Iako formalno pregovori još nisu počeli, sve strane učesnice – preostale članice CEFTA, države i njihovi regionalni igrači su „kao napete strune“ jer izlazak Hrvatske iz ove grupacije i njen ulazak u EU otvaraju kombinatoriku „velikih brojki“ u preraspodeli tržišta duvana, šećera, i drugih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda. Od veštine pregovarača da zaštite svoje interese u tom procesu zavisiće budući poredak igrača iz pojedinih grana na regionalnom tržištu.
Zemljama regiona ostaje još oko pola godine da na tasove stave sve pogodnosti i izazove koje će im doneti ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i za njih se valjano pripreme. Pristupanje najvećoj ekonomskoj zajednici na svetu pružiće Hrvatskoj brojne šanse. Veliko tržište, bolja poslovna klima, više investicija, nova radna mesta i lakši pristup novcu iz evropskih fondova samo su neke od njih. Neće, međutim, Hrvatska tek tako zaboraviti ni komšije iz okruženja s kojima je do tad delila tržište pod krovom CEFTA sporazuma.
Kada 1. jula 2013. Hrvatska postane punopravna članica EU prestaće, između ostalog, njeno članstvo u CEFTA i moraće da se pridržava propisa i pravila koja važe za ostale zemlje Evropske unije. Iako taj prelazak, prema tvrdnjama poznavalaca spoljnotrgovinskih tokova u regionu, neće ugroziti sve dosadašnje trgovinske veze između Hrvatske i drugih CEFTA zemalja, pa tako i Srbije, promena će ipak biti. Zapadni sused moraće prihvatiti režim trgovine koji Srbija ima sa EU, regulisan Prelaznim trgovinskim sporazumom (PTS) i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Istina, do hrvatskog ulaska u Uniju ovi sporazumi trebalo bi da budu adaptirani kako bi se njima ta zemlja obuhvatila kao jedna od članica EU. Za pregovarački sto sa predstavnicima Srbije (i drugih zemalja potpisnica CEFTA sporazuma) sešće predstavnici Evropske komisije, a od veštine pregovarača da zaštite svoje interese zavisiće i budući poredak igrača iz pojedinih grana na regionalnom tržištu.
Odmeravanje snaga
Na prvi pogled, Hrvatska će u trgovini sa Srbijom, prelaskom u zonu razmene regulisane PTS-om i SSP-om kojima je sa EU dogovorena asimetrična liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima u korist Srbije, doći u nepovoljniji položaj od onog koji danas ima u CEFTA. Srbija će, naime, od početka 2014. praktično imati neograničen bescarinski pristup tržištu EU za gotovo sve poljoprivredno-prehrambene proizvode, izuzev šećera, vina, pastrmke i junećeg mesa (popularnog baby beef-a) čiji je izvoz ograničen kvotama. To znači da će i na hrvatskom tržištu ovdašnji proizvođači imati povoljnije uslove nego što im trenutno dozvoljava CEFTA sporazum, s obzirom na to da Srbija danas ima potpuno slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa svim članicama CEFTA sem sa Hrvatskom.
S druge strane, i Hrvatska će kao članica EU od januara 2014, u skladu sa SSP-om, imati bescarinski pristup u Srbiju za većinu poljoprivrednih proizvoda. Takav režim neće se primenjivati za proizvode koje je Srbija zaštitila kao najosetljivije – rafinisano suncokretovo ulje, beli šećer i šećerni sirup i duvan. Na uvoz te robe iz EU i posle 2014. plaćaće se puna carina, koja će za hrvatske proizvođače biti nešto viša od onih koje trenutno važe u CEFTA, objašnjavaju za „Biznis i finansije“ u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Mogu li, međutim, takvu očekivanu sliku da poremete predstojeći pregovori sa Evropskom komisijom o reviziji prelaznog sporazuma sa EU? Predstavnici hrvatskog Ministarstva poljoprivrede za „Biznis i finansije“ kažu da je EU već počela konsultacije sa CEFTA zemljama o izmenama postojećih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju „na način da se u obzir uzmu postojeće hrvatske izvozne koncesije na CEFTA tržišta i da se u što je moguće većoj meri prenesu u pojedinačne SSP-ove sa tim zemljama“.
Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u sektoru za multilateralnu trgovinu kaže da je adaptacija Prelaznog trgovinskog sporazuma, odnosno SSP-a, kojom se konstatuje pristupanje Hrvatske EU uobičajena procedura za sve zemlje koje su sa EU do sada potpisale bilo koju vrstu sporazuma. Kroz isti postupak su svojevremeno prolazile i Hrvatska i Makedonija 2004. kada je EU primila 10 novih članica, a i 2007. godine kada su se Bugarska i Rumunija pridružile Uniji.
„Odredbama Prelaznog sporazuma definisano je da će u slučaju pristupanja nove zemlje članice, Srbija i EU imati konsultacije uvažavajući međusobne interese. U skladu sa tim, predstavnici Srbije i EU su do sad održali dva sastanka, u oktobru i novembru ove godine, na kojima su razmenili mišljenja i stavove oko toga kako adaptirati Sporazum. Tom prilikom razmenjeni su i statistički podaci o robnoj razmeni između Srbije i Hrvatske”, objašnjava Todorović dodajući da formalno pregovori još nisu počeli, a da će „stav naših pregovarača kao i uvek biti maksimalna zaštita interesa domaće privrede”.
Gde ima dima…
Kako trenutno stvari stoje, Hrvatska bi kao članica EU trebalo da ima povoljniji pristup srpskom tržištu za, primera radi, svinjsko i živinsko meso, sveže mleko i neke vrste sireva, sveža i prerađena jaja, luk, karfiol, šargarepu, kupus, lubenice, jabuke, kajsije, južno voće, pšenicu, sirovo suncokretovo ulje, kobasice i druge konzervisane proizvode od mesa, džemove, vodu, uključujući i mineralnu. S druge strane, nepovoljniji pristup čeka, recimo, hrvatske proizvođače goveda i svinja, goveđeg, jagnjećeg i ovčijeg mesa, jogurta i maslaca, svežeg povrća i nekih vrsta voća, hibrida kukuruza, pšeničnog i kukuruznog brašna, belog šećera, voćnih sokova, vina, nekih žestoka pića i cigareta.
Upravo oko visine carina za uvoz cigareta mogla bi da se povede najveća „bitka“ tokom predstojećih pregovora sa Evropskom komisijom. U Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija očekuju da će najveći pritisak u pregovorima biti u oblasti duvanske industrije jer Hrvatska prema CEFTA sporazumu ima nekoliko puta nižu carinu za izvoz cigareta u Srbiju nego što to ima EU. Carina na uvoz hrvatskih cigareta u Srbiju trenutno je 15 odsto (uz kvotu od 25 tona za koju važi carina od 10 odsto), dok će prema SSP-u ta carina biti 57,6 odsto. Na izvoz cigareta iz Srbije u Hrvatsku primenjuje se carina od 38 odsto, a prema SSP-u Srbija će cigarete u Hrvatsku moći izvoziti bez carine.
„U nameri da se što bolje pripremimo za predstojeće razgovore, još tokom leta smo pozvali sve predstavnike duvanske industrije Srbije i saslušali njihove stavove u vezi sa adaptacijom Sporazuma. U tom smislu smo potpuno spremni, a insistiraćemo na tome da ulaskom Hrvatske u EU ne dođe ni do kakvog pogoršanja uslova poslovanja za naše privrednike“, kaže Bojana Todorović.
Izvesno je da se ni hrvatska duvanska industrija neće lako odreći tržišta Srbije na kojem je poslednjih nekoliko godina najveći količinski uvoz cigareta bio upravo iz te zemlje. Prema podacima PKS-a, Srbija je u 2011. iz Hrvatske uvezla 1.385 tona cigareta u vrednosti od 10,5 miliona dolara, što je činilo 16 odsto ukupne vrednosti srpskog uvoza cigareta ili oko tri odsto vrednosti ukupnog uvoza iz Hrvatske.
Carina na uvoz hrvatskih cigareta trebalo bi da bude povećana i u Bosni i Hercegovini sa nula na 15 odsto, a u Makedoniji sa 27 na 42 odsto što otvara prostor i drugim regionalnim proizvođačima da se uključe u borbu za veće parče tržišnog kolača.
S druge strane, najveći problem za Srbiju kada je reč o izvozu biće šećer. Za izvoz u EU Srbiji je određena kvota od 180.000 tona. Kada se Uniji pridruži i Hrvatska, količine šećera prodavane na tržištu te zemlje ući će u kvotu EU. To znači da bez povećanja kvote Srbija neće moći da održi izvoz šećera na sadašnjem nivou u Hrvatsku, koji je prema podacima PKS-a u 2011. iznosio nešto više od pola miliona dolara.
Ostali proizvodi za koje važi režim kvota u izvozu u EU (vino, junetina, pastrmka i šaran) neće bitnije uticati na bilans razmene sa Hrvatskom s obzirom na to da je njihovo učešće u razmeni malo, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije.
Bitka za tržište
U pohodu na bolju poziciju u CEFTA regionu nakon ulaska Hrvatske u EU, prvi izazov Srbiji moglo bi da bude tržište BiH koje je trenutno prema vrednosti izvezene robe drugo po važnosti za Hrvatsku, odmah iza Italije. Na tom tržištu, u skladu sa SSP-om, carine za hrvatske proizvode biće više za mleko i mlečne proizvode, meso i prerađevine, pšenicu, konditorske proizvode, pivo, med, duvanske prerađevine, voće i povrće, vode, sokove, šećer, alkoholna pića… Proizvođači hrane iz BiH koji danas izvoze u Hrvatsku nemaju, međutim, sertifikate za izvoz u EU, zbog čega bi se mogao pojaviti višak koji će oni pokušati da plasiraju u druge CEFTA zemlje, pa i u Srbiju.
Na tržištu Makedonije i Crne Gore, lepeza proizvoda za koje će se primenjivati više carine slična je kao i u BiH što otvara šansu proizvođačima iz Srbije u tim sektorima.
Uvoz poljoprivrednih proizvoda iz CEFTA zemalja u Hrvatsku nakon ulaska u EU biće u većini slučajeva količinski neograničen i bez carina. U Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske, međutim, podsećaju na posebne evropske propise (veterinarske, na primer) koje će CEFTA zemlje morati da zadovolje da bi ubuduće trgovale na tom tržištu.
„Prema prvim procenama, ulaskom u EU i promenom režima trgovine sa zemljama CEFTA očekuje se porast troškova poslovanja zbog povećanja carina. Ipak, hrvatska prehrambena industrija već danas ima ogromne investicije u pojedinim susednim CEFTA zemljama pa će i na taj način kroz proizvodnju u vlastitim pogonima uspeti da ublaži deo negativnog efekta. Zato očekujemo da neće doći do većih poremećaja na tržištu i do većih gubitaka naših kompanija“, kažu u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede.
Nadležni u trgovini Srbije očekuju, s druge strane, da će domaći privrednici maksimalno iskoristi činjenicu da će ulaskom Hrvatske u EU carine za to tržište biti niže nego što su danas i da će se sve necarinske barijere koje su do sada postojale, posebno prilikom izvoza cigareta u Hrvatsku, ukinuti.
U kojoj meri će Srbija i ostale članice CEFTA uspeti da iskoriste nove okolnosti zavisiće, ipak još od mnogo faktora. Neki od njih, prema rečima Bojane Todorović su ukidanje brojnih barijera u trgovini robom i uslugama, unapređenja logistike u trgovini, usklađivanje regulative sa pravilima EU i STO kako bi se povećala konkurentnost. Rezultati će zavisiti i od toga da li su zemlje CEFTA uspele da stvore povoljan ambijent za poslovanje i investiranje sa jasnim, stabilnim i predvidivim pravilima, kako bi privukle što više investicija u proizvodne sektore koji generišu izvoz proizvoda sa većim stepenom dodate vrednosti, kao i od stepena usmeravanja sa trgovine na kooperaciju, odnosno zajedničku proizvodnju u regionu, koristeći mogućnosti dijagonalne kumulacije porekla, radi plasmana “CEFTA proizvoda” na tržište EU i drugih zemalja.
Predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije Danilo Tomić, govoreći nedavno o (ne)iskorišćenim šansama poljoprivrede Srbije na CEFTA tržištu, ocenio je, između ostalog da ovdašnji proizvođači moraju povećati konkurentnost proizvoda i bolje se organizovati. Neophodno je prilagoditi agararnu proizvodnju Srbije klimatskim promenama i zahtevima tržišta. Već decenijama se, prema njegovim rečima, govori da je šansa u izvozu finalnih proizvoda, a i dalje se uglavnom izvoze sirovine. Krajnje je vreme da se taj trend promeni.
Rivali
Na članice CEFTA odnosi se oko 30 odsto ukupnog izvoza Srbije. U ukupnom uvozu Srbije ove zemlje učestvuju sa oko osam odsto. Od početka primene bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i CEFTA 2006, Srbija u trgovini sa članicama CEFTA ostvaruje suficit, koji je za 2011. godinu iznosio oko 1,5 milijardi dolara.
Trenutni izvoz u zemlje CEFTA čini 20 odsto ukupnog hrvatskog izvoza. Hrvatska je prošle godine izvezla proizvode u vrednosti od 1,66 milijardi evra, dva puta više nego što je uvezeno iz CEFTA u Hrvatsku.
Biljana Vukajlović
MSP: 1000 zašto 1000 zato, decembar/januar 2012/13