Nismo dobili onih hiljadu evra u besplatnim akcijama šest velikih preduzeća, ali šta je sa paketom koji je zaostao iz prethodnih i dopunjen naknadnim privatizacijama i nalazi se u Akcionarskom fondu?
Već 13 godina nominalna vrednost tih akcija je ista, iako je u međuvremenu bilo promena u strukturi portfolija. Tržišna cena verovatno je mnogo niža, jer se tu nalaze uglavnom akcije drugog i trećeg reda. Neke od njih su potpuno nenaplative, a država se nije potrudila da unošenjem kapitala boljih firmi poveća vrednost Fonda, kojim upravlja u ime vlasnika 4,8 miliona građana Srbije.
Umesto prvobitnog plana iz 2007. o besplatnoj podeli akcija šest velikih preduzeća, sa spiska su već zakonom iz 2010. ispali Galenika, zbog male vrednosti kapitala i tadašnji JAT, zbog prevelikih dugova. Građanima su tada prenete akcije NIS-a, Telekoma i Aerodroma, dok je EPS još na čekanju.
Do danas, jedino se akcijama NIS-a trguje na berzi, a građani koji su ih zadržali primaju godišnju dividendu. Ona nije velika, po 100 do 300 dinara, sa izuzetkom pošle godine kada je kompanija ostvarila značajniju dobit, pa je građanima isplaćeno nešto više od po 600 dinara. Ukupno, od NIS-a je od 2012. kada su počele prve isplate dividendi, građanima na račun „leglo“ po 2.324,17 dinara.
Akcijama Aerodroma nije moglo da se trguje, ali su skromne dividende, u rasponu od 0,20 do 50,96 dinara isplaćivane svake godine do 2019. kada ga je država dala u koncesiju francuskom Vansiju. Na ime prve naknade za taj ugovor, građani su dobili po 1.300,87 dinara, što je sa prethodnim uplatama dostiglo 1.536,31 dinar, nakon čega se dividende više ne isplaćuju. Akcijama Telekoma takođe nije moguće trgovati na berzi, ali se iz dobiti isplaćuju dividende čija je vrednost za 11 godina dostigla ukupno po 2.054,48 dinara.
Kada je reč o EPS-u, to preduzeće je trebalo da se transformiše iz javnog u akcionarsko društvo još 2016. godine, ali je to učinjeno tek ove godine, pri čemu se država upisala kao jedini vlasnik. Ukoliko bi ta kompanija krenula u privatizaciju makar i dela kapitala, građanima bi pripalo 15 odsto akcija. Za sada nema najava da će do toga doći.
Nenaplativi udeli
Sve u svemu, po osnovu dividendi od 2012. građanima je preneto 6.914,96 dinara. Tome treba dodati još po 1.700 dinara koliko im je leglo ranije, 2010. godine za po sedam akcija tada osnovanog Akcionarskog fonda. Naime, Zakonom o privatizaciji iz 2001. bilo je predviđeno da se akcije koje pripadaju državi smeste u Akcijski fond, koji ih je prodavao na berzi ili po ponudama za preuzimanje, ali je i upravljao preduzećima u kojima je imao većinski paket.
Kasnije, na krilima ideje o besplatnim akcijama, osnovan je Akcionarski fond, koji je te neprodate akcije preuzeo a i sam bio u statusu akcionarskog društva, u kome građani imaju 98,65% a država 1,35% vlasništva.
U Ministarstvu privrede, koje od 2015. upravlja Akcionarskim fondom, kažu za B&F da su „u momentu osnivanja imovinu Fonda činile akcije u 1.507 javnih akcionarskih društava, akcije u 24 nejavna akcionarska društva i udeli u 223 društva sa ograničenom odgovornošću. Ukupno 150 od tih društava se nalazilo u stečajnom, odnosno likvidacionom postupku”.
U međuvremenu, struktura se malo izmenila, pa Fond sada raspolaže akcijama u 157 javnih akcionarskih društava, 43 nejavna akcionarska društva, udelima u 88 društava sa ograničenom odgovornošću kao i akcijama i udelima u 169 društava nad kojima je pokrenut stečajni, odnosno likvidacioni postupak.
Akcionarski fond je pokrenut sa 34,2 miliona akcija, čija je pojedinačna nominalna vrednost za sve ove godine, uprkos inflaciji i promeni strukture portfolija Fonda, ostala ista, 550 dinara – ukupno oko 160 miliona evra, odnosno oko 30 evra po građaninu. To je, međutim, nominalna vrednost. Na tržištu je ona znatno niža, a nema najava da bi uključivanjem atraktivnijih akcija država poboljšala strukturu portfolija Fonda.
Upravo to su sugerisali finansijski stručnjaci prilikom osnivanja Fonda, kao i postavljanje profesionalnog menadžmenta sa dovoljnom diskrecijom u odlučivanju da to sprovede, ali država se odlučila za drugačiji put. Dok je prvobitni Akcijski fond imao upravni i nadzorni odbor, direktora i stručne službe, što opet nije isključivalo uticaj politike na odlučivanje, Akcionarski fond je potpuno pod patronatom Ministarstva privrede. Jedini organ upravljanja je Savet od pet članova koji se biraju na pet godina, a predsednica u drugom mandatu, Jelena Matejić istovremeno je generalna direktorka Elektromreže Srbije. Tehničke poslove obavljaju zaposleni u Ministarstvu privrede.
Nema velikih para
„Ministarstvo privrede, u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije prodaje akcije, odnosno udele koji čine imovinu Akcionarskog fonda. U skladu sa navedenim zakonom odluku o prodaji akcija na berzi donosi Ministarstvo privrede, dok odluku o prodaji imovine Fonda u postupku ponude za preuzimanje akcija, kao i metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, donosi Savet Akcionarskog fonda. Ministarstvo, takođe prodaje akcije Fonda i u skladu sa Zakonom o privrednim društvima”, navode u ovom ministarstvu i dodaju da je u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije upisano 4.822.175 građana.
Akcijama Fonda građani ne mogu da trguju jer nisu iznete na berzu, a vrlo retko se i Fond pojavljuje na finansijskom tržištu sa akcijama iz svog portfolija.
Prema rečima brokera Branislava Jorgića, iako je prvobitno planirano, verovatno je da se akcije Fonda neće ni naći na tržištu. One sada imaju samo evidencionu vrednost.
„Nema tu ni nekog posebnog upravljanja. Određene vrste akcija prodaju se na tržištu, a pare dobijene po tom osnovu ostaju u Fondu kao njegova imovina. Ta sredstva će na kraju privatizacije biti preneta na građane koji su vlasnici Fonda. Ali, realno tu ne treba očekivati neke velike pare jer i unete akcije nisu bile prvoklasne, više su posledica nekih procesa nedovršenih privatizacija, restlova, dosta firmi iz likvidacija i slično, dakle uglavnom drugog i trećeg reda po kvalitetu. Zato, iako postoji nominalna vrednost, mnogo je bitnija tržišna, ona po kojoj će se prodati, a mnoge od njih ni to neće moći. To je konglomerat u kome je većina bezvrednih akcija i zato je teško odrediti neku stvarnu vrednost portfolija Akcionarskog fonda“, objašnjava Jorgić za B&F.
Dodaje da se preko berze samo obavljaju transakcije kada Fond iz svog portfolija prodaje kupcima, ali to nije često i nisu velike vrednosti.
„Čak i kada bi se sam Fond našao na berzi, ne bi se u svakom trenutku znala struktura njegovog portfelja. Ali, nije ni zamišljeno da se on listira na finansijskom tržištu već samo da se napuni tim preostalim akcijama, proda šta je moguće a ono što ne nađe kupca moraće da završi u likvidaciji. Fond nije zamišljen da traje neodređeno, kada se napravi neki presek, isplatiće se akcionarima neke pare ukoliko ih bude i zatvoriće se“, objašnjava Jorgić.
Kako se nasleđuju akcije
Stečeno pravo na besplatne akcije prenosi se na naslednike kroz ostavinski postupak, a procedura u Banci Poštanska štedionica relativno je jednostavna. Potrebno je samo punovažno rešenje, dok se ostali obrasci dobijaju i popunjavaju na šalteru. Ali za one koji su ostavinski postupak vodili pre 2010. godine, odnosno pre nego što je utvrđen paket akcija, u sudskim rešenjima su imali formulaciju da naslednik ima „sva prava po osnovu potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava Agencije za privatizaciju Republike Srbije“. Za takvo rešenje banka traži dopunu, znači ponovo na sud koji mora da upiše akcije koje se nasleđuju.
Banka te podatke već ima iz evidencije Centralnog registra HoV, ali je potrebno, kažu, da ih sud utvrdi. Sud vrši dopunu, a podatke takođe dopisom traži od Centralnog registra HoV. Za taj postupak, „visina takse je paušalna i zavisi od vrednosti naknadno pronađene imovine, što može da iznosi između 1.000 do 75.000 dinara“, rekli su za B&F u Drugom osnovnom sudu u Beogradu. S obzirom na to kolika je vrednost akcija, tarifa bi verovatno bila najniža, dok naknada banke za izvršeni prenos četiri paketa akcija iznosi ukupno 2.320 dinara.
Izvor: Magazin Biznis i finansije , decembarski broj
Piše: Mirjana Stevanović
Foto: Pixabay