Nova mitologija savršeno zdravog života tera svoje sledbenike da gutaju suplemente, idu na časove joge, znoje se u teretanama, svaki čas menjaju režim ishrane, skupo plaćaju genetska testiranja da bi unapred sprečili zdravstvene poremećaje i zavarali smrt „na neodređeno vreme“. Kako onda objasniti činjenicu da sve veći broj ljudi pati od hroničnih fizičkih bolesti, kao i od raznih oblika zavisnosti i mentalnih oboljenja? Koren problema nije u nedostatku medicinskih činjenica i tehnološkog napretka, već u percepciji šta su suštinski uzroci zdravstvenih tegoba. To je toksična kultura u kojoj živimo, a koju mi doživljavamo kao normalno stanje, tvrdi kanadski lekar i naučnik Gabor Mate.
Današnje društvo je toliko opsednuto zdravljem, da je to nezdravo. Industrije zdravlja i velnesa vrede milijarde dolara i oslanjaju se na ogroman broj ljudi koji su fanatično predani boljoj ishrani, mlađem izgledu, dužem životu i vitalnosti. Ljudi su bombardovani senzacionalističkim najavama o „najnovijim zdravstvenim otkrićima“ posredstvom medija i društvenih mreža, a na svakom ćošku iskače po neki novi „guru“ koji tvrdi da je otkrio rupu na saksiji, nudeći svoju verziju samopoboljšanja kojom ćemo uspeti da zavaramo smrt „na neodređeno vreme“.
Nova mitologija savršeno zdravog života tera svoje sledbenike da neprekidno drže korak sa novinama. Oni gutaju suplemente, idu na časove joge, znoje se u teretanama, svaki čas menjaju režim ishrane, skupo plaćaju genetska testiranja, bez razmišljanja se predaju „genetskim strategijama“ za prevenciju raka i drugih smrtonosnih bolesti i traže alternativne tretmane za oboljenja tela i psihe. Uprkos svemu tome, kolektivno zdravlje čovečanstva se rapidno pogoršava, upozorava Gabor Mate, kanadski lekar i naučnik mađarskog porekla u svojoj knjizi „Mit o normalnom“.
Ako postoji tolika opsesija zdravim životom, kako onda protumačiti činjenicu da u današnjem svetu koji se hvali da je dostigao vrhunac medicinske genijalnosti i sofisticiranosti, sve veći broj ljudi pati od hroničnih fizičkih bolesti, kao i od raznih oblika zavisnosti i mentalnih oboljenja? I kako je moguće da tako mali broj naučnika i lekara javno govori o tom paradoksu, pita se Mate.
Epidemija mentalnih poremećaja
Kanadski naučnik navodi podatke da u Sjedinjenim Američkim Državama, najbogatijoj zemlji i epicentru svetske ekonomije, 60% odraslih pati od hroničnih poremećaja kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes, dok je kod 40% ljudi dijagnostifikovano više hroničnih oboljenja. Skoro 70% Amerikanaca pije jedan prepisani lek, a više od polovine uzima dva leka. U Kanadi ubrzano raste broj autoimunih bolesti, a sve veći broj mlađih ljudi oboleva od oblika raka koji nisu izazvani pušenjem.
Broj gojaznih osoba, koje su izložene brojnim zdravstvenim rizicima, uvećava se u mnogim državama, uključujući Kanadu, Australiju i naročito SAD, gde se više od 30% odraslih može svrstati u tu kategoriju. Nedavno je Meksiko prestigao svog severnog suseda po broju gojaznih, a dijabetes se svaki sat utvrdi kod čak 38 stanovnika te države. Ovom neslavnom klubu sve više se pridružuje i Azija, posebno Kina gde se broj gojazne dece uvećava zabrinjavajućom brzinom.
U zapadnom svetu raste broj ustanovljenih mentalnih poremećaja među svim generacijama. Depresija i anksioznost su bolesti koje u Kanadi beleže najbrži rast. Više od 50 miliona Amerikanaca, što je 20% odraslih osoba u SAD, bori se sa ovim bolestima. Još više poražavaju podaci da su milionima dece i adolescenata u Severnoj Americi prepisani stimulansi, antidepresivi, pa čak i antipsihotici, čiji dugoročan uticaj na mozak u razvoju još nije utvrđen. Mentalni poremećaji su postali najveći problem ovoga veka i u Evropi, a ceo zapadni svet je zatečen porastom samoubistava među mladima, upozorava Mate.
Živimo u svetu u kome sve može poći naopako
Medicina je u prethodna dva veka postigla izuzetne stvari, ali koren problema nije u nedostatku naučnih činjenica i tehnološkog napretka, već u percepciji šta su suštinski uzroci zdravstvenih tegoba. To je, kako tvrdi Mate, toksična kultura u kojoj živimo, a koju mi doživljavamo kao normalno stanje.
Kanadski naučnik to pojašnjava sledećim primerom. U laboratoriji, kultura je biohemijska tečnost napravljena da podstakne razvoj određenog organizma. Pod pretpostavkom da su mikrobi u laboratoriji savršenog zdravlja i genetskih predispozicija na početku svog života, odgovarajuća kultura bi trebalo da im obezbedi srećan i zdrav razvoj i razmnožavanje. Ali, ako kod tih organizama počnu da se pojavljuju razni oblici patologije u neuobičajeno velikom broju, ili ako oni jednostavno ne uspevaju dalje da se razvijaju, to znači da je kultura postala zatrovana ili da već na samom početku nije imala potrebnu kombinaciju sastojaka.
U oba slučaja reč je o toksičnoj kulturi, neprikladnoj za stvorenja kojima treba da bude potpora, ili još gore, koja je opasna po njihovu egzistenciju. Isto važi za ljude i društva u kojima žive. Ta društva mogu da ih podstiču ili da ih postepeno ubijaju.
Ako se naša sadašnja kultura posmatra kao laboratorijski eksperiment, može se reći da ona predstavlja globalnu demonstraciju svega što može poći naopako. Iako smo okruženi spektakularnim ekonomskim, tehnološkim i medicinskim resursima, nebrojeno mnogo ljudi pati od raznih bolesti uzrokovanih stresom, neznanjem, siromaštvom, nejednakošću, društvenom izolacijom, degradacijom životne sredine, ali i obezvređivanjem ljudskog života i osiromašenjem istinskih ljudskih vrednosti, navodi Mate.
Zdrav razum u strmoglavom padu
Kanadski naučnik objašnjava da se reč „normalno“ u zdravstvenoj praksi odnosi, između ostalog, na stanje koje određuje granicu između zdravlja i bolesti. „Normalni nivoi“ i „normalno funkcionisanje“ predstavljaju ciljeve lekara kad prepisuju određenu terapiju i lekove pacijentu. U medicinskoj praksi upotreba ove reči omogućava lekarima da realno procene situaciju, kako bi reagovali u lečenju na pravi način.
Međutim, pojam normalnosti u nekom društvu je mnogo složeniji, on može biti vrlo podmukao. Ljudska bića imaju veliku sposobnost da se prilagođavaju na različite stvari, posebno kada su promene postepene. U jednom od svojih značenja, glagol „normalizovati“ odnosi se na proces u kome nešto što se ranije smatralo nenormalnim postaje u dovoljnoj meri normalno da ga naš radar za raspoznavanje više ne primećuje. Na društvenom nivou reč „normalno“ obično znači „ovde nema ničeg nesvakidašnjeg“, svi sistemi funkcionišu kako treba i nje potrebno da ih dalje preispitujemo.
Ali, upravo tu leži najveća zamka. Kvalitet, a u mnogim slučajevima i dužina ljudskog života, nerazdvojno su povezani sa onim aspektima modernog društva koje je najteže objektivno sagledati, jer su se toliko ukorenili, da ih prihvatamo bez razmišljanja. Drugim rečima, svojstva svakodnevnog života koja nam izgledaju sasvim normalno „jer to rade svi drugi“, najviše vape da ih kritički preispitujemo.
Mate ističe da bolesti od kojih pojedinci pate ne uzrokuju samo fizičke navike i predispozicije, već u velikoj meri i način na koji ti pojedinci razmišljaju i koliko su u stanju da grade smisleni život zasnovan na sopstvenom integritetu, bez povođenja za masom. I pored sve naše stručnosti i tehnološke sofisticiranosti, zapadna medicina često zaboravlja da treba da leči kompletnu osobu i ignoriše činjenicu da nam današnja kultura, „u kojoj je zdrav razum u strmoglavom padu“, remeti organizam, slabi imunološki sistem i podriva emocionalnu ravnotežu, upozorava kanadski naučnik.
Bojana Maričić
Biznis i finansije 243, mart 2026.
Foto: Tverdohlib.com, Depositphotos