Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah kako mnogi preduzetnici milijarderi stare, rekao je danas Benjamin Kavali, koji nadgleda strateške klijente u jedinici za globalno upravljanje bogatstvom u kompaniji UBS, prenosi CNN.

On je istakao da se očekuje da takav trend bude nastavljen i u narednih 20 godina, jer više od 1.000 milijardera može da prenese svojoj deci 5,2 biliona dolara.

Kompanija UBS, koja za klijente ima svakog drugog milijardera u svetu, navodi da su od aprila prošle, do aprila ove godine, 53 osobe nasledile 150,8 milijardi, što je više od 140,7 milijardi, koliko su akumulirala 84 nova milijardera zahvaljujući svojim poslovima.

Broj milijardera u svetu uvećan  za sedam odsto

U protekloj godini broj milijardera u svetu uvećan je za sedam odsto i sada ih je 2.544, a njihovo kombinovano bogatstvo poraslo je za devet procenata na 12 biliona dolara, pri čemu nije uzeta u obzir inflacija.

To je manje od rekordnih 13,4 biliona dolara, koliko je registrovano 2021. godine, kada je globalna zajednica milijardera porasla na 2.686 osoba.

„Ekonomska, geopolitička i politička neizvesnost u poslednje vreme predstavljaju izazov za stvaranje preduzetničkog bogatstva“, rekao je glavni investicioni direktor za porodične i institucionalne klijente upravljanja bogatstvom u UBS Maks Kunkel.

Prvi put je Evropa predvodila rast bogatstva milijardera, pošto je „razmetanje u kupovini nakon pandemije“ podiglo profit i cene akcija vodećih kompanija za luksuznu robu, sa sedištem u Francuskoj, od čega su veliku korist imale porodice milijardera koje stoje iza njih, navodi se u izveštaju.

To uključuje predsednika kompanije LVMH Bernarda Arnoa i njegovo petoro dece. Arno je treći najbogatiji čovek na svetu, sa neto vrednošću od 167 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera, a ispred njega su samo Ilon Mask i Džef Bezos.

Dok su milijarderi u oblasti tehnologije i zdravstva akumulirali najveće bogatstvo u protekloj deceniji, u izveštaju se ukazuje na „rane pokazatelje uvećanja bogatstva industrijskih milijardera“, među kojima su indijski Gautam Adani, iz multinacionalnog konglomerata Adani grupa, i Mukeš Ambani.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah jer milijarderi stare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Švajcarska banka UBS objavila je godišnji izveštaj o bogatstvu prema kojem najveću finansijsku imovinu po glavi stanovnika imaju Švajcarci.

A najveće medijalno bogatstvo – iznos od kojeg pola ljudi ima više, a pola manje novca, imaju – Belgijanci.

Mnogi ekonomisti veruju da upravo medijalno bogatstvo pruža najtačniju sliku bogatstva neke zemlje jer identifikuje srednju tačku skupa podataka, s polovinom podataka iznad tog broja i polovinom ispod njega.
Na taj način eliminišu se jednokratni uticaji poput broja milijardera kojih u SAD-u i Švajcarskoj ima na hiljade.
S druge strane, prosečno bogatstvo pruža pravi prosek, iako ga iskrivljuju već navedeni milijarderi.

Prema banci UBS, prosečno globalno bogatstvo po punoletnom čoveku je na 84.718 dolara, prenosi Biznisinfo.

Prema prosečnim merama, Švajcarska zauzima vrh s 685.226 dolara po osobi. Više od 15 posto stanovništva Švajcarske su milioneri, što je treći najviši postotak na svetu. Međutim, kada se pogleda srednje bogatstvo po osobi, ono iznosi 167.353 dolara, što je razlika od 517.000 dolara.

Pet od 10 najbogatijih zemalja po prosečnom bogatstvu nalaze se u zapadnoj Evropi, uključujući Dansku, Norvešku, Holandiju i Belgiju.

SAD zauzima drugo mesto s prosečnim bogatstvom po odraslom od 551.347 dolara. Sveukupno, u SAD živi 38 odsto svetskih milionera, prestižući drugu najbogatiju zemlju, Kinu za više od tri puta. S velikim jazom u bogatstvu, nejednakost u SAD-u spada među najviše među razvijenim nacijama.

Sedmo mesto prosečnog bogatstva zauzima Singapur, s najvišim prosečnim bogatstvom po odraslom u Aziji. Nejednakost prihoda u Singapuru nalazi se na sličnom nivou kao u Americi.

Kad se posmatra iz perspektive medijalnog bogatstva, Belgija zauzima prvo mesto u 2023. pri čemu je po prvi put prestigla Australiju. Visoki postotak vlasništva nad nekretninama i visoke cene nekretnina dovele su do rasta bogatstva evropskih domaćinstava.

Medijalno bogatstvo u SAD iznosilo je 107.739 dolara, što ih stavlja na 12. mesto. Sveukupno, medijalno bogatstvo najbrže raste u Kini pa se od 2000. godine povećalo za osam puta.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Najveće medijalno bogatstvo imaju stanovnici Belgije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci kojima je CNBC postavio pitanje kako je ova zemlja uspela da izbegne dvocifrenu inflaciju kažu da razloga za to ima više. Neki od njih su snaga lokalne valute, stabilno snabdevanje energijom ali i kontrola cena tamo gde je to potrebno.

Da podsetimo, vrednost švajcarskog franka je tokom prošle godine rasla u odnosu na evro i ostala stabilna u odnosu na dolar, dok su mnoge druge valute padale u odnosu na američku. Ovo je donekle rezultat titule “sigurne luke” koju nosi švajcarski franak, zahvaljujući velikim rezervama zlata, obveznica i druge finansijske imovine kojima raspolaže tamošnja centralna banka.

Švajcarska je istovremeno bila manje izložena negativnim spoljnim faktorima koji su podstakli rast inflacije u 2022. godini, kao što je rizik od nestabilnog snabdevanja energijom. Ona veliku količinu energije proizvodi zahvaljujući svom hidro potencijalu a njeni glavni dobavljači energije su u javnom vlasništvu, što je smanjilo uticaj tržišnih nestabilnosti na njih. Zato, dok je u Nemačkoj cena energije porasla za 25%, u Holandiji za 30%, u Velikoj Britaniji za 52,3% a u Italiji čak za 64,7%, u Švajcarskoj je ona poskupela za 16,2%.

Za relativno nisku švajcarsku inflaciju, bar za naše pojmove, zaslužna je bila i njena politika kontrole cena dobara i usluga. U Švajcarskoj se primenjuje najoštrija kontrola cena osnovne robe i usluga kao što su hrana, komunalije i transport. Takođe, na uvoz određenih poljoptivrednih dobara su nametnute visoke takse pa se više konzumira domaća hrana koja se, opet, proizvodi sa nižim troškovima, uzevši u obzir na u Švajcarskoj ni struja nije drastično poskupela.

Izvor: CNBC

Foto: Claudio Schwarz, Unsplash

Чланак Kako je Švajcarska uspela da izbegne visoku inflaciju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, krediti banaka stanovništvu nastavili su da rastu kao i cele prethodne godine, ali usporeno.

Dok su keš krediti čak i smanjeni za 0,4 odsto u odnosu na početak godine, stambeni krediti u januaru su povećani za 0,7 odsto što je bilo dovoljno za blagi rast od 0,1 odsto.

Obim gotovinskih kredita smanjuje se iz meseca u mesec još od septembra. Tada je obim keš kredita dostigao 5,7 milijardi evra, ali se od tada do kraja januara smanjio za oko 45 miliona evra.

S druge strane, čini se da stambeno kreditiranje ne posustaje. Samo u januaru je obim stambenih kredita povećan za oko 4,3 milijarde dinara ili za oko 37 miliona evra. Od početka prošle godine obim stambenih kredita povećan je za 12,7 odsto.

Smanjenje kreditiranja privrede je jasan znak ekonomskog usporavanja i posledica je kako neizvesnosti tako i značajno viših kamatnih stopa.

Kamate udvostručene

Prema podacima Narodne banke Srbije za decembar kamatne stope za novoodobrene poslove su udvostručene u odnosu na januar 2022. godine.

Tako je sa prosečnih 2,5 odsto za kredite, indeksirane u evrima, za obrtna sredstva i investicije u januaru ona skočila na oko 5,17 odsto u decembru.

Ne samo privreda već i građani su reagovali na rast kamata, ali samo kod keš kredita. Kamatna stopa na novoodobrene keš dinarske kredite u januaru prošle godine iznosila je oko devet odsto, a u decembru je ona skočila na 13 odsto.

Takođe je u januaru smanjen i broj korisnika kreditnih kartica za 1,3 odsto, a smanjen je iznos odobrenog limita za 0,8 odsto. U januaru je povećan i broj kreditnih kartica u docnji za dva odsto. Istovremeno je broj tekućih računa u docnji po minusu porastao za 4,4 odsto, što je više nego za celu 2022. godinu.

Ova logika izgleda da ne važi samo za stambene kredite. Naime, iako je prosečna kamatna stopa na novoodobrene zajmove za kupovinu stana povećana sa 2,5 na 5,14 odsto za godinu dana, dakle dvostruko, oni i dalje nastavljaju da rastu.

Ukupan dug građana po osnovu stambenih kredita na kraju januara dostigao je 5,3 milijarde evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Smanjeno kreditiranje privrede, ali stambeni krediti i dalje rastu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 30 najbogatijih Norvežana pobeglo je u Švajcarsku i druge zemlje tokom prošle godine, dok poslovni lideri izražavaju zabrinutost zbog poreza na bogatstvo koje naplaćuje vlada levog centra u Oslu.

Javni dosijei u registru stanovništva Norveške pokazuju da je najmanje 30 milijardera i milionera zamenilo prosperitetnu skandinavsku naciju za alpsku jurisdikciju sa nižim porezima 2022. godine, uključujući magnata koji se bavi ribolovom za naftu Kjela Ingea Rokea, nekadašnju najbogatiju osobu. Drugi su se preselili u zemlje uključujući Kipar, Italiju i Kanadu.

Bogati zabrinuti zbog poreskih promena

Prema bogatim Norvežanima i poreskim konsultantima, verovatno će ih slediti više njih, jer su bogati zabrinuti zbog poreskih promena za koje kažu da štete konkurentnosti zemlje. Poslednji je Fredrik Haga, 31-godišnji suosnivač kompanije Dune za podatke o kriptovalutama vrednoj milijardu dolara, koji će u subotu zvanično registrovati prelazak iz Norveške u Cug u Švajcarskoj.

– Morao sam da izaberem: da li sam u Norveškoj ili želim da ova kompanija uspe? Ne radi se o tome da ne želite da platite porez. Radi se o plaćanju poreza na novac koji nemam – rekao je on za Fajnenšel tajms.

U središtu debate je norveški porez na bogatstvo koji se naplaćuje na sva neto bogatstva veća od 1,7 miliona (160.000 CHF) po stopi od 1,1% za najbogatije. Švajcarska takođe ima porez na bogatstvo, ali nudi poslove za strance.

Za preduzetnike kao što je Haga, čije je bogatstvo vezano za njegovu kompaniju, struktura poreza može da ih navede da uzmu velike dividende ili čak da prodaju deo posla. Ipak, pošto Dune pravi gubitke, ali brzo raste, nije imao mogućnost da ugovori dividendu i ne želi da proda udeo.

– Moram ili da uzmem novac iz kompanije ili da se preselim – rekao je Haga, koji se plašio da će njegov sledeći poreski račun biti nekoliko puta veći od raspoloživog prihoda.

Grupa bogatih Norvežana koja je ove godine otišla u Švajcarsku imala je zajedničko bogatstvo od 29 milijardi NKr i platila 550 miliona NKr poreza, prema otvorenim godišnjim poreskim prijavama zemlje. Egzodus 2022. veći je nego u prethodnih 13 godina zajedno, izračunao je list Dagens Naeringsliv. Roke, koji se preselio u Lugano u septembru i platio 181 milion NKr poreza prošle godine, odbio je da komentariše.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Više od 30 najbogatijih Norvežana pobeglo je u Švajcarsku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne možemo reći da je „neutralnu“ evropsku zemlju inflacija u potpunosti zaobišla, ali je Švajcarska definitivno prošla bolje od ostalih država Starog kontinenta.

U 2022. inflacija u toj zemlji je ojačala na 2,8 posto, podstaknuta poskupljenjem goriva, automobila i kirije, ali je posustala u decembru, odražavajući blaži rast cena energenata.

To su pokazali podaci statističke kancelarije.

Pretprošle godine, cene su porasle 0,6 posto, a u 2020. su beležile gotovo isti postotni pad.
Kako se dalje navodi, u 2022. inflacija u Švajcarskoj je dostigla vrhunac u avgustu, kada je iznosila 3,5 posto, i to je mahom bila posledica poskupljenja naftnih derivata, gasa, kola i zakupa stanova.

Ono gde je primećen pad cena jesu paketi usluga fiksne i mobilne telefonije, kao i lekova.

Cene domaće robe su lani porasle 1,6 posto, a one iz uvoza – za 6,7 ​​procenata. Rast potrošačkih cena je prošlog meseca usporio na 2,8 posto, što je najniži nivo u osam meseci.

Godišnja stopa inflacije je u Švajcarskoj dosegla 2,7 posto.
Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак Ovu zemlju u Evropi inflacija je zaobišla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za reformu je glasalo 50,6 odsto birača, pokazuju konačni rezultati objavljeni koji su objavljeni danas.

Istovremeno, inicijativa čiji je ishod trebalo da bude zabrana intenzivnog uzgoja stoke, odbijena je sa 63 odsto glasova.

Agencija AFP podseća da su reformi penzionog sistema u Švajcarskoj prethodila dva neuspešna pokušaja u 2004. i 2017. godini.

Očekuje se da će današnje izglasavanje starosnog limita od 65 godina za žene „stabilizovati“ švajcarski sistem penzijskog osiguranja koji je izložen velikom pritisku zbog rasta očekivanog životnog veka i činjenice da se takozvana bejbi bum (baby-boom) generacija približava odlasku u penziju.

Najsporniji deo reforme podrazumeva da žene, poput muškaraca, za punu penziju rade do svoje 65. godine, što je godinu dana duže nogo što predviđa dosadašnji penzioni sistem.

Članice Socijalističke stranke ocenile su da izglasavanje kasnijeg odlaska žena u penziju „nije samo korak unazad u pogledu jednakosti, već šamar svim ženama“ i za sutra u Bernu najavile proteste na kojima će osuditi ishod referenduma, navodi AFP.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Švajcarci produžili starosni limit za penzionisanje žena na 65 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na zvaničnoj svečanosti kojom je ujedno istaknuto tri decenije dugo partnerstvo dve države, u ime Švajcarske konfederacije obratio se Nj. E. Ambasador Švajcarske u Republici Srbiji, g. Urs Šmid, dok je ispred Vlade Republike Srbije govorila ministarka privrede gđa. Anđelka Atanasković. Program je prisutnima predstavio g. Rihard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji, dok je video pozivom goste pozdravila i prof. Dr Ursula Renold, šefica odeljenja za istraživanje obrazovnih sistema Švajcarskog ekonomskog instituta.

Ministarka privrede Anđelka Atanasković istakla je da je ovaj događaj značajan iskorak u jačanju ekonomske saradnje dve prijateljske zemlje, kao i da je Švajcarska Konfederacija tokom poslednje decenije jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju. Ministarka je navela i da je posebno značajno to što švajcarske kompanije u Srbiji danas zapošljavaju više od 12.000 radnika.

„Posebno bih naglasila da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u prva dva meseca ove godine iz Srbije u Švajcarsku ostvaren izvoz vredan od 28,9 miliona evra, što predstavlja rast od 18,9 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. U istom periodu, uvoz iz Švajcarske uvećan je za 93,3 odsto i dostigao je iznos od 86,6 miliona evra“, navela je ministarka.

„Prostor za dalje unapređenje saradnje Srbije sa Švajcarskom Konfederacijom, pre svega, prepoznajemo kroz rast priliva švajcarskih investicija, posebno kroz grinfild projekte, ali i veći obim učešća u procesu privatizacije preduzeća iz portfolija Ministarstva privrede. Jedan od pokazatelja izvrsne saradnje dveju zemalja reprezentuje i potpisivanje Ugovora o donaciji nove Informacione platforme između Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije i Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove zakazano za petak, 13. maj“, zaključila je ministarka Atanasković.

„Novi Program saradnje sa Srbijom za period do 2025. godine zasnivaće se na četiri ključna segmenta, a to su demokratsko upravljanje i civilno društvo, ekonomski razvoj i zapošljavanje, klimatske promene i održivi urbani razvoj, kao i migracije. Fokus će biti na promociji veće inkluzivnosti građana na lokalnom nivou, njihovog učešća u demokratskim procesima, kao i na podršci ka ispunjenju ciljeva Agende 2030″, izjavio je Koli i dodao da će posebna podrška biti usmerena i na dualno obrazovanje, podršku malim i srednjim preduzećima i poboljšanju poslovne klime u Srbiji.

Чланак Ambasada Švajcarske predstavila početak novog švajcarskog programa saradnje sa Srbijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovnici švajcarskog grada Oltena su verovatno mislili da se nalaze u bajci za decu kada je na njih počela da pada čokoladna prašina.

Međutim, ispostavilo se da je čokoladnu kišu prouzrokovao manje poetičan događaj – kvar ventilacionog sistema u obližnjoj fabrici čokolade, u kombinaciji sa jakim vetrovima.

Naime, Lindt & Spruengli je poznata fabrika za proizvodnju slatkiša. Upravo u njoj je izbio kvar ventilacionog sistema koji je iz fabrike oduvao napolje glavne sastojke za proizvodnju čokolade. Njih je dalje nosio vetar, uglavnom na krovove kuća i automobila.

Kompanija se izvinila javnosti zbog ovog incidenta i ponudila da otkloni štetu, mada nju uglavnom čini sitna braonkasta prašina na automobilima. Za sada se, kažu, još niko nije javio na ovaj poziv.

Izvor: RT

Foto: TinaKirk, Pixabay

Чланак Čokoladna kiša pala na mali švajcarski grad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aleksander Grunauer je primer da čoveka ne možete „smestiti“ samo u zvaničnu biografiju. Ona glasi da je rođen u Švajcarskoj, da je u Cirihu doktorirao u oblastima političkih nauka, međunarodnih odnosa i ekonomije.

Poslednjih petnaest godina živi i radi u Srbiji, tu je zasnovao i porodicu. Radio je za fondaciju Konrad Adenauer, Nemačku organizaciju GIZ, a sada radi za švajcarsku organizaciju Helvetas kao direktor programa „Reforma poreza na imovinu“ koji se sprovodi u saradnji sa 44 opštine iz Srbije.

Ko je Aleksander Grunauer i van zvanične biografije?

Neko ko se povezao sa Srbijom još kada je njegov otac Švajcarac došao ovde poslom i upoznao buduću suprugu. Neko za koga je tokom školskih raspusta Srbija bila bezbrižna zemlja, „Zlatibor, baka i detinjstvo“. Neko ko se kao mlad čovek zalagao za Srbiju u Švajcarskoj i onda kada se bezbrižnost letnjih raspusta preokrenula u tragediju koja je pratila raspad bivše Jugoslavije. Neko ko je emotivno bio vezan za Srbiju od rođenja, ali ipak nije znao da će ovde jednog dana dobiti posao, ostati tolike godine, oženiti se i dobiti ćerku, naučiti da peče roštilj, paprike, rakiju…

BIF: Ljudi iz Srbije većinom vide Švajcarsku kao „obećanu zemlju“ a Vi ste došli iz Švajcarske da živite u Srbiji. Zašto?

Aleksander Grunauer: Kad sam završio fakultet i počeo da radim u Švajcarskoj, shvatio sam da je moj život tamo apsolutno predvidljiv – mogao sam da vidim kako će se on odvijati sve do penzije. Takva perspektiva mi se nije nimalo dopala, iako znam da za mnoge ljude ovde to zvuči kao privilegija. Želeo sam da radim negde u inostranstvu, što je na neki način bio moj cilj još tokom školovanja, budući da sam studirao međunarodne odnose.

BiF: Kako je to inostranstvo na kraju postalo baš Srbija?

Aleksander Grunauer: U Bernu se održavala konferencija o raspadu bivše Jugoslavije, na koju sam otišao zbog ličnog interesovanja za tu temu. Tamo sam upoznao predstavnike fondacije Konrad Adenauer i ispostavilo se da oni traže stručnog saradnika u svom predstavništvu u Beogradu. Tako sam pre petnaest godina došao ovde da radim.

Zemlja kojoj nije teško osećati pripadnost

BiF: Kako biste opisali Srbiju iz tog vremena?

Aleksander Grunauer: U to vreme još su se osećale posledice bombardovanja. Ja sam na neki način bio „egzotika“, jer tada nije bilo puno stranaca ovde. Moj utisak je bio da su ljudi bili željni da upoznaju neke druge, koji nisu oni sami, ljude koji dolaze sa strane i trude se da razumeju i ovaj narod i ovu zemlju. Ljude kojima je stalo do Srbije, koji su otvoreni za drugačiju sliku od one koja se nametala u svetu. Ja sam pokazivao da mi je iskreno stalo upravo do toga i bio sam izuzetno prihvaćen.

BIF: Ipak neki stranci koji duže borave u Srbiji kažu da su ljudi srdačni prema strancima samo dok su u prolazu, ali da postaju nepoverljivi ako se ovde i nastane. Kakvo je Vaše iskustvo?

Aleksander Grunauer: I ranije, kada sa povremeno dolazio i sada kada ovde živim tolike godine – ljudi su podjednako srdačni i otvoreni i ako bih trebao da objasnim nekom strancu šta je to što suštinski čini ovu zemlju, izdvojio bih upravo to. Ljudi u Srbiji apsolutno nisu ksenofobični. Čak sam se toliko odomaćio da sada i ne primećujem neke stvari koje primećuju oni koji dođu nakon dužeg odsustva. Na primer, u centru Beograda grad je čistiji, voze se bolji automobili, standard je veći…

Nauči jezik da bolje razumeš zemlju

BIF: Govorite engleski, nemački, francuski, ali ste odlično naučili i srpski. Znate čak i ćirilicu. Šta Vas je motivisalo da tako dobro upoznate srpski jezik?

Aleksander Grunauer: Moje poznavanje jezika je bilo loše u početku, a pošto sam prvo živeo u Kraljevu gde engleski ne prolazi tako dobro kao u Beogradu, bio sam dodatno motivisan da naučim jezik. Imao sam jako veliku podršku ovdašnjih ljudi u tome, baš zato što sam se trudio da naučim srpski da bih se više zbližio sa njima, da Srbija i na taj način postane deo mene, da je bolje razumem.

Ljudskost je to što privlači strance

BIF: Kako biste sada, kada ste prošli Srbiju uzduž i popreko uporedili život ovde sa životom u zapadnim zemljama?

Aleksander Grunauer: Kada sam tek došao da radim u Srbiju, moj prvi utisak je bio da su ljudi ovde, uprkos svemu što su preživeli, srećniji nego u Švajcarskoj. Ljudi sa Zapada kada dođu ovde kažu da se osećaju slobodnije jer nije sve utegnuto kao u njihovoj zemlji.

U Srbiji, ako se ponašate ljudski, svi će vam iskreno uzvratiti srdačnošću, bilo da je to žena koja radi na kasi, konobar ili policajac.

U Švajcarskoj, imaćete korektnu uslugu i to je to. Ako su, recimo, sva mesta u nekom restoranu zauzeta, niko se neće potruditi da vam kao u Srbiji ipak nađe neki sto. Ovde od vašeg ponašanja mnogo više zavisi, sve je mnogo ličnije. Tako da je taj ljudski momenat izuzetno prisutan i u pozitivnom a ponekad i u negativnom smislu.

Solidarni u nesreći, nekorektni u miru

BiF: Šta je negativna strana društva koje prvenstveno funkcioniše na ličnim vezama?

Aleksander Grunauer: Ono što je za stranca, koji je privilegovan, osećaj slobode, za veliku većinu ljudi ovde je veliki problem jer ne mogu da se oslone na sistem koji jednako štiti prava svih. Na primer, šta sve ovde mora da trpi običan čovek kada se obrati državi za standardnu uslugu jer ga sistem ne štiti od pojedinca koji se prema njemu odnose bez trunke poštovanja i ne zaslužuju da rade taj posao.

Moram da priznam da mi ni posle ovolikih godina koje sam proveo ovde i dalje nije jasno kako jedan narod koji je podneo tolike žrtve u svetskim ratovima, koji u najtežim trenucima kao što je bilo NATO bombardovanje može da bude toliko međusobno solidaran, sada, u miru, ne može bez ljutnje da se dogovori nekada i oko najobičnijih stvari.

Zašto se ljudi ponekad ponašaju neljudski jedni prema drugima u prodavnici, prevozu, na ulici, a imali su snagu da probleme rešavaju na mnogo razumniji način u situacijama kada nisu znali ni da li će ostati živi?

Velike klasne razlike mana života u Srbiji

BiF: Da li pored ovoga što ste naveli ima još nekih stvari koje Vam je teško da prihvatite?

Aleksander Grunauer: Način na koji se tretira ogroman socijalni jaz u društvu. Naravno da i u Švajcarskoj ima velikih socijalnih razlika, ali tamo je veoma razvijen sistem za socijalnu podršku, a čini mi se da se ovde ta tema zaobilazi na svim nivoima. Jako mi teško pada da uživam u sopstvenoj sreći kada vidim ljude koji uzimaju ostatke hrane iz kontejnera, spavaju i smrzavaju se do smrti na ulici.

Imam utisak da je ovde došlo do svojevrsne rusifikacije u tom smislu, ljudi koji su se enormno obogatili preko noći razbacuju se svojim novcem i potpuno su neosetljivi na patnje drugih. Zalaganje većine ovdašnje finansijske elite u ime društvene odgovornosti postoji samo u tragovima.

Mi možemo da zatvaramo oči i okrećemo glavu, a možemo i nešto da učinimo. Dakle, to je pitanje za sve u društvu – za državu, socijalne ustanove, crkvu, preduzeća, pojedince – na koji način može da se pomogne najsiromašnijima? Jer ta pomoć nama ne oduzima puno, a nekome može puno da znači.

Kako razmišljaju donatori

BIF: S obzirom da ste radili na mnogim projektima u Srbiji, koliko su po Vašem mišljenju teme na kojima insistiraju donatori u skladu sa onim što ljudi ovde doživljavaju kao najvažnije probleme?

Aleksander Grunauer: Donatori imaju svoje teme za koje smatraju da su važne, koje mogu ali i ne moraju uvek da se poklope sa interesima lokalnog stanovništva.

Recimo, u zemljama kao što su Kina i Indija, odbijaju programe za koje procene da im ne odgovaraju, a to se ovde po mom iskustvu ne događa. U praksi, mislim da najviše zavisi od onoga ko bi taj program trebalo da sprovede – da li to doživljava kao usputnu stanicu u svojoj karijeri, do nekog sledećeg projekta u nekoj drugoj zemlji, ili mu je zaista stalo da nešto uradi.

U ovom drugom slučaju, kada dođete kao stranac koji ne zna mnogo o ovoj zemlji, presudno je kakve ćete saradnike izabrati u lokalu i da li ste spremni da im date poverenje, da čujete njihovo mišljenje i predloge i da onda, ako se pokaže potrebnim, insistirate kod donatora da se neki delovi projekta bolje prilagode stvarnosti.

Ja sam imao sreće da radim sa odličnim profesionalcima, koji su pre svega i dobri ljudi, i svi zajedno smo se uvek trudili da što bolje razumemo potrebe lokalnih samouprava sa kojima sarađujemo.

S druge strane, ako građani u nekom mestu u Srbiji, na primer, odluče da je važnije da se sredstva iz lokalnog budžeta utroše na gradnju nadstrešnica na autobuskim stanicama, nego na zbrinjavanje najsiromašnijh sugrađana, onda morate da ispoštujete njihovu volju, bez obzira šta vi lično smatrate bitnijim.

Najbolji spoj

BIF: Ako biste od Švajcarske i Srbije mogli da napravite neku treću zemlju, kako bi ona izgledala i da li bi tako nešto uopšte bilo moguće?

Aleksander Grunauer: Dugo sam razmišljao upravo o tome. U Srbiji bih promenio samo jedno, doveo bih stručnjake iz Švajcarske da ovde uspostave pravni sistem koji se tamo primenjuje i da obezbede da on i u Srbiji funkcioniše kao švajcarski sat.

BIF: Zar ne bi takav pravni okvir neminovno promenio i ovdašnji mentalitet?

Aleksander Grunauer: Pitanje je kako definišemo mentalitet? Ljudi iz Srbije koji žive u Švajcarskoj, bilo koji posao da rade, jako se trude da poštuju sve propise i da se svojim ponašanjem potpuno uklope u sredinu u koju su došli.

Verujte mi, Srbi koji žive u Švajcarskoj su veći Švajcarci i od samih Švajcaraca! Tamo neće baciti ni najmanji papirić na ulici, ali zato neki od njih, čim pređu granicu Srbije – opušci lete kroz prozor mercedesa na sve strane. Šta je onda tu mentalitet? Da li bacanje otpadaka svuda naokolo u zemlji u kojoj ste rođeni može da se nazove patriotizmom? Uveren sam da mentalitet ne možemo da koristimo kao izgovor za ponašanja koja ni nama ni našoj zemlji ne idu u prilog.

Zorica Žarković

broj 171, mart 2020.

Чланак Aleksander Grunauer: Ovde je sve mnogo ličnije се појављује прво на Biznis i Finansije.