Da, dobro ste pročitali, internet je preplavljen kratkim animiranim filmovima u kojima hrana ima ljudske osobine, ali i dogodovštine.
Tako na primer lutajući TikTokom vrlo lako možete naleteti na sladoled koji doživljava nervni slom, na ljubavnu svađu dve ljute papričice ili na ženu jabuku koja pronalazi bebu jabuku u kanti za smeće. Nisu izostavljeni ni “međurasni” brakovi poput onog između kineskog kupusa i paradajza.
O čemu se ovde radi?
U pitanju su animirani filmovi za odrasle koji traju uglavnom između 30 i 60 sekundi i po radnji podsećaju na sapunske opere jer su njihovi najčešći motivi romanse, prevare, intenzivni emocionalni konfikti i slično. Društvene mreže su zatrpane ovim vrstama melodrama, kao i mikro drama sa sličnim zapletima. Svi ovi sadržaji kreirani su uz pomoć veštačke inteligencije.
Budući da smo o mikro dramama već pisali, sada ćemo predstaviti novi žanr u kom glavne uloge ima voće. Njegov najilustrativniji primer je serija pod nazivom “Fruit Love Island” koju je sredinom marta pokrenuo nalog na TikToku pod imenom AI Cinema i za samo devet dana prikupio preko tri miliona pratilaca.
Serija je rađena na osnovu rijalitija “Love Island” u kom samci odlaze u luksuzne vile na obali mora gde moraju da žive sa ostalim samcima, a po mogućstvu i da ostvare romansu sa nekim od njih. I navedena serija se odvija u bogatoj kući na plaži a njeni glavni likovi su grožđe, banana, trešnja i drugo voće koje izvršava zadatke kao u pravom rijalitiju dok publika uživo glasa ko će biti izbačen.
Međutim, pošto je kreator serije bio inspirisan postojećim rijalitijem do te mere da su neki njegovi likovi ponavljali rečenice učesnika emisije “Love Island”, neke epizode ove serije su prijavljivane i ukidane. Zbog toga je AI Cinema izrazio nezadovoljstvo i najavio da bi mogao prekinuti sa proizvodnjom novih sadržaja. Dakle, od pravljenja sapunica na osnovu rijalitija vrlo brzo se došlo do sapunice uživo.
Šta zapravo privlači publiku?
Kako piše BizLife, ovakvih animiranih filmića iz dana u dan ima sve više zato što veštačka inteligencija omogućava bilo kome da relativno brzo napravi video sadržaj ali i da izbegne pravne rizike povezane sa korišćenjem likova slavnih osoba ili tuđih dela u svojim radovima. Jer, niko ne polaže autorska prava na voće.
Međutim, pravo pitanje je zašto su površne priče na kojima se baziraju ove serije toliko primamljive publici? Analitičari kažu da ovakvi sadržaji odgovaraju publici jer su kratki, kao i pažnja današnjih gledalaca, ali i zato što su dramatični i imaju jednostavne zaplete. Takođe, činjenica da je u pitanju voće koje se bavi odraslim temama daje im određenu dozu apsurdnosti koja može “navući” publiku slično kao što je to uradio “Brainrot” sa decom.
Zato su, uprkos smešnoj prirodi sadržaja, mnogi odrasli gledaoci duboko uključeni u “živote” svojih omiljenih voćki. U stanju su da gledaju epizodu za epizodom, i da potom na internetu satima raspravljaju o ponašanju glavnih likova.
A za to vreme kreatori ovih video uradaka počeli su da sarađuju sa brendovima i da zarađuju na svojim kratkim video zapisima. Kompanije se sve češće opredeljuju za oglašavanje kod njih nego kod influensera jer je njihov sadržaj i atraktivan i jeftiniji.
Da li je ovo prolazni trend?
Kreatori navedenih sadržaja upozoravaju da bi sve ovo mogao biti prolazni trend koji će izbledeti čim se AI zajednica prebaci na sledeći popularni format. Marketinški stručnjaci su saglasni da je to pojava kratkog veka, iako priznaju da trenutno podstiče talas sadržaja, reakcija i imitacija jer je hrana tema sa kojom se mnogi lako poistovećuju.
No, pomenuti trend je privukao i velike kompanije pa su Gugl, Lidl i određene transportne platforme počele da eksperimentišu sa AI video zapisima u marketingu. Neke od njih, poput španskog Lidla, uhvatile su momenat pa sada prave reklame sa antropomorfnim voćem i povrćem.
Izvor: BIZLife, Bif
Ilustracija: ChatGPT