Svetska banka ima fond od 119 milijardi dolara za finansiranje raznih ovakvih projekata u naredne 23 godine. Iz te sume između 2020. i 2022. godine izdvojeno je 37 milijardi za finansiranje 2.554 klimatskih projekata u siromašnim i zemljama u razvoju, od čega se 1.179 projekata bavi ublažavanjem posledica klimatskih promena.

Međutim, istraživači koji su analizirali sve ove projekte otkrili su da većina onih koji se vode kao klimatski nema mnogo veze sa klimom već se često bave administraticijom i državnom upravom, kao npr. projekti za unapređenje fiskalnog menadžmenta u Beninu ili transparentnosti lokalne uprave u Gazi.

S druge strane, neki projekti koji imaju veze sa klimom nisu se pokazali kao uspešni odnosno nisu tačno prikazivali svoje efekte, bar kada je u pitanju smanjenje štetnih emisija. To otežava evaluaciju ovih projekata, ali i odmaže u naporima da se ostvari glavni cilj – smanjivanje emisije ugljen-dioksida za 194 tone godišnje.

Verovatno je zbog svega navedenog, analizirajući projekte Svetske banke, Oksfam došao do zaključka da ova institucija zapravo u ublažavanje klimatskih promena ulaže 40 odsto manje novca nego što misli da ulaže.

Izvor: Kvarc

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Svetska banka pogrešila u računici kod finansiranja klimatskih projekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Diverzifikovani izvori i instrumenti finansiranja, zajedno sa produbljenim finansijskim sektorom, od presudnog su značaja za dugoročni, održiv privredni rast Srbije“, rekao je direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Dodao je da će se tim zajmom pomoći Vladi Srbije da realizuje Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske obveznice.

Funkcionalna tržišta kapitala omogućavaju da se, kako je navedeno, izvori finansiranja diverzifikuju tako da privreda ne zavisi samo od bankarskog sektora, što posredno jača ekonomsku otpornost tokom fluktuacija kreditnih ciklusa.

Pored toga, korporativne obveznice mogu postati privlačan alternativni izvor dugoročnog finansiranja za ostvarivanje ciljeva zelene tranzicije u Srbiji.

Izvor: Beta

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

Чланак Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 27,7 miliona evra za razvoj tržišta kapitala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska banka je odborila programski razvojni zajam za zelenu tranziciju, kojim je obezbeđeno 149,9 miliona evra (u protivvrednosti 160 miliona dolara), kao i finansiranje u iznosu od 69 miliona evra (u protivvrednosti 75 miliona dolara) za projekat „Unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast“.

Razvojni zajam za zelenu tranziciju odobren je za podršku pojačanim nastojanjima Srbije da unapredi institucije javnog sektora na putu ostvarivanja otpornijeg, zelenijeg i inkluzivnijeg ekonomskog rasta koji će ostati održiv i za buduće generacije.

Cilj da se ubrza tranzicija ka čistoj energiji

Tim zajmom se pruža podrška reformama javnih politika i institucija kako bi se fiskalno upravljanje bolje uskladilo sa zelenom agendom, i to povećanjem transparentnosti potrošnje budžetskih sredstava za realizaciju klimatskih aktivnosti i zaštitu životne sredine.

Cilj je da se ubrza tranzicija ka čistoj energiji putem reformi tržišta energenata kako bi se osigurala održivost JP

„Elektroprivreda Srbije“ (EPS) i omogućilo brže uvođenje obnovljivih izvora energije, ali istovremeno i zaštitili energetski ugroženi kupci, navodi se u saooštenju.

Zajam je pripremljen u partnerstvu za Francuskom razvojnom agencijom (Agence Française de Développement, AFD) i nemačkom Razvojnom bankom (Кreditanstalt für Wiederaufbau, КfW), a obe institucije će takođe obezbediti finansijska sredstva Vladi.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je i finansiranje u iznosu od 69 miliona evra (u protivvrednosti 75 miliona dolara) za Projekat „Unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast.

Taj program za cilj ima jačanje osnovnih funkcija upravljanja javnim ulaganjima i unapređenje institucionalnih kapaciteta za ostvarenje zelene tranzicije.

U okviru odobrenog programa, pripremljenog u partnerstvu sa Francuskom agencijom za razvoj (AFD), pruža se podrška široj strategiji Vlade žza prelazak na zeleniji i otporniji model privrednog rasta.

„Cilj ovog projekta je jačanje temeljnih elemenata sistema za upravljanje javnim finansijama u Srbiji radi povećanja fiskalne transparentnosti i jačanja otpornosti Srbije na šokove“, rekao je Nikola Pontara, direktor Кancelarije Svetske banke u Srbiji.

Ova aktivnost, koja se realizuje u vidu programa za rezultate, pružiće podršku Srbiji u njenim nastojanjima da napusti obrazac visoke energetske intenzivnosti i napravi otklon od korišćenja energije iz fosilnih izvora.

Ona će pomoći Srbiji da uspešno sprovede u delo svoju Strategiju niskougljeničnog razvoja i ostvari Nacionalno utvrđene doprinose za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka odobrila zajam Srbiji u iznosu od 218,9 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stopa rasta privrede Srbije ostaje za ovu godinu na nivou od oko tri odsto, istakao je danas Lazar Šestović, glavni ekonomista za Srbiju Svetske banke na predstavljanju izveštaja za našu zemlju.

Kako je rekao Šestović, najveći izazovi privrednom rastu su inflacija, a posebno rast cena hrane i goriva.

– Inflacija je oko 14 odsto za septembar i verujemo da je to pik za ovu godinu i da ce se snižavati, a do kraja 2023. godine i vratiti u ciljani raspon – kaže Šestović.

On navodi da je i dalje glavni rizik inflacija, jer se ne zna pouzdano koliko će svetske cene hrane i energenata još otići naviše.- Drugi rizik je fiskalni deficit koji raste i može dostići nivo veći od sadašnjih četiri odsto, pa i do 10 odsto BDP-a. Takođe, rizik je i snabdevanje energentima, kako domaćinstava tako i preduzeća – ističe on.

U Svetskoj banci navode da se pregovara o još tri zajma u ovom trenutku sa Srbijom, u ukupnom iznosu od 505 miliona dolara, od kojih će prvi od 400 miliona biti namenjen direktnoj podršci budžetu Srbije.

Šestović je svakako istakao da je preporuka da država štedi, da se ide oprezno sa javnim dugom, deficitom budžeta, te da se ne prekorače rashodi.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka: Inflacija je oko 14 odsto u Srbiji, pik je prošao, očekuje se smirivanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na samom početku, dijalog su održali generalnka direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednik Svetske banke Dejvid Malpas, koji su upozorili na rastući rizik od globalne recesije, pri čemu inflacija ostaje stalni problem posle napada Rusije na Ukrajinu.

„Postoji rizik i stvarna opasnost od svetske recesije sledeće godine“, rekao je Malpas, prenosi Rojters.
On je naveo da se razvojni napori širom sveta suočavaju s krizom, navodeći u tom kontekstu usporavanje rasta u razvijenim ekonomijama i deprecijaciju valuta u mnogim zemljama u razvoju.

Šefica MMF-a Georgijeva je rekla da MMF vidi „značajan problem“ u Kini, drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, u kojoj volatilnost na stambenom tržištu vuče naniže privredni rast.

Osvrćući se na rastuće potrošačke cene u zemljama širom sveta, ona je poručila da ne možemo sebi priuštiti da se inflacija kreće „kao voz koji se otrgao kontroli“.

Georgieva je ocenila i da Zajednički okvir Grupe 20 za restrukturu dugova siromašnih zemalja sporo postaje operativan, ali da je optimistična u vezi sa slučajevima Čada i Zambije, koji su zajedno sa Etiopijom prvi zatražili pomoć.

Izrazila je nadu da bi napori za restrukturu duga Čada i Zambije mogli da se finalizuju do kraja godine, što bi, kaže, utrlo put da i druge zemlje zatraže takvu vrstu pomoći.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Georgijeva: „Voz koji se otrgao kontroli“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj strategije je pružanje podrške za jačanje institucija radi ostvarivanja snažnog oporavka nakon pandemije i ubrzanja fiskalno i ekološki održivog privrednog rasta, saopšteno je iz te finansijske institucije.

Program podrške, koji je u potpunosti usaglašen sa ambicijama Vlade Srbije, predviđa finansijska sredstva od milijardu dolara i temelji se na makroekonomskoj stabilnosti koju je Srbija stekla uz značajne napore.

Jačanje institucija, postepeni prelazak na niskougljeničnu privredu i razvoj ljudskog kapitala ključni su elementi otpornog oporavka od uticaja globalne pandemije.

U isto vreme, unapređenje pružanja usluga na lokalnom nivou značajno će doprineti povećanju socijalne i ekonomske inkluzije, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Novom strategijom predviđena je podrška Srbiji za jačanje institucija u cilju unapređenja javne uprave i inkluzivnijeg pružanja javnih usluga u klimatski otpornom sektoru transportne infrastrukture, zdravstva i prosvete, sa posebnim naglaskom na podršci ekonomski nedovoljno razvijenim regionima i najsiromašnijim zajednicama.

Izvor: BizLife.rs

Foto: Pixabay

Чланак Od Svetske banke u narednih pet godina odobreno milijardu evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim dve teške pandemijske godine tokom kojih je privreda radila smanjenim kapacitom i rata u Ukrajini, loš uticaj na globalnu ekonomiju će imati i nedavno zatvaranje pojedinih gradova u Kini iz kojih se u svet izvozi velika količina robe. Naime, kineska politika borbe protiv Kovida-19 kreira nestašice određene robe, na koju računa dobar deo sveta. Ona takođe usporava i razvoj druge najjače ekonomije sveta.

Međutim, u goroj situaciji od Kine trenutno se nalazi Evropa jer se na njenoj teritoriji pored pravog rata odigrava i onaj ekonomski. Iako su članice EU u velikoj meri zavisne od ruskog gasa one istovremeno pokušavaju da kazne Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu. Zato konstantno balansiraju između svojih potreba i pokušaja da disciplinuju zemlju od koje zavise. No, ukoliko bi zbog svega navedenog Rusija smanjila isporuke gasa i nafte na Stari kontinent, on bi se našao u još većim ekonomskim problemima od aktuelnih, misli Malpas.

Slično mišljenje očigledno dele i ostali predstavnici Svetske banke, budući da je ona prošlog meseca smanjila prognozu rasta globalne ekonomije za gotovo ceo jedan procenat, na 3,2 odsto.

Foto: Pixabay

Чланак Iz Svetske banke kažu da je recesija sve izglednija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova podrška namenjena je prvoj fazi Projekta modernizacije železničkog sektora u Srbiji, koji je ukupne vrednosti 400 miliona dolara. Projektom je previđena obnova i modernizacija 3.735 kilometara pruga.

Svetska banka i Francuska agencija za razvoj zajednički sufinansiraju po 50 odsto prve faze projekta, tako da će ukupna ulaganja tog dela projekta iznositi 125 miliona dolara.

„Železnička mreža Srbije je značajan resurs ove države i ima potencijal da odigra stratešku ulogu u razvoju cele zemlje i kreiranju novih radnih mesta“, izjavio je šef Кancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

Dodao je da će programom obnove železnice u Srbiji koji finansira Svetska banka unaprediti kvalitet infrastrukture, povećati bezbednost, pospešiti domaće i regionalne integracije, ubrzati privredni razvoj i poboljšati poslovno okruženje u regionu.

„Obnovljena i modernizovana železnička mreža postaće ključni deo transformacije multimodalnog saobraćaja u ovoj zemlji, a čitav program je u potpunosti usklađen sa planom za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, uključujući i opredeljenost države za poštovanje standarda Evropskog zelenog dogovora i klimatske neutralnosti, kojima se predviđdja smanjenje emisija iz sektora saobraćaja za 90 odsto“, kazao je Ndegva.

Šta sve dobijamo modernizacijom železnice

Procene Svetske banke su da će „dodatna ekološka korist“ od modernizacije železnice u Srbiji iznositi 111,28 miliona dolara.

Takođe se očekuje da iskorišćenost železničke mreže bude pet odsto veća, da za 23 odsto bude smanjen broja smrtnih slučajeva na železničkoj mreži, a da učešće železnice na domaćem tržištu prevoza robe bude veće za 10 odsto u narednih deset godina.

Planirano je da u železničku mrežu u Srbiji bude ukupno uloženo 3,3 milijarde evra tokom predstojeće decenije, u sklopu čega je predviđena potpuna elektrifikacija pruge, ukidanje ograničenja brzine, povećanje kapaciteta trasa za prevoz robe i unapređenje upravljanja imovinom železnice.

„Ova očekivana transformacija od presudnog je značaja za podsticanje ulaganja i privrednog rasta u Srbiji, smanjenje klimatskog uticaja vezanog za delatnosti trgovine i saobraćaja i bolju povezanost u prevozu putnika i robe“, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Izvor: Beta

Foto: MichaelGaida, Pixabay

Чланак Svetska banka odobrila 62,5 miliona dolara za železnicu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U dokumentu pod nazivom „Globalne ekonomske perspektive“ Banka predviđa ovogodišnji rast srpske ekonomije od 3,1 odsto, a posle toga, u 2022. godini, očekuje ubrzanje rasta na 3,4 procenta.

Istovremeno, ovaj međunarodni kreditor je pogoršao procenu ekonomskog pada regiona Zapadnog Balkana u minuloj godini za 1,3 procentna poena, na minus 4,5 posto u odnosu na procenu iz juna 2020.

On očekuje slabiji rast regiona u 2021. godini od 3,5 odsto, što je za 1,1 posto manje nego što je predvideo letos, dok za narednu godinu prognozira rast od 3,7 procenata.

Izvor: Politika

Foto: erwin66as, Pixabay

Чланак Svetska banka ublažila procenu pada srpskog BDP-a za prošlu godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska banka u najnovijoj projekciji za Srbiju očekuje da će rast u 2021. godini biti tri ili 3,5% odsto. Najveća neizvesnost u procenama privrednog oporavka odnosi se na nivo investicija u idućoj godini, kaže Lazar Šestović iz kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Šestović je na Beogradskom ekonomskom forumu upozorio da su ove godine u Srbiji značajno opale domaće privatne investicije, kao i strane direktne investicije za koje navodi da su u prva tri kvartala manje za 50 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

„Ako sudimo po tome, sledeća godina ne obećava mnogo i zato smo malo konzervativniji u projekciji privrednog rasta za 2021. što se tiče Srbije“, kaže Šestović.

Paket pomoći u Srbiji na nivou bogatijih zemalja

Naveo je da je ove godine pad bio manji u Srbiji nego u drugim zemljama regiona, pa i sveta, pomenuvši veliki finansijski paket državne pomoći koji je dostigao skoro 13 odsto BDP-a.

„To je uporedivo sa onim što su davale mnogo bogatije zemlje OECD-a. U iznosu tih sredstava koja su odobrena daleko smo iznad zemalja u tranziciji koje su davale mnogo manje“, rekao je Šestović i naveo da je, na pirmer, iznos tog paketa pomoći u Rumuniji iznosio svega 2,5 odsto BDP-a.

Šestović je rekao da je Svetska banka nekoliko puta revidirala projekcije za čitav svet i pojedinačne zemlje zbog kovid krize.

Imunitet na koronu tek sredinom naredne godine

Napomenuo je da se u predviđanjima za ekonomski oporavak u svetu sve vrti oko toga kada će se postići optimalni imunitet na korona virus, a da je najnovija procena da će do toga doći sredinom iduće godine.

„To znači da prva polovina godine može ponovo da bude problematična za ekonomski rast. U skladu sa tim, manje smo optimistični i pooštrili smo projekcije za 2021. za ceo svet“, objasnio je Šestović.

Prema najnovijoj projekciji Svetske banke, pad svetske privrede će iznositi 4,4 odsto, i to zbog problema u bogatijim, razvijenijim zemljama, za koje ističe da će imati veći pad u odnosu na zemlje u razvoju.

Sve oči opet uprte u Kinu

U istočnoj Evropi, u zemljama u tranziciji, očekuje se pad nešto veći od globalnog i procenjuje se da će iznositi 5,1 odsto, naveo je Šestović.

„Za razliku do letos, kada smo imali još gore procene dešavanja, sada se iskristalisala malo jasnija slika. Ukupno 28 zemalja od 190 država koje su članice Svetske banke ipak će imati rast“, rekao je Šestović.

Dodaje da će, prema poslednjim projekcijama, Kina imati privredni rast, što je dobra vest imajući u vidu da ova zemlja pokreće globalnu industrijsku proizvodnju. Šestović je podsetio da je prethodna projekcija rasta u 2021. u svetu koju je dala Svetska banka bila oko šest odsto, a da se sada govori o rastu od četiri ili pet odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka smanjila projekcije rasta za Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.