Tema ovogodišnjeg konkursa glasila je “Zdravlje 21. veka”. Kako kaže Nenad Burazor, član stručnog žirija i menadžer prodaje u Galenici, ovom temom kompanija je želela da naglasi “specifičnosti građenja i očuvanja zdravih navika, jačanja prevencije i očuvanja zdravlja u današnje vreme kada je zdravlje zapravo na udaru najrazličitijih faktora. Zahvalni smo kolegama iz medija koji su kvalitetom ovogodišnjih tekstova doprineli da konkurs bude uspešan i što smo zajedno istrajali u nameri da temu zdravlja stavimo u prvi plan”.

Prema oceni žirija, svi pristigli tekstovi bili su visokog kvaliteta, originalni i ispunjavali osnovni cilj ovog medijskog konkursa.

Za najbolji rad odabran je tekst koji je napisala Marija Dukić, objavljen na portalu magazina “Biznis i finansije”, na ovom linku.

Druga dva najbolja teksta napisale su Danijela Nišavić, čiji tekst je objavljen na portalu “Plodna zemlja” i Zorica Marković, za tekst objavljen na portalu magazina “Nedeljnik”.

Treća dva najbolja teksta napisale su Danijela Davidov Kesar, čiji tekst je objavljen na portalu dnevnog lista “Politika” i Žaklina Milenković, za tekst objavljen na portalu “Lepa i srećna”.

Чланак Biznis & finansije pobednik Galenikinog medijskog konkursa „Zdravlje 21. veka“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre neki dan u medijima je osvanula vest da indijske vlasti uvode nova pravila za influensere koji na društvenim mrežama objavljuju zdravstvene i fitnes savete i promovišu određene proizvode. Oni će naime od sada morati veoma jasno da istaknu da li su dovoljno stručni da daju takve savete i da preporučuju određene proizvode, kao i da, ukoliko to rade za novac, to i napišu.

Možda ovo nekima deluje kao sputavanje „slobodne ruke tržišta“, ali preko interneta se, kao i preko ostalih kanala komunikacije, osim informacija dele i promotivni sadržaji (reklame). Stoga sve više država uviđa potrebu da reguliše i ovo marketinško tržište, čiji sastavni deo su i influenseri. To su osobe koje imaju veliki broj pratilaca na društvenim mrežama i često svoju slavu koriste kako bi zarađivale promovišući određene proizvode. Međutim, u potonjem slučaju dešava se da njihovim pratiocima nije jasno da oni zapravo reklamiraju određene proizvode, već misle da su u pitanju njihove preporuke bazirane na ličnom iskustvu.

Zašto se sve to radi? Prvo pravilo koje će vas naučiti na studijama novinarstva je da uvek pratite trag novca. Do sada se pokazalo kao tačno, pa ćemo ga pratiti i ovaj put.

Prema projekciji Influencer MarketingHub-a, marketinške aktivnosti koje će realizovati influenseri ove godine će dostići vrednost od 21,1 milijarde dolara. Kada se radi o pojedinačnim zaradama, one uglavnom zavise od broja njihovih pratilaca. Neki prosek na razvijenim tržištima je da se objava plaća 100 dolara za 10.000 pratilaca, što znači da će onaj ko ima 50.000 pratilaca moći od jedne reklame da zaradi 500 dolara. Ipak, to uglavnom zavisi od dogovora influensera i naručioca reklame.

„Slučaj Ozempic“

Indijske vlasti smatraju da sve ovo može biti veoma opasno kada su u pitanju medicinski proizvodi i saveti za gubljenje telesne težine, za vežbanje i sl. Prvo zato što se pratiocima bez ikakve odgovornosti plasiraju ideje da je neko mršav ili zdrav zbog određenog načina života ili konzumiranja određene hrane, što uopšte ne mora da bude istina. Ovo se naravno radi i kada su u pitanju reklame na televiziji, ali one su jasno obeležene kao propagandni program. U slučaju influensera to nije baš svima najjasnije.

Drugi problem je pak što niko osim javnosti ne kontroliše njihove objave. Kristal Abidin, profesorka sa autralijskog Kurtin univerziteta, koja je provela 15 godina u proučavanju influensera, je zabrinuta „što svako sebe na internetu može da nazove stručnjakom za nešto, i mnogi ljudi će mu poverovati, iako on ne mora posedovati nikakva stručna znanja“. To možda neće biti problem ako vas neko savetuje koju suknju da uparite sa kojom majicom, ali može biti opasno ako vas savetuje kako da se hranite i vežbate. Osim ovakvih saveta, influenseri su počeli ljudima da dele i preporuke koje injekcije i lekovi će im pomoći sa mršavljenjem.

Najaktuelniji ovakav primer je nagli rast tražnje za lekom Ozempic koji koriste dijabetičari. Rijaliti zvezde i internet influenserke Kloi i Kim Kardašijan su objavile da su pomoću njega naglo izgubile kilograme. Sledeći primer ove dve bogate žene, koje imaju pristup najboljim lekarima i verovatno se savetuju sa njima oko ishrane i terapije, građani su počeli masovno da kupuju Ozempic i da ga uzimaju na svoju ruku, što je u jednom trenutku izazvalo njegovu nestašicu, čak i u našoj zemlji.

Nisu pomogla ni upozorenja stručnjaka da brz gubitak kilograma na ovaj način nije dugoročan. Kao ni pisanje medija o tome šta stoji na službenim stranicama Ozempica: da se među nuspojavama mogu naći povećan rizik pojave tumora na štitnoj žlezdi, upala pankreasa, poremećaj vida, oštećenje bubrega i upala žuči.

Kako izgleda kada vam jelovnik pravi neko ko nije nutricionista

Deo problema leži u tome što se kroz medije i društvene mreže već duže vreme nameće ideal kako ljudi treba da izgledaju, ali i nabija krivica onima koji nemaju željeni oblik tela tvrdnjama da su „sami krivi“ za to, da svako može da transformiše sebe ako to želi.

A želje ne nedostaje. Sa ciljem da izgledamo kao fotošopirani junaci holivudskih filmova mi sve češće uplaćujemo teretane, idemo na različite estetske tretmane i menjamo svoj način ishrane. Sve to ne bi bio problem da nam u mršavljenju i oblikovanju tela pomažu stručnjaci. Ali, upravo kod najbitnije stvari – ishrane – najređe ih konsultujemo, jer lakše je pročitati neki blog ili pogledati recept za neko jelo na TikTok-u.

Univerzitet u Glazgovu je 2019. objavio rezultate studije u kojoj su istraživači analizirali postove britanskih najpoznatijih influensera u oblasti zdravlja i fitnesa, koji imaju po više od 80.000 pratilaca (na jednoj društvenoj mreži, a obično ih imaju po nekoliko).

Mediji su iz ovog istraživanja istakli podatak da se od devet dijeta ili fitnes saveta koji su ljudima dali influenseri čak osam pokazalo kao nedovoljno dobro, odnosno da nije bilo zasnovano na tačnim, naučno dokazivim tvrdnjama. „Ispostavilo se da se većina njihovih postova ne može smatrati kredibilnim izvorom informacija o regulisanju telesne težine, već su zapravo u pitanju njihova mišljenja o toj temi“, saopštili su autori istraživanja.

Oni su razložili i istražili i recepte za jela koje sa masom svojih pratilaca dele popularni influenseri. Pokazalo se da dobar deo influensera nije mogao da ponudi dokaz da njihovi recepti imaju utemeljenje u nutricionističkim pravilima. Samo jedan takav blog, koji vodi profesionalni nutricionista, „položio“ je njihov ispit kredibiliteta.

Kome verovati?

To naravno ne znači da će vam svaki influenser uvek poturati svoju ili nečiju propagandu, jer mnogi od njih popularnost stiču zahvaljujući korisnim savetima koji su dokazani u praksi. Često se dešava da se, ukoliko se pokaže da nešto ne rade kako treba, njihovi pratioci okrenu protiv njih. Zato se uglavnom trude da bar deo njihovog sadržaja bude kvalitetan i veran istini. Ipak, to je njihova dobra volja, a ne obaveza.

Zato bi, bar kada je zdravlje u pitanju, svi trebalo da budemo malo oprezniji i da, ma koliko to naporno zvučalo, ne posežemo uvek za instant rešenjima. I kada je u pitanju hrana ali i kada se radi o savetima o ishrani i vežbanju.

Marija Dukić

Foto: I Yunmai, Unsplash

Чланак Saveti za ishranu i vežbanje na internetu: Koliko su influenseri stručni za oblasti kojima se bave? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čak i zdravi minerali na ovaj način postaju štetni, što se jasno vidi na primeru kalcijuma koji na ovaj način stvara kamenac.

Istraživavanja pokazuju da se duplim kuvanjem arsen, nitrati i fluor iz vode povećavaju, što je jako štetno za organizam.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da je u takvoj vodi za piće najveća opasnost visoka količina arsena, jer može da dovede do trovanja, problema sa organima za varenje, dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima.

Чланак Ne dozvolite da vam voda za kafu dva puta proključa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Anketa koja je obuhvatila skoro 900 građana Srbije pokazala je da su za najveći procenat ispitanih građana zdrava ishrana (46 odsto) i fizička aktivnost (43 odsto) prvi i drugi najznačajniji činilac zdravog života, a slede san, dovoljno vode, dobra kontrola stresa, boravak na otvorenom i druženje.

Kada je u pitanju izbor hrane, više od polovine građana (55 odsto) ima na stolu kao glavni dnevni obrok domaću kuvanu hranu 3-6 dana u nedelji, a 17 odsto njih svaki dan. Brzoj hrani izgleda teško odolevamo, iako se godinama priča o njenoj štetnosti. Tek 30 odsto anketiranih uspeva da je sasvim izbegne, dok 17 procenata priznaje da je jede svaki dan ili nekoliko puta sedmično.

Iako stručnjaci preporučuju da decu treba uključiti u sve aktivnosti, od nabavke do postavljanja stola, anketa je pokazala da svaki peti građanin nikada ne kuva s decom. Dobra vest je da 40 odsto njih to čini jednom od tri puta nedeljno. Kao ometajuće faktore su naveli strah da će se mališani povrediti ili nešto pokvariti, kao i da porodično kuvanje zahteva više vremena i proizvodi više nereda.

Šta bi trebalo da jedemo?

Dobar spisak za kupovinu namirnica je osnova zdravijeg životnog stila i bar kad su u pitanju porodice s decom trebalo bi da sadrži mnoštvo sezonskog voća i povrća, proizvode od celog zrna žitarica, meso, ribu, mlečne proizvode i dobre masti poreklom iz orašastih plodova i maslinovog ulja.

Anketirani građani znaju da su integralne žitarice bogate dragocenim vlaknima i da smanjuju šansu oboljevanja od bolesti srca, kancera i dijabetesa. Ipak, jednom broju njih ne prija ukus integralnih žitarica (22 odsto) ili ne kupuju integralni hleb, testenine i „pahuljice“ zato što su skuplji u odnosu na proizvode od rafinisanog brašna. U oko dve trećine porodica s decom mlađom od 16 godina žitarice od celog zrna se jedu dva do tri puta nedeljno.

„Osnovni postulati pravilne ishrane za svaki uzrast i kroz ceo život su isti: raznovrsnost, ravnoteža i umerenost. Pravim izborom hrane i formiranjem dobrih navika mi direktno utičemo na budućnost naše dece. Ona će biti podstaknuta da se pravilno hrane ako to vide u svojoj porodici, u dobroj atmosferi. Što su više izložena pozitivnim porukama, veće su šanse da će brže prihvatati zdrave navike i da će im one postati deo života“, ističe je Koraljka Novina Brkić, magistar nutricionizma, regionalni nutricionista kompanije Nestlé Adriatic.

Danas, više nego ranije, dostupne su nam brojne informacije o ishrani od stručnih i manje stručnih osoba. Na pitanje čijim se savetima rukovode u odgoju dece, 31 odsto ispitanika se prvenstveno oslanja na lična uverenja i iskustvo, 27 odsto najviše sluša doktore i nutricioniste, a 21 odsto se oslanja na iskustva bliskih prijatelja koji imaju decu.

Korisne informacije i recepti mogu se naći i na ZdravoKlopajmo kuvar.

Чланак Kako se hranimo: Tek nešto više od polovine građana Srbije za glavni obrok jede kuvano се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stres, anksioznost i bezvoljnost bez konkretnog razloga

Ispitujući prisutnost različitih simptoma kod ispitanika, dobijeni rezultati pokazuju da značajan broj ponekad ili često oseća stres, anksioznost, osećaj bezvoljnosti kao i tugu bez konkretnog razloga. Više od polovine, tačnije 55,2 odsto ponekad ima osećaj preopterećenosti, dok se taj osećaj često javlja kod 32,8 odsto ispitanika. Sa često prisutnim stresom bori se čak 54,3 odsto ispitanih učesnika ankete starosti od 20 do 29 godina. Uprkos ovakvim rezultatima, čak 65,5 odsto ispitanika nikada nije išlo na psihoterapiju, ali je 56,1 odsto reklo da bi posetilo psihoterapeuta kada se nađe u situaciji da ima problem.

Rešavanje problema

Više od polovine ispitanika često ima promene u raspoloženju i često nisu sigurni u sebe i svoje postupke, a oko 45 odsto se izjasnilo da se često izgubi u mislima i voli da se isključi iz svoje okoline. Kada su u pitanju negativnost i loše raspoloženje, 39,7 odsto ispitanika voli da se u takvim trenucima osami, 25 odsto njih provodi vreme sa njima dragim ljudima, dok se 24,1 odsto bavi nečim što ih ispunjava. Kada se nađu u stresnoj situaciji, 40 odsto ispitanika postepeno rešava probleme i bori se sa stresom uz podršku drugih, dok 33 odsto njih voli da se izbori sa stresnom situacijom čim na istu naiđe.

Nesanica i poroci

Više od polovine, tačnije 51,7 odsto ponekad ima problem da uveče zaspi, dok sa druge strane, kod 31,9 odsto to nikad nije slučaj.
Kada su u pitanju poroci, 54,3 odsto je na pitanje da li imaju neki porok ili lošu naviku odgovorilo potvrdno. Kod većine onih koji su odgovorili potvrdno, kao najčešći porok ili lošu naviku naveli su: cigarete, prejedanje i lošu ishranu i alkohol.
„Mentalno zdravlje i očuvanje istog oduvek je bilo od krucijalne važnosti. Onima koji možda nisu shvatali težinu ove teme, pandemija virusa je zasigurno pružila širu sliku i nova, drugačija shvatanja. Kroz Z20 platformu veliki broj aktivnosti posvećujemo baš ovoj, veoma važnoj temi, s ciljem da se na što interaktivniji način pozabavi mentalnim zdravljem mladih, sa fokusom na različite aspekte psihičkog zdravlja“ istakla je Jelena Parojčić, izvršni direktor za ljudske resurse kompanije Galenika.

Podrška porodice

Kada je u pitanju bliskost sa porodicom, 60,3 odsto ispitanih je odgovorilo da imaju jako blizak odnos, dok je 31 odsto reklo da im je odnos korektan. Čak 72,4 odsto ima podršku okoline i osećaj da uvek mogu na njih da se oslone, što je nešto što im je jako važno. Ipak, da mladi vole da taje svoja osećanja govori i podatak da je čak 54,8 odsto njih odgovorilo da preferira da ih drži u sebi i da se trudi da niko ne primeti kako se osećaju.

Чланак Kako je pandemija uticala na mentalno zdravlje mladih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje koje su sproveli naučnici iz Medicinske škole Grosman sa Univerziteta Njujork pokazalo je da duža izloženost ovim hemikalijama, koje se inače nalaze u brojnim proizvodima poput igračaka (doduše ne u EU, gde su zabranjeni u većim količinama), odeće ili šampona, može biti veoma opasna.

Ftalati se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje njene lomljivosti. Međutim, oni se ne vezuju za polimer već se postepeno ispuštaju iz ovih proizvoda, na štetu njihovih korisnika. Iako većinu nas skraćenica PVC asocira na stolariju koja dobro dihtuje, oni se zapravo nalaze u raznim proizvodima, poput korica knjige ili šminke.

Njihov uticaj na ljudsko zdravlje proučavan je na 5.000 odraslih osoba starih između 55 i 64 godine. Istraživanje je pokazalo da oni koji imaju veću koncentraciju ftalata u urinu imaju i veću mogućnost za razvoj ozbiljnih srčanih i endokrinih problema, pa i smrt kao posledicu ovih bolesti. Zanimljivo je međutim da povećana koncentracija ovih hemikalija nije povezana sa smrću usled onkoloških oboljenja.

Autori studije upozoravaju da treba biti oprezan prilikom analize ovih rezultata. Njihov cilj je, kažu, da pojasne koliko smo u svakodnevnom životu okruženi hemikalijama koje mogu biti toksične, a koje nam, često, i nisu baš neophodne.

Izvor: Phys.org

Foto: Pixabay

Чланак Plastični proizvodi, šminka, pa i obični šamponi, često sadrže toksična jedinjenja ftalate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podseća se da leskovačko Zdravlje, osnovano 1953. godine, trenutno zapošljava više od 250 ljudi i da proizvodi farmaceutske proizvode za preko 35 medjunarodnih tržišta u Zapadnoj i Istočnoj Evropi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Azijsko-pacifičkom regionu, Južnoj Africi i Latinskoj Americi.

Zdravlje proizvodi širok spektar proizvoda koji se primenjuju u terapiji različitih ozbiljnih i hroničnih bolesti, uključujući i poremećaje kardio-vaskularnog, centralnog nervnog i respiratornog sistema.

Zdravlje takođe donosi portfolio komplementarnih brend generičkih farmaceutskih proizvoda koji predstavljaju temelj za samostalnu komercijalnu strategiju pod brendom „Zdravlje“, navodi se u saopštenju.

„Izuzetno smo zadovoljni završetkom ove transakcije koja će nam omogućiti da razvijamo Zdravlje kao jednu od vodećih nezavisnih farmaceutskih kompanija. Radujemo se našem zajedničkom radu sa izuzetnim timom Zdravlja na daljem razvoju ove kompanije u jednu od vodećih međunarodnih farmaceutskih kompanija, “ izjavio je predsednik kompanije Frontir Farma Levent Selamoglu.

Generalni direktor Zdravlja Bojan Jović ocenio je da je reč o važnom dogadjaju u istoriji leskovačkog preduzeća.

„Sa velikim zadovoljstvom nastavljamo sa uspešnim poslovanjem u farmaceutskoj industriji i proizvodimo naše proizvode vrhunskog kvaliteta za više od 35 zemalja širom sveta, kao i da podržavamo lokalnu zajednicu u kojoj uspešno poslujemo više od 67 godina,“ izjavio je Jović.

Frontir Farma je britanska kompanija specijalizovana za investicije i operacije u farmaciji. Bejstoun Grupa obuhvata specijalizovane investitore u farmaceutskoj industriji sa sedištima u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investicione kompanije Frontir Farma i Bejstoun Grupa kupile Zdravlje Leskovac се појављује прво на Biznis i Finansije.

O aerozagađenju u Srbiji se inače govori poslednjih nekoliko godina, predlažu se alternative za zelenu energiju i za izbacivanje prljavih energenata iz upotrebe, ali država i dalje gradi termoelektrane na ugalj (primeri: Kostolac i Kolubara). Govori se i o gasifikaciji domaćinstava, ali se u tome ne uspeva u dovoljnoj meri.

Tužbom Višem sudu u Beogradu koja je pokrenuta zbog „višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor dioksida“ RERI, kako navodi, nastoji da zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu.

Drugi cilj je, objašnjavaju, da se obezbedi da termoelektrane ubuduće ne emituju sumpor dioksid „iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija“.

Termoelektrane emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje

„U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona godišnje“, navodis e u saopštenju RERI-ja.

Tužba je usledila, kako se dodaje, nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om.

„Izgleda da nam je jedino preostalo da od suda očekujemo da obezbedi primenu propisa, jer Vlada Srbije i nadležno ministarstvo to ne žele da učine“ izjavio je Jovan Rajić, advokat RERI-ja.
On je podsetio je da je poštovanje NERP-a i usaglašavanje sa emisijama koje su utvrđene tim planom zakonska obaveza koja proističe iz međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala i obavezala se da ga primenjuje.

Rajić je naglasio i da „prekoračenje emisija sumpor dioksida ozbiljno ugrožava i vladavinu prava i ustavni poredak Republike Srbije“.

Prema navodima RERI-ja EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor dioksidom u Evropi, a TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor dioksida od prosečne termoelektrane u EU.

Oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika

Na teritoriji EU emituje se oko 600 hiljada tona sumpor dioksida godišnje. Samo TENT i Kostolac emituju 300 hiljada tona sumpor dioksida godišnje, količinu koja je jednaka polovini one koja u atmosferu stiže sa teritorije EU.

„Jasno je da je neminovna posledica značajno oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika u izloženim oblastima Republike Srbije“, stoji u zaključku izveštaja o uticaju sumpor dioksida na zdravlje, koji je priložen uz tužbu RERI-ja.

Naglašeno je da su taj zaključak izradili pulmolozi i doktori medicinskih nauka, koji su između ostalog upozorili da manje PM čestice, koje se sagorevanjem ispuštaju u atmosferu, lakše prodiru u ljudski organizam, dospevaju duboko u pluća i izazivaju različita oštećenja organa.

„Svedoci smo, nažalost, loše prakse da u Srbiji sudovi moraju da obavežu državu i javna preduzeća (koja su) pod njenom kontrolom, da poštuju sopstvene propise i međunarodno prihvaćene obaveze, a sve kako bi zaštitili zdravlje sopstvenih građana“, navode predstavnici RERI-ja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак RERI podneo tužbu protiv JP EPS-a zbog aerozagađenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

DDOR osiguranje je u decembru mesecu predstavilo nova dopunska pokrića uz polise životnih osiguranja kojima se obezbeđuje finansijska naknada u slučaju nastupanja težih bolesti ili maligniteta. Pokriće od nastupanja težih bolesti moguće je ugovoriti kroz set zaštite od 15 ili 30 najčešćih težih oboljenja, kao i maligniteta i podrazumeva isplatu ugovorene sume po nastupanju bolesti. Pored ostalih opcija dopunskih pokrića uz polise životnih osiguranja, nove opcije zaokružuju set obezbeđenja za osiguranika i pružaju punu fleksibilnost prilikom zaključivanja polisa životnih osiguranja.

Dosadašnjih čak jedanaest dodatnih pokrića uz polise životnih osiguranja dopunjeno je pokrićem u slučaju nastupanja težih bolesti kroz tri seta koji se pored broja oboljenja razlikuju i po tome što u paketu „Teže bolesti 30“ zaštita ne prestaje u slučaju nastupanja jednog osiguranog slučaja. To praktično znači da ukoliko se prijavi jedan slučaj oboljenja, osiguranje važi i za druge do visine ugovorenog ukupnog pokrića.

Da podsetimo, kao jedinstveno dopunsko pokriće uz polise životnih i neživotnih osiguranja, u slučaju oboljevanja od bolesti Kovid-19, DDOR osiguranje je predstavilo Epidemik protekt koji pruža usluge asistencije kao i naknadu za dane provedene u bolnici u slučaju hospitalizacije uzrokovane koronavirusom.

Чланак U Novu godinu uđite sigurni: Kako da aktivno smanjite rizik od bolesti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, fraking podrazumeva hidrauličko lomljenje stena radi eksploatacije gasa iz škriljaca. Tokom te procedure u zemljište se ubrizgavaju hemijske supstance i voda, koje se potom mešaju sa podzemnim vodama.

No, prema najnovijoj analizi podataka američke Agencije za zaštitu životne sredine, nije samo voda ugrožena. Agencija je merila nivoe radijacije u krugu od 20 kilometara od 100 bušotina nastalih frakingom. Otkriveno je da su oni veći za sedam odsto od normalnih nivoa radijacije.

Istraživanje je rađeno od 2011. do 2017. godine. U tom periodu utvrđeno je da se radijacija povećava kada se meri u neposrednoj blizini bušotina. Petros Kutrakis, glavni istraživač u ovoj studiji, smatra da je izvor ove radijacije najverovatnije prirodni radioaktivni materijal koji se prilikom bušenja podiže na površinu zemlje.

“Ti nivoi radijacije nisu ekstremno opasni, ali mogu da predstavljaju određeni zdravstveni rizik za stanovništvo koje živi u blizini”, izjavio je Kutrakis. Prema pisanju Rojtersa, udisanje ovih radioaktivnih čestica može povećati rizik od pojave raka pluća.

Međutim, fraking je Ameriku učinio jednim od najznačajnijih igrača na globalnom tržištu energenata, te se ne očekuje bilo kakva reakcija vlasti povodom ovog pitanja. Šta više, oba predsednička kandidata se zalažu za dalje korišćenje ovog metoda u vađenju gasa.

Foto: jwigley, Pixabay

Чланак Povišeni nivoi radijacije u blizini bušotina na kojima se frakingom vadi gas се појављује прво на Biznis i Finansije.