Nezaposlene žene u arapskoj populaciji i ultra ortodoksni Jevreji izbacili su Izrael u vrh liste zemalja OECD po stopi siromaštva. Ove dve grupacije danas čine četvrtinu a za dve decenije bi mogli činiti i polovinu stanovništva ove zemlje, u kojoj srednji sloj – sekularni Jevreji – podnose teret koji ima svoj ekonomski, kulturološki i politički podtekst. I tu nije kraj izazovima s kojima se suočava ova ekonomija koju je globalna kriza gotovo zaobišla.
Nedavni izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda, koji je Izrael stavio na vrh liste ekonomija OECD po stopi siromaštva, i jedan raniji po kojem se zemlja našla među tri članice MMF sa najvećim jazom između bogatih i siromašnih, otvorio je u tamošnjoj i svetskoj štampi debatu na tri pomalo neočekivana fronta: jedan je spoljnopolitički, gde raste izolovanost Izraela u odnosu na okruženje posle Arapskog proleća. Drugi su rastuće tenzije između sekularnih Jevreja koji ne žele da plaćaju visoke socijalne doprinose za svoje ultraortodoksne sugrađane (Haredi Jevreje), a koji, zajedno sa arapskom manjinom, čine većinu siromašnih. Treći, to je odijum prema nacionalnom statističkom zavodu, koji je, izgleda, napravio značajne greške u obračunu ne samo nezaposlenosti, nego verovatno i drugih ekonomskih pokazatelja, što dovodi u pitanje inače trenutno solidne podatke o stanju izraelske ekonomije.
Sve finese na ovim frontovima neobično su važne jer na različite načine utiču i na ekonomsku a samim tim i političku budućnost Izraela.
Ko se preračunao i zašto?
Možda je najjednostavnije poći od fronta broj 2, odnosno od nedavnog izveštaja MMF u kojem se konstatuje da dve zajednice, arapska manjinska zajednica s kojom većinski Izrael živi u velikoj političkoj nelagodi i Haredi, imaju visoke stope nezaposlenosti. U arapskoj populaciji to su pre svega žene od kojih četiri petine ne radi bilo zbog niske obrazovanosti, udaljenosti od ekonomskih centara i/ili tradicionalnih društvenih običaja po kojima žene treba da ostanu uz decu. U jevrejskoj populaciji to su ultra ortodoksni Jevreji koji odbijaju da služe obaveznu vojsku, a zbog posvećenosti verskim poslovima ne žele da rade. Njjih je 60% nezaposleno, a za sopstveno i izdržavanje porodice primaju socijalnu pomoć koju im plaćaju sekularni Jevreji. Tipična ultra ortodoksna porodica pritom ima šestoro dece.
Arapska populacija i Haredi Jevreji danas čine četvrtinu a za dve decenije, sa visokim stopama fertiliteta, mogli bi činiti i polovinu stanovništva. Da u ove dve grupacije postoji prosečan nivo zaposlenosti, zarada i produktivnost, kao u ostatku izraelske populacije, izraelski društveni proizvod povećao bi se za 15 odsto.
Nedavno su u nekim zajednicama ultra ortodoksni ekstremisti pokušali da svoje poglede nametnu svojim lokalnim zajednicama. Tako su, na primer, uništili bilborde sa likovima žena, što je izazvalo još veću srdžbu. kod ostatka populacije – inače najčešće visoko obrazovanom inovativnom kadru zaposlenom u “ekonomiji znanja”. Izraelski ministar finansija Juval Štajnic je posle izveštaja MMF rekao da će izraelska vlada stvoriti mogućnost za obrazovanje, prekvalifikaciju i pozvati ove dve grupacije da se uključe u tržište rada za svoje i dobro celog društva. Ipak, pitanje očito prevazilazi uobičajene okvire borbe za smanjivanje nezaposlenosti i zadire u duboko ukorenjene tradicije obe zajednice.
Po izveštaju MMF nezaposlenost je u poređenju sa drugim zemljama veoma niska i iznosi 5,5 % odsto, ali je nedavna odluka izraelskih vlasti da harmonizuju svoju statistiku sa metodologijom OECD i to dovela u pitanje: po novom proračunu ona je čak 20% viša od ove kojom se koristi i MMF i iznosi 6,6% za januar i 6,5% za februar ove godine. Još uvek zbunjeni stručnjaci smatraju da ovako velika razlika u statističkim pokazateljima nije mogla proizaći samo iz drugačijeg obuhvata, manjih perifernih lokalnih zajednica u Izraelu i zaposlenih u vojsci (gde je procenat zaposlenosti 100%). Štaviše, sa ovakvom metodologijom, nezaposlenost je trebalo da bude još niža, a ne viša. Ova još nerazrešena statistička misterija imaće svoje posledice i na proračun privrednog rasta, zaposlenosti, plata i druge ekonomske pokazatelje.
Ta greška navela je stručnjake da ponovo otvore i pitanje validnosti drugih pokazatelja iako oni nisu striktno povezani sa nezaposlenošću: na primer, rastućih troškova stanovanja i brige za najmlađe i visokih cena roba i usluga koje se formiraju u uslovima monopola i kartela, a za koje se takođe tvrdi da nisu valjano statistički iskazani. Rast ova tri pokazatelja i nezadovoljstvo srednje klase jer plaća socijalne troškove izdržavanja ultra ortodoksne zajednice doveli su do masovnih protesta u leto 2011. godine.
I cene stanova su u poslednjih nekoliko godina porasle za 50%, a sve to u uslovima dubokog jaza između bogatih i siromašnih, moćne i skupe birokratije i postojanja velikog broja vladinih miljenika tajkuna, dodatno iritira srednji sloj koji optužuje vladu da se najveći broj stanova koje gradi od državnog novca (15.000 novih) namenjuje isključivo ultra ortodoksnim Jevrejima.
Izveštaj MMF je do te mere uzburkao strasti da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u specijalnom intervjuu za TheMarker u vreme proslave Pashe iskoristio priliku da nekoliko puta podcrta da je, ako se izuzmu arapska i ultra ortodoksna zajednica, izraelska ekonomija u odličnom stanju, o čemu govori i rast GDP od 5%, kakav druge zemlje mogu samo da priželjkuju. I zaista, u izveštaju MMF nema ničega što bi navodilo na pomisao da će u 2012. godini izraelska ekonomija doživeti kolaps. Naprotiv, konstatuje se da je ekonomija jaka i da je Izrael uspeo da se odupre negativnim tokovima koji karakterišu većinu privreda u svetu. Međutim, istovremeno se upozorava na relativno visok rast javnog duga prema GDP, koji je, između ostalog, rezultat tenzija u regionu i visokih troškova bezbednosti.
Sva godišnja doba
I tu u celu priču ulazi spoljna politika Izraela, koji je sve zatvoreniji u odnosu na svoje susede i koji, kao odgovor na sve tenzije koje dolaze iz tog smera, gradi zidove oko svoje granice. U Izraelu je, za razliku od ostatka sveta, Arapsko proleće (koje se tamo naziva “Muslimanskom zimom”) dočekano s puno pesimizma, sa zebnjom da bi novi arapski lideri mogli biti mnogo manje naklonjeni Izraelu. Ovo se već reflektuje i u građenju mnogo viših žičanih bedema ka granici sa Egiptom i prebacivanju elitnih trupa, policije i posebnih obučenih brigada u tu oblast. Samim tim, rastu i troškovi iz budžeta jer su u poslednjih sedam meseci incidenti na tom delu granice stvar svakodnevice. To je jedan od razloga što će biti probijen cilj – da deficit budžeta bude 2% GDP, zbog čega je ministarstvo finansija već najavilo pomeranje manjka u kasi na najmanje 3,4% GDP.
Nivo troškova koje bi Izrael mogao imati zbog nemira u okruženju teško je proceniti: samo pre izbijanja revolucije u Egiptu naftovod koji ide ka Izraelu preko Sinaja pogođen je 13 puta. Pojas Gaze i zapadna obala već se ne vide od zidova koji su podignuti, a i duž ostatka granice su visoke ograde i minska polja. Sada se razmišlja i o izgradnji visoko sofisticiranog sistema zaštite koji već postoji na granici sa Egiptom. Mada žele demokratizaciju u regionu, Izraelci se pribojavaju mogućih ishoda. Od početka Arapskog proleća, tri puta je pokušan prodor na njihovu teritoriju sa granica sa Libanom i Sirijom. Stabilnost, bezbednost i snaga – to je mantra koju ponavlja Netanijahu jer se, kako kaže, „ne može živeti u iluzijama” i verovati da je mir, moguć cilj. A opsadno stanje košta i doprinosi ljuljanu budžeta: samo za potrebe izgradnje najvećeg svetskog centra za azilante i imigrante, kojim bi do kraja godine trebalo zaustaviti (procenjenih) 11.000 ekonomskih useljenika iz Sudana i Somalije, potrošiće se najmanje 70 miliona evra. Zbog ovog projekta je svaki ministar u vladi morao da se odrekne po dva odsto svog budžeta. Iako se u izveštaju MMF, prirodno, ne raspravlja o izraelskoj spoljnoj politici, očito je da preporuke podrazumevaju postizanje primirja i na političkom kao i na ekonomskom frontu. “Pozdravljamo napore vlasti da održe ukupan nivo potrošnje unutar limita postavljenih za 2012. godinu (..) ali to nije dovoljno.(..).potrebni su odlučni napori na svim stranama – da se smanje troškovi odbrane, poveća nivo poreskih prihoda i podigne produktivni potencijal ekonomije” – čitaj: zaposlenost arapske i Haredi populacije.