sama uvela се појављује прво на Biznis i Finansije.

One su isporučioci sirovina i trgovinski partneri i svojim političkim stavom mogu presudno uticati na sukob, piše Dojče Vele.
Na primer, postoji mogućnost da bi savez mogao da pomaže Rusiju kroz kredite. „Trenutno se preostale četiri države suzdržavaju i još uvek među njima ne postoji efikasna politička koordinacija, kojom bi se reagovalo na sankcije SAD i EU prema Rusiji“, rekao je Roberto Gulart sa Univerziteta Brazilija.

Zemlje su zbog sankcija suzdržane da kroz razvojne banke BRIKS-a pružaju Rusiji pomoć kreditima. „Nova razvojna banka“ sakuplja novac na međunarodnom tržištu uz niske naknade, rekao je Gualrt i dodao da savez „nije voljan da zauzme političke pozicije u momentu velike neizvesnosti“.

Sličnog je mišljenja i Ignjacio Bartesagi, direktor Instituta za međunarodnu trgovinu pri katoličkom Univerzitetu u Urugvaju, koji smatra da je savez još uvek u početnoj fazi. „Nedostaje im jasna strategija. Jasno je da pred nama stoji nova alijansa, koalicija i geostrateško partnerstvo“, kaže Bartesagi u razgovoru za DW.

Brazil želi da poveća proizvodnju nafte

Leri Fink, šef najveće svetske kompanije za investicioni menadžment Blekrok smatra da bi dugoročno odvajanje Rusije od svetske ekonomije dovelo do ozbiljnih potresa u ekonomskim odnosima među zemljama BRIKS-a. Države bi morale ponovo da razmotre kakva zavisnost postoji među njima i kako bi se ona mogla smanjiti, što bi moglo dovesti do bržeg povlačenja iz nekih zemalja, piše Fink u pismu akcionarima koje je citirao Frankfurter Algemajne Cajtung.

Proizvodnja u Meksiku, Brazilu, SAD ili Jugoistočnoj Aziji mogla bi od toga da profitira. Brazilija se već sprema za ofanzivu. Ministar rudarstva i energetike Bento Albukerke je najavio da će povećati proizvodnju nafte za deset odsto do kraja godine. „To će biti doprinos Brazila stabilizaciji globalnog tržišta energije“, kaže ministar.

Pred važnim odlukama stoji i Južnoafrička Republika. Usled rastućih cena gasa i povećanom potrebnom za novim privrednim projektima, Južnoafrička Republika pod hitno želi da obezbedi svoje snabdevanje gasom.
Kako navodi istraživačka mreža Amabungane ova afrička zemlja treba da odluči sa kim će da zaključi dogovor o snabdevanju tečnog gasa vredan milijardi. U igri su naftno društvo Azerbejdžana SOCAR i Gasprom banka, koja pripada ruskom Gaspromu. Oba snabdevača će razmotriti ponude, dok je koncern Šel protiv.

Južnoafrička Republika, dakle, mora da se odluči da li će uprkos novim geopolitičkim tenzijama u svetu da se odluči za ruski gas i koji je stav ove države po pitanju Ukrajine.

Politički uticaj Indije i Kine

Daleko važnije je pitanje Indije i Kine. Pre nekoliko dana je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ugostio ambasadore ostale četiri zemlje BRIKS-a, čime je Moskva poslala poruku SAD i Evropi da nije sama.

Ostale četiri države BRIKS-a, međutim, imaju i svoje interese. Indiji je, poput Brazila i Južnoafričke republike, do sada bilo uskraćeno stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Vašington Post izveštava da je Indija počela da kupuje naftu iz Rusije, uprkos sankcijama, dok indijske banke utvrđuju mogućnost za trgovinu u rupijima i rubljama. Ovo bi mogao biti signal da je Indija spremna da podrži Rusiju, čime bi se ova zemlja suprotstavila Zapadu

Ipak, najvažniji igrač BRIKS-a je Kina, koja je zbog svoje ekonomske i političke moći prevazišla status zemlje u razvoju, kakva je bila 2006. kada je savez osnovan. Vlade Brazila, Južnoafričke Republike i Indije pomno prate kako se Kina sada pozicionira.

Nedavno je iz Pekinga poručeno da prijateljstvo sa Rusijom ne poznaje granice, ali da istovremeno treba poštovati i suverenitet Ukrajine.

Zemlje BRIKS-a bi mogle da traže od Zapada da plati za otvoreno pozicioniranje. A to bi pored sticanja statusa u UN moglo značiti i veći uticaj u Međunarodnom monetarnom fondu ili Svetskoj banci. Kina bi, zauzvrat, mogla da podstakne da bude prihvaćena kao posrednik u sukobu. To bi potvrdilo uspon Pekinga u globalnoj politici.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Članice BRIKS-a suzdržane oko sankcija Rusiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija intenzivno radi na rešavanju ovog pitanja, koje može dramatično da nam oteža snabdevanje crnim zlatom i nanese ogromnu štetu našoj privredi. Zbog pritisaka Zapada i EU na naš energetski sektor, velika je neizvesnost u pogledu daljeg poskupljenja energenata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u sredu da će se Srbija naći u veoma komplikovanoj situaciji ako ne bude izuzeta od tih odluka.

Gordijev čvor mogao bi da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a

Poslednjih dana, stručnjaci ukazuju da bi ovaj Gordijev čvor mogao da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a. Udeo „Gaspromnjefta“ u „Naftnoj industriji Srbije“ je 56,15 odsto, a Srbije 29,87 procenata. Oko 10 odsto je u rukama građana, zaposlenih i bivših zaposlenih, a ostatak pripada drugim manjinskim akcionarima.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, ističe da je scenario o promeni vlasničke strukture u fazi nagađanja, ali da postoji nekoliko modaliteta ukoliko bi se krenulo tim putem.

– Jedan je da Srbija poveća svoj udeo u okviru akcionarskog društva – navodi Stanić. – Druga opcija je da nađe novog strateškog partnera i treća mogućnost je da NIS postane javno preduzeće, 100 odsto u vlasništvu države.

Ekonomista Miladin Kovačević ocenjuje da bi odluka da Srbija postane vlasnik NIS-a bilo prinudno rešenje, kojim bismo izbegli zabranu uvoza nafte. Koji bi se od mogućih modaliteta primenio, to, kako navodi, treba da bude rezultat dogovora sa dosadašnjim vlasnicima.

Drugi stručnjaci sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da, ukoliko bi naša država povećala svoj udeo i postala većinski vlasnik, a Rusi ostali manjinski partner, time bi formalno-pravno bilo izbegnuto da „Naftna industrija Srbije“ potpadne pod sankcije.

Cilj je da potpuno istisnu Ruse

– Odluka Evropskog saveta odnosi se na kompanije u kojima Rusija ima većinsko vlasništvo – precizira naš sagovornik. – Međutim, to bi bilo samo na deklarativnom nivou, ne znači da bismo izbegli dalje pritiske. NJihov cilj je da potpuno istisnu Ruse.

Nakon početka sukoba u Ukrajini, širom Evrope počela je antiruska histerija i najava da će države, koje su do tada privatno vlasništvo proglašavale za svetinju, krenuti da nacionalizuju ruske kompanije. Predsednik Vučić je tim povodom 2. marta poručio da Srbija nije spremna da otima.

– Razgovaramo sa predstavnicima ruskih preduzeća ovde – kazao je on. – Ukoliko im neko u nekom trenutku ograniči poslovanje, onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da nađemo ono što bi bila fer cena i da nešto kupimo, ali, svakako, da ne otimamo.

Odgovarajući na pitanja u kontekstu NIS-a, on je rekao da će se pratiti do kog trenutka će sve biti potpuno normalno sa uvozom sirove nafte i svega drugog.

– Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, naravno da bismo našli najbolje pravično i fer rešenje u kojem ni na koji način ne bismo povredili interese naših ruskih partnera – istakao je predsednik.

Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati

Nakon toga je i premijerka Ana Brnabić kazala da Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati, niti će nacionalizovati njihovu imovinu.

– Rukovodićemo se osnovnim ekonomskim načelima, principima i poštovanjem privatnog vlasništva i imovine, kao i načelima međunarodnog javnog prava – precizirala je tada Brnabićeva.

Prema podacima sa „Beogradske berze“, u petak se akcijama NIS-a trgovalo na nivou od oko 490 dinara. NJihova vrednost je pala, jer su se pre sukoba u Ukrajini prodavale za oko 620 dinara. Naša zemlja je početkom 2009. godine prodala 51 odsto akcija državne naftne kompanije NIS ruskom „Gaspromnjeftu“ za 400 miliona evra, a on je kupovinom 5,15 procenata akcija od manjinskih vlasnika za 40,3 miliona evra povećao svoj udeo na 56,15 odsto. To je učinjeno na osnovu međudržavnog, krovnog sporazuma koji su, krajem decembra 2008. godine potpisali tadašnji predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, a bio je politička garancija za izgradnju gasovoda „Južni tok“, podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, i investiranje 500 miliona evra u proizvodnju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Može li NIS preći u ruke države? се појављује прво на Biznis i Finansije.