Sudeći prema novijoj ponudi domaćih knjižara, objavljenih naslova iz oblasti humanih nauka sada je naizgled više nego pre desetak godina. Međutim, glavnu zaslugu za takav utisak imaju uglavnom mali izdavači, vođeni velikim entuzijazmom, ali i ograničenim finansijskim sredstvima. Njihova čitalačka publika se najvećim delom sastoji od fakultetski obrazovanih pojedinaca i profesionalnih sociologa, filozofa ili psihologa, ali njihov broj je relativno mali u poređenju sa udelom čitaoca koji je okrenut nekim drugim, popularnijim i tiražnijim sadržajima.
Prema rezultatima istraživanja kupovine i čitanja knjiga u zemlji, koje je za potrebe Narodne biblioteke Srbije organizovalo preduzeće MC Most, tokom 2011. kupovina stručnih knjiga, publicistike i enciklopedija doživela je pad u odnosu na 2006. godinu, kada je objavljena prethodna studija domaćeg tržišta. Alarmantno je da je čak 40% ispitanih građana nije u mogućnosti da kupuje knjige zbog ograničenih sredstava, ali zato prodaja beletristike beleži tendenciju rasta (sa 41% na 53%).
“Čini se da je danas profilisane, ozbiljne i kritički zainteresovane čitalačke publike sve manje, za šta je zaslužno više činilaca. Pre svega to je instant bolonjsko obrazovanje koje više ne zahteva širi i dublji uvid u društvene, političke ili ekonomske probleme – ono se danas uglavnom svodi na udžbeničku literaturu. S druge strane, sveprisutni i lako dostupni medijski sadržaji čine jednu vrstu lažne zamene za čitanje, jer čitanje ozbiljne literature zahteva izvesne napore, a gledanje televizije ne. Danas je čitalačka publika heterogena i “neuhvatljiva”, pa je postalo nemoguće planiranje i oblikovanje uređivačke politike prema takvoj, razuđenoj publici. Ne manje važan činilac je i opadanje kupovne moći. Živeti već više od dve decenije u stanju konstantne ekonomske neizvesnosti znači, između ostalog, manje odvajati za knjige i ideje, a više za osnovne potrebe”, smatra Dušan Marinković, glavni urednik u novosadskoj izdavačkoj kući Mediterran Publishing.
Prema njegovim rečima, ponuda naslova iz oblasti društvenih nauka i humanistike veća je nego pre desetak godina, ali to je rezultat požrtvovanog rada malih izdavača koji su se opredelili za objavljivanje nekomercijalnih izdanja. Marinković podseća da u Srbiji (i bivšoj Jugoslaviji) postoji višedecenijska izdavačka tradicija koja se oslanjala na kritičku literaturu iz oblasti sociologije, filozofije, istorije, antropologije… „Ta produkcija je bila izražena kod nekada velikih izdavačkih kuća sa jasno profilisanom uredničkom politikom, kao što su Kultura, BIGZ ili NOLIT, ali danas se male i nezavisne izdavačke kuće trude da održe ovu tradiciju”, naglašava naš sagovornik, uz opasku da ne vlada isto stanje u svim oblastima humanističkih nauka: „Ako bolje osmotrite police sa knjigama iz psihologije, videćete da se tu radi o hiperprodukciji petparačke literature koja nudi da za “dve nedelje postanete pametniji, bogatili, mudriji”, “kako da se što pre zaposlite” ili, pak, nadmudrite ili prevarite nekog. Gotovo da je oblast psihologije kao nauke nepokrivena ozbiljnim izdanjima, za razliku od sociologije ili istorije.”
Uspon beznačajnosti
Za duboko razuđeno shvatanje „ozbiljne” literature, kao i poplavu naslova sumnjivog kvaliteta, uvek prisutnih u prvim redovima polica najvećih knjižara, u dobroj meri zaslužan je i pad sistema vrednosti na globalnom nivou. Branko Kukić, vlasnik i urednik izdavačke kuće „Gradac”, poznate i po istoimenom periodičnom časopisu koji već duže od četvrt veka objavljuje teme koje se bave suštinskim civilizacijskim pitanjima, veruje da za pomenute oblasti već tridesetak godina polako prestaje interesovanje jer se svet sve manje bavi fundamentalnim znanjima, a sve više idejama kako na brzinu zaraditi novac. „To samo potvrđuje staru strepnju da savremenog čoveka više interesuju prolazni oblici egzistencije nego odgovori na pitanje gde se čovek danas nalazi i zašto je svet u moralnoj i ekonomskoj krizi. Uzroci te krize leže, pre svega, u krizi identiteta, u krizi ličnosti, u enormnom razvoju tehnologije koji prelazi u entropiju, zbog čega dolazi do uspona beznačajnosti i otuđenja. Uzrok sveopšte krize je, dakle, u krizi kulture i obrazovanja. Od toga počinje želja za prekomernošću koja dovodi do robovanja radu, stvarima, robi i zabavi, a ne do želje za humanim načinom života”, kaže Kukić.
Upravo iz ovih razloga, čak i u boljim ekonomskim uslovima, pitanje je da li bi se broj čitaoca povećao u značajnijoj meri. U takvom okruženju „vrlog novog sveta”, prezasićenog raznovrsnim sadržajima, stvoren je svojevrstan „šum informacija” zbog kojeg je novim generacijama postalo jako teško da pronađu adekvatne odgovore, ukoliko uopšte i postavljaju prava pitanja. „Živimo u vremenu brzih tehnoloških promena čiji uticaj na civilizaciju još uvek ne možemo precizno da sagledamo. Novi mediji, a najviše internet, izmenili su kulturu čitanja, jer moderni čitaoci, suočeni sa svakodnevnim životnim izazovima često nemaju dovoljno vremena ni volje da se istinski posvete knjizi. Zbog toga i kod nas i u svetu procvat doživljava „laka“ literaratura koja je pre svega deo industrije zabave, a ne nekog osmišljenog kulturnog poduhvata”, nadovezuje se na mišljenja svojih kolega Bojan Stojanović, glavni urednik mlade izdavačke kuće Heliks, profilisane kao izdavača popularne nauke. Njena ciljna grupa, kaže Stojanović, predstavlja čitaoce koji su zainteresovani za fenomene modernog doba. Među njima ima i velikog broja mladih, kojima su ove knjige često zanimljiva dopunska literatura ili ilustracija školskog i fakultetskog gradiva.
Prema njegovim rečima, prilikom započinjanja izdavaštva, osnivačima su najveći strahovi usmereni na postojeću ekonomsku situaciju u zemlji. „Izdavaštvo je spoj kulture i preduzetništva, ali u ovom drugom segmentu neophodno je da čitav sistem dobro funkcioniše, a pre svega prodajna knjižarska mreža, da bi mali izdavač mogao nesmetano da posluje i da istraje u svojoj misiji i opredeljenju”, ocenjuje Stojanović.
Nada u mlade
Da ipak ima nade za razvoj kritičke misli među mladima veruju sva trojica naših sagovornika. „Imajući u vidu da knjige koje objavljujemo pre svega pozivaju na kritičko razmišljanje, raduje nas što ima mnogo mladih ljudi koji odgovaraju na takav poziv. U današnjoj hiperprodukciji informacija, za kvalitetno prosuđivanje često je neophodno uporište izvan on-line sadržaja. U tom pogledu, knjige proverenih izdavača su i dalje neprikosnovene”, smatra Bojan Stojanović iz Heliksa. I Mediterran Publishing, sa svojom sociloškom bibliotekom privlači pažnju čitalaca i mlađe i srednje generacije, koji žele da upotpune svoja znanja o savremenom društvu i aktuelnim društvenim problemima. U tu sliku uklapa se i mišljenje Branka Kukića, koji poručuje da “mlađi, fakultetski obrazovani čitaoci i oni koji još nisu potonuli u svet spektakla, zabave i u borbu za elementarnu egzistenciju čine publiku koja još uvek ima nade da će pronaći odgovore na suštinska pitanja, biti u stanju da popravi svet i u njemu pronađe neki smisao.”