Home VestiIT i nauka Koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni?

Koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni?

by bifadmin

Evropski sud pravde prošlog meseca proglasio je nezakonitim sve prenose podataka o ličnosti iz zemalja Evropske unije (EU) u Sjedinjene Američke Države (SAD) na osnovu mehanizma “Štit privatnosti” (Privacy Shield), koji je na snazi i u Srbiji, i time su otvorena broja pitanja o zaštiti podataka na internetu, ali i da li bi ova presuda mogla da utiče na kontrolu podataka koje se šalju u Kinu i Rusku Federaciju, piše Radio Slobodna Evropa.

U Srbiji je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, a nedavno osporeni mehanizam “Štit privatnosti” je jedan od osnova za iznošenje podataka iz zemlje.

“To znači da, ukoliko kompanija iz Srbije želi da razmenjuje podatke sa kompanijom iz SAD koja je deo ovog mehanizma, ona je to mogla da radi bez posebne dozvole našeg Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili bez potpisivanja nekog dodatnog ugovora o razmeni podataka. Sada to više nije moguće i kompanije se moraju oslanjati na neke druge osnove za iznošenje podataka”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije Partneri za demokratske promene.

“Štit privatnosti”

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražio je 11. avgusta od nadležnih u Srbiji da pronađu druge mehanizme prenosa podataka u Sjedinjene Američke Države propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Kako navodi Poverenik, među ponuđenim alternativama su pravno obavezujući akt sačinjen između organa vlasti, standardne ugovorne klauzule izrađene od strane Poverenika u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka, kojima se uređuje pravni odnos između rukovaoca i obrađivača, kao i obavezujuća poslovna pravila koja se takođe uređuju ovim zakonom.

Alternativa je, dodaje Poverenik, i da se podaci iznose “odobrenim kodeksom postupanja u skladu sa tim zakonom, zajedno sa obavezujućom i sprovodivom primenom odgovarajućih mera zaštite, uključujući i zaštitu prava lica na koje se podaci odnose, od strane rukovaoca ili obrađivača u drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji”.

Prema mišljenju Ane Toskić Cvetinović, to što je u Srbiji i dalje na snazi odluka Vlade kojom se mehanizam “Štit privatnosti” smatra valjanim osnovom za iznošenje podataka stvara problem i građanima i kompanijama.

“Bitno je da Vlada Srbije što pre izmeni ovaj osnov, jer sada su i naši građani i kompanije u nekoj vrsti praznine, s obzirom na to da jedno pravilo važi za one koji su na nivou Evropske unije, naš zakonodavac se poziva na pravila EU, a odluka Vlade govori nešto što je sada suprotno realnosti”, objašnjava Toskić Cvetinović.

Na pitanje RSE u koje se sve zemlje iz Srbije prenose podaci o ličnosti, u kancelariji Poverenika odgovaraju da od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u avgustu 2019. godine, Poverenik nije izdao nijedno odobrenje za prenos podataka u druge države.

Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji

Postavlja se pitanje, može li se presuda Evropskog suda pravde primeniti i na transfer podataka u druge zemlje poput Kine i Rusije, posredstvom društvenih mreža kao što su TikTok, aplikacije Yandex ili tehnologije kineske kompanije Huavej?

Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji, koju vidi kao deo svoje inicijative Pojas i put.

Uporedo sa Pojasom i putom, tekla je i saradnja Srbije sa kineskom IT kompanijom Huawei, koja je 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma sa srpskim ministarstvima na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su ranije potpisale vlade Srbije i Kine.

U sklopu dogovora između Huaveja i Srbije je i postavljanje hiljadu kamera sa tehnikom prepoznavanja lica.

Još jedan od zajedničkih projekata je i gradski “Data centar” u Kragujevcu. Otvaranju tog centra u kojem se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka prisustvovali su u martu ove godine predstavnici Vlade Srbije, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnici Huaveja.

Taj centar, međutim, sa opremom kineske kompanije i računarima sa podacima građana, smešten je u dvorištu Bezbednosne informativne agencije u Kragujevcu.

Još jedna kineska platforma, sve popularnija u Srbiji, a koja čuva i potencijalno prenosi lične podatke korisnika u Kinu, jeste društvena mreža TikTok.

Još uvek nije jasno koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni.

Izvor: Radio Slobodna Evropa/ Nova ekonomija

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar