Ako se zakonodavci slože, automobil bez vozača kompanije ‘Google’ mogao bi od januara 2013. da polaže “vozački ispit”, piše Forbs. Iako traže velike investicije u istraživanje, pametni automobili imaju sve više pristalica među vozačima i osiguravačima.
Početkom 80-tih godina došlo je do prvih upliva elektronike u kontrolu mehaničkih komponenti a danas je elektronika potpuno preuzela upravljanje vozilom. Ne samo što smo zagazili u eru pametnih automobila već je gotovo izvesno da će se i automobili srednje klase razvijati mnogo bržim tempom nego što se u početku predviđalo. Njujork Tajms piše da će do 2014. kamera na zadnjem braniku verovatno postati standardna oprema za nove automobile, uz gomilu drugih koje je danas teško i izlistati. Dovoljno je skloniti ruke sa volana i automobil će se uparkirati sistemom senzora na branicima, kamera, GPS-a, obračuna uglova, što govori da pod haubom postoji mikroelektronski “mozak” koji bdi nad svim parametrima vožnje automobila.
Prema podacima broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u svetu veći je od broja nastradalih u ratovima ili od teških bolesti. Zaključak je jasan: razvojem tehnike, snage motora, automobili prevazilaze kapacitete drumova – a ovo nikako ne ide pod ruku sa nedovoljno obučenim vozačima, što je problem sa kojim se čovečanstvo suočava.
Ipak, teško je zamisliti da će vozači tako brzo postati izlišni (‘guglmobil’ se još teško snalazi u oluji i nevremenu), informacione tehnologije su im sve značajniji suvozač. Sve brži razvoj tehnologije dovešće do interakcije između automobila – prepoznaće duga svetla, oboriće automatski svoja, podešavati snopove, obaveštavati vozača o znakovima i elektronsko poštovanje istih.
“Naravno, tu nije kraj, već početak. Onog momenta kada dođe do apsolutne unifikacije klasa vozila na putevima, doći će do tačke kada vozač neće biti potreban. Pitanje je da li će se to dogoditi 2030, 2040. 2050. godine. To ne znači da je elektronika bolji vozač, Šumaher ili Raikonen su nenadmašni, ali jeste bolja od 98 odsto vozača”, kaže Saša Milovančević, direktor “AQOS Technologies” kompanije za dizajn, istraživanje i proizvodnju automobila. “U ranoj fazi ABS je vozaču oduzimao osećaj pri kočenju, dok je uređaj protiv proklizavanja poništavao vozački stil, znanja, pa je samim tim došlo do nerazumevanja vozača i automobila. Posle deset godina razvoja iste teme znači da su kapaciteti i performanse početne ideje udesetostručene.”
Raznovrsna oprema – od računara i Wi-Fi uređaja, preko navigacije i senzora, do lasera i SCBS sistema kočenja – odavno je ušla u automobilsku industriju. Globalna elektronska mapa je uspostavljena planetom i jasno je da više niko ne vozi gledajući u kartu. Takva veza dovešće do situacije da se automobili međusobno prepoznaju i komuniciraju, što je zona razvoja za narednu deceniju.
Sigurnost, a tek onda zabava
Najvažniji pomak napravljen je u podizanju sigurnosti. Elektronski podsistemi za kontrolu stabilnosti vozila u deliću sekunde detektuju kada je sigurnost vožnje ugrožena i vrše korekcije koje nisu pod kontrolom vozača. Na sličnom principu radi „EDR“ (Event Data Recorders), uređaji koji se ugrađuju u automobil i detektuju događaje u vožnji. U to spadaju “osnovni događaji” – ubrzanje, kočenje, prebrzo ulaženje u krivine – i složeniji, kao što su bočna proklizavanja ili naginjanje. Na bazi analize učestalosti i intenziteta ovih događaja kreira se slika o vozaču i njegovim stvarnim navikama i stilu vožnje. U slučaju da dođe do sudara, EDR automatski detektuje i dojavljuje situaciju uz koncizan opis ključnih parametara bitnih da se zbrinjavanje eventualno povređenih uradi maksimalno brzo i efikasno.
EDR tehnologiju su zdušno prigrlile osiguravajuće kuće koje precizniji opis sudara štiti od lažnih potraživanja. “Osiguravajuće kuće su izuzetno zainteresovane za nove modele određivanja visine premija na bazi toga kako neko stvarno vozi. Uobičajeno se koriste posredni parametri za određivanje u koju grupu rizika spada vozač. Međutim, takvi modeli nisu prilagodljivi i ne nagrađuju vozače koji voze pažljivo. Takođe, vozači su diskriminisani po polnoj pripadnosti, jer se premija drugačije određuje za žene i muškarce, što postaje sve manje društveno prihvatljivo. U takvoj situaciji, postoje ogromne mogućnosti za primenu tehnologije koja može da odredi ko je kakav vozač. Posredno, sa ciljem smanjivanja troškova, vozači se navikavaju da voze sigurnije” – kaže za B&F Dejan Dramićanin iz BitGear-a.
S obzirom da većina ljudi sve više vremena provodi u pokretu a posebno u automobilu, teži se ka umrežavanju gde god je to moguće. ‘Mercedes Benz News’ – vesti o politici, biznisu, nauci i tehnologiji, zatim sportu, zabavi, itd – uvedene su u modele ove kompanije posredstvom nemačke novinske agencije koja sarađuje sa novinarskim pulovima iz 22 zemlje širom sveta. Tako će Mercedesovi vozači dobijati informacije na ekranu vozila, bilo da su stacionarni ili u pokretu. Aplikacija, koja je bezbedna i laka za korišćenje, dostupna je na 28 svetskih jezika. Unosom specifičnih parametara neke od zemalja, vozač će dobiti najnovije vesti upravo iz te zemlje, što, praktično, automobil čini mobilnom redakcijom. Prvobitno je ova aplikacija bila dostupna samo u SL modelima, dok je od jula meseca dostupna svim Mercedes Benz vozilima sa Comand Online internet platformom.
Ekspanzija Androida navela je mnoge autokompanije da uz pomoć mobilnog telefona svojim kupcima olakšaju vožnju. Tako je BMW među prvima promovisao aplikaciju “My BMW remote” sa mnoštvom mogućnosti: lociranje vozila na parkingu pomoću aplikacije na smart telefonima, kojima se mogu uključiti farovi na vozilu ili zvučni signali, ili se vozilo pak može locirati na mapi. Otključavanje/zaključavanje vozila se takođe može izvršiti uz pomoć telefona, kao i podešavanje klime.
Robot na vetru
Od bočnih do bitnih upliva u život vozača, klatno se sa ‘Googlemobilom’ gotovo do krajnosti pomerilo ka “samoupravljajućim” automobilima. Google je u avgustu objavio da je njegov automobil bez vozača bezbedno prešao 480 hiljada milja bez ijedne nezgode koju je prouzrokovao (jedinu nezgodu izazvao je drugi automobil). Sistem implementiran u Google automobile (koji koristi veštačku inteligenciju) radi na prikupljanju informacija uz pomoć Google mape, tačnije “Google street view” aplikacije, koja kombinuje pogled sa kamera iz vozila i radara. Automobil je testirao Stiv Mahan, koji je potpuno slep. Google pametni automobil se sastoji od hibridne Tojote Prijus, koja uz pomoć lasera detektuje sve prepreke na putu, a uz pomoć GPS navigacije može sam otići bilo kuda. Ovaj robot automobil reaguje brže od čoveka – ima percepciju od 360 stepeni. Kada poželimo da imamo sami kontrolu nad svojim vozilom dovoljno je samo dotaći volan ili neku od pedala.
Naravno, tu su i mane. Google automobil ‘krasi’ mnoštvo nedostataka koji će se ispraviti u hodu. Mnogo lošiji rezultati, naime, pokazani su pri lošijim vremenskim uslovima. Prilikom jakih pljuskova, vetra, prašine kamera ne daje jasnu sliku, i tada se auto mora osloniti na radare i senzore. Koliko su ovo važni detalji biće jasnije i iz pregovora koje je Google već pokrenuo sa osiguravajućim kućama koje bi trebalo da osiguravaju ovakvo vozilo, koje, kako su najavile, imaju nameru da puste na puteve i američke države Arizona, Florida, Havaji i Oklahoma.
Dušan Ilić
Biznis Top 2011/12