Ogromna popularnost društvenih mreža otvorila je mogućnost da praktično svako može da pokuša da za kratko vreme izađe iz anonimnosti i širom sveta promoviše svoj proizvod, uslugu, ideju ili talenat. U praksi, međutim, postoje najmanje dva problema: kako u moru informacija skrenuti pažnju na sebe, a kada to i uspe, kako naglu popularnost održati i iskoristiti?
Koliko ljudi, toliko ćudi – moglo bi da važi i kada se govori o razlozima zbog kojih pojedinci odlučuju da iskoriste ekspanziju društvenih mreža za sopstvenu promociju, računajući na mogućnost koju ne pruža nijedan drugi medij – da to što rade postane poznato preko noći ogromnom broju ljudi širom planete. Ipak, najčešći motivi vezani su za sticanje novca – bilo da je reč o proizvodu, usluzi ili veštini i talentu koji će prepoznati muzička, filmska ili neka slična industrija; ili su u pitanju društveni i politički razlozi – da se za sopstvene ideje dobije što masovnija podrška, a u nekim slučajevima popularnost kapitalizuje i sticanjem političkih i društvenih funkcija, što su pokazali i primeri tokom skorašnjeg i veoma burnog „arapskog proleća“.
Pojedinci koriste moć društvenih mreža i u borbi protiv društvenih patologija, kao, na primer,Gregori Berger, predavač u školi autentičnog novinarstva u Meksiku. On posredstvom video klipova, uz dozu humora i satire, pokušava da se izbori protiv narkomanije, koja u Meksiku odnosi velike žrtve. Berger kroz video klipove prenosi informacije o “ratu protiv droge” koji vodi meksička vlada protiv narko kartela, a satiru i humor koristi kako bi njegove informacije bile uočene i postigle željeni efekat. “Na internetu ima toliko mnogo informacija, i vrlo je važno kako privući pažnju. Kada vam to uspe, onda dobijate šansu da plasirate kvalitetetne informacije u okviru tog sadržaja“, objašnjava Berger.
Šta je dobitna kombinacija?
Kada je reč o ljudskim dostignućima u umetnosti, nauci, tehnologiji i drugim značajnim društvenim segmentima, nema brze popularnosti na online društvenim mrežama, ukoliko ne postoji „offline“ kvalitet koji obezbeđuje popularnost u društvenom životu. Najbolji primer u našoj zemlji je nesvakidašnji hor “Viva Vox” koji je brzo našao put do srca publike, pre svega svojim kvalitetom i neobičnošću. Do pre par godina bili su “običan” hor koji je pevao klasičan horski repertoar i nastupao na klasičnim horskim manifestacijama.
“Nismo imali početnu ideju da oformimo nesvakidašnji sastav, to se jednostavno desilo. Malo po malo, počeli smo da obogaćujemo repertoar zabavnim pesmama jer smo u njima više uživali. Kada smo u izvođenja ubacili i „bitboks“ – proizvodnju muzike i ritma ustima, “Viva Vox” je postao ovo što je danas”, u razgovoru za B&F kaže Milica Damnjanović, članica hora.
Za popularnost “krivi” su talenat i YouTube, bez koga teško da bi danas bili tu gde jesu, smatra Milica. Posle jednog nastupa u Domu omladine, na kome su izveli obradu pesme “Du Hast” od nemačkog benda “Ramštajn”, odlučili su da video postave na YouTube, ne sluteći da će broj pregleda rasti u proseku za oko stotinu hiljada dnevno. Dok su proživljavali svoje najluđe snove postali su meta hakera, koji su sa njihovog YouTube naloga izbrisali sve snimke. Ipak, za ovaj hor saznala je svetska publika, a potom i domaća kada su se mediji naglo zainteresovali za amaterski domaći hor koji je „preko noći“ postao poznat u svetu. .
“Formula uspeha je imati nešto zanimljivo da ponudiš publici, i naći načina da do publike dopreš. Društvene mreže su specifične jer preko njih publika iz mora ponuđenih sadržaja bira ono što je iskreno zanima. Upravo zbog toga nam laska što su nas ljudi preko You Tube-a, takoreći, sami odabrali”, kaže Milica.
Da li to znači da društvene mreže mogu da zamene klasične marketinške metode, pogotovo u situacijama kada za njih nedostaje novca? Prema rečima Ivana Marovića, jednog od osnivača i vođa “Otpora”, marketinški pristup je detaljno isplaniran, od karakteristika ciljne grupe kojoj je poruka upućena, do sadržaja i načina plasiranja poruke koja treba da utiče na promenu ponašanja onih kojima je namenjena. Sa druge strane, iznenadna popularnost je slučajna i za razliku od marketinških tehnika ne može se pouzdano utvrditi kako je do nje došlo i šta je dobitna kombinacija.
“Na svakog pojedinca koji postane popularan preko noći imamo na hiljade onih koji to ne uspeju. Mi ne možemo da kontrolišemo one činioce koji nekog ili nešto čine popularnim. Ono što možemo da uradimo je da se pripremimo da ukoliko taj trenutak dođe – iskoristimo ga najbolje što možemo, ne bi li iz njega izvukli neki dugoročni rezultat”
Popularan sam, i šta sad?
“Viva Vox”-ovci su iznenadnu popularnost dočekali širom otvorenih ruku.“Taj proces je išao u talasima. Kada se za nas tek saznalo u široj javnosti, nismo znali šta ćemo od silnih poziva za gostovanja u medijima. Nakon koncerta u Sava Centru, u decembru prošle godine, prestali smo da budemo „novitet“ i postali smo u neku ruku afirmisani. Tada su krenule da pristižu brojne ponude za nastupe, što humanitarne, što otvorene za javnost, što zatvorenog tipa. Veliki broj ponuda, na žalost, moramo i da odbijemo, jer treba sačuvati vreme i energiju za probe”, kaže Milica Damnjanović.
Na pitanje kako kod nas kapitalizovati naglo stečenu popularnost, sagovornici se slažu da je to veoma teško. U početku se plasira besplatan proizvod, za koji tek treba naći način da se kasnije naplati. “O tom problemu je napisano mnoštvo knjiga i postoje različite tehnike koje su ljudi koristili da bi zaradili novac od besplatnog proizvoda. Mediji se izdržavaju od reklama. Pojedinci i grupe mogu da zarade novac postavljanjem banera i reklama na svoj web sajt. To je biznis model koji je već dobro razrađen”, objašnjava Marović.
U Srbiji se niko, a verovatno ni u svetu neće obogatiti pevanjem u horu. “Ono što jesmo postigli je da već možemo da maštamo o tome da ćemo jednog dana kupiti sopstveno ozvučenje, ili da priuštimo sebi da negde zajedno odemo na letovanje o trošku zajedničkog budžeta. Pred sledeći veliki godišnji koncert možda nećemo strahovati da li ćemo uspeti da otplatimo troškove iznajmljivanja sale i ozvučenja. Uspeh nam je, u materijalnom smislu, doneo manje glavobolje. A i to je nešto,” komentariše Milica.
Marketinški pristup nisu promenili, jer “zašto menjati ono što je do sada funkcionisalo”.
Sa publikom komuniciraju preko Facebook, Twitter, YouTube-a i zvaničnog sajta, a ređe i preko klasičnih medija. Zanimljivo je da su karte za koncert u Sava Centru rasprodate pre nego što je počela da se prikazuje televizijska reklama. Verovatno zahvaljujući Facebook-u.
Upravo je ta prisutnost na društvenim mrežama “Viva Vox”-u donela ponudu za saradnju od jedne izdavačke kuće iz Nemačke, kao i mnogo poziva za nastupe van granica naše zemlje. Neke pozive su morali i ljubazno da odbiju, jer je teško uklopiti sve druge obaveze mnogobrojnih članova u horu.