/ Finansije / Piter Sanfi: Potrošnju držati pod kontrolom
BiF Analize Čitajte B&F online

Piter Sanfi: Potrošnju držati pod kontrolom

Marija Dukić on 20/11/2008 - 13:10 in Finansije, Fokus

This post has already been read 1337 times!

Velika kriza na svetskom finansijskom tržištu pogodice i istocnu Evropu, a Letonija, Madarska, Bugarska, Rumunija i Srbija naci ce se pod pritiskom, upozoreno je nedavno iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Obrazloženje za takvu procenu je visok platni deficit tih zemalja, zbog kojeg one imaju veliku potrebu za pozajmicama iz inostranstva i stranim investicijama, a koje ce izostati zbog krize, što ce se negativno odraziti na njihov privredni rast.

Takva predvidanja potvrduje u razgovoru za „Biznis i finansije“ i glavni ekonomista EBRD Piter Sanfi (Peter Sanfey), koji obecava da ce ta banka i u novim nepovoljnim okolnostima nastaviti da finansira važne projekte u Srbiji i pomaže bržoj tranziciji. “Efekti kriza na region do sada su bili limitirani, ali pocinju da budu sve uocljiviji, posebno na finansijskom sektoru gde kamate rastu, a uslovi za kreditiranje se stalno pooštravaju. Medutim, obicnim ljudima, najuocljiviji efekat u narednoj godini verovatno ce biti usporavanje rasta. U Srbiji OECD ocekuje u 2009. godini za 3-4 procenta manji rast od ovogodišnjeg”, upozorio je Sanfi.

piter sanfi

BIF: Šta mogu biti prednosti Srbije da investitori i u pogoršanim uslovima na svetskom finansijskom tržištu odluce da investiraju na srpsko tržište?

Piter Sanfi: Srbija je zemlja sa mnoštvom potencijala za održiv rast na srednji i dugi rok. Lokacija Srbije kao destinacije za investicije takode je znacajna, jer ona leži u srcu Evrope i ima brojne važne strateške veze sa susedima medu kojima je nekoliko novih clanica EU. Pored toga, oporezivanje zarada i korporacijski porezi su mali u poredenju sa stopama u zemljama EU i ukupna investiciona klima je znatno unapredenja poslednjih godina.

BIF: Šta su nedostaci srpskog tržišta koji treba da se prevazidu da bi postalo atraktivnije za strane investitore?

P. Sanfi: Pred Srbijom je još veliki broj reformi koje se ticu dalje liberalizacije tržišta, poboljšanja konkurencije i razvoja infrastrukture i finansijskih institucija, posebno na nebankarskom sektoru. Takode, istraživanja, poput izveštaja Svetske banke “Poslovanje u 2009.”, ukazuju na jedan broj problema u vezi sa poslovnim okruženjem koji treba da se nadu ped vladom kako bi zemlju ucinili atraktivnijom za investitore.

BiF:
Vlada Srbije je vec preduzela mera da pomogne stabilnosti finansijskog sektora. Koje dodatne mere bi trebalo da preduzme da bi umanjila negativne efekte finansijske krize na domacu privredu?

P. Sanfi: Kljucni makroekonomski izazov trenutno je na polju fiskalnog. Znacajno je da se potrošnja drži u skladu sa mogucnostima zemlje kada je u pitanju placanje i to ce investitorima omoguciti da imaju poverenje u ukupnu stabilnost ekonomije.

BiF: Od 2001 godine EBRD je u Srbiji uložila više od milijardu evra. Kakva je politika banke o finansiranju projekata u Srbiji u uslovima finansijske krize?

P. Sanfi: Nastavicemo da finansiramo projekte, i u privatnom i u javnom sektoru, koji ispunjavaju naše kriterijume vezane za uspešnost tranzicije i za zdravo bankarstvo.Kriza ni na koji nacin nece umanjiti našu opredeljenost za napredovanje tranzicije u Srbiji.

BiF: EBRD planirala da investira oko 250 do 280 miliona evra godišnje u Srbiju i to u važne sektore, pre svega u železnicku i putnu infrastrukturu. Da li ce biti smanjena ta sredstva i pogoršani uslovi kreditiranja?

P. Sanfi: Ne. Imamo cvrst sistem projekata u Srbiji i naporno cemo raditi da obezbedimo da se ti projekti ostvare u mesecima i godinama koje slede.

BiF: Da li EBRD smatra da bi za Srbiju bilo korisno da sklopi novi aranžman sa MMF-om i da li bi to uticalo na popravljanje kreditnog rejtinga Srbije?

P. Sanfi: Ne možemo da komentarišemo razgovore Srbije sa MMF, medutim, važno je da prethodnih godina teško postignuta makroekonomska stabilnost treba da se ocuva i unapredi u cilju investicijama predvodenog rasta.

Marica Vuković

broj 49, novembar 2008.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close