Do pre nekoliko decenija malo ko se bavio neželjenim zvukom. Prilikom izgradnje građevinskih objekata nije se vodilo računa o bučnosti radova, prilikom postavljanja različitih industrijskih postrojenja i saobraćajnica nije se razmišljalo o tome dokle će se čuti buka mašina ili saobraćaja, čak ni hotelijeri nisu toliko vodili računa o zvučnoj izolaciji između soba, kaže za B&F Dejan Todorović, osnivač i direktor kompanije „Dirigent Acoustics“.

„Međutim, sa razvojem društva i porastom standarda ljudi su počeli više da insistiraju na kvalitetu života, čiji sastavni deo je i mir koji možemo sebi da obezbedimo dobrom zvučnom izolacijom. Sada nam je nivo buke bitan kriterijum i kada kupujemo novi stan, ali i kada napolju obavljamo raznovrsne aktivnosti. Zato je jedna od naših delatnosti zaštita od neželjenog zvuka“, objašnjava Todorović.

Od naučnog saradnika do preduzetnika

Dejan Todorović je magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu, a nakon toga je radio kao saradnik u različitim visokoobrazovnim institucijama kao što je njegov matični fakultet ali i Viša elektrotehnička škola. Deo svoje karijere proveo je u nekoliko laboratorija za akustiku, između ostalih i na Institutu za ispitivanje materijala. Zatim je, kao inženjer akustičar u Radio Beogradu, dobio priliku da učestvuje u projektima koji se bave akustikom i da uspostavi važna profesionalna poznanstva.

„Tako me je jednog dana kontaktirao profesor Čedomir Maksimović sa Imperial Koledža u Londonu. On je stručnjak za hidrotehniku koji je bio angažovan na projektu izgradnje Porto Montenegra. Budući da su im u timu bili potrebni akustičari, predložio mi je da izradim studiju buke koju će prouzrokovati gradnja ovog naselja”, priseća se Todorović. Međutim, pošto je za takav poduhvat našem sagovorniku bio potreban poseban program za pravljenje proračuna o prostiranju buke, obratio se američkoj kompaniji SoundPLAN sa upitom za nabavku softvera. Ova saradnja prerasla je u ozbiljniji poslovni aranžman kada je ovo preduzeće ponudilo Todoroviću da distribuira njihov proizvod u Srbiji. Da bi to mogao da radi, osnovao je 2007. godine firmu „Dirigent Acoustics”.

„Iz straha od neizvesnosti, u početku sam uporedo radio u svojoj kompaniji i u Radio Beogradu. Nedugo zatim, posle nekoliko angažmana na projektu buke za jedno postrojenje Naftne industrije Srbije, shvatio sam da mogu da napredujem isključivo ukoliko se posvetim privatnom poslu. Tada sam dao otkaz na Radio Beogradu i počeo da se bavim samo ovim“, kaže sagovornik B&F-a.

Ipak, prethodno je sproveo malo istraživanje preko interneta o konkurenciji u ovoj privrednoj grani, ne samo u našoj zemlji i okruženju, već i u svetu. Ispostavilo se da na razvijenim tržištima postoji velika potreba za konsultantima u oblasti akustike, pa time i značajan broj preduzeća koja se time bave. Na našim prostorima je postojalo samo nekoliko firmi, u Hrvatskoj i Sloveniji. Svi ostali „konsultanti“ bili su pojedinci koji se donekle razumeju u zvuk, ali nedovoljno da bi ponudili profesionalne usluge. Oni su uglavnom rešavali sitne probleme ugostitelja i organizatora nastupa u noćnim klubovima, ali nisu imali potrebna znanja za rad sa velikim klijentima, proizvodnim kompanijama, izvođačima građevinskih radova, drugim industrijama, kao i sa javnim entitetima.

Sve ovo ohrabrilo je Todorovića da se upusti u preduzetništvo u oblasti koja je veoma usko specijalizovana, pa samim tim i vrlo neizvesna u pogledu isplativosti na malim tržištima kao što je naše. Ali, posao je krenuo i relativno brzo se razvijao. Prekretnica u poslovanju je nastupila kada je – neuobičajeno za našu situaciju – ovo malo beogradsko preduzeće dobilo na javnom tenderu svih šest partija posla izrade strateških karata buke za 575 kilometara saobraćajnica u Srbiji. „Taj posao je bio prekretnica ne samo da se čuje za firmu, već i da zaposlim kolege koje sam želeo. Sada kompanija ima sedmoro zaposlenih, koji su veliki stručnjaci i zaljubljenici u ovaj posao“, ističe direktor “Dirigent Acoustics“-a .

Razvoj sopstvenih proizvoda

Ovo preduzeće danas se nalazi u Naučno-tehnološkom parku Beograd i uporedo posluje u tri oblasti. Glavna je projektovanje u domenu akustike i audio tehnologija, druga je zastupanje poznatih svetskih proizvođača akustičkih softvera i opreme, koje prodaje uglavnom velikim klijentima, uz stručnu podršku i obuke. Treća oblast su inovacije i razvoj sopstvenih ili proizvoda za naručioce. Primera radi, za regionalnu „Knauf grupu“ su razvili poseban softver za proračun zvučne izolacije u zgradama pod imenom „Knauf Sound Insulation“. Zahvaljujući ovom softveru, poznati proizvođač građevinskog materijala svojim kupcima može da ponudi zadovoljavajući nivo zvučne izolacije.

Međutim, „Dirigent Acoustics“ pravi i „hardvere“. Trenutno je u završnoj fazi razvoja dva ovakva inovativna proizvoda. Prvi je akustički senzor od 64 grafenska mikrofona kojima se mogu detektovati jači ali i veoma slabi zvučni signali. Preduzeće je inicijalno ove mikrofone osmislilo u saradnji sa Institutom za fiziku, u čijoj laboratoriji je bilo moguće razviti materijal tanji od deset nanometara. Materijal je iskorišćen za pravljenje mikrofonske membrane. Ona se sastoji od grafena, savremenog materijala izdvojenog iz ugljenika, koji je odličan provodnik elektriciteta, a istovremeno i najtanji i najjači poznati materijal na svetu. Grafen ima primenu u različitim naukama, a u ovom mikrofonu omogućava detektovanje veoma slabih signala uz minimalan šum.

„Grafenski mikrofon smo razvijali nekoliko godina. Posle više neuspešnih pokušaja prilikom kojih se tanka membrana cepala ili nešto drugo nije funkcionisalo, napokon smo uspeli da napravimo dobar mikrofon. Prvi zvuk koji smo tada snimili bio je uzvik ‘živ je’ budući da prethodni mikrofoni nisu radili. To je bio naš ‘Eureka’ momenat”, priseća se Todorović.

Drugi proizvod iz njihove „kuhinje“ je uređaj koji se koristi za merenje akustičnog kvaliteta barijera za zaštitu od buke pored puteva, za čiji razvoj su dobili podršku od Fonda za inovacionu delatnost. On u sebi ima devet mikrofona koji se nalaze u pravilnoj sklopivoj rešetki. Kada je sklopljena, rešetka nije velika pa se lako može prenositi od mesta do mesta, ali kada se raširi ima površinu koja je dovoljna za standardizovano testiranje barijere. Uređaj ne meri samo propuštanje buke van puteva, već i njeno odbijanje i vraćanje na drugu stranu puta.

„Barijere, odnosno ovi ‘zaštitni zidovi’, moraju do neke mere da upijaju zvuk, kako on ne bi smetao okruženju sa naspramne strane, i da minimizuju zvuk koji kroz barijeru prolazi. Zato proizvođači testiraju njihove sastavne elemente čim izađu sa fabričke trake, ali i po postavljanju uz puteve“, navodi Todorović. Zašto je njihovo testiranje na terenu važno naš sagovornik objašnjava na primeru postavljanja barijera u Sloveniji pre nekoliko godina, kada izvođač radova, jedna hrvatska kompanija, nije napravila dobre spojeve između njih. Uočeno je da barijere propuštaju previše buke, pa su na završetku projekta angažovani stručnjaci za procenu zvučne izolacije i ispostavilo se da ceo posao treba ponoviti. Izvođač radova je na kraju, umesto da dobro zaradi od ovog posla, otišao u stečaj. „Do svega ovoga ne bi došlo da je na vreme testirana zvučna izolacija“, ističe Todorović.

Pored grafenskog mikrofona, koji je u vreme kada je izrađen bio jedini u svetu, i uređaja za merenje zvučne izolacije na putevima, „Dirigent Acoustics“ razvija kontrolore za audio miksete namenjene radio stanicama, televizijama i eventualno di-džejevima. Razvojni tim ovog preduzeća ima još ideja, koje čekaju na pogodne uslove za realizaciju.

Marija Dukić

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Чланак „Dirigent Acoustics“, inovator u oblasti zvuka: Buka nije u modi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako park prirode, Zlatibor poslednjih godina prerasta u planinu kranova. Ako se nastavi tim tempom, prerašće u grad. U centru, na mestu nekadašnjih malih kuća, nikle su višespratnice, a u širem delu naselja sada se mogu videti livade pretvorene u gradilišta.

– Narušen mir ove ideje vikendica i stambenog prostora koji je tu nastao pre 30 i 40 godina, sada se eto pretvara u neku, kako da vam kažem, betonsku i asfaltnu površinu. Mnogi ljudi nisu zadovoljni tim – kaže građevinski inženjer Bratislav Srećković.

Međutim, jedan investitor odlučio je da ambijent planine ne narušava. Objekat gradi na placu na kojem je prethodno bilo stovarište građevinskog materijala, ne posekavši nijedan bor ili jelu.

– Urađen je u potpunosti u skladu sa lokacijskim uslovima i sa izdatom građevinskom dozvolom. Ovo je možda i jedinstven primer na Zlatiboru da je ovaj objekat mogao biti viši još za dve etaže, ali ja sam lično odustao od toga da ne bih narušio ovaj ambijent – ističe Miroslav Brković, vlasnik frađevinske firme Brković, Kragujevac.

Katarina Cicvarić iz hotela Palisad kaže da ne bi bilo gradnje da nema te potražnje, kao i da gostima objašnjavaju da Zlatibor nije ono što je nekada bio.

Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna

Pojačano zanimanje za gradnju na Zlatiboru počelo je pre dve godine, promenom Generalnog urbanističkog plana, kada je omogućena gradnja višespratnica.

– S druge strane se i kroz neke savremene istrumente, odnosno istrument urbanističkog projekta, koji je odnedavno moguć čak i za javni interes odnosno za sprovođenje javnog interesa prave se izuzeci, probija se nešto što su kapaciteti izgradnje koji se ne tiču samo volumetrije ili visine objekta, već i nekakve potrebne infrastrukture koja je neophodna za takav razvoj.

Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna u stvari da podrži takvu gradnju, a ono što je suštinski bitnije jeste da se postavlja pitanje da li je zaista potrebna ta količina izgradnje u takvom jednom prirodnom ambijentu – smatra Uroš Radosavljević, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

– Prema našoj strategiji razvoja, mi smo se opredelili za ovu vrstu gradnje, jer Zlatibor može da podnese taj stepen gradnje i ima prostor, ima infrastrukturu, tako da investitori žele tu vrstu gradnje i sigurno lokalna samouprava izlazi u susret zahtevima modernog savremenog turiste. Jer danas se najbolje prodaju te više etaže, ti penthausi – kaže predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.

Iako nadležni tvrde da se sve gradi po zakonu, stručnjaci podsećaju da se regulacioni planovi menjaju češće nego što je uobičajeno, kako bi se izašlo u susret domaćim investitorima, jer više spratova podrazumeva i veću dobit. Za razliku od Zlatibora, obližnja Čajetina još odoleva gradnji višespratnica.

Izvor : RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Da li se može stati na put novoj građevinskoj eliti na Zlatiboru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski sud za ljudska prava definiše dom kao fizički ograđen prostor gde se odvija privatni i porodični život. Reč je o prostoru sa kojim je određeno lice ostvarilo dovoljno jaku i trajnu povezanost, bez obzira da li boravi u njemu zakonito ili ne, te da li koristi te prostorije u svojstvu vlasnika ili zakupca. Dakle, Evropski sud u svojoj praksi postojanje dovoljno jake i trajne veze procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti određenog slučaja, a ne valjanosti pravnog osnova, kaže za B&F advokat Boško Knežević.

Hrvatska je jedina država u regionu koja je svojim Ustavom i zakonom zaštitila pravo na dom. Prema njihovom Zakonu o izvršnom postupku, izvršenje novčanog potraživanja se ne može sprovesti na jedinoj nekretnini u kojoj stanuje izvršni dužnik, ukoliko je ta nekretnina nužna radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba dužnika koji ne obavlja privrednu delatnost, kao i osoba koje je po zakonu dužan izdržavati.

„Izvršenje na nekretnini u Hrvatskoj je ograničeno u smislu dugovanja, te ukoliko glavnica dugovanja ne prelazi iznos od 40.000 kuna, odnosno oko 5.300 evra, nije moguća prinudna naplata na nekretnini dužnika, osim u specifičnim slučajevima zakonskog izdržavanja i naknade štete nastale krivičnim delom. Takođe je ostavljena mogućnost da sud odbije izvršenje i ukoliko je glavnica veća od 40.000 kuna, ako sud oceni da bi prodaja nekretnine narušila pravičnu ravnotežu između interesa dužnika i poverioca”, objašnjava naš sagovornik.

Kako je u Srbiji

Što se tiče Srbije, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine propisano je da je javni izvršitelj dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja. „Ukoliko postoji samo jedno sredstvo i predmet izvršenja iz kog se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca, na primer nepokretnost u kojoj izvršni dužnik stanuje, načelo srazmere se ne primenjuje, te u tom slučaju kao jedini način namirenja duga ostaje prodaja nepokretnosti”, navodi Knežević.

Zakonodavac je jedinu nepokretnost dužnika zaštitio od prodaje u slučaju potraživanja po osnovu komunalnih usluga, ali samo u jednom slučaju – ako ova dugovanja, odnosno glavnica, ne premašuju 5.000 evra. Pravac u kome bi zakonodavac mogao da razmišlja o dopuni regulative je član 164 Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kom se navodi da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari. „Na taj način se ukazuje na nameru zakonodavca da zaštiti jedini izvor prihoda zemljoradnika, a što bi svakako zakonodavac trebao da primeni i na jedini dom”, ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da ukoliko dug nije vezan za komunalne i srodne delatnosti, a uz to je prodaja nepokretnosti i jedino moguće sredstvo izvršenja, ne postoji prepreka da izvršitelj proda nepokretnost da bi se namirio dug. „Tako je moguće da i za manja dugovanja izvršitelj proda jedinu nepokretnost, koja može vredeti neuporedivo više u odnosu na dug”, ističe Knežević.

Šta kažu međunarodne konvencije

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, „sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih“.

„Shodno razvijenoj praksi Evropskog suda, mešanje će biti dopušteno ako je zakonito, usmereno na ostvarenje legitimnog cilja i neophodno u demokratskom društvu. Mešanje je nužno ako se isti opravdani cilj ne može postići primenom blaže mere, ako postoji neodložna društvena potreba, te ako je mešanje srazmerno toj potrebi. Navedena srazmernost se jasnije definiše ‘testom proporcionalnosti’ koji država treba da sprovede radi provere da li je pravo na dom povređeno u konkretnom slučaju“, objašnjava naš sagovornik.

Naime, testom proporcionalnosti mora da se odgovori na sledeće pitanje: da li je zaista neophodno da se u dom podnosioca (u njegovu kuću, stan, poslovni prostor, vikendicu ili drugi prostor) država meša (iseljenjem, pretresanjem, nadzorom i snimanjem komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava i sl.) ili legitimni cilj (zaštita prava drugih, bezbednost zemlje itd.) može da se ostvari i nekom blažom merom?

„Prilikom donošenja odluke o rezultatu testa proporcionalnosti, Evropski sud dopušta nacionalnim sudovima široko polje slobodne procene, smatrajući da su oni znatno kvalifikovaniji od njega da procene lokalne prilike i suprotstavljene interese, ali je izuzetno važno da samo sprovođenje, kao i rezultat testa, budu odgovarajuće obrazloženi u samoj odluci”, ukazuje advokat Knežević. Obaveza sprovođenja testa proporcionalnosti posebno je, kaže, važna u parnicama koje se vode po tužbi vlasnika nepokretnosti protiv držaoca iste za iseljenje iz date nepokretnosti.

Kako je rešen problem prinudne naplate

„Kada se radi o samom postupku prinudne naplate, nije mi poznato da je jedina nekretnina vlasnika negde u potpunosti izuzeta od prinudne naplate i postupka izvršenja bez ikakvih uslova“, ističe naš sagovornik. On pojašnjava da najveći broj država u načelu dozvoljava izvršenje i na jedinom domu, ali praksa ESLJP je jasno definisala obavezu država da u svakom pojedinačnom slučaju imaju u vidu načelo srazmernosti.

„Smatram da se sudska praksa u većini evropskih država ujednačava, te sada imamo veliki broj presuda po istaknutom prigovoru ‘prava na dom’ koje ukazuju da je to pravo zaista pretežno u odnosu na pravo poverioca na naplatu dugovanja”, objašnjava Knežević.

To ilustruje primerom iz prakse. Reč je o presudi u predmetu Vaskrsić protiv Slovenije. Podnosilac predloga je državljanin Slovenije Zoran Vaskrsić, koji se žalio da prodaja njegove kuće na javnoj aukciji za 50% tržišne vrednosti u izvršnom postupku radi naplate duga od 124 evra, predstavlja neproporcionalno mešanje države u njegovo pravo na imovinu. Sud je utvrdio da je u ovom predmetu došlo do povrede prava na imovinu, zaštićenom članom 1 protokola u Konvenciji o zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda gde je država propustila da uspostavi pravičnu ravnotežu između cilja i sredstva izvršenja, s obzirom na nisku vrednost duga, te činjenicu da domaće vlasti nisu razmotrile i druga manje opterećujuća sredstva izvršenja.

Izvršitelji nisu jedini

Izvršitelji, međutim, nisu jedini koji sprovode prinudnu naplatu. Kod dugovanja za porez, na vrata građanima neće „zakucati“ izvršitelj, već – Poreska uprava. „Građani, nažalost, mogu ostati bez jedinog doma i u postupku prinudne naplate dugovanja na ime poreza, nakon što poreski izvršitelj donese rešenje kojim sprovodi prinudnu naplatu na nepokretnosti. Oglašava se javna prodaja nepokretnosti i kao po običaju ista se proda za 50% od procenjene vrednosti”, ukazuje Knežević.

On smatra da je neophodno zakonom regulisati postupak izvršenja na nepokretnosti na sličan način na koji je to uradila Hrvatska. „Potrebno je definisati koji je to minimalni iznos osnovnog duga na osnovu kog je moguće sprovesti izvršenje na jedinoj nepokretnosti, te pored toga ostaviti mogućnost sudu da odbije sprovođenje izvršenja ukoliko proceni da isto ne ispunjava test srazmernosti, odnosno proporcionalnosti”, zaključuje advokat Boško Knežević.

Izvor: Biznis i finansije, april broj 196

Piše Daniela Ilić

Foto: Pixabay

Чланак Može li Srbija da zaštiti pravo građana na jedini stan: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukazao je na razvoj i širenje kapaciteta Službe u proteklom periodu, kao i na perspektivu daljeg razvoja Službe u skladu sa proširenim ovlašćenjima u obe oblasti ljudskih prava koja štiti.

„Naša težnja za ovu godinu je ulazak u obrazovni sistem. Poverenik je već otpočeo saradnju sa visokoškolskim ustanovama kroz kratke programe studija na različitim fakultetima“, poručio je poverenik Marinović.

Poverenik se osvrnuo na njegovih prvih 300 dana na čelu institucije i na razvoj Poverenika i njegove službe u tom periodu. Posebno je istakao iskušenja koja je pred Službu Poverenika dovela situacija sa pandemijom Кovid 19, što je uzrokovalo da se radi u neuobičajenim okolnostima koje su bile nove za sve.

Poverenik je upozorio na opasnosti po zaštitu podataka o ličnosti koje donosi ubrzani tehnološki napredak praćen digitalizacijom i razvojem veštačke inteligencije.

Na današnjem obeležavanju dana zaštite podataka o ličnosti učestvovali su šef Misije OEBS u Srbiji nj.e. Jan Bratu, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Кancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk i direktor Misije USAID u Srbiji Suzan Fric.

Tokom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti zamenica poverenika Sanja Unković, predstavila je najnoviju publikaciju pod nazivom „Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi i mišljenja Poverenika“.

Ona se osvrnula na trenutno stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti sa posebnim naglaskom na rad na donošenju Strategije zaštite podataka o ličnosti, preduzimanje inicijativa i mera za jačanje svesti dece i omladine školskog uzrasta po pitanju zaštite podataka o ličnosti, a naročito na inicijativu Poverenika za uvođenje zaštite podataka o ličnosti u nastavno-naučne programe osnovnih i srednjih škola. Posebno je naglasila i značaj stvaranja zakonske mogućnosti da se Poverenik približi građanima Srbije koji žive van Beograda otvaranjem kancelarija Poverenika u Кragujevcu, Novom Sadu i Nišu.

Чланак Obeležen Dan zaštite podataka o ličnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj saradnje je podizanje svesti o važnosti zaštite podataka u korporativnom svetu, podizanje digitalne pismenosti kompanija i potrošača, kao i promovisanje odgovornih lica za zaštitu podataka o ličnosti u pojedinačnim kompanijama, u periodu pred nama. Još jedan od ciljeva je formiranje i kreiranje jedinstvene i informativne platforme za građane, privredu i državnu upravu, posvećenog ovim temama.

„Razvoj novih tehnologija, ali nažalost i pandemija izazvana koronavirusom, povećali su ponudu i potražnju različitih roba i usluga u digitalnoj sferi, ali takvo okruženje, uz manjak znanja, donosi i različite rizike. Poverenik intenzivno radi na podizanju svesti kako građana, tako i rukovaoca podataka – različitih institucija i privrednih subjekata. Pozdravljamo one firme koje su imenovale svoja lica za zaštitu podataka i ispunile svoju zakonsku obavezu s jedne strane, povećavajući zaštitu podataka građana sa druge strane. Poverenik je svestan da ta lica imaju potrebu da se edukuju i kroz organizaciju obuka nastojimo da unapredimo njihova znanja i pružimo im pomoć u radu. Takođe, podstičemo lica za zaštitu podataka o ličnosti da se udružuju, razmenjuju iskustva i zajednički rešavaju izazove u radu“, naglasio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostl,.

Tokom skupa, u ime kompanije PwC, Adel Abusara predstavio je i rezultate studije o strateškom podizanju svesti o značaju i rizicima u oblasti sajber bezbednosti. „Važan je sveobuhvatan pristup ovoj temi u Republici Srbiji. Podizanje svesti o sajber bezbednosti treba da bude aktivnost kojom će se zajednički i koherentno baviti i država, ali i privatni sektor, akademska zajednica, kao i civilno društvo i mediji, i treba jednako da obuhvata različite društve kategorije – pojedince, mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije“, smatra Abusara.

Govoreći o značaju nove digitalne i medijske pismenosti u poslovanju, organizatori su predstavili koncept „Ambasadori odgovornog poslovanja”. Pod ovim imenom bi trebalo da se okupe vodeće korporacije i lideri savremenog, digitalnog i etičkog poslovanja, u sektorima poput bankarstva, osiguranja, klasične trgovine, e-trgovine, zdravstva, medija, informacionih tehnologija, obrazovanja i oglašavanja. Uloga budućih ambasadora odgovornog poslovanja je da doprinesu unapređenju odgovornog i usklađenog digitalnog poslovanja u Srbiji i razumevanju digitalnih prava i obaveza u našem društvu. Kroz deljenje svojih vrednosti, znanja i dobrih praksi sa manjim kompanijama, ali i građanima kao potrošačima, budući ambasadori će, uz podršku programa „Nova pismenost” i Udruženja za usklađenost u poslovanju, nastojati da unaprede opšti stepen digitalne pismenosti i etičkog poslovanja u zemlji.

Чланак Zaštita podataka o ličnosti važan stub odgovornog poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novim zakonskim rešenjem određuje se „najširi“ krug lica čija se prava štite, širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, regulišu obaveze u pogledu prava deteta.

Pojmom „građanin“ se u predloženom zakonu obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo. Navodi se da je ovo razlika u odnosu na dosadašnje rešenje koje nije prepoznavalo lica bez državljanstva.

Novo rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

Novina je i da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica.

Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Navodi se da dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu.

Javni poziv za Zaštitnika građana, produžen mandat

U odnosu na dosadašnje rešenje, bitnu novinu predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana.

Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana nadležnom odboru bi, kao i do sada, bile poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata.

U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo je i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina.

Za Zaštitnika građana može se izabrati lice koje ne mora nužno da bude diplomirani pravnik sa iskustvom na pravnim poslovima, već je dovoljno da ima visoko obrazovanje i da ima iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, piše u Predlogu zakona.

Novinu predstavlja i pravilo da, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.

Predloženo je i da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština, na predlog Zaštitnika građana, već isključivo sam Zaštitnik građana, nakon sprovedenog javnog konkursa.
U zakon se uvodi I dugogodišnja praksa Zaštitnika građana, a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.

Zaštitnik građana se, u predlogu zakona, definiše i kao organ nadležan za obavljanje poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Кonvencije o pravima osoba sa invaliditetom i nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.

Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.

Novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe

Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.

Predlagač je ocenio da zakon donosi bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče.

Stoga se predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše.

Novi zakon, za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno „organima uprave“.

Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje, piše u predlogu

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Šta donosi novi Zakon o zaštitniku građana? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka preduzeća sa svojim NetBackup softverom, danas je saopštio da je proglašen liderom u Gartnerovom magičnom kvadrantu za softverska rešenja namenjena bekapovanju i oporavku podataka preduzeća – već 16. put za redom.

Kako se podaci dramatično povećavaju u okruženjima oblaka, samog jezgra mreže i njene ivice, površine na meti sajber napada se šire, a povećava se i obim i uticaj rensomver napada. Suočen sa do sada nezabeleženim pretnjama po sajber bezbednost (ransomware), Veritas je prepoznat kao globalni lider u zaštiti i oporavku podataka preduzeća i jedinstveno pozicioniran da se pozabavi ovim izazovom: vodi na tržištu zaštite podataka, veruje mu 87 procenata Fortune Global 500 kompanija u svetu, a štiti više od 800 radnih opterećenja, sa 1.400 skladišnih odredišta i 60+ tipova oblaka.

Otkako je revizija Magičnog kvadranta završena u martu, Veritas je nastavio s inovacijama svog NetBackup rešenja za zaštitu podataka, što je praćeno i zapaženim objavama iz juna:

Poboljšana zaštita od rensomvera i drugih tipova pretnji s detekcijom anomalija koja se zasniva na veštačkoj inteligenciji, kontinuirana zaštita podataka, trenutno vraćanje i besprekorno integrisana nepromenljivost podataka u oblaku.
Potpuno integrisana nativna zaštita za sve vodeće Kubernetes distribucije na svim zastupljenijim operativnim sistemima, hipervizorima i javnim okruženjima u oblaku.

Novi nivoi operativne jednostavnosti sa dinamičkim automatskim skaliranjem (Dynamic Auto-Scaling) računarskih resursa i sistemom inteligentniih politika oblaka koji smanjujuju troškove zaštite podataka uz nativnu podršku za skladištenje u oblaku, a sve to uvek imajući u fokusu potrebe za zaštitom podataka.

“Kako ransomware napadi ugrožavaju najvitalnije industrije na svetu, ponosni smo što smo prepoznati kao lider, po 16. put, u Gartnerovom magičnom kvadrantu softverskih rešenja za bekapovanje i oporavak podataka preduzeća. Zajedno sa našim rejtingom (5/5 na osnovu 13 recenzija od 31. oktobra 2020) u Gartner Peer Insights ‘Glasu klijenata’: Rešenja za bekapovanje i oporavak podataka u centrima podataka velikih preduzeća, verujemo da je ovo svedočanstvo o “žilavosti” koju pružamo klijentima tokom do sada nezabeleženog nivoa sajber-bezbednosnih pretnji kojima smo svedoci”, rekao je Dipak Mohan, izvršni potpredsednik Organizacije za proizvode, u Veritasu. Verujem da je Veritas NetBackup jedina moderna platforma za upravljanje podacima koja osigurava da organizacije mogu da drže korak sa rastom i složenošću oblaka, distribuiranih podataka i aplikacija, kao i da dalje napreduju uprkos nepredviđenih zlonamernih napada, posebno kada sve više radnih opterećenja biva prebačeno u oblak i kada ih stvara distribuiranija radna snaga.”Kompletan besplatan primerak Gartnerovog izveštaja Magic Quadrant for Enterprise Backup and Recovery Software Solutions za 2021. godinu je dostupan na sajtu veritas.com.

Чланак Veritas Technologies po 16 put proglašen liderom Gartnerovog magičnog kvadranta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon višestrukih zahteva podsticaj sada važi i za zgrade koje su deset godina stare. Do tada su zgrade morale da budu najmanje dvadeset godina stare da bi mogle da se koriste pogodnosti inicijative koja je uvedena krajem 2019. godine.

U toku 2020. godine grad je primio preko 5.000 zahteva za subvencije u okviru ove akcije. „Zaštita od sunca je ekološka mera koja znatno može da smanji pregrevanje stanova“, izjavla je Katrin Gal, članica gradskog veća zadužena za stanogradnju. „U vremenima kada ljudi provode dosta vremena kod kuće, ovo pitanje je dobilo na značaju“, dodaje Gal.

Inicijativa po planu traje do 2025. godine, a sredstva predviđena za finansiranje ove akcije povećana su sa šest na deset miliona evra.

Чланак Beč subvencioniše zaštitu od sunca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema novim pravilima, svima – uključujući roditelje – koji snimaju video zapise na kojima se pojavljuju maloletnici mlađi od 16 godina u svrhu monetizacije na platformama za razmenu video zapisa, biće potrebno odobrenje administrativnog organa ili će se suočiti sa novčanom kaznom u iznosu do 75.000 evra i pet godina zatvora.

Francuska je prva zemlja koja je uvela zaštitu za decu internetske zvezde.

Propisi, nazvani „zakon o deci YouTube-a“, primenjivaće se i na maloletnike mlađe od 16 godina koji se pojavljuju na drugim platformama kao što su TikTok ili Instagram.

Prema istraživačkom centru Pev, video snimci na kojima su deca mlađa od 13 godina, u proseku privuku gotovo tri puta više pregleda od ostalih vrsta video zapisa. Prošle godine najplaćenija YouTube zvezda bio je osmogodišnji dečak koji je zaradio 26 miliona dolara, prema Forbesovoj rang listi.

Francuska ima „nekoliko desetina“ dece koja su uticajna na internetu i zarađuju do 150.000 evra mesečno. Jedan od najuspešnijih kanala u državi sa decom, Neo i Svan, ima više od 5 miliona pretplatnika.

Ograničenje i za kućne snimke

Poslodavcima će takođe biti potrebno odobrenje za službeno zapošljavanje dece u profesionalnom kontekstu.

Ali kada se snimanje dogodi u porodičnoj kući bez dokaza o službenom zaposlenju – roditelji će i dalje morati da obrazlože vlastima svoje planove da materijal postave na mrežu.

Roditelji će morati da prijave svoje aktivnosti dece kada prihodi i broj sati otpremljenog materijala pređu određene pragove, koji će biti utvrđeni naknadno.

Iznad određenog praga prihoda, većina novca koji zarade deca izvođači mora biti blokirana na računu dok dete ne napuni 18 godina, navodi zakon.

Oglašavači se takođe suočavaju sa novim ograničenjima. Ako žele da plasiraju proizvode u video zapise na kojima su deca mlađa od 16 godina, moraju da provere da li novac treba da ide osobi zaduženoj za emitovanje ili detetovom blokiranom računu – ili da se suoči sa kaznom od 3.750 evra.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Francuska je prva zemlja koja je uvela zaštitu za decu od internetskih zvezda се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, a nedavno osporeni mehanizam “Štit privatnosti” je jedan od osnova za iznošenje podataka iz zemlje.

“To znači da, ukoliko kompanija iz Srbije želi da razmenjuje podatke sa kompanijom iz SAD koja je deo ovog mehanizma, ona je to mogla da radi bez posebne dozvole našeg Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili bez potpisivanja nekog dodatnog ugovora o razmeni podataka. Sada to više nije moguće i kompanije se moraju oslanjati na neke druge osnove za iznošenje podataka”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije Partneri za demokratske promene.

“Štit privatnosti”

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražio je 11. avgusta od nadležnih u Srbiji da pronađu druge mehanizme prenosa podataka u Sjedinjene Američke Države propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Kako navodi Poverenik, među ponuđenim alternativama su pravno obavezujući akt sačinjen između organa vlasti, standardne ugovorne klauzule izrađene od strane Poverenika u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka, kojima se uređuje pravni odnos između rukovaoca i obrađivača, kao i obavezujuća poslovna pravila koja se takođe uređuju ovim zakonom.

Alternativa je, dodaje Poverenik, i da se podaci iznose „odobrenim kodeksom postupanja u skladu sa tim zakonom, zajedno sa obavezujućom i sprovodivom primenom odgovarajućih mera zaštite, uključujući i zaštitu prava lica na koje se podaci odnose, od strane rukovaoca ili obrađivača u drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji“.

Prema mišljenju Ane Toskić Cvetinović, to što je u Srbiji i dalje na snazi odluka Vlade kojom se mehanizam “Štit privatnosti” smatra valjanim osnovom za iznošenje podataka stvara problem i građanima i kompanijama.

“Bitno je da Vlada Srbije što pre izmeni ovaj osnov, jer sada su i naši građani i kompanije u nekoj vrsti praznine, s obzirom na to da jedno pravilo važi za one koji su na nivou Evropske unije, naš zakonodavac se poziva na pravila EU, a odluka Vlade govori nešto što je sada suprotno realnosti”, objašnjava Toskić Cvetinović.

Na pitanje RSE u koje se sve zemlje iz Srbije prenose podaci o ličnosti, u kancelariji Poverenika odgovaraju da od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u avgustu 2019. godine, Poverenik nije izdao nijedno odobrenje za prenos podataka u druge države.

Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji

Postavlja se pitanje, može li se presuda Evropskog suda pravde primeniti i na transfer podataka u druge zemlje poput Kine i Rusije, posredstvom društvenih mreža kao što su TikTok, aplikacije Yandex ili tehnologije kineske kompanije Huavej?

Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji, koju vidi kao deo svoje inicijative Pojas i put.

Uporedo sa Pojasom i putom, tekla je i saradnja Srbije sa kineskom IT kompanijom Huawei, koja je 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma sa srpskim ministarstvima na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su ranije potpisale vlade Srbije i Kine.

U sklopu dogovora između Huaveja i Srbije je i postavljanje hiljadu kamera sa tehnikom prepoznavanja lica.

Još jedan od zajedničkih projekata je i gradski „Data centar“ u Kragujevcu. Otvaranju tog centra u kojem se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka prisustvovali su u martu ove godine predstavnici Vlade Srbije, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnici Huaveja.

Taj centar, međutim, sa opremom kineske kompanije i računarima sa podacima građana, smešten je u dvorištu Bezbednosne informativne agencije u Kragujevcu.

Još jedna kineska platforma, sve popularnija u Srbiji, a koja čuva i potencijalno prenosi lične podatke korisnika u Kinu, jeste društvena mreža TikTok.

Još uvek nije jasno koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni.

Izvor: Radio Slobodna Evropa/ Nova ekonomija

Чланак Koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni? се појављује прво на Biznis i Finansije.