„Stanje je takvo da je zaraza afričkom kugom, otkada se ona pojavila, proglašena u 45 jedinica lokalne samouprave, u 10 jedinica je već odjavljena, a u osam će to biti urađeno u narednih pet dana“, rekla je Tanaskovićeva.

Međutim, prema njenim rečima, paralelno se pojavljuju nova žarišta i sada se naročito prati situacija u pojasu uz reke Savu i Drinu.

Ministarka je navela da se situacija stalno menja i traži novu aktivnost, pa se posle zaustavljanja nelegalnog transporta, sada kao nužno pokazalo delovanje ekološke inspekcije, kako bi se zaštitila životna sredina, jer se uginule svinje bacaju u reke i zakopavaju u zemlju.

Prema njenim rečima nije moguće da se meso bolesnih svinja nađe u mesarama i restoranima, pošto nijedna životinja ne može dospeti u klanicu, a da prethodno nije kontrolisana.

Izvor: RTV, Tanjug

Foto: Phoenix Han, Unsplash

Чланак Eutanazirano 31.400 svinja, uskoro odjava zaraze u još osam mesta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci za zarazne bolesti i epidemiolozi pokušali su za Health da objasne kakva je mogućnost zaraze s dva soja istog virusa i šta to znači za zdravlje.

Iako dvostruka infekcija nije uobičajena, postoje najmanje tri dokumentovana slučaja zaraze s dva soja koronavirusa u isto vreme, piše Health.

Naučni rad, predstavljen na Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti prošlog leta, otkrio je slučaj devedesetogodišnje žene iz Belgije koja je imala alfa i beta varijantu virusa. Posle nekoliko dana žena je umrla, a izvor dvostruke infekcije lekari nisu uspeli da objasne.

Izlaganje obema varijantama

Drugi rad, iz aprila 2021. godine, objavljen u časopisu „Virus Research“, identifikovao je dva pacijenta u tridesetim godinama, u Brazilu, koji su bili zaraženi s dve varijante virusa, oba s blagim simptomima.

Iako još nema dokumentovanih izveštaja o koinfekciji varijantama delta i omikron, lekari kažu da se to, s molekularne tačke gledišta, može dogoditi. Treba napomenuti da u sva tri slučaja stručnjaci nisu bili sigurni u izvor dvostruke zaraze.

„Zamislite da ste u punom kafiću gde ima više zaraženih, neki s omikronom, neki s deltom, svi oni izbacuju čestice u vazduh, izlažući vas obema varijantama. Na taj način možete dobiti obe varijante“, kaže dr Tomas Ruso sa Univerziteta Bafalo.

Dvostruka infekcija ne znači jače simptome

Omikron inficira jedne ćelije, delta druge. Kada virus uđe u telo, čestice se neće vezati za svaku pojedinu ćeliju, tako da se kod koinfekcije različiti sojevi virusa vežu za različite ćelije u isto vreme.

Osim istovremeno, različitim sojevima možete se zaraziti u bliskom sledu, iako je ovaj scenario manje verovatan, zbog imuniteta koji telo počinje da razvija kod prve zaraze. To se događa i kod drugih infekcija, na primer kod gripa.

A kako ćete znati da li imate oba prevladavajuća soja virusa istovremeno?

Verovatno nećete znati jer PCR testovi i brzi testovi ne rade genomsko sekvenciranje virusa. Ni ne morate da znate koju varijantu virusa imate, jer to ne utiče na lečenje.

Istovremena infekcija sa dva virusa ne znači da ćete imati jače simptome, bolest će izgledati kao tipična infekcija koronavirusom. Malo je verovatno da bi to imalo veći patofiziološki uticaj.

Kako omikron počinje da nadmašuje delta varijantu zbog tako munjevitog širenja, šanse za koinfekciju su manje.

Izvor: Telegram.hr

Foto: Pixabay

Чланак Da li je moguće istovremeno biti zaražen sa dva soja kovida? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U malom gradu Šulanu, koji se graniči sa Severnom Korejom i Rusijom, uveden je parcijalni karantin, zbog 13 zaraženih osoba. Za sada se istražuje izvor ove zaraze.

Ovaj grad međutim nije jedino mesto koje je u skorije vreme ponovo zatvoreno. Delovi još nekih kineskih gradova, za koje se mislilo da su dobili ovu bitku, su ponovo u karantinu.

Za to vreme, i Južna Koreja, poznata po dobroj prevenciji Kovida 19, je, zahvaljujući noćnim klubovima, zabeležila 35 novih slučajeva.

Чланак Strah od drugog talasa zaraze u Kini i Južnoj Koreji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po njenim rečima, ukupno je od 24. marta zaraženo 35 radnika, a trenutno se u kovid bolnici u Leskovcu leči 21 zaposleni, računajući i sedmoro novoobolelih.

Hronologija događaja

Virus korona prvi put je u „Juri“ pomenut i napravio paniku 4. marta zbog bolesnog supruga jedne radnice.

Radnici pogona fabrike posle toga su protestovali jer im poslovodstvo nije obezbedilo nikakvu zastitu od koronavirusa. Jura je potom pretila da će preseliti proizvodnju u neku drugu zemlju ali i obećavala bonus od 500 dinara po danu za rad u ovakvim uslovima. Rad u farbici je potom nastavljen.

Već 6. aprila potvrđeno je šest slučajeva obolevanja, a 7. i 30. aprila potvrđen je po jedan slučaj. Dana 2. maja zabeležena su 3 slučaja, zatim 3. maja još tri slučaja, a 4, 5. i 6. maja prijavljeno po sedam sučajeva, što je ukupno 35.

Uzeti su brisevi za još 200 radnika, a oni koji su ranije poslati nisu stigli do današnje pres konferencije.

U međuvremenu, kazala je Nikolićeva, Zavod za javno zdravlje je dva puta izricao mere zabrane rada „Juri“ na po 14 dana ili pridržavanja mera da 50 radnika radi na prostoru od 5.000 metara kvadratnih, uz mere dezinfekcije i druge propisane zaštitne mere. Inspekcija međutim nije redovno kontrolisana poštovanje ovih mera.

I dalje radnici nezaštićeni

Redakciji Nove S javili su se zaposleni u južnokorejskoj kompaniji “Jura” u Leskovcu, koji navode da se sada u njihovoj fabrici dešava upravo ono na šta su ukazivali prethodnih nedelja.

“Virus se proširio, jer je to bilo nemoguće sprečiti u uslovima u kojima se mi nalazimo. I danas je u fabrici u smeni bilo od 600 do 700 radnika, a na posao dolaze i oni ljudi koji su testirani i čekaju reultate”, izjavio je radnik koji nije želeo da mu spominjemo ime (identitet poznat redakciji).

On je naveo da među zaraženim kolegama ima i onih koji su zbog virusa koji su dobili u fabrici, zarazili čitavu porodicu, ujedno strahujući da će u fabrici tek doći do masovnog širenja virusa.

” U ‘Juri’ nije problem samo to što radimo na traci jedni do drugih. Mi se i dalje prevozimo u krcatim autobusima i dišemo jedni drugima za vrat”, navodi ovaj zaposleni uz dokumentovanu fotografiju koju je dostavio ovoj redakciji.

Izvor: Beta, NovaS

Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay

Чланак U Juri ukupno zaraženo od korone 35 radnika, najveći udar u maju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se tvrdi da nema glupih pitanja, to ne znači da nema glupih odgovora. Jedan od glupljih u istoriji čovečanstva pokrenuo je masovnu paniku od zaraze u drugoj polovini 19. veka, poznatu kao „Veliki strah od knjiga“. Verovalo se da knjige iz javnih biblioteka među svojim koricama nose smrtonosne klice. Prvi koji je zakotrljao tu lavinu bio je – jedan američki bibliotekar.

Sve počelo od druga člana biblioteke

Sve je počelo tako što je bibliotekar V.F. Pul iz Čikaga zaređao po lekarima kako bi dobio odgovor na jedno pitanje člana biblioteke. To pitanje je glasilo – može li on da se zarazi knjigama koje svakodnevno idu iz ruke u ruku? Pul je konsultovao dvadesetak lekara i potom napisao izveštaj 1879. godine koji je vrlo brzo dospeo u javnost. U tom izveštaju nije izneo nijedan dokaz da su knjige potencijalni prenosioci zaraze, ali je sugerisao kako lekari ne poriču da je to moguće u izuzetnim okolnostima. Navodno mu je čak jedan doktor rekao „da je čuo da se tako nešto desilo valjda u Londonu“.

U to vreme, bolesti poput tuberkuloze, velikih boginja i šarlaha su uzrokovale veliku smrtnost, posebno u gusto naseljenim gradovima. Zato nije trebalo mnogo da se već prisutni strahovi dodatno razmnože utabanim stazama „rekla-kazala“. Kako to inače biva u primeni tog najstarijeg „komunikacionog alata“, što su se glasine više širile, to su bivale smrtonosnije. Uskoro je javnost baratala „proverenim činjenicama“. Jedna od njih je da čim se knjiga otvori klice ubice kreću u frontalni napad – dovoljno je udahnuti prašinu sa stranica kako bi se prenela zaraza. Ko je baš rešio da čita, rizikovao je da oboli i od raka, ako se neko sa malignim oboljenjem iskašljao nad knjigom.

Knjige zaraženih prosledi – bolnicama!

Kada se Pulov izveštaj tek pojavio, štampa je za živo čudo u početku reagovala sa priličnom dozom opreza. Većina novinara je u svojim tekstovima zaključivala da sa polica javnih biblioteka ne vreba opasnost, jer je verovatnoća da se klice prenesu preko knjiga izuzetno mala. Ali kada je postalo jasno da sa takvim stavom tiraži ozbiljno posrću pred konkurencijom „građana reportera“, urednici su „promenili ploču“.

Iste novine koje su do juče pozivale na zdrav razum, sada su bile pune vesti kao što je ona da su se svi članovi gradske biblioteke u Ohaju zarazili jer nije dezinfikovana knjiga koju je čitao jedan oboleli. Novinari su se obrušili i na lekare, optužujući ih da sede skrštenih ruku dok se „knjiška pošast“ nezadrživo širi.

Histerija je kulminirala krajem 19. veka, najviše u SAD i Velikoj Britaniji, gde se čak umešala i država. Vlasti u Americi su naložile da sve knjige u bibliotekama moraju da se sterilišu posle svake upotrebe. I to iako se pokazalo da su hemikalije korišćene u tu svrhu – rastvor sa formalinom – štetne po hartiju. U Velikoj Britaniji su za te namene korišćena isparenja fenola. Biblioteka u Bredfordu je pokazala dodatnu inicijativu, sačinivši spisak ko je sve u gradu oboleo od velikih boginja, pa nisu primali nazad knjige od njih nego su ih prosleđivali – bolnicama!

Šta sa „sumnjivim knjigama“?

Naravno da nije nedostajalo onih koji su državu optužili za „mlaka rešenja“ i predlagali oštrije propise. Primera radi, članovi bibliotekarskog kluba iz Masačusetsa su zahtevali od nadležnih da se „sumnjive“ knjige odmah spale i time širenje zaraza saseče u korenu. Na ovakve predloge je Henri Liman, lekar iz Čikaga, podsmešljivo odgovorio kako bi najbolje bilo da se uposli dodatnih 15.000 sanitarnih inspektora koji će zapečatiti sve kuće u kojima ima bolesnih, da se obezbede stakleni kavezi za prevoz dece do škola i steriliše sva pošta u SAD. Javnost, međutim, ne samo da nije pokazala razumevanje za Limanov humor, već je i njega i malobrojne istomišljenike proterala u svojevrsni intelektualni karantin.

Tako je došlo do istorijskog apsurda da su industrijske velesile zakoračile u 20. vek sa još oštrijim propisima za segregaciju znanja sadržanog u knjigama. Velika Britanija, koja je u svom zakonu o javnom zdravlju donetom još 1857. već imala odredbe kako oboleli od zaraznih bolesti moraju da se ponašaju, dopunila je ovaj zakon 1907. zabranama koje su se odnosile na upotrebu knjiga. Sada je bolesnicima koji su mogli da zaraze druge, osim obaveze da o svom stanju obaveste vlasnike prodavnica, apoteka, kafea i drugih objekata u koje uđu, te da dezinfikuju posteljinu i druge stvari pre nego što ih ustupe drugima, zakonom naređeno da ne smeju da pozajmljuju knjige iz biblioteka.

Nove odredbe su propisivale i da ukoliko član biblioteke koji je već pozajmio knjige u međuvremenu oboli od neke zarazne bolesti, posebna komisija određuje da li će te knjige biti dezinfikovane i vraćene u upotrebu ili će biti spaljene. Kako biblioteke ne bi trpele gubitke, za sve naslove koji su bili uništeni dobijale su novčanu nadoknadu.

Zrno zdravog razuma

U drugim evropskim zemljama regulatori se nisu baš do te mere unosili u ovu problematiku. Ipak, sačuvana je studija iz Nemačke koja se bavila tim problemom, dok su u Francuskoj radili na pronalaženju najbolje mešavine hemikalija za čišćenje hartije. Francuzi su predlagali i preventivne mere od „knjiške zaraze“. Neke od njih bile su postavljanje činija sa vodom za pranje ruku na ulaze biblioteka, brisanje podova i polica sredstvima za uništavanje klica, ali i pravljenje posebnih ovlaživača za sve one koji su imali lošu naviku da ližu prst kada okreću stranice knjige.

Panika je počela da jenjava oko 1910. godine. Razlog za to je bio sve veći broj lekara koji su počeli da iznose u javnost rezultate istraživanja koji su dokazivali da u vreme epidemija nije bilo više obolelih među zaposlenima u bibliotekama, ili među članovima biblioteka. Podršku su davali i univerzitetski stručnjaci, pa su, recimo, britanski profesor medicine Henri R. Kenvud i njegov američki kolega Volter Braun objavljivali detaljne rezultate ogleda vezanih za tuberkulozu i šarlah, koji su nedvosmisleno potvrđivali da se ove bolesti ne mogu preneti preko knjiga.

Dodatno, lekari su počeli da potenciraju i pitanja zašto bi korišćenje knjiga bilo opasnije od upotrebe papirnog novca, za koji je dokazano da sadrži razne štetne mikroorganizme ali ne u količinama koje mogu da ugroze ljudsko zdravlje.

Panika je virus kome nema leka

Ipak, i dalje su se oglašavali „stručnjaci“ koji nisu odustajali od upozorenja da su knjige opasne po život i što je neverovatno – opet su prednjačili zaposleni u bibliotekama! Po spremnosti da dezavuiše medicinske „neznalice“ istakao se šef Odeljenja za javna dokumenta Slobodne biblioteke Filadelfije Viljam R. Rejnik. On po struci nije bio entomolog, ali mu to nije smetalo da napiše studiju o insektima kao prenosiocima zaraze, sa posebnim osvrtom na one koji obitavaju po knjigama. Svoj rad je objavio u „Američkom časopisu za farmaciju“ 1912. godine. Detaljno je opisao navike kućnih muva, paukova i drugih insekata, kako one utiču na širenje zaraza i koje sve bolesti insekti prenose ljudima preko knjiga – od obične prehlade, do gonoreje i raka.

U prilog svojim tvrdnjama naveo je slučaj prevodioca koji je, prema njegovim rečima, preminuo od trovanja samo zato što je rukom, kojom je pre toga držao stari zaraženi turski rukopis, dodirnuo otvorenu ranicu na licu. Kome to nije bilo dovoljno kao naučni dokaz, mogao je da pročita u istoj studiji da je čak 40 morskih prasića uginulo pošto su došli u dodir sa prljavim, zaraženim papirom iz knjiga.

Rasprave o tome da li su knjige potencijalne ubice konačno su potpuno utihnule tek pedesetih godina prošlog veka. Ako ovaj podatak zvuči neverovatno za naše doba naučne i tehnološke „prosvećenosti“, dovoljno je pogledati kakve sve „proverene informacije“ kolaju o korona virusu pa da bude jasno do koje mere je lako zaraziti se neznanjem i da je panika virus kome očigledno nema leka.

Zorica Žarković

broj 172, april 2020

Foto: Pixabay

Чланак Veliki strah od knjiga: Znanje zaraženo neznanjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji, trenutno su najugoroženija radna mesta u turizmu i ugostiteljstvu, potom u trgovini koja se ne dnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta, pokazuje istraživanje sajta za zapošljavanje Infostud. Čak trećina ispitanika je zbog pritiska poslodavaca morala da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Prema retultatima istraživanja koje je Infostud sproveo tokom prve nedelje aprila ove godine među 4.329 radno sposobnih građana i 580 preduzeća, 12% radnika je zbog posledica pandemije ostalo bez posla. Najveći broj (46%) navodi kao razlog to što se firma privremeno zatvorila, kod 37% je došlo do smanjenja obima posla, 15% je ostalo bez posla usled rezanja troškova u firmi, a 3% preduzeća se trajno zatvorilo.

Koliko se poštuju preporuke za sprečavanje zaraze

Od onih koji su i dalje u radnom odnosu, njih 70% svoj posao obavlja nesmetano, ali 30% je izjavilo da su pod pritiskom poslodavca morali da uzmu godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Tek nešto više od trećine anketirani (36%) je potvrdilo da su poslodavci uvažili preporuku Vlade Srbije da svi koji mogu rade od kuće. S druge strane, skoro 60% ispitanih je reklo da se u njihovoj kompaniji za radnike koji dolaze na posao strogo primenjuju mere zaštite radi sprečavanja zaraze.
Od ukupnog broja ispitanih, 5% je izjavilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere zaštite od koronavirusa.

Svaki treći radnik strahuje od kolapsa društvenog sistema

I pored toga što većina anketiranih nesmetano obavlja svoj posao, izražena je zabrinutost od gubitka posla. Rezultati pokazuju da 40% anketiranih strahuje da će dobiti otkaz, 26% je potvrdilo da im je smanjena zarada, a 38% očekuje da će im plate biti umanjene u narednom periodu.
Uprkos tome što je pandemija korona virusa u dobroj meri uticala na tržište rada, ispitanici najviše strahuju da će se oni ili neko njima blizak zaraziti virusom (38%), dok svaki treći ispitanik strahuje od kolapsa celog društvenog sistema. Sa borbom za egzistenciju se susreće 14% ispitanika, dok 11% njih doživljava izolaciju kao najveći problem.

Svega 5% preduzeća na dobitku

Ni kod poslodavaca situacija nije bolja. Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus izrazito negativno utiče na njihovo poslovanje (56%), 36% da je uticaj negativan ali za sada podnošljiv, dok svega 5% ispitanih kompanija ističe da im je pandemija donela dodatnu zaradu.
Anketirani poslodavci očekuju da će pandemija i kasniji oporavak njihovih privrednih aktivnosti trajati u proseku ukupno 19 meseci. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi.
S druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, farmacija, telekomunnikacije i proizvodnja. Po istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnje budžete najvećih firmi, koje zapošljavaju više od 500 radnika, dok će najviše uticati na male firme koje imaju do 10 zaposlenih.

Čak 80% kompanija planira rezanje troškova

Premda najveći procenat poslodavaca smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog poslovanja (57%), čak 19% njih ocenjuje da bi sadašnja situacija mogla negativno da utiče na dugoročnu održivost firme. Usled toga, čak 80% kompanija je počelo ili će uskoro početi sa rezanjem troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih.
Potpuna obustava zapošljavanja dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu i kol centrima, gde je ujedno došlo i do najvećeg broja otpuštanja. S druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni. Jedini porast u zapošljavanju je vidljiv kod 17% poslodavaca iz FMCG industrije.
Većina anketiranih poslodavaca je saglasna da su mere koje je predložila Vlada Srbije za pomoć privredi bile neophodne. Među njima, čak 82% njih je istaklo da bi im u ovom trenutku najznačajnije bilo poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih.

Najtraženija zanimanja u Beogradu

Kada je reč o situaciji u Beogradu, koji od početka vanrednog stanja predstavlja najveće žatrište epidemije, poslodavci su tokom marta tražili više od 1.800 radnika različitih zanimanja. U istom periodu zaposlena je 4.181 osoba, pokazuju podaci beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekivano, najtraženiji su lekari, medicinski tehničari i sestre. Veliko interesovanje na beogradskom tržištu rada vlada i za građevinskim inženjerima, građevinskim i ekonomskim tehničarima, prodavcima, elektroinstalaterima… Traže se i magacioneri, portiri, kućni negovatelji i poslužioci farmaceutskih uređaja.
Prema evidenciji NSZ, zaključno sa martom, u Beogradu je nezaposleno 66.565 ljudi, od kojih više od 61% čine žene.

Чланак Najtraženija i najugroženija zanimanja tokom vanrednog stanja се појављује прво на Biznis i Finansije.