Prema podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), globalno tržište rada se sporo oporavlja od pandemije korona virusa. U 2022. broj zaposlenih je porastao za 2,3 odsto a ove godine će taj rast iznositi samo jedan procenat. Međutim, u nekim sektorima privrede, poput proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rast je znatno brži. Prošle godine je u toj industriji zaposleno milion novih radnika, piše u izveštaju „Obnovljiva energija i poslovi“ koji je uradila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) zajedno sa MOR.

Koliko je ovaj rast dinamičan najbolje ilustruje podatak da je pre 11 godina u proizvodnji „zelene“ energije radilo 7,3 miliona ljudi, a prošle godine 13,7 miliona. Pomenuti sektor će nastaviti da raste ako bude bilo radnika, do kojih je trenutno teže doći nego do novca za ulaganja. Pojedine struke, poput električara, već su deficitarne na tržištu, a neke će to tek postati u budućnosti.

Nasuprot radnicima, novca za projekte ima sve više. Na to je uticala i energetska kriza izazvana napadom Rusije na Ukrajinu, zbog koje su mnoge države počele da tragaju za novim izvorima energije. Prošle godine, vrednost investicija u obnovljive izvore energije porasla je za 43% u odnosu na 2020. godinu, dostigavši 499 milijardi dolara. Najveći deo tog novca otišao je u projekte solarne i energije koja se dobija iz vetra.

Zelena energija još nije stala na zelenu granu

Uprkos tome što proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iz godine u godinu raste, ona još uvek nije široko rasprostranjena. Razlog za to su donekle geografski uslovi, jer na nekim teritorijama nema dovoljno sunca ili vetra, ali i materijalni, budući da nabavka i instalacija opreme za proizvodnju obnovljive energije nisu jeftine. Zato su proizvodnja i najveći broj zaposlenih u ovom sektoru koncentrisani u nekoliko zemalja.

Od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti, skoro dve trećine njih je prošle godine radilo u Aziji. Najviše radnika u „zelenoj“ energetici imala je Kina, koja je zapošljavala 41% svetske radne snage u ovoj grani privrede, a sledili su je Brazil i SAD.

Iako je reč o takozvanoj čistijoj energiji, uslovi rada u njoj su daleko od čistih. Zato autori izveštaja ističu potrebu da se unaprede radna prava, uključujući i zapošljavanje većeg broja žena. Trenutno u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora radi samo 32% žena, najčešće u administraciji, ređe u naučno-istraživačkim poslovima, a još manje na rukovodećim pozicijama.

Sunce najviše „zapošljava“

Prošle godine, najviše zaposlenih u proizvodnji obnovljive energije je radilo u sektoru solarne energije, 4,9 miliona ljudi. Ovaj sektor najviše traži kadrove, zbog rasta koji solarne tehnologije beleže na tržištu. U 2022. je oboren rekord u širenju kapaciteta za proizvodnju solarne fotonaponske energije – za samo godinu dana ti kapaciteti su prošireni sa 141,2 GW na 191,4 GW. Od ukupnih kapaciteta za proizvodnju solarne energije, 45% se nalazilo u Kini, a sledile su je SAD, Indija, Brazil, Holandija, Nemačka, Japan, Španija, Australija i Republika Koreja.

U tim zemljama je radilo 85% svetske radne snage zaposlene u proizvodnji solarne energije. Najviše njih zapošljavali su azijski poslodavci (73%), među kojima je najveći Kina. Ova zemlja dominantna je na gotovo svim listama na kojima se pominje „zelena“ energija, a posebno solarna. U Kini radi čak 56% svetske radne snage u proizvodnji sunčeve energije, odnosno 2,76 miliona ljudi. U SAD taj broj iznosi 264.000, u Evropi 540.000, u Indiji 281.400, a u Brazilu 241.000 ljudi.

Ono što proizvodnju solarne energije izdvaja od svih ostalih sektora u ovom istraživanju je podatak da, na globalnom nivou, žene u radnoj snazi imaju udeo od 40%. To je skoro dva puta više nego u proizvodnji energije iz nafte i gasa, ali i iz vetra.

„Navodnjavanje“ radnih mesta

Proizvodnja energije iz hidroelektrana prošle godine je zapošljavala 2,3% više ljudi nego u 2021. godini, odnosno 2,5 miliona. Među njima je nešto manje od dve trećine radilo na održavanju postrojenja i sličnim poslovima, oko 30% na izgradnji i instalaciji opreme, a tek šest procenata u proizvodnji energije.

Hidroenergetika je inače veoma perspektivan sektor privrede, imajući u vidu da u proizvodnji globalne energije iz obnovljivih izvora učestvuje sa 37%. Kapaciteti za proizvodnju ove vrste energije nadmašuju i solarne elektrane i vetroparkove. Vodeći proizvođači hidro-energije su Kina, Brazil, Kanada i SAD. Kada je u pitanju broj zaposlenih i ovde dominira Kina, a prate je Indija, Brazil, Vijetnam i Pakistan.

Tržište biogoriva se stabilizuje

U proizvodnji i upotrebi biogoriva prošle godine je radilo 2,5 miliona ljudi, najviše u proizvodnji sirovina za biogoriva. Osnovne sirovine za pravljenje biogoriva su skrob i šećeri koji se pretvaraju u etanol, kao i ulje od kojeg se proizvodi biodizel. Dobijaju se uglavnom iz biljnih ulja, životinjskih masti koje preostaju iz fabrika za preradu mesa i od iskorišćenog ulja za prženje.

U poslednjih nekoliko godina tržište biogoriva su karakterisale značajne oscilacije. Posle velikog pada na početku pandemije, u 2021. se vratilo na pretkrizne nivoe sa proizvodnjom od 162 milijarde litara. Najveću količinu proizvedenih biogoriva činili su bioetanol (106 milijardi litara), biodizel (46 milijardi litara) i hidrotretirano biljno ulje (skoro 10 milijardi litara).

Slična je struktura bila i u 2022. kada je proizvodnja biogoriva neznatno porasla. Najviše proizvođača biogoriva tada su imale Latinska Amerika (42%), Azija (37%), Severna Amerika (15%) i Evropa (6%), a najviše zaposlenih Brazil, Indonezija, SAD, Kolumbija, Tajland, Malezija, Kina, Filipini, Indija i Poljska. Ovih 10 zemalja zapošljavalo je čak 94% svetske radne snage u proizvodnji biogoriva.

Umereno vetrovito

Rast kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra prošle godine je usporio u odnosu na 2021. za 19%, a u odnosu na rekordnu 2020. čak za 33%. Jedine zemlje u kojima su 2022. kapaciteti povećavani kao u prethodne dve godine bile su Švedska i Francuska. Najveći broj novih vetroelektrana dobila je Kina, a odmah iza nje SAD, Brazil, Velika Britanija, Švedska, Turska, Nemačka, Indija, Francuska i Španija.

Proizvodnja energije iz vetra u 2022. je uposlila 1,4 miliona ljudi. Najveći broj zaposlenih imala je Azija (55%), zahvaljujući pre svega Kini, sledile su Evropa (29%), Severna i Južna Amerika (16%). Ovakva geografska raspodela mogla bi da se promeni u narednom periodu, jer proizvođači opreme za vetroparkove zbog visokih troškova nastoje da presele deo svoje proizvodnje u zemlje sa nižim zaradama. To bi moglo da podstakne zapošljavanje u tim državama, budući da proizvodnja 1 GW energije u petogodišnjem periodu zahteva oko 130.000 radnika za razvoj, proizvodnju i instalaciju.

Era globalnog ključanja

Prema projekcijama stručnjaka, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora će i u narednom periodu nastaviti da privlači ulaganja, a samim tim i radnu snagu, u nastojanju da se shodno Pariskom sporazumu rast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Aktuelni izveštaji o klimi sugerišu da nismo ni blizu tog cilja, uprkos velikim ulaganjima u „ozelenjavanje“ privrede. Zato generalni sekretar UN Antonio Gutereš tvrdi da je era globalnog zagrevanja završena i da nam predstoji era globalnog ključanja.

Marija Dukić

Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Evgeniy Alyoshin, Unsplash

Чланак Veliki rast zapošljavanja u proizvodnji obnovljive energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Najveći broj radnih mesta se očekuje na području razvoja softvera, cloud tehnologija, data science i cyber bezbednosti. Kroz proces digitalne transformacije sve grane industrije su postale povezane sa IT sektorom, tako da IT industriji nisu potrebni samo programeri, već i poznavaoci različitih industrija – prodaje, proizvođe, zdravstva, bankarstva…“, rekao je direktor kompanije Microsoft u Srbiji Milan Gospić.

Potrebni su, kaže, poslovni analitičari, grafički dizajneri, projektni menadžeri, testeri i razni drugi profili.

Ova kompanija će zato nastaviti svoju besplatnu globalnu inicijativu za sticanje digitalnih znanja i veština do kraja juna 2022. godine.
Programe za sticanje znanja do sada je iskoristilo više od 30 miliona ljudi širom sveta, a više od 60.000 polaznika je iz Srbije, što je Srbiju pozicioniralo u sam vrh zemalja Srednje i Istočne Evrope.

Na platformama Linkedn Learning, Microsoft Learn i GitHub Learning Lab mogu se pronaći svi potrebni edukativni materijali za 10 najtraženijih poslova koji će biti aktuelni u narednim godinama.

Svi zainteresovani mogu da se prijave putem linka https://opportunity.linkedin.com/skills-for-in-demand-jobs.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay

Чланак U srpskoj IT industriji do 2025. biće tri puta više zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Broj zaposlenih u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosio je 2.924.500, a broj nezaposlenih 341.500, što znači da je stopa zaposlenosti u trećem tromesečju 2021. bila 50 procenata, a nezaposlenosti – 10,5 procenata, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u odnosu na drugi kvartal, došlo je do smanjenja stope nezaposlenih za 0,6 procentnih poena, uz istovremeno povećanje stope zaposlenosti za 1,7 procentnih poena. Ukupna zaposlenost u tom periodu povećana je za 93.400, s tim da je formalna zaposlenost veća za 36.500, a neformalna za 57.000, navodi RZS.

Najveći rast broja formalno zaposlenih zabeležen je u građevinarstvu (25.400), u prerađivačkoj industriji (15.300) i trgovini na veliko i malo, kao i popravci motornih vozila (12.400).

Najveći rast zaposlenosti je u populaciji sa srednjim stručnim obrazovanjem

RZS napominje da je u pogledu neformalne zaposlenosti – povećanje broja zaposlenih najpre zabeleženo u poljoprivredi, lovu i šumarstvu (23.300) i, ponovo, u građevinarstvu (15.300). Dodaje se da je u trećem kvartalu ove godine ukupno bilo 431.700 neformalno zaposlenih, od čega u poljoprivredi 243.900, a 187.700 van poljoprivrede.
Najveći rast zaposlenosti je u populaciji sa srednjim stručnim obrazovanjem i starosne dobi od 55 do 64 godine.

Stopa zaposlenih muškaraca je u trećem kvartalu 2021, u odnosu na drugi kvartal iste godine, povećana za 2,6 procnetnih poena i iznosila je 58,4 odsto, dok je rast stope zaposlenosti žena bio svega 0,9 procentnih poena, pa je stopa zaposlenosti žena bila 42,2 odsto. Najveće smanjenje broja nezaposlenih, od 16.300, beleži se u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, dok je u regionima Južne i Istočne Srbije – broj nezaposlenih porastao za 9.300.

Stopa zaposlenosti mladih u dobi od 15 do 24 godine porasla je u trećem kvartalu ove godine za 1,4 procentna poena i iznosila je 27,3 odsto, dok je istovremeno porasla i stopa nezaposelenosti mlade populacije, za 0,9 procentnih poena. Iznosila je 23, 1 odsto.

Po regionima, jedino Beogradski region beleži smanjenje broja nezaposlenih mladih, za 2.600, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije povećan broj nezaposlenog mladog stanovništva za 4.200, navodi RZS.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Raste broj zaposlenih, građevinarstvo i trgovina predvodi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupno zaposlenih, 1.823.955 zaposleno je u pravnim licima, 403.293 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 60.211 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na treći kvartal 2020. godine, zaposlenih je više za 62.617, odnosno za 2,8%, pri čemu je u pravnim licima zaposleno još 55.928 lica, što je 3,2% više, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 12.016 lica, tj. za 3,1%, dok je registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo manje za 5.327 lica, tj. za 8,1%.

U odnosu na prethodni kvartal, zaposlenih je bilo 17.065 više, što je rast od 0,8%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 10.193 lica, tj. za 0,6%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 8.271 lice, tj. za 2,1%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1.399 lica, tj. za 2,3%.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Foto: Pixabay

Чланак U trećem kvartalu zaposlenost porasla za 2,8 odsto u odnosu na isti period lane се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvom kvartalu 2021. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.248.200 lica. Od ukupnog broja, 1.797.372 zaposleno je u pravnim licima, 387.836 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 62.992 lica su registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 61.366 lica, odnosno za 2,8%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 53.729 lica, tj. za 3,1%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 13.530 lica, tj. za 3,6%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 5.893 lica, tj. za 8,6%.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je manji za 4.959 lica, odnosno za 0,2%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 5.071 lice, tj. za 0,3%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost smanjen je za 8.935 lica, tj. za 2,3%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1.095 lica, tj. za 1,7%.

Da podsetimo, Srbija je prethodnu godinu završila sa dva odsto više zaposlenih nego u 2019.

Izvor: RZS

Foto: Pixabay

Чланак U prvom kvartalu 2021. u Srbiji se neznatno smanjila zaposlenost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove novine međutim nisu dobile zvaničnu potvrdu iz banaka da one pripremaju pilot-projekte za skraćeni rad sa strankama. Za sada se poslovi uplate isplate i dalje obavljaju do 16 časova, u većini filijala. Međutim, od početka širenja virusa korona klijenti se sve više upućuju na elektronski kontakt sa bankama i novcem, pa se i krediti i osiguranja mogu podići uz nekoliko klikova na tastaturi ili mišem. Trend koji je započet pre pandemije, samo je ubrzan.

Prema podacima Centralne banke, trenutno u bankama u Srbiji radi za oko 6.000 ljudi manje nego pre decenije. Dok su na kraju 2011. godine u bankarskom sektoru Srbije poslovale 33 banke sa 29.228 zaposlenih, na kraju prethodne ukupan broj banaka je 26 sa 22.823 radnika. Za tih deset godina smanjio se i broj filijala za više od 700. Umesto 2.383 organizacionih delova bankarskog sistema 2011. godine, ostalo ih je 1.598.

Digitalizacija menja način poslovanja

Kako u Narodnoj banci Srbije, međutim, kažu, stanje u bankarskom sektoru pre deset godina bilo je mnogo drugačije.

– Odlikovale su ga makroekonomska nestabilnost, visoka inflacija, oscilacije kursa dinara prema evru, pretilo da ozbiljno ugroze i privrednu aktivnost i stabilnost bankarskog sektora – objašnjavaju u NBS. – Zahvaljujući reformama od 2012. godine, danas govorimo o stabilnom bankarskom sistemu u službi građana i privrede, sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, povoljnim uslovima finansiranja i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 procenata lane.

Samo za godinu dana, ipak, od 2019 do 2020. godine bankarski sektor ostao je bez 264 zaposlena. Nakon nedavnog okončanja kupovine Komercijalne banke, Blaž Brodnjak predsednik NLB grupe, bez uvijanja je, u vezi sa budućim brojem radnika rekao da digitalizacija menja banke fundamentalno, dodavši da je ova banka u Sloveniji imala 4.200 zaposlenih, a da će za nekoliko godina imati upola manje.

– Smanjenje broja banaka od 2011. godine rezultat je zatvaranja četiri banke čije poslovanje nije bilo održivo i pretilo je da ugrozi stabilnost celokupnog bankarskog sistema, kao i konsolidacije bankarskog sektora usled prodaje pojedinih banaka, pre svega u vlasništvu grčkih bankarskih grupa, uslovljenih nepovoljnom situacijom na matičnom tržištu i odlukama njihovih akcionara – objašnjavaju u Centralnoj banci – To nije uticalo na kvalitet i obim usluga banarskog sektora. Broj banaka, zaposlenih i filijala je u poslednjih 10 godina smanjen i kao posledica ukrupnjavanja sektora i tehnološkog razvoja.

Profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, smatra da je pandemija ubrzala proces digitalizacije koji se naročito odrazio na bankarski sektor.

– Drastično je porastao broj korisnika elektronskog servisa, što smanjuje potrebu za brojem radnika – kaže prof Hanić – U budućnosti će biti potrebniji savetnici nego prodavci bankarskih proizvoda. Osim toga, značajan trend u oblasti bankarstva je ukrupnjavanje kapitala, spajanje dve finansijske ustanove što dovodi do racionalizacije i smanjivanje broja filijala i zaposlenih.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Banke u Srbiji planiraju da uskoro skrate rad šaltera do 12 časova? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pravnim licima je bilo 1.764.127 zaposlenih, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,3 odsto.

Preduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 384.972, što u odnosu na 2019. godinu predstavlja povećanje od dva odsto.

Međutim, zabeleženo je smanjenje broja registrovanih individualnih poljoprivrednika od 7,6 odsto u odnosu na 2019. godinu, tako da ih je u 2020. bilo ukupno 66 376.

RZS je osim ovih informacija, objavio i vest da će podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti za naredni period biti obračunavani po novoj metodologiji.

Izvor: RZS

Foto: eak_kk, Pixabay

Чланак Broj zaposlenih u Srbiji u 2020. povećan za dva odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj revidiranja metodologije jeste poboljšanje sadržaja Ankete kako bi se omogućilo preciznije praćenje kretanja na tržištu rada, piše u saopštenju ove institucije.

Kakve promene možemo očekivati?

Neke od najznačajnijih metodoloških promena odnose se na isključivanje lica koja proizvode robu i usluge većim delom namenjene ličnoj potrošnji, a manjim delom tržišnoj razmeni iz kontingenta zaposlenih. Uvode se nova pitanja, a neka postojeća se preformulišu kako bi se adekvatnije ispitala kretanja na tržištu rada, poput rastuće fleksibilne zaposlenosti; kako bi se preciznije utvrdile prepreke za učešće na tržištu rada; kako bi se utvrdile najefikasnije metode pronalaženja posla; obezbedilo preciznije merenje odsustva i razloga odsustva sa posla, samim tim i izvršenih i neizvršenih časova rada; omogućila detaljnija analiza poslovne strukture samozaposlenih i sl.

Nastupajuće metodološke promene mogu imati efekte na ključne indikatore Ankete o radnoj snazi, kao što su stope zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti. Kako bi se ispitali efekti promene metodologije i obezbedili elementi za reviziju najvažnijih statističkih pokazatelja (stope zaposlenosti, nezaposlenosti, neaktivnosti), tokom 2020. godine paralelno je sprovedeno pilot i redovno istraživanje. Takođe, tokom 2020. godine razvijeno je novo aplikativno rešenje za unos podataka Ankete o radnoj snazi, koje treba da olakša popunjavanje upitnika.

Nove podatke dobijamo sredinom godine

Objavljivanje prvih rezultata Ankete o radnoj snazi (za prvi kvartal 2021) po novoj metodologiji planirano je za kraj juna 2021. godine (mesec dana kasnije nego što je do sada to bila praksa), kada će biti raspoloživo i više informacija o metodološkim promenama i njihovim efektima na glavne statističke pokazatelje. Tada će biti urađena i revizija već objavljenih podataka kako bi se obezbedila uporedivost glavnih indikatora sa novom metodologijom.

Izvor: RZS

Foto: Peggy_Marco, Pixabay

Чланак Ove godine menja se metodologija “brojanja” zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministarstvo finansija objavilo je danas podatke o makroekonomskim kretanjima od početka prošle godine do njenog pretposlednjeg meseca. Prema tim podacima država je u prvih 10 meseci 2020. ostvarila prihode u iznosu od 1.139,5 milijardi dinara, a rashode u iznosu od 1.514,2 milijarde. U novembru je ostvaren deficit koji je iznosio 27,2 milijarde dinara. za decembar još nisu objavljeni podaci.

Podsećanja radi, rebalansom budžeta je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8 odsto BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9 odsto BDP-a).

Rast broja zaposlenih usred pandemije

U pomenutom periodu 2019. godine broj zaposlenih je bio 2.101.000, dok je prošle godine između januara i novembra on porastao na 2.146.000, uprkos tome što konstantno slušamo o zatvaranju malih radnji i otpuštanjima koje je uzrokovala pandemija korona virusa. Tako je stopa nezaposlenosti sa 10,4 odsto smanjena na 8,7 procenata (potonji podatak se odnosi na period januar – septembar).

Prosečna zarada je porasla sa 54.919 dinara u 2019. godini na 59.370 dinara u oktobru prošle godine.

Javni dug takođe raste

Ukupan javni dug je na početku 2020. godine iznosio 24.208,7 miliona evra a 30. novembra on se popeo na 26.654,4 miliona. Dakle, na početku godine njegovo učešće u BDP-u je iznosilo 51,6 odsto a krajem novembra ono je bilo 56,8 procenata.

Izvor: Ministarstvo finansija

Foto: Pixabay

Чланак Ministarstvo finansija: U 2020. rasli deficit i dug, ali i zaposlenost се појављује прво на Biznis i Finansije.