Od ukupnog broja diplomiranih, 15.508 (38,8 odsto) su muškarci, a 24.448 (61,2 odsto) žene.

Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je diplomiralo 31.519 akademaca – od toga 24.736 (78,5 odsto) na državnim, a 6.783 (21,5 odsto) na privatnim fakultetima.

Najveći broj diplomaca izašao je sa Beogradskog univerziteta – 11.545 i Novosadskog – 6.603, a kada je reč o privatnim visokoškolskim ustanovama prednjače Univerzitet „Singidunum“ sa 1.559 diplomaca, Univerzitet Union „Nikola Tesla“ sa 1.270 i Privredna akademija na kojoj je diplomiralo 1.022 studenata.

Budžet, samofinansirajući, kombinovani,…

Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama diplomiralo je 8.437 studenata – od toga 7.102 (84,2 odsto) na državnim visokim školama, a 1.335 (15,8) odsto na privatnim.

Posmatrano prema načinu finansiranja studija, od ukupnog broja diplomiranih studenata 37,2 su bili korisnici budžeta sve vreme trajanja studija, 46,2 odsto su bili samofinansirajući, a njih 16,6 odsto je tokom studiranja menjalo status, pa su se školovali i o trošku države i o sopstvenom.

Podaci o diplomiranim studentima su rezultat redovnog godišnjeg istraživanja „Statistički izveštaj za studente koji su završili studije na visokoškolskim institucijama“.

Istraživanjem su obuhvaćene sve visokoškolske ustanove.

Podaci se odnose na sve diplomirane studente na akademskim i strukovnim studijama, na sva tri stepena studija, kao i na stari nastavni program.

Izvor: Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. godini ukupno diplomiralo 39.956 studenata u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 50 studenata radilo je u sjajnoj atmosferi, u inspirativnom okruženju NTP Beograd, na razvoju svojih inovativnih ideja, kroz interaktivna predavanja i radionice i podršku iskusnih eksperata i mentora u oblasti razvoja biznisa.

Poslednjeg dana, studenti su pred stručnim žirijem predstavili inovativne ideje do kojih su došli na kampu – od inovativnih rešenja u oblasti poljoprivrede, medicine i sporta, do blockchain rešenja za muzičku industriju i zaštite dece na internetu. Nagradu za najbolju ideju poneo je tim ResiDetect za razvoj nove metode za detekciju bakterija koje ne reaguju na antibiotike, u formi PCR testa.

ParkUP! je prvi studentski startap program u Srbiji, kreiran sa ciljem da ohrabri mlade da zakorače u startap svet i steknu znanja i veštine za razvoj uspešnih startapa.

– ParkUP! nam je doneo neverovatna znanja da kroz konkretne korake sagledamo određeni problem na tržištu i dođemo do rešenja i finalnih proizvoda. Sada znam kako razvijati inovativnu ideju, razviti biznis plan, istražiti tržište, konkurenicju… Upoznao sam ambiciozne, mlade ljude, družili smo se i radili u veoma dinamičnoj atmosferi sa predavačima i mentorima koji su se trudili da nam prenesu svoje znanje i pomognu nam u razvoju naših ideja. Bila je ovo zaista jedna neponovljiva avantura u svet startapa, koju bih preporučio svim mladim ljudima – rekao je Vlastimir Arsenijević, student Fakulteta organizacionih nauka, o svojim utiscima sa kampa.

Studenstki startap kamp ParkUP! NTP Beograd organizuje uz podršku Vlade Švajcarske u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje iznova kroz razvoj tehnoloških parkova”. Od 2018. godine, kroz ovaj program, u razvoju inovativnih ideja i simulaciji razvoja startapa, učestvovalo je više od 400 studenta.

Чланак Više od 10 novih startap ideja na studentskom kampu u NTP Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovim povodom, nagrađeni đaci iz Beograda posetili su ekspozituru Mobi Banke na Novom Beogradu i otvorili svoje tekuće račune, a dobrodošlicu im je poželela Milka Rajčević, članica Izvršnog odbora prve digitalne banke u regionu.

„Sa zadovoljstvom smo obradovali ove mlade ljude pred zasluženi letnji raspust. Činjenica da su i oni sada deo naše velike porodice od preko 670.000 klijenata nas motiviše da budemo još uspešniji, a nadamo se da ćemo sa boljim poslovnim rezultatima koje ostvarujemo iz godine u godinu imati priliku da u budućnosti nagradimo i više njih, ne samo u Beogradu već i širom Srbije. Idemo u korak sa novim generacijama i potpuno smo posvećeni konceptu humanog bankarstva i unapređenju digitalne pismenosti u Srbiji“, rekla je Rajčević.

Sara Reljić, učenica generacije Medicinske škole Beograd, a sada i brucoškinja Medicinskog fakulteta u Beogradu, zahvalila se na nagradi koja joj je ujedno i podsticaj da i na fakultetu da svoj maksimum.

„Lepo je i potpuno neočekivano kada neko prepozna trud i rad koji sam uložila tokom protekle četiri godine srednje škole, naročito kada je u pitanju kompanija poput Mobi Banke koja je bliska nama mladima“, istakla je ovim povodom.

Pored Sare, a u saradnji sa agencijom Go2 Event koja je organizovala maturske proslave, nagrađeni su i Marko Novaković iz Desete beogradske gimnazije, Jelena Zinaja iz Pete beogradske gimnazije, Katarina Jorgačević iz Medicinske škole Zvezdara, Filip Pantić iz Zemunske gimnazije, Branko Koljenšić iz Osme beogradske gimnazije, Marko Bingulac iz Četrnaeste beogradske gimnazije, Milica Milja Jovanović iz Ugostiteljsko turističke škole, Marija Cvjetković iz Pravno poslovne škole i Jelena Cicvarić iz Treće beogradske gimnazije.

Чланак Mobi Banka nagradila učenike generacije: 500.000 dinara za buduće studente се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zemlju se vrati između 50 i 60 odsto studenata.

„Ima mnogo naših građana koji imaju hrvatski, mađarski ili neki drugi pasoš, pa odlaze kao građani Evropske unije“, napominje Kopertova.
Navodi da u Rusiju ode 150 studenata godišnje, i da Italija dodeljuje veliki broj stipendija.

„Ono što postaje ponovo popularno je Velika Britanija. Zbog Bregzita tamo sada naši studenti jako lako dobijaju radne dozvole posle studija, jer više nije bitno da imaju ili ne EU status, već svako posle studija može da aplicira za radnu dozvolu za dve godine i ostvari neko prvo poslovno iskustvo. Jeftinije su školarine nego što su bile, jer je manja interesovanje za Veliku Britaniju“, objašnjava Kopertova.

Cela Evropa pati od depopulacije, svuda nedostaju mladi ljudi, napominje ona.

„Mi smo ipak Evropljani, kulture su slične i svaki univerzitet će pre da primi nekog iz Srbije, nego iz neke daleke kulture. Matura je dokument koji je priznat u celom svetu. Možete da upišete bilo koji fakultet i u Sloveniji i u Americi“, dodaje Kopertova.

Mnogo studenata, kako je napomenula, odlazi na studije u Sloveniju, gde su studije besplatne, mada se neki programi na engleskom jeziku plaćaju.

„Kao i u svetu, biznis i ekonomija su ono za šta su naši studenti najviše zainteresovani. S tim se najlakše kasnije zapošljava, pokreće neki biznis. Onda ide psihologija, političke nauke, kao i u Srbiji“, navodi Kopertova.

Sa druge strane, kako je istakla, Srbija postaje „incoming“ destinacija. Sve više je stranih studenata koji odlučuju da ostanu.

„Najviše dolaze iz Severne Afrike – Egipat, Maroko, Libija. Dobiti srpsku boravišnu vizu nije lako. Procena je da će Srbija u sledećih 10 godina biti zemlja u koju studenti dolaze više i to je normalno. Sve uspešne zemlje imaju mnogo studenata koji odlaze negde, ali i dolaze. Dobro je da imamo mobilnost u oba pravca“, ocenjuje Kopertova.

Značajno raste broj onih koji se posle diplomiranja vraćaju u Srbiju.

„Mislim da se vrati oko 50, 60 odsto ljudi, što je globalni prosek. Ustvari, ti ljudi koji idu da se školuju u inostranstvu, veliki broj se vrati i pokreće ovde neke biznise, rade u međunarodnim kompanijama. Važno je da imamo cirkularne migracije, da ljudi odlaze i dolaze“, zaključuje Kopertova.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle završenih studija u inostranstvu polovina studenata se vrati u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Republički zavod za statistiku objavio je podatke o upisu na sve fakultete u zemlji u 2019/20 godini. Prema tim podacima i u 2019. većinu brucoša činile su žene – od ukupno 241.968 novih studenata čak 137.910 je ženskog pola.

Najveće interesovanje vladalo je za zanimanja iz oblasti Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo. Čak 46.116 studenata upisalo je ove smerove.

Poslovanje, administracija i pravo privukli su 37.515 novih studenata.

Sledi ih 27.199 studenata i studentkinja koji će u narednim godinama sticati znanja iz zdravstvenih nauka i socijalne zaštite. Na četvrtom mestu nalaze se društvene nauke, novinarstvo i informisanje, sa 26.726 studenata.

Veliko interesovanje postoji i za umetnost i humanističke nauke (26.028) ali i za informacione i komunikacione tehnologije koje su privukle 22.536 studenata.

Ovi podaci pokazuju da humanističke i društvene nauke koje već godinama važe za nepragmatičan izbor, jer je sa njima teško naći posao a još teže dobro naplatiti svoj rad, i dalje odolevaju trendu favorizovanja prirodnih nauka.

Izvor: RZS

Foto: janeb13, Pixabay

Чланак Među studentima su najpopularniji smerovi iz inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Druge tegobe koje muče studente jesu različiti problemi sa očima i vidom 25,3%, zatim hormonski problemi 18,4%, dok su na petom mestu tegobe s varenjem i metabolizmom prisutne kod 17,3% studenata.

U junu 2020. godine, oko 40% ispitanika je redovno dodavalo vitamin C u svoju ishranu, 30% je unosilo minerale, a jedna četvrtina različite vitamine, sa ciljem jačanja imuniteta organizma.

„Fizičko i mentalno zdravlje predstavljaju osnovu ličnog blagostanja i utiču na našu interakciju sa drugima, ali i na to kako mi utičemo na druge i sve ono što nas okružuje. Zbog toga je važno studente informisati i edukovati o zdravijim stilovima života koji će doprineti poboljšanju njihovog sveopšteg mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno tokom akademske godine kada sigurno osećaju najveći pritisak“, izjavio je Ricardo Vian Marques, generalni direktor Galenika a.d Beograd i dodao: „Istraživanje koje smo sproveli potvrdilo nam je da studenti predstavljaju grupaciju koja je vrlo ranjiva u pogledu fizičkog i mentalnog zdravlja, što jeste tema kojoj je potrebno da se udruženi posvetimo, jer je prevencija veoma važna upravo u ovim godinama“.

Ostali uvidi:

Trećina studenata Srbije je izloženo ekranu mobilnog telefona do 5 sati dnevno
Dok su se mladi izjasnili da manje od deset odsto (9,4%) gleda televiziju više od tri sata, rezultati pokazuju da ispitanici uzrasta najviše vremena provode u aktivnom korišćenju telefona: 41,5% koristi mobilni do 3 sata dnevno, trećina ispitanih (33,5%) do 5 sati dnevno, a 16% čak i više od 5 sati dnevno. Situacija sa računarima i tabletama dodatno ukazuje na popularizaciju prenosivih multifunkcionlanih uređaja: 28,5 odsto mladih koristi ih više od 3 sata.

Pomoć i podrška
Briga o sopstvenom zdravlju podrazumeva prevenciju, ali i mogućnost obraćanja adekvatnim institucijama i ekspertima koji mogu da pruže pomoć i posavetuju studente ukoliko imaju bilo kakve nedoumice ili pitanja. Rezultati istraživanja su pokazali da mladi upravo to i čine, pa tako na pitanje kome se obraćaju prvo ukoliko imaju određeni problem: njih 26,8% je reklo da savet traži od lekara, sa roditeljima se konsultuje jedna četvrtina, a sa prijateljima 17,6%, dok se putem Gugla informiše njih 16,3%.

SZO smatra da je prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja vitalna i najvažnija investicija u društvo, posebno kod mlađe populacije radi građenja pozitivnih i zdravih navika. Prevencija izloženosti stresnim situacijama, kao i bilo kojeg drugog oboljenja od krucijalnog je značaja, jer samo preventivnim delovanjem možemo sprečiti mogućnost daljeg razvoja bilo kog zdravstvenih problema sa kojima se studenti suočavaju.

Чланак Tri najčešća zdravstvena problema studenata u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Migranti su zaslužni za četvrtinu od ukupnog broja izuma u SAD godišnje. Oni su osnivači ili najviši rukovodioci u više od polovine američkih startap kompanija koje su dostigle vrednost od milijardu i više dolara. Prema istraživanju Nacionalne fondacije za američku politiku, građani drugih zemalja čine ogromnu većinu studenata postdiplomaca na američkim univerzitetima iz oblasti elektrotehnike (81%), računarskih nauka (79%) i industrijskog inženjerstva (75%).

Oni, kada im se pruži prilika, većinom biraju da ostanu u SAD. Uglavnom se zapošljavaju u biotehnološkim kompanijama, firmama koje razvijaju veštačku inteligenciju ili najnaprednije IT servise, a neretko sami osnivaju preduzeća u ovim oblastima.

Primera radi, više od 80% stranih studenata koji doktoriraju u oblasti veštačke inteligencije ostaje u SAD posle diplomiranja, navodi se izveštaju američkog Centra za bezbednost i nove tehnologije iz decembra prošle godine.

Prema podacima Hravradske poslovne škole, od 2000. do 2010. godine, u Sjedinjene Države se iselilo više migranata koji se bave pronalazaštvom nego u sve ostale zemlje u svetu zajedno.

Preokret: strani studenti zaobilaze SAD

Ali ova prednost utemeljena na najtalentovanijima iz ostatka sveta je ubrzano počelo da se topi od kako su vlasti u SAD krahirale u borbi sa pendemijom, upozoravaju američki mediji. Primera radi, samo Univerzitet u Arizoni, koji spada u najprestižnije javne istrarživačke ustanove, saopštio je da se za upis prijavilo 80% manje stranih studenata nego prošle godine.

Pri tom, ovaj podatak je saopšten pre nego što je Trampova administracija proglasila moratorijum na brojne kategorije radnih viza na koje mnogi od ovih studenata računaju kada planiraju da studiraju u Sjedinjenim Državama.

Takvom politikom SAD rizikuje da drastičan pad stranih studenata ne bude samo privremen, dok se zdravstvena situacija u SAD ne stabilizuje. Namera da se studira na nekom od stranih univerziteta podrazumeva planiranje berem nekoliko godina unapred.

To znači da nove generacije mladih koje sada razmatraju mogućnosti studiranja u inostranstvu, kao prepreku u SAD ne vide samo lošu zdravstvenu situaciju, već i sve oštriju imigracionu politiku koja šalje poruku da nisu dobro došli. Nasuprot tome, Kanada, Australija i Velika Britanija ublažavaju propise koji mogu doprineti privlačenju najtalentovanijih studenata na njihove univerzitete.

Manjak stranih talenata usporiće privredu

Politika privlačenja stranih studenata ima mnogo dugoročnije posledice nego što se to uočava na prvi pogled. Visokvalifikovane ljude najviše privlače zemlje koje već obiluju takvim kadrovima. Zato, ako se uspori uvoz talenata u SAD koji se prvenstveno odvija preko američkih univerziteta, to onda znači i manje naučnika, manje inovativnih stratap kompanija, manje tehnološki obrazovane radne snage i na kraju – manje radnih mesta.

Ceh će prvi platiti američki univerziteti i to najviše oni javni. Strani studenti, koji obično plaćaju punu školarinu, postali su tokom prošle decenije glavni izvor prihoda za javne univerzitete. Prema podacima američkog Državnog udruženja za visoko obrazovanje, u 2015. godini je školarina 12% stranih studenata koji su upisali javne univerzitete, obezbeđivalo 28% njihovih prihoda.

Bez novca nema ni kvalitetnih istraživanja

Budžeti javnih univerziteta su opustošeni još od kako je globalna finansijska kriza ispraznila državne blagajne. Pomenuto Udruženje navodi da je 2018. državna podrška javnim univerzitetima po studentu i dalje bila manja nego 2008. godine.

Nadolazeći rezovi državnog budžeta zbog recesije izazvane korona virusom samo će pogoršati stvari, a pri tom mnogi univerziteti, bilo da su javni ili privatni, više nemaju mogućnost da kao tokom protekle decenije pribavljaju značajna sredstva iz školarina stranih studenata.

To će dodatno umanjiti budžete za istraživanja, ali i kadrovske potencijale, naročito na fakultetima za inženjerska zanimanja koji su u velikoj meri zapošljavali najbolje strane studente.

Pomenuti problemi ugrožavaju i ulogu koju univerziteti igraju u promociji inovacija, kao istraživačka baza za budući tehnološki napredak i kao saradnici brojnih kompanija u komercijalizaciji naučnih otkrića.

Konkurenti koriste greške američke administracije

U situaciji kada i najbogatiji američki univerziteti drastično režu troškove, a manje imućni strahuju da li će uopšte preživeti aktuelnu krizu, to će se neminovno odrarziti ne samo na broj, već i na kvalitet naučnih istraživanja.

Suprotno američkoj administraciji, vlade drugih razvijenih država mnogo bolje razumeju koliku važnost za ukupan privredni i društveni oporavak od krize sa kakvom se svet još nije suočio imaju upravo – univerziteti.

Recimo, Velika Britanija planira da univerzitetima obezbedi zajmove koji bi pokrili 80% gubitka nastalog zbog smanjenja broja stranih studenata, dok Tramp i njegov tim ograničavanjem studentskih viza samo produbljuju ionako nezavidnu finanijsku situaciju na američkim univerzitetima.

Egzodus iz Silicijumske doline

Analitičari ističu da su za inovacioni potencijal SAD presudne urbane sredine visoke produktivnosti koje se formiraju oko univerzitetskih centara, kao što je to slučaj u Silicijumskoj dolini, Njujorku, Bostonu, Sijetlu… Tu se sreću naučnici, preduzetnici inovatori, investitori, dele ideje i interese, podstiču jedni druge i na taj način celu zajednicu čine produktivnijom nego što bi to mogao da uradi usamljeni pojedinac, ma koliko bio genijalan.

Prema nedavnom istraživanju koje navodi američki časopis „The Atlantic“, deset najinovativnijih gradova u Sjedinjenim Državama po broju stanovnika čine tek nešto više od petine ukupnog stanovništva, ali zato učestvuju sa 48% u ukupnom broju registrovanih patenata i sa 33% u nacionalnom bruto-društvenom proizvodu (BDP).

Ali za razliku od vremena pre izbijanja pandemije, kada stambena infrastruktura više nije mogla da isprati priliv visokoobrazovanih, inovativnih i preduzimljivih ljudi u takve sredine, sada se dešava potpuno obrnut trend. Poučeni posledicama korona krize, mnogi od njih se iseljavaju u manje sredine, ali sa više životnog prostora jer nisu prenaseljene poput do skoro najpopularnijih gradova. Silicijumska dolina više nije Meka, iz nje se sada odlazi.

Rad na daljinu uništava kreativnost

Manje sredine zbog toga mogu biti na dobitku, to neće mnogo poremetiti ni poslovanje najvećih tehnoloških kompanija, ali rad i kontakti na daljinu mogu ozbiljno da ugroze do juče neprikosnovene inovativne centre i rasadnike novih tehnologija.

Jer kako ističe „The Atlantic“, nijedna aplikacija za virtuelne kontakte, ma koliko bila tehnološki usavršena, ne može da nadoknadi kreativnost koja se najviše ispoljava u komunikaciji uživo i u neposrednoj saradnji kroz timski rad.

„Stoga progon stranih studenata sa američkih univerziteta, istovremeni egzodus inženjera iz mesta kao što je Silicijumska dolina i fizička izolacija zaposlenih u kompanijama, mogu ozbiljno da uspore inovacioni motor koji je do sada pokretao Sjedinjene Države“, upozorava se u tekstu.

Kao ni virus, tako ni kriza neće proći sama od sebe

Ovaj motor, izgrađen u poslednjih pola veka, a koji se oslanjao na privlačenje najtalentovanijih iz celog sveta, na dinamičan univerzitetski sistem i gradove koji su podsticali ljude na kretaivnost i saradnju radi stvaranja nečeg novog – vlasti u SAD su počele da doživljavaju „zdravo za gotovo“.

Pandemija je pokazala kako sve to može da se razgradi, deo po deo, za vrlo kratko vreme. Zato bi najveća greška Amerikanaca bila očekivanje da će ih ekonomski uspesi ostvareni pre pandemije, izvući i iz aktuelne krize. Kao što korona virus neće nestati sam od sebe, tako se ni vodeća uloga SAD u inovacijama neće održavati i obnavljati sama, zaključuje „The Atlantic“.

Foto: Pixabay

Чланак SAD: Gubitak stranih studenata može imati katastrofalne posledice се појављује прво на Biznis i Finansije.

U kategoriji Timski dizajn (Team Design) takmičari imaju zadatak da, koristeći svoju kreativnost, znanje, veštine i uz ograničeno vreme i resurse, kreiraju mehanizam koji vrši zadatu funkciju. Napravljenu maketu timovi testiraju pred publikom i stručnim žirijem, a neki od primera prošlogodišnjih zadataka su: katapult, letelica i sl.

Kategorija Studije slučaja (Case Study) od takmičara zahteva da na zadati menadžerski ili tehnički problem daju konceptualno rešenje. Problem koji rešavaju, zadat je od strane kompanija koje podržavaju naš projekat, a odnosi se na realni poslovni problem sa kojim se susreću u poslovanju.

Ovaj projekat se održava deseti put, a treći put u Beogradu. Rešavanjem zadatih problema, takmičari će probati da sebi obezbede mesto u finalnom krugu takmičenja, koje se ove godine održava u Varšavi.

Organizacija BEST (engl. Board of European Students of Technology) je međunarodna, neprofitna i apolitična studentska organizacija osnovana sa ciljem da poveže i omogući komunikaciju, razmenu i saradnju studenata sa Univerziteta iz cele Evrope, i danas broji 93 lokalnih grupa u 34 zemlje Evrope. BEST Beograd je lokalna grupa osnovana 2003. godine, i broji preko 100 članova sa tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Više o samom projektu i takmičenju možete pronaći na zvaničnom sajtu http://ebecbalkan.com/ i društvenim mrežama projekta : Instagramu (@ebecbalkan) i Facebook-u (EBEC Balkan).

Чланак Regionalna runda Evropskog „BEST” inženjerskog takmičenja „EBEC Balkan“ 18-22. jun 2020. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takmičenje je rangirano među 10 najboljih takmičenja ovog tipa u svetu, po kriterijumima Univerziteta u Oklandu, pionira u oblasti studije slučaja.  Studenti dolaze iz zemalja iz celog sveta kao što su Amerika, Australija, Nemačka, Japan, Tajland… Sa njima će snage odmeriti i srpski tim, sa Fakulteta organizacionih nauka. Za vreme BBICC-a studentski timovi će rešavati studije slučaja za tri uspešne kompanije. Pored takmičarskog dela, učesnici će imati priliku da upoznaju Beograd i srpsku kulturu kroz društvene i kulturne aktivnosti.

Fakultet organizacionih nauka je pionir uvođenja metodologije poslovne studije slučaja u redovnu nastavu, a na inicijativu prof. dr. Vesne Damnjanović izučavanje studije slučaja je zastupljeno i kao vannastavna aktivnost. “Studija slučaja je interaktivna metoda učenja nastala na Univerzitetu Harvard, a primenjuje se u raznim granama nauke, poput medicine i prava, a mi je konkretno primenjujemo u biznisu. Kako to funkcioniše? Sama studija slučaja predstavlja problem ili izazov jedne organizacije, koja može biti mala organizacija, velika kompanija ili čak nevladina organizacija. Ti izazovi se postavljaju pred studente koji se stavljaju u ulogu donosioca odluke. Oni analiziraju podatke, identifikuju probleme i daju predloge.” – ističe prof. dr Vesna Damnjanović sa FON-a, generalni direktor takmičenja BBICC.

Nakon uspešne primene metodologije studije slučaja na FON-u i postignutih uspeha studenata na svetskim takmičenjima iz ove oblasti, kao kruna uspeha organizovan je prvi BBICC 2013. godine.  Ove godine BBICC se održava osmi put zaredom.

Za više informacija posetiti sajt i zvaničnu Facebook stranicu.

Чланак Svetsko studentsko takmičenje u rešavanju poslovne studije slučaja u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.