Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za ovaj list objašnjava kako da proverite da li je neka turistička agencija pouzdana.

„Treba prvo pogledati kod nas na sajtu YUTA agencije koje su na spisku, jer one su proverene. Naravno, ima i agencija koje nisu naše članice, ali su dobre i pouzdane. Mi vodimo računa o standardima po kojima bi agencije trebalo da postupaju i imamo način da zaštitimo putnika kroz arbitražu koju sprovodimo kada je putnik nezadovoljan“, navodi on.

Prema njegovim rečima, zbog agencija koje su dobre a nisu članice YUTA-e, možda je najbolje da se turistička agencija proveri na sajtu Agencije za privredne registre (APR): „Treba pogledati da li je agencija registrovana, da li postoji i da li ima licencu za rad koju dodeljuje ministarstvo. Kada agencija ima licencu to znači da poseduje i neki garantni fond, a to je u ovom slučaju polisa osiguranja i to je jako bitno ukoliko dođe do insolventnosti agencije, da putnici mogu da se naplate“.

Seničić dodaje da i na internetu može da se pronađe dosta blogova i ličnih iskustava putnika vezanih za određene turističke agencije i smeštaje.

Prevare na društvenim mrežama i sa niskim cenama

Sagovornik Danasa tvrdi da na društvenim mrežama ima sve više lažnih turističkih agencija, odnosno onih koje se predstavljaju kao turističke agencije a zapravo su udruženja koja nisu nigde registrovana. One privlače putnike i “prodaju” im aranžmane, ali kada dođe do problema ne postoji nijedan zakonski način da se ti putnici zaštite.

“Ovde treba imati u vidu da kada se nešto reklamira na društvenim mrežama, bilo ko može da stoji iza toga. Vrlo lako to može biti prevara. Imali smo na primer grupe ljudi koji su uplaćivali putovanja na ovaj način i na kraju nisu nigde otišli. Ti ljudi su pokradeni. Ovakve prevare se obično prijave policiji ali se često teško rešavaju“, naglašava on.

Seničić ukazuje i na problem sa velikim razlikama u cenama: „Cene su manje više svuda iste ili približne. Zato ne treba nasedati na neke drastične slučajeve ni velikih ni malih cena. Kada je nešto nerazumno malo u odnosu na druge ponude, treba biti skeptičan i pitati se da li je ta ponuda kako treba“, savetuje on.

Putnici i nerealna očekivanja

„Turisti bi trebalo da istraže destinaciju na koju putuju i da pročitaju iskustva drugih putnika, te da stvore realna očekivanja. Najveći problem sa putnicima svodi se na to što nemaju realna očekivanja, nego sami projektuju sliku koju bi želeli kada uplaćuju određeni aranžman. Moraju da imaju saznanja o tome, moraju sami malo da se raspitaju na koju destinaciju idu, jer svaka destinacija ima i prednosti i mane“, pojašnjava Seničić i dodaje da su nerealna očekivanja najveći povod za žalbe putnika. „Među najčešćim problemima na koje se oni žale su da udaljenost od plaže, odnosno mora, nije onolika kako je predstavljeno, da kvalitet smeštaja nije onakav kako je predstavljen, da slike ne odgovaraju realnom stanju na terenu i slično. Žale se i na kvalitet autobusa, kašnjenja sa odlascima i polascima“, navodi on. U svim tim slučajevima je, kako kaže, teško izveštačiti da li je putnik zaista zakinut.

Kome se obratiti u slučaju problema sa aranžmanom?

Seničić objašnjava da je prva adresa turistička inspekcija, ako je turistička agencija registrovana i radi po zakonu: „Oni imaju ovlašćenja da utvrde da li je došlo do nekakvog neispunjenja ugovornih obaveza. Ukoliko je turistička agencija članica YUTA, mogu i nama da se obrate, mi imamo model i sistem gde kroz arbitražu možemo da ustanovima odgovornost agencije i možemo da naložimo povraćaj određenih sredstava, ukoliko agencija nije ispoštovala određene stavke koje su ugovorene“.

Kako dodaje, turistička inspekcija to ne može – ona može da kazni agenciju ukoliko je došlo do nekog većeg neispunjenja iz ugovora. Dalje, može da napravi procenu i da kaže agenciji da bi trebalo da isplati određeni iznos, ali ne može da naloži da se to uradi, može samo da kazni agenciju. Da bi dobili svoj novac nazad putnici u tom slučaju moraju da uđu u spor sa turističkom agencijom odnosno da ga traže preko suda. “Yuta, pak, ima drugačiji model, ide se na arbitražu i najčešće se reši sporazumno, a ako ne može tako, ide se na sudski spor“, objašnjava Seničić.

Izvor: Danas

Foto: Hugh Whyte, Unsplash

Чланак Kako se zaštiti od prevara sa turističkim aranžmanima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Trenutno apsolutno nema posla, promet je smanjen 98 procenata, skoro 99. Nema ni interesovanja ljudi za putovanje u inostranstvo, a putovanja i smeštaj po Srbiji rezervišu sami. Ogroman problem nam predstavlja to što nemamo ni naznake kakvi će biti bilateralni sporazumi za letovanje, pa ne možemo da planiramo čak ni leto i realizaciju zamenskih vaučera“, kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ Miloš Jovović, vlasnik turističke agencije Travelland.

Najpopularnija destinacija za srpske turiste, za koju aranžmane i nudi najveći broj turističkih agencija – Grčka, i dalje ne otvara granice za srpske državljane. Sudeći po lošoj epidemiološkoj slici pitanje je i kada će, a to našim agentima dodatno doliva „ulje na vatru“.

Jovović ističe da su agencije zahvalne državi na pomoći u vidu minimalaca, ali se boji da će bez „bilaterale“ vrlo brzo doći do kolapsa turističkih agencija.

Pod znakom pitanja i uplaćeni aranžmani

Što se tiče eventualnog povrata novca i zamenskih vaučera, kaže da je to veliki problem i da još uvek ne zna kako će teći cela procedura, jer je glavna ideja donete uredbe bila da se zamenski vaučeri iskoriste da ljudi ipak otputuju.

„Mi želimo da ispoštujemo putnike i zato nam je pod hitno potreban neki bilateralan sporazum, možda nalik Kipru, jer je zaista čudno da sada ne možemo u Grčku, a mogli smo sa da putujemo sa vizama čak i tokom sankcija. Realno nam najveći problem pravi to što ne možemo da pravimo ni ugovore za sledeće leto“, navodi Miloš Jovović, uz napomenu da su turističkim agencijama ruke potpuno vezane, i da se nadaju da će makar biti omogućena putovanja uz precizno definisane uslove, poput obaveznog PCR testa i slično.

Najveći problem pravi Grčka

Sličnu ocenu iznosi i Ivan Radojević, vlasnik agencije „Kontiki“, koji kaže da je Grčka napravila najveći problem agencijama i napominje da ako se Grci ne budu otvorili na leto to može biti problem za povrat novca i zamenske vaučere, a verovatno će morati da se pravi i nova uredba, u skladu sa odlukama grčkih vlasti.

On navodi da su letos radili samo nešto malo aranžmana za Tursku, i da su poslovni rezultati takvi da imaju samo 9 odsto broja putnika i prihoda u odnosu na prošlu godinu.

„Ako se ova sezona ne bude otvorila, mislim da će 90 odsto agencija bankrotirati. Zdravstvena situacija je takva kakva jeste, a mi se nadamo da će za 2-3 meseca biti sprovedena vakcinacija u više zemalja i da će se srediti stanje, najpre u okruženju, kako bi se otvorile granice. Vakcina bi doprinela da se ljudi psihološki rasterete i da krenu da razmišljaju o putovanjima, a nije loša ni najavljena ideja svojevrsnog zdravstvenog pasoša. Ako takvu potvrdu budu imali svi putnici, svi radnici na aerodromima i u hotelima, turisti će se mnogo lakše odlučivati da putuju“, objašnjava Radojević u razgovoru za „Blic Biznis“.

Dodaje da zbog svega navedenog preti i velika opasnost od mogućeg talasa stečajeva i bankrota hotela.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Blica.

Foto: jarmoluk, Pixabay

Чланак Ugrožen opstanak i velikih turističkih agencija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Polisu osiguranja ili ponudu za njeno zaključivanje, do sada je dobilo samo oko 10 odsto turističkih agencija od njih oko 400, koliko je imalo licencu za rad, izjavio je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić.
On kao veoma nepovoljno navodi to što ogromna većina, dakle 90 odsto, agencija nije čak ni dobilo ponudu za obnovu ove vrste osiguranja.

Do ovog je došlo, navodi, zato što su tri osiguravajuće kuće, koje su ponudile davanje licenci, zbog velikog broja agencija limitirane od strane svojih reosiguravača, koji ne žele da preuzmu kompletan rizik već samo deo rizika.
„Druge osiguravajuće kuće koje su do sada radile ovaj posao sa agencijama, nisu ni posle pregovora od dva i po meseca, pronašle interes da se vrate u posao, pa nam nisu ni dale mogućnost da dobijemo ponude za polise“, objašnjava Seničić.
Ističe da su u takvoj situaciji kao moguće rešenje ostale bankarske garancije, gde, kaže, postoje veliki proceduralni problemi, budući da je reč o novom proizvodu.

Turizam sada rizičan i za banke

„Bankarske garancije se kod nas do sada nisu radile, ali se kod njih uglavnom traži keš depozit za iznos garancije. Ako znamo da je najniži iznos 50.000 evra, a najveći 400.000, onda je jasno da to većini turističkih agencija ne odgovara“, rekao je Seničić.
Trenutno oko 30 turističkih agencija pregovara sa bankama o dobijanju njihovih garancija, dok neke banke jednostavno u ovaj posao ne žele da ulaze, pošto je turizam sada izuzetno rizična delatnost.
Seničić smatra da bi za prevazilaženje problema bilo neophodno da se ponovo promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja.
Pravilnik je u skorije vreme menjan dva puta ali, kako ocenjuje Seničć, nije na pravi način prepoznao probleme turističkih agencija.

Visina garancija u skladu sa prometom

Prema njegovi rečima, trebalo bi primeniti evropska pravila u ovoj vrsti regulative, a ona podrazumevaju da se iznosi garancija ne određuju prema broju putnika već prema prometu i da se osigurava deo prometa, recimo 10 odsto.
Primena takvog rešenja bi, smatra on, u sadašnjim okolnostima omogućila velikoj većini agencija da uz minimalne garancije nastave da rade, a ukoliko posao krene, da garancije povećavaju shodno prometu koji ostvaruju.
Seničić ističe da sadašnji pravilnik nije prepoznao ni uvažio ni predloge osiguravača, zbog čega osim tri osiguravajuće kuće Dunav, Globos i Triglav osiguranje, druge ne žele da rade ovaj posao.

Izvor: Tanjug

Чланак Polise osiguranja ili ponude za njih dobilo samo 10 posto turističkih agencija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posao osiguranja putovanja nastavili su Dunav, Globos i Triglav, a iz tog posla izašli su Milenijum, Sava i DDOR i Unika.

„Pod uslovom da sve agencije koje su dobile ponudu mogu i da je prihvate to je ukupno oko 10 odsto onih koji mogu da nastave da rade jer je polisa preduslov licence za rad, a ostali će ostati bez nje“, rekao je Seničić.

Dodao je da je neminovno da država promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja prema broju putnika i osiguranim sumama i da se kao i u svetu osigurava deo vrednosti prometa, na primer deset odsto.

U tom slučaju bi, kako je rekao, ako je promet na primer u vrednosti 100.000 evra osigurana suma bila 10.000 evra, a polise bi koštale oko 300-400 evra i agencije bi mogle da ih plate.

Ako bi agencije premašile tu vrednost prometa pod krivičnom i materijalnom odgovornošću bi, prema njegovim rečima, morale da to prijave i ponovo osiguraju dodatni promet.

Kako osigurati posao za sve

„Treba napraviti takav model da svako može da radi i napreduje. Sadašnji Pravilnik o osiguranju putovanja predviđa prosečne osigurane sume od 250.000 do 300.000 evra i premije osiguranja od 8.000 – do 18.000 evra“, rekao je Seničić.

Istakao je da bi po sadašnjem Pravilniku značilo da bi ukupna osigurana suma na celom tržištu iznosila 100 miliona evra i da su to fiktivne sume koje ne bi mogle da nadoknade ni osiguravajuće kuće ni kada bi se za njih platile preskupe polise.

Ako bi se osiguravao deo prometa od, na primer deset odsto, gotovo sve agencije bi, kako je rekao, mogle da plate polisu osiguranja, ukupna osigurana suma bi bila oko osam miliona evra i prihvatljiva za osiguravajuća društva.

Seničić je rekao da država, što se tiče pomoći zbog otežanog poslovanja zbog pandemije, nije prepoznala turizam kao važnu privrednu granu, a da je u svim zemljama okruženja ta grana izdašno pomognuta.

Izvor: Beta

Foto: Daretobemad, Pixabay

Чланак „Samo deset odsto turističkih agencija dobija polise osiguranja i nastavlja poslovanje“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode u saopštenju, sektorske mere pomoći u turizmu nisu obuhvatile najmanje, posredničke agencije, iako su i one doprinosile budžetu Republike, pa još jednom apeluju da se obezbede subvencije kako bi opstale do normalizacije poslovanja, a njihovi zaposleni nastavili da dobijaju bar minimalne prihode.

“Izuzetno je alarmantan podatak da je čak 87,1% zaposlenih u posredničkim turističkim agencijama porodično potpuno ostalo bez primanja zbog pandemije virusa korona, pokazala je nedavna anketa u kojoj je učestvovalo oko 160 turističkih agencija posrednika”, navedeno je.

Anketa je pokazala da je u 72,4% slučajeva reč o porodičnom biznisu, što znači da su te porodice bez prihoda od marta meseca, dodaju: “Evidentirano je i da je 9% preduzetničkih agencija zamrzlo svoje poslovanje, a ovaj broj bi sigurno bio mnogo veći da je takva mogućnost dozvoljena DOO firmama”.

Kako ističu, dodatno zabrinjava i činjenica da u ovom sektoru uglavnom rade žene, koje su i inače osetljivija kategorija na tržištu rada.

Anketa je pokazala da su žene vlasnice u čak 74,8% malih posredničkih agencija, što je, navode, alarmantno, s obzirom na pokušaje nadležnih da se ohrabri žensko preduzetništvo.

“Svesni smo da su problemi u turizmu ogromni i slojeviti, ali moramo da ukažemo na problem malih, posredničkih agencija kojima preti gašenje. Kako bismo i javnosti i nadležnima ilustrovali situaciju u kojoj se nalazimo, danas ćemo na naše izloge zalepiti upozoravajuće trake koje treba da ukažu na krah jedne privredne grane”, zaključuju.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Bez posla ostala polovina radnika u posredničkim turističkim agencijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pema rečima ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića izdavanje prvih polisa osiguranja turističkim agencijama očekuje se tokom sledeće nedelje, piše Tanjug.

Ministar je dodao da su u završnoj fazi i razgovori sa bankama oko aktiviranja bankarskih garancija kao drugog modela, koji bi u budućnosti trebalo da funkcioniše u praksi, i omogući stabilnost rada agencija i sigurnost turističkih putovanja.

Ovo bi moglo biti rešenje za problem u kojem su se našle turističke agencije zbog nemogućnosti da pribave licence za putovanja. Da podsetimo, one su ove nedelje zbog toga najavile obustavu prodaje turističkih aranžmana.

Foto: Pixabay

Чланак Tri osiguravajuće kuće će izdavati polise turističkim agencijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rečima nadležnog ministra, “ostaje još da rešimo ko bi bio tzv. ‘titular’ garancije, odnosno ko bi ih aktivirao u slučaju nesolventnosti agencija. O tome razgovaramo sa Privrednom komorom Srbije i udruženjima turističkih agencija, kao mogućim korisnicima garancija“.

On je najavio i da će predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u petak održati sastanak sa pojedinim osiguravajućim kućama, koje su izrazile spremnost da nastave sa izdavanjem polisa osiguranja turističkim agencijama.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Foto: Pixabay

Чланак Da li bi banke bi mogle rešiti problem licenciranja turističkih agencija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ona je potvrdila da su osiguravajuće kompanije izašle iz posla sa turističkim agencijama i da više ne žele da im izdaju garanacije od nesolventnosti zbog velikog rizika. Time 1. oktobra ističu polise koje su sklopljene početkom godine, a agencije bez garancija gube licence za organizatore putovanja.

„To što mi nemamo garancije za nova putovanja ne znači da naši putnici koji već imaju ugovorena putovanja, neće biti ispoštovani“, ističe ona i dodaje da će agencije moći da obavljaju posredničke poslove i realizuju do sada ugovorena putovanja. Agencije će moći da prodaju izlete po Srbiji, avio karte i autobuske karte, kao i hotele iz Srbije pod uslovom da imaju ugovor o poslovno tehničkoj saradnji.

Turističke agencije na crnoj listi

Prema njenim rečima, agencije ne mogu da ispune zakonske uslove za nastavak licence budući da je cela industrije kod banaka „na crnoj listi“.

„Ukoliko država, osiguravajuće kuće, agencije i banke ne pronađu adekvatno rešenje, nijedna turistička agencija u Srbiji od 1. oktobra neće moći da proda više nijedan aranžman“, upozorava Marijević.

Ona kaže da je agencijama izbrisano ustavno pravo na rad, a da trenutno nemaju ni sa kim da razgovaraju dok se ne formira Vlada Srbije.

„Mi ionako nemamo posla od marta, već smo na ivici egzistencije jer nikakvu sektorsku pomoć nismo dobili za razliku od kolega iz hotelijerstva“, dodaje ona.

Nadležno ministarstvo obećava rešenje

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija neće oduzimati licence turističkim agencijama i očekuje se da rešenje za novonastalu situaciju bude pronađeno u narednih sedam do 10 dana, najavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Dodao je da su predstavnici tog ministarstva održali sastanak sa Udruženjem banaka Srbije, na kojem se razmatralo pitanje bankarskih garancija, kao i modela za obezbeđivanje garancija putovanja prilikom sklapanja turističkih aranžmana.

Predstavnici Udruženja banaka dostaviće do kraja ove nedelje predlog procedure za operativno funkcionisanje i eventualno aktiviranje bankarskih garancija, s obzirom na to da takav model garancija putovanja do sada nikada nije bio korišćen u praksi, iako je predviđen Zakonom o turizmu. Ta procedura će biti ugrađena u novi Pravilnik o garancijama putovanja rekao je Ljajić.

Paralelno sa tim, dodao je on, predstavnici ministarstva će posredovati između osiguravajućih kuća i turističkih agencija, kako bi se rešio aktuelni spor i na taj način koristio i taj mehanizam za obezbeđivanje garancija putovanja.

Sasvim je neuobičajeno da osiguravajuće kuće tri dana pre isteka roka važenja aktuelnih licenci naprasno obaveste agencije da neće pružati tu vrstu usluge, pravdajući to velikim stepenom rizika. Suština jeste da osiguravajuće kuće rade procenu rizika za svaku pojedinačnu agenciju i da posluju sa onim agencijama za koje procene da su stabilne i solventne, rekao je ministar.

Ljajić je ponovio da ministarstvo neće oduzimati licence agencijama, jer očekuje da se problem reši u narednih sedam do deseta dana i dodao da je letnja turistička sezona već završena, kao i da se ne očekuje sklapanje novih turističkih aranžmana u tom periodu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Udruženje turističkih agencija Srbije: Obustavili smo prodaju novih aranžmana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Skoro polovina turističkih agencija i tour operatera u regionu Zapadnog Balkana počela je da smanjuje troškove i otpušta radnike. To su pokazali preliminarni rezultati istraživanja Veća za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council – RCC). Ova organizacija sprovodi projekat razvoja i promocije turizma u regionu, uz podršku Evropske unije.

Prema dobijenim podacima, oko 20% turističkih agencija je prestalo sa radom, dok 41% ima dovoljno resursa da održava normalan rad tokom samo tri meseca. Do sada je otkazano jedno od pet rezervisanih putovanja u zemlje ovog regiona koja su planirana za 2020. godinu.

Pad turizma odraziće se na celu ekonomiju

U RCC ocenjuju ovakvu situaciju izuzetno teškom pre svega za one koji rade u turizmu. Posledice će se, međutim, odraziti i na ukupnu ekonomiju, budući da turizam doprinosi BDP-u regiona sa 10,2%, dok je 11,4% svih zaposlenih upravo u sektoru turizma i putovanja.

S obzirom na ubrzano urušavanje turističkog sektora, 72% agencija i operatera u regionu očekuje podršku svojih vlada kako bi nastavili sa radom jednom kada se okonča blokada uzrokovana širenjem virusa Kovid 19, navodi se u izveštaju.

Svetska turistička organizacija procenjuje da bi međunarodni dolasci širom sveta mogli opasti i do 30% u 2020. godini, što znači da bi turistički sektor mogao da izgubi oko sedam godina svog rasta.

Foto: piviso, Pixabay

Чланак Petina turističkih agencija u regionu više ne radi се појављује прво на Biznis i Finansije.