Kako će naš svet izgledati 2030? Čini se da je mnogo toga izvan naše moći razumevanja i predviđanja, te spada pre u domen obaveštenog nagađanja a ne prognoziranja. Ipak, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U drugom scenariju, koji prenosimo u ovom broju, ključne sile koje pokreću svet su neslaganje, ratovi, izrabljivanje resursa i zatvaranje zemalja u sopstvene granice.
Četiri scenarija
Scenariji su razvijeni kombinacijom dve varijable: 1.sukob naspram sloge, i 2. evolucija naspram revolucije. Interakcija ove dve varijable daje četiri scenarija, od kojih svaki pruža sliku mogućeg stanja sveta 2030.
Kapriciozno slaganje je scenario sveta koji se brzo menja sa optimalnom saradnjom i dinamičnim društvom.
Agilni antipolovi je svet u kome sukobi na svim nivoima idu ruku pod ruku sa tehnološkim probojima.
Spora nesloga prikazuje izrazito polarizovan svet, sa malo napretka.
Tok napred jeste svet koji se zasniva na konsenzusu, čija je odlika postepeni, mada stalni razvoj.
Scenario II : Sukobljeno-revolucionarno ili Agilni antipolovi
Međunarodne tenzije su velike. Postoje žarišta nemira širom sveta. Neki od njih se tiču etničkih ili verskih pitanja, ali i manjka prirodnih resursa što dovodi do sukoba između zemalja i regiona. Protekcionizam dominira. Evropska unija se raspala i svet živi u stanju stalnog nepoverenja, velikog opreza i straha. Stroge mere bezbednosti se smatraju ključnim. Razlika u prihodima je velika i, s obzirom da tehnološki napredak nije stvar slobodne razmene, postoji oštra konkurencija na tehnološkom frontu.
Haotični svet. Globalna finansijska kriza 2008/2009 je za posledicu imala međunarodni valutni rat, talas kratkovidih protekcionističkih mera i trgovinskih bojkota. Finansijski svet je rasparčan i nestabilan. Globalno gledano, veliki broj banaka je nacionalizovan, dok je međunarodno tržište kapitala svedeno na regionalna tržišta. Globalna ekonomija se kreće u negativnoj spirali. Godine 2018. Svetska trgovinska organizacija se raspala, a zemlje u razvoju su napustile Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond. Godine 2023. vlada Sjedinjenih Država je zvanično proglasila bankrot, a zemlja gubi na ekonomskoj i političkoj težini i važnosti. Era dolara kao rezervne valute je gotova. Ipak, još se nije pojavila alternativa, pošto evro više ne postoji.
Istovremeni trgovinski bojkoti i zatvaranje glavnih izvoznih tržišta u zapadnom svetu ometaju pojavu novih sila, ali ih takođe zadržava neuspeh u sprovođenju političkih i društveno-ekonomskih reformi. Kineska vlada zauzeta je smirivanjem nemira u zemlji. Milioni demonstranata su svakodnevno na ulicama Pekinga, a antizapadno raspoloženje se širi. Indijska vlada se bori sa sve većim siromaštvom. Veliki broj fabrika na indijskom potkontinentu je prestao da radi a mnogi bivši inženjeri moraju da obrađuju zemlju van grada. Rusija je u suštini bankrotirala i razdiru je korupcija i etničke tenzije. U Latinskoj Americi, venecuelanski socijalizam se širi u druge zemlje, posebno u Brazil i Argentinu. U ovom scenariju, Afrika je takođe mesto sukoba oko pristupa retkim prirodnim resursima. Nigerija je sada peti najveći snabdevač naftom Sjedinjenih Država, dok Kina takođe pokušava da stekne uticaj u toj zapadnoafričkoj zemlji.
Virtuelno bekstvo. Pored podele na one koji imaju i one koji nemaju – što je uglavnom određeno geografskim granicama – razlika se povećava unutar samih država između povezanih i nepovezanih. Tamo gde je fizičke barijere sve teže premostiti, virtuelni svet dominira. To podstiču ne toliko komercijalni motivi, već eskapizam: veoma obrazovani mladi ljudi generacije Z (rođeni između 1994. i 2012.) beže od surove stvarnosti i biraju virtuelni, paralelni život, u kome uživaju u većoj slobodi i imaju veću kontrolu nad svojom egzistencijom. Koristeći mnoge društvene mreže kao osnovu, oni stvaraju kompletna virtuelna društva za članove generacije Z širom sveta.
Kraj evro bajke. Evropska ekonomska i monetarna unija se raspala 2025. Mediteranske evro zemlje su prinuđene da zbog ozbiljnih finansijskih problema napuste evrozonu i uvedu sopstvenu valutu: „medi”. Irska je odlučila da ponovo uvede funtu sterlinga. Fragmentacija i politička dezintegracija znači kraj Evropske unije. Posledica je veći uticaj banaka, posebno u novoj medi-zoni, neviđeni gubitak poverenja i bogatstva, i nagomilavanje tenzija. Zemlje članice Evropske unije u centralnoj i istočnoj Evropi sve se više udaljavaju od Unije i fokusiraju na međusobnu saradnju. Države severne Evrope nastavljaju sa evrom i pokušavaju što više mogu da poboljšaju ekonomske odnose u sopstvenom regionu.
Manjak prirodnih resursa: pokretač tehnoloških prodora. Postoji malo međunarodnog interesovanja za dugoročna, prekogranična pitanja, kao što je čuvanje energije i siromašenje prirodnih resursa. Energetske zalihe postaju sve nesigurnije i cene sirovine dosta rastu. Kako bi umanjile energetsku zavisnost, zapadne zemlje posebno ulažu u tehnologije koje štede energiju i alternativne energetske izvore, kao što su biogoriva, sa željenim rezultatima. Intervencija vlada je znatna. Javno-privatna partnerstva i subvencije za podršku proizvodima koji štede energiju su u trendu. Investicije u biogoriva povećavaju cene hrane, što pogoršava nestabilnost u nizu afričkih zemalja. Vlade kontrolišu cene strateških resursa regulisanjem cena i subvencijama.
Mogućnost sopstvenog snabdevanja je prioritet. Zbog nepostojanja međunarodne koordinacije zemlje prave sostvene strategije i politike za hranu. Ovi planovi usmereni su na postizanje stabilnog internog snabdevanja hranom, kao i stabilnim domaćim cenama iste. Zemlje sa niskim nivoom sopstvenog snabdevanja hranom – uključujući Kinu i Zalivske zemlje – započele su masovnu proizvodnju hrane u drugim zemljama. Stoga su kineske kompanije aktivne u poljoprivrednom sektoru u Mozambiku i Namibiji. To dovodi do sve većih tenzija i povećanog protekcionizma na međunarodnim poljoprivrednim tržištima.
Biznis u haosu. Za kompanije, scenario Agilnih antipolova je pitanje opstanka. Holandske kompanije biće pogođene nezapamćeno jakom kombinacijom velikih međunarodnih tenzija, podelama unutar moneterane unije i protekcionizmom. Domaća potražnja stagnira, međunarodna tržišta su nedostupna, energetske zalihe su neizvesne a tržišta kapitala su fragmentirana i veoma nestabilna. Privatne investicije u istraživanje i razvoj su zanemarljive, vlada podstiče investicije u industriju visokih tehnologija. Sektor komercijalnih usluga se smanjuje, dok poljoprivreda i industrija pokazuju neke znake ograničenog rasta, jer domaća potražnja za ovim proizvodima nije u potpunosti nestala.
Potražnja za radnom snagom je ograničena. Trend ka deglobalizaciji, zajedno sa velikim međunarodnim tenzijama i rasformiranje evrozone će dosta oštetiti otvorenu holandsku ekonomiju sa međunarodno usmerenim poslovnim sektorom. Shodno tome, potražnja za radnom snagom će se smanjiti.
Dugoročne stope nezaposlenosti biće visoke. Veoma kratki ugovori o radu biće glavna odlika tržišta rada. Čim posao bude završen, zaposleni ostaju po strani. Jednom kada se nađu na margini tržišta rada, mnogi ljudi neće uspeti da uđu ponovo u proces zapošljavanja.
Prirodni resursi i kapital: nema više izobilja. U ovom scenariju, pristup prirodnim resursima postaje sve neizvesniji. Kao posledica toga rastu cene rastu a troškovi proizvodnje su veći. To će biti samo delimično nadoknađeno efikasnijom upotrebom energije, zahvaljujući znatnim državnim ulaganjima.
Zbog rasprostranjenog protekcionizma međunarodni protok kapitala je, u meri u kojoj i dalje postoji, podvrgnut strogim propisima. Nestanak zajedničke valute je zaustavio integraciju finansijskih tržišta u okviru evrozone. Štaviše, banke su, naročito u novoj medi-zoni, suočene sa masovnim povlačenjima štednje.
Svuda zatvorena vrata. Sa obiljem neizvesnosti i troškovima koji naglo rastu, globalizacija proizvodnog procesa je prestala. Dolazi do suprotnog trenda u kome države smatraju proizvodne procese ključnim, umesto da se internacionalizuju, oni su podložni nacionalnim propisima. Zaštita vitalnih kompanija putem državne podrške i zakonodavstva je sve češća, uključujući tu i nacionalizaciju. To je najčešće slučaj među kompanijama snabdevačima struje, vode i hrane, kao i telekomunikacionim kompanijama, avioprevoznicima i bankama.
Uprkos ili možda zbog velike nesigurnosti i nestabilnosti, tehnološki napredak je relativno jak. Ipak, tehnološki prodori su neravnomerni i uglavnom podsticani od strane države i odvijaju se prevashodno u oblastima bio i nanotehnologija, energije i napredne računarske tehnologije.
Granice razumno mogućeg
Pošto je veoma dugoročni razvoj obavijen velom neizvesnosti, scenariji se koriste kao sredstvo za snalaženje u dalekoj budućnosti. Gore navedena četiri scenarija nisu namenjena za predviđanje budućnosti, niti jedine moguće situacije za svet, dvadeset godina od sada. Ipak, to su dosledni, mogući scenariji, u kojima jedan ishod nije više ili manje moguć od drugih. Scenariji su sačinjeni na osnovu spektra pretpostavki o osnovnim neizvesnostima, navedenim kao ključna pitanja u budućnosti. Pretpostavke su različite, tako da daju četiri veoma različita scenarija, što odražava znatni stepen neizvesnosti koji postoji. Scenariji stoga predstavljaju granice onoga što je razumno moguće.
Scenariji za budućnost konstruisani su uglavnom da bi pomogli kompanijama pri formulisanju strateških odluka, te njihovog korišćenja kao referentnog okvira koji prevazilazi postojeće trendove. Svaki scenario pokazuje gde mogu biti najbolje prilike. Neke od njih mogu biti iznenađujuće.
Broj 76, april 2011.