B&F Plus

Dok kurirskim službama kod nas značajno rastu prihodi usled uvećanog obima posla, sve više privrednika se žali da im se gomilaju troškovi zbog neisporučenih pošiljaka. Iz sektora odgovaraju da su pritužbe na kvalitet dostave preuveličane i da kao i svako tržište u razvoju, i ovo mora da preboli dečije bolesti. Koliko je i kakvo tržište dostave u Srbiji ilustruje i podatak da kompanija Amazon u Beču za jedan dan isporuči pošiljaka kao cela Srbija.

Prema poslednjem dostupnom izveštaju Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za 2023. godinu, obim dostave pošiljaka u Srbiji povećao se za skoro 44%, dok su prihodi u toj delatnosti porasli za više od 32%. Iako se izveštaj RATEL-a za 2024. očekuje tek sredinom tekuće godine, procenjuje se da će rezultati koje su lani ostvarila preduzeća za ovu vrstu usluga daleko nadmašiti one iz 2023.

Razlog je ulazak kineske kompanije Temu na srpsko tržište. Poznavaoci prilika kažu da je od jula prošle godine u Srbiju dnevno ulazilo po 40.000 paketa ovog kineskog onlajn trgovca, da bi se kasnije taj broj ustalio na oko 30.000. Toliko povećanje obima posla nije palo samo na pleća domaćih kurirskih službi, već se prelilo i na korisnike kroz lošiji kvalitet usluga, iako malo ko o tome hoće javno da priča.

Ovu industriju je pogurao i rast kupovina preko interneta. Prošle godine bilo ih je više od 80 miliona, što je rast od skoro 40% i za te namene je potrošeno oko 2,3 milijarde evra, podaci su NBS.

Koncentracija na tržištu jača od konkurencije

RATEL u svom izveštaju ocenjuje da je tržište ekspres usluga u Srbiji oligopolističko, jer pet poštanskih operatera realizuje skoro 98% prometa. Na to je ranije ukazala i Komisija za zaštitu konkurencije, u analizi o tržištu ostalih poštanskih usluga u periodu od 2019. do 2021. godine. Iako je od posmatranog perioda prošlo nekoliko godina, ne bi se reklo da se stanje na tržištu drastično promenilo, jer nije bilo ulazaka novih, većih igrača.

Državni Post expres i dalje je na čelnoj poziciji po učešću u prihodu i dobiti, slede Dexpress koji je možda malo odskočio zahvaljujući tome što ga je u međuvremenu preuzela onlajn platforma Shopster, zatim Aksexpress, Bexexpress i City express. Prema proračunu Komisije, četiri najveća igrača na tržištu imala su udeo od preko 80%, što ukazuje na visoku koncentraciju. Iako je Komisija procenila da nema dominantnog učesnika na tržištu, upozorila je da je državni Post express povlašćen jer je oslobođen PDV-a.

Ipak, tržište se menja i ima još prostora za nove igrače, ocenjuju u eCommerce Asocijaciji Srbije. „Došlo je do velikog pomaka u tom segmentu usluga u poslednjih četiri-pet godina. Kupci očekuju isporuku brzo, zato se pojavljuju i Wolt i Glovo koji dopunjuju segment dan za dan isporuka ili isporuka u naredna dva sata. Pre četiri godine nismo imali nijednu firmu za paketomate, danas imamo tri. Ušao je na tržište GLS, velika međunarodna služba za isporuku, koja radi dostavu do kupaca ali i druge stvari u oblasti logistike“, kaže za B&F Ivan Tanasković, direktor eCommerce Asocijacije Srbije.

Faktura za poštare u štrajku

Vlasnica izdavačkog preduzeća koja preko kurirskih službi pretplatnicima dostavlja mesečnik koji štampa kaže da je situacija gora nego pre desetak ili petnaest godina. Tada je isporuka od danas za sutra bila uobičajena stvar, dok je sada Pošta Srbije to produžila na čak sedam dana. Sa privatnim operaterima je to i po dve nedelje. Svi kubure sa ljudima. Kurirske službe za kuririma, pošta sa poštarima. A usluga je sve lošija.

Najveći problem je što neki korisnici dobiju primerak a neki ne, pri čemu je dokazivanje zbog čega plaćena pošiljka nije stigla na željenu adresu mukotrpno i potpuno jalovo. Pošta Srbije se pravda da nema dovoljno ljudi, a njene službe prebacuju odgovornost jedna na drugu. Za vlasnicu izdavačke kuće to je dupli trošak, jer se novi primerak šalje preporučeno i po dvostruko višoj ceni. Onda je skuplja dara nego mera, jer samo troškovi slanja premašuju cenu časopisa. Vrhunac bezobrazluka bila je po njenim rečima odluka Pošte da uredno ispostavi fakturu a zatim i opomenu za usluge koje nikada nisu izvršene jer su poštari bili u štrajku.

Ivan Tanasković, međutim, smatra da se problemi sa dostavom pošiljki preuveličavaju. Naime, podaci koji nisu javni ali su dostupni zainteresovanim stranama, firmama koje koriste usluge dostave i preduzećima koja vrše te usluge, pokazuju da se neisporučene pošiljke mere u promilima u odnosu na ukupan broj isporuka. Druga je stvar, kaže Tanasković, što se uvek mnogo više komentariše jedan negativan primer, nego sto pozitivnih.

Da je potrebno više razumevanja na obe strane smatra i direktorka logistike i onlajn prodaje N Sporta Dijana Filipović. Ona je na nedavnoj konferenciji Retail horizons u Beogradu kazala da je i na njima, kao trgovcima, da krajnjem kupcu približe probleme koje ima kurirska služba kako bi isporučila proizvod na vrata. „Svako od nas želi da dobije proizvod na kućnu adresu, ali to nekada zaista nije moguće“.

Platiš od danas za sutra, dobiješ za pet dana

Koliko je tolerancije u tom smislu potrebno? Vlasnica jednog razvijenog onlajn šopa za B&F kaže da kvalitet usluge veoma varira čak i kod istih pružaoca usluga. „Ako je naš stalni kurir na bolovanju ili odmoru, eto problema u najavi. Mi u firmi imamo procedure. Ako kurir ne dođe do 15 časova zovemo ga, ako se ne javi zovemo kontrolora, ako se ne javi on, zovemo upravnika. Dobiti korisničku službu na zvaničnim kontaktima nekad je nemoguća misija, ali kada se uputi zvanična reklamacija putem mejla, onda se stvari polako i reše“.

Ona napominje da rade sa svim najvećim kurirskim službama i sa Poštom uglavnom imaju pozitivna iskustva, izuzimajući povremene štrajkove koji traju i više nedelja, veliku fluktuaciju radne snage i ad hoc poskupljenja. DHL pruža visok kvalitet usluga, a kako na našem tržištu nema ravnopravnog konkurenta drži i jako visoke cene. Naša sagovornica smatra da se u uslovima značajno veće potražnje od ponude za ovom vrstom usluge, cene donekle mogu i razumeti. Međutim, razumevanja ponestaje kada dostavljač probije garantovane i plaćene rokove isporuke, pa se usluga od danas za sutra produži za tri ili pet dana. Ili pošiljka nikada ne stigne. A sve to utiče na rast troškova i preliva se na poslovanje.

Iako se privreda žali na visoke cene kurirskih službi, podaci konsultantske kuće PwC pokazuju da su one kod nas niže nego u celoj jugoistočnoj Evropi, osim za usluge dostave direktno do paketomata. Treba, ipak, istaći da je ovo analiza u apsolutnim iznosima i da nije prilagođena prihodima po glavi stanovnika, niti prosečnim primanjima.

Da ima i onih koji su zadovoljni saradnjom sa dostavljačima, pokazuje primer Ane Nešić, vlasnice onlajn prodavnice domaće hrane, Ona pohvalno govori o kvalitetu rada jedne manje kurirske službe, koja dostavlja pošiljke samo u Beogradu. Nešić navodi da iako njihovi proizvodi zahtevaju hladni lanac, pojedinačna dostava košta 380 dinara, što je manje od cene najobičnije dostave Pošte Srbije od 420 dinara. „Niži su nam troškovi dostave, nemamo problema da kuriri neće da dostave hranu do vrata, vraćaju se više puta, može da se promeni adresa“, nabraja Nešić.

Najava dolaska i drugog kineskog onlajn trgovca Shein, o kojoj se šuška u poslovnim krugovima, kao i planovi domaćeg Ananasa navode na zaključak da će se kurirske službe u Srbiji razvijati kako bude odgovaralo velikima. A koliko je i kakvo tržište dostave u Srbiji ilustruje i podatak koji je na pomenutoj Retail horizons konferenciji izneo Dušan Kovačević, koji je radio za Amazon u Beču a sada razvija dostavu u Ananasu. „Cela Srbija ima potencijal od 300.000 pošiljaka na dan, mi smo u Beču dnevno radili 250.000 do 300.000 pošiljaka. Jedna firma unutar jednog grada je dostavila pošiljaka koliko celokupna naša država“. Samo još da Srbija postane kao Amazon.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 232, april 2025. 

Foto: Curology, Unsplash

Odavno privrednici i stručnjaci u Srbiji nisu bili tako saglasni kao u oceni da novi propisi koji u primenu uvode elektronsku otpremnicu ne donose nikakvu korist, a nanose veliku štetu. Zato traže da se Zakon o elektronskoj otpremnici ili izmeni ili povuče pre njegove primene.

Zakon o elektronskoj otpremnici usvojen je krajem novembra prošle godine, a počeće da se primenjuje 1. januara 2026. godine. Kako je propisano, obaveza privatnog i javnog sektora biće slanje elektronske otpremnice po osnovu svakog kretanja dobara nad kojima imaju pravo raspolaganja, a obaveze u tom postupku imaće i operater prevoza tih dobara.

Obaveza slanja elektronske otpremnice ne postoji za kretanje dobara koja se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže, uključujući vodu, električnu energiju, prirodni gas, energiju za grejanje, odnosno hlađenje i slično.

Za slanje, prijem, evidentiranje, obradu i čuvanje elektronskih otpremnica koristiće se informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja Centralni informacioni posrednik – nadležna jedinica u okviru Ministarstva finansija, a za kršenje zakona propisane su novčane kazne u rasponu od 50.000 dinara do 2.000.000 dinara.

Zašto se uvode elektronske otpremnice?

Po tumačenju Ministarstva finansija namera je da se primenom Zakona o elektronskim otpremnicama unapredi elektronsko fakturisanje, odnosno nastavi reforma u toj oblasti, ali i bolje kontroliše promet akciznih proizvoda. Tu postoji razlika kod korisnika sistema e-faktura i e-otpremnica, jer u sistemu e-otpremnica moraju biti i svi koji prometuju akcizni proizvod, bez obzira da li su kupci ili dobavljači, čak iako nisu u sistemu PDV-a.

U sistem e-otpremnica ulaze i prevoznici, koji će elektronske otpremnice moći da preuzimaju na svoje uređaje poput telefona i tableta, kako bi mogli da ih pokažu bilo kom nadležnom inspekcijskom organu u toku transporta. Ministarstvo finansija je propisalo i da se otpremnice izdaju ne samo u elektronskom obliku, već i dalje i u papirnom obliku.

Lica koja imaju obavezu da izdaju elektronske otpremnice, a nemaju trenutno struju ili internet, moći će da štampaju otpremnicu. Ali, ona će morati da bude obeležena sigurnosnom hologramskom nalepnicom, poput kontrolne akcizne markice, da bi se na taj način dalo na validnosti tom papirnom dokumentu, uz obavezu da prvog narednog dana pri uspostavljanju tehničkih mogućnosti to ipak unesu u sistem. To će važiti i za prevoznike, ako kod sebe nemaju tablet ili mobilni telefon.

Zahtevi Računovodstvene komore Srbije

Računovodstvena komora Srbije odavno ukazuje na mane Zakona o elektronskom fakturisanju, na koji se naslanja Zakon o elektronskim otpremnicama, ali je Vlada ignorisala njihove dopise. Zakon o elektronskom fakturisanju urušava računovodstvena načela, računovodstvene i PDV evidencije, ugrožava Glavnu knjigu prema Zakonu o računovodstvu i duplira posao i troškove rada. Pored toga, uvodi pravnu nesigurnost u poslovanje privrede i rad računovođa, i ne doprinosi kvalitetu računovodstvenih i PDV evidencija, kvalitetu finansijskih izveštaja i poreskom postupku i većoj naplati PDV, smatraju u Komori.

„Reforma mora da bude u interesu države, Poreske uprave, poreskih obveznika i računovođa. Bez tačnih računovodstvenih i usaglašenih PDV evidencija u Glavnoj knjizi nema ni tačnih prihoda u budžet Srbije, ni pravne sigurnosti u radu“, kaže za B&F Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Ona navodi da Komora ima deset zahteva koji se odnose na izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, među kojima je povezivanje baze podataka, Sistema elektronskih faktura (SEF za promet na veliko koji je van Poreske uprave), Carina i SUR (Sistem ulaznih fiskalnih računa, za promet na malo koji je u Poreskoj upravi).

Mitrović ističe da izmenom Zakona o elektronskom fakturisanju treba da se obezbedi primena načela zakonitosti prema Zakonu o računovodstvu i drugim zakonima, jer se nekim sadašnjim odredbama onemogućava primena tih načela, pa su pravna lica, zakonski zastupnici i računovođe izloženi privrednim prestupima. Takođe, predloženo je i da se ukinu zbirne i pojedinačne PDV evidencije na SEF-u i evidencije prethodnog PDV i da obveznici PDV izdaju elektronske fakture svim kupcima putem SEF-a, i onim koji su u sistemu PDV i koji nisu.

„Tražimo i da se neodobrene e-fakture posle određenog roka od pet ili 10 dana smatraju prihvaćenim od strane kupca, ako roba nije vraćena i nije promet usluga osporen. Takođe, potrebno je da se hitnom izmenom zakona promene odredbe vezano za unos prethodnog PDV na SEF iz ulaznih dokumenata koje važe od 1. oktobra 2024, dok se u celosti ne provede sistemska reforma i SEF ne bude u okviru Posebnog informacionog sistema Poreske uprave i izveštavanje Poreske uprave ne bude samo iz Glavne knjige. To je jedino u skladu sa zakonom i ispravno i onda neće biti potrebe za evidencijama prethodnog PDV na SEF-u“, objašnjava Mitrović.

Kako dodaje, zahtev je i da se odloži uvođenje elektronske otpremnice dok se ne urede evidencije na SEF-u prema njihovim predlozima i dok se ne izmeni Zakon o elektronskom fakturisanju, zatim da se unaprede PDV evidencije, kroz unapređenu elektronsku PDV prijavu.

„Predlažemo da se ukinu kaznene mere za evidencije na SEF-u prema Zakonu o elektronskom fakturisanju, gde se za PDV evidencije i za računovodstvene evidencije na osnovu e-fakture primenjuju kaznene mere i prema Zakonu o PDV i Zakonu o računovodstvu, i da se u Zakon o elektronskom fakturisanju uvede da je za njegovu primenu nadležan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a izbaci iz zakona Zakon o inspekcijskom nadzoru“, navodi Mitrović.

Recept iz „pogrešne kuhinje“

Predsednik udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije Darko Majstorović kaže za B&F da Zakon o elektronskoj otpremnici nije pripreman u saradnji sa stručnjacima i privrednicima, pa je napravljen „u istoj pogrešnoj kuhinji“ tako da pravi problemi privredi.

„Tim zakonom se ne sprovodi nikakva reforma, niti se poboljšavaju poreski procesi, niti se ubrzava komunikacija između poreskih subjekata, već se pravi novi administrativni teret koji pada na leđa pravnih lica i preduzetnika koji su u sistemu PDV-a. Zakon predviđa da oni koji prodaju neka dobra moraju da koriste elektronsku otpremnicu na način da je kupcu šalju u elektronskom obliku, a uz tu pošiljku moraju da pošalju i odštampanu otpremnicu sa sigurnosnom hologramskom nalepnicom, tako da taj sistem nema smisla, sve izgleda kao da je smišljeno da se kazne i špijuniraju privrednici“, komentariše Majstorović.

Po njegovoj oceni, privrednici od tog novog propisa mogu da očekuju ne samo preteće kazne već i dodatne troškove, jer moraju da nadograđuju postojeći ili kupuju nove softvere koji mogu da podrže ono što se traži zakonom, a uz to postoje i stalni problemi u radu SEF-a.

„Postavljamo pitanje čumu vodi ovakav sistem, ko će da čita ove podatke, ko je odgovoran za proneveru podataka? Već imamo opravdanu sumnju da će doći do zloupotrebe podataka, kao što je to slučaj i sa SEF-om. Predložene kazne do dva miliona dinara paušalno je odredio neko ko ne poznaje privredna kretanja i zarade u realnom sektoru. Pitamo nadležne šta bi se desilo sa privrednikom koji bi državni aparat kaznio u propisanom iznosu? U regionu i šire ne postoji nikakav sistem elektronskih otpremnica i sigurno se ovim propisom ne možemo pohvaliti da smo nekakvi pioniri u reformi, uvođenjem još jednog administrativnog nameta privredi“, zaključuje Majstorović.

I poreski savetnik Vladimir Deljanin smatra da ima mnogo nepoznanica kako će se primenjivati Zakon o elektronskoj otpremnici, ali da je izvesno da će to biti još jedna administrativna obaveza, ali i trošak za firme.

Marica Vuković

Biznis & finansije 232, april 2025. 

Foto: Mediamodifier, Pixabay

Da li je državni udar pobesnelog Trampa na međunarodnu trgovinu samo brutalna demonstracija svega onoga što je krenulo naopako sa svetom, mnogo pre nego što je ovaj američki tajkun rešio da se bavi politikom?

Nakon što je uvođenjem drakonskih carina državama širom sveta bacio „nuklearnu bombu“ na međunarodnu trgovinu, američki predsednik Donald Tramp je iznenada odlučio da pomiluje više od 75 zemalja na 90 dana, odnosno da tim državama na toliko vreme odloži uvođenje recipročnih carina. To su one zemlje čiji su čelnici, prema Trampovim rečima, moljakali za pregovore i gurali se u redu ko će mu se više umiliti i zato su sada privremeno nagrađene carinskom stopom od 10%.

Iz toga se može zaključiti kako je Tramp procenio da su mu dovoljna tri meseca da svet nauči pameti. Drugim rečima, da se iscenjka za uslove koji će po njegovom mišljenju biti najpovoljniji za Ameriku, uveren da će ih države sa druge strane stola prihvatiti sa oduševljenjem, imajući u vidu kako su mogle da prođu.

Poručivši „da još ništa nije gotovo“, Tramp verovatno računa i da će sada molioce koji čekaju u redu za milostinju, lakše uceniti da se manu kineskih proizvoda koji su ionako loše kopije američkih, i da radosno prigrle mnogo skuplju, ali originalnu američku robu. Tim pre, što je Kini, „koja guli kožu Americi kao i ostatku sveta“, povećao carinsku stopu sa 104% na 125% i objavio rat do istrebljenja.

Srbija, trgovinska velesila

Srbija se našla na listi pomilovanih i dobila još tri meseca života da se nagodi sa američkom administracijom na čiju će stranu. Pre toga, zahvaljujući „našim američkim prijateljima“ kako to voli da istakne predsednik Vučić, bili smo zaprepašćeni saznanjem da je naša država trgovinska velesila koja je svojim izvozom u SAD ojadila američke građane.

Američki prijatelji su nam prvobitno razrezali jednu od najvećih carinskih stopa od 37%, iako je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u ukupnoj prošlogodišnjoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD od nešto preko 1,4 milijarde dolara, Srbija imala deficit od skoro 70 miliona dolara. Tom prilikom smo saznali i da su naši glavni aduti na američkom tržištu kojima je ovako visokim carinama izrečena smrtna presuda, metalska i autoindustrija, poljoprivreda, sektor električne opreme i mašina, kao i industrija gume i plastike.

Kada je reč o eventualnim ustupcima SAD, ekonomski analitičari koje ne plaća aktuelna srpska vlast upozoravaju da sudbina domaće privrede i dalje daleko više zavisi od trgovine sa EU, pa prema tome i od budućih odnosa između Unije i Amerike. Prošle godine, članice EU činile su više od 58% ukupne robne razmene sa Srbijom.

Najveći deficit sa „čeličnim prijateljima“

Iako je Kina, za koju nas takođe vezuje „čelično prijateljstvo“, smenila prošle godine Nemačku na mestu našeg najvećeg spoljnotrgovinskog partnera, međusobna robna razmena svodi se na to da smo zasuti kineskim proizvodima. Kina je postala zemlja sa kojom Srbija ima najveći deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni jer smo Kinezima izvezli robu u vrednosti 1,7 milijardi evra, tri puta manje u odnosu na vrednost robe koju smo od njih uvezli.

Sa Nemačkom smo takođe bili u deficitu, ali u 2024. Nemačka je i dalje bila naše najveće izvozno tržište, gde smo plasirali robu u vrednosti od 4,2 milijarde evra. Prema analizi Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) i Nemačko-srpske privredne komore (AHK), Nemačka je još od 2015. godine najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, sa gotovo dvostruko većim udelom od ostalih „konkurenata“. Izvoz iz Srbije u Nemačku je rastao skoro 16% godišnje – brže od uvoza, koji je zabeležio stopu rasta od oko 11%. To je dovelo do posledičnog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita Srbije sa 667 miliona evra na 385 miliona evra.

Nešto preko polovine ukupnog izvoza Srbije u Nemačku čine delovi za automobilsku industriju, a potom proizvodi od metala, mašine i električni aparati, prehrambeni proizvodi i hemikalije. Iako su ulaganja iz Nemačke prošle godine opala i nemačke kompanije iz autoindustrije počele da se povlače iz Srbije, ovde i dalje posluje oko 900 nemačkih firmi, koje zapošljavaju više od 80.000 ljudi.

Mercovu samouverenost ne deli nemačka privreda

Nasuprot Trampovim tvrdnjama da je svet bacio na kolena, kandidat za novog nemačkog kancelara Fridrih Merc izjavio je da svi koji su dobili predah u naredna tri meseca mogu to da zahvale odlučnom odgovoru EU na američke carine. Merc samouvereno tvrdi da će se vrlo brzo sastati sa Trampom i da će EU rešiti ovaj problem ukidanjem svih tarifa na transatlantsku trgovinu.

Mercova samouverenost prilično odudara od neskrivene panike koja vlada među nemačkim privrednicima. Naime, iako je Tramp prvobitno uveo carine od 20% za celu EU, tarifni rat ne bi pogodio jednako sve zemlje članice, imajući u vidu da Nemačka, Italija i Irska daleko više izvoze u SAD nego, na primer, Francuska, Holandija, Belgija ili Španija.

Trgovina između Nemačke i SAD iznosila je 255 milijardi evra 2024. godine, pri čemu je Nemačka ostvarila najveći trgovinski suficit sa Amerikom od bilo koje zemlje članice EU. Nemačke kompanije isporučile su u SAD robe u vrednosti od 161 milijardu evra, što je iznosilo dobrih 10% ukupnog nemačkog izvoza prošle godine.

Prema proračunima Instituta za ekonomska istraživanja iz Kelna (IV), američke carine od 20% koštale bi nemačku ekonomiju tokom Trampovog četvorogodišnjeg mandata oko 200 milijardi evra, od automobila i auto delova do farmaceutskih proizvoda i mašina, dok bi ukupna šteta naneta EU iznosila 750 milijardi evra.

Sa industrijom se sele i istraživanja

No, i bez Trampovih carina, deindustrijalizacija u Nemačkoj se ubrzala nakon izbijanja rata u Ukrajini. Uprkos tome, industrija u Nemačkoj i dalje ima visok udeo u bruto dodatoj vrednosti, sa skoro 20%. Prosečna stopa u zemljama EU je nešto ispod 16%, u Francuskoj je manja od 11%, a u SAD iznosi oko 10%. Značaj industrije znatno je veći u Kini, gde ona čini približno 30% dodate vrednosti.

Stvar je u tome što u nemačkoj industriji sve veći deo dodate vrednosti dolazi od usluga, posebno od istraživanja i razvoja. Međutim, nada nekih ekonomista i političara da će Nemačka u budućnosti postati prestižna lokacija za razvoj usluga bez značajnije industrijske baze je puka iluzija, upozoravaju iz IV instituta. Za složene industrijske proizvode, proizvodnja i istraživanje su često usko povezani geografski, pa ako se proizvodnja preseli u inostranstvo, uskoro će za njom otići i oni koji se bave istraživanjem i razvojem.

Za Donalda Trampa bio bi dvostruki trijumf ako bi nemačke kompanije posle proizvodnje, preselile u Ameriku istraživanje i razvoj. Za nemačke privrednike to bi bilo ravno katastrofi, i zato preko svojih poslovnih udruženja vrše još veći pritisak da buduća nemačka vlada napravi značajan zaokret u odnosu na dosadašnju ekonomsku politiku.

Amerika na prvom mestu – preskupa

Pojedini analitičari, poput poznatog britanskog novinara i publiciste Bena Arisa, predviđaju da „ukoliko Kina i Rusija žele da sruše svetski poredak kojim dominiraju SAD, onda su one taj cilj već ostvarile sa dolaskom Trampa na čelo Amerike“. Aris tvrdi da će Tramp samo ubrzati ono što je odavno pošlo naopako u svetu, jer američki predsednik nije uzrok, već posledica i najbrutalnija demonstracija pogrešne politike Zapada koja traje već decenijama.

Uspavane u svom samozadovoljstvu, krajnje licemerne i arogantne prema ostatku sveta, zapadne države nisu uvidele ono što im se događalo ispred nosa – da gube budućnost u korist država na koje su do juče gledale sa dubokim prezirom.

Ipak, većina ljudi u svetu nije oduševljena idejom da podnosi „kratkoročnu žrtvu“ zarad maglovite dobiti na jako dugom štapu. Među njima je i dobar deo Trampovog biračkog tela, pokazuje najnovije istraživanje američkog analitičkog centra „Treći put“. Oduševljenje Trampovih glasača splašnjava otkako su izračunali da bi ih „Amerika na prvom mestu“ mogla koštati najmanje dodatnih 1.200 dolara mesečno, i to samo za hranu i odeću.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 232, april 2025. 

Foto: GDJ, Pixabay

Bezgotovinsko plaćanje je omogućeno u velikom broju usluga u Srbiji, a jedan od najnovijih primera je obaveza za sve taksiste koji rade na beogradskom aerodromu da prihvate plaćanje platnim karticama. U Savezu taksi udruženja očekuju da plaćanje plastičnim novcem pređe ubrzo polovinu ukupne naplate u Beogradu, dok su u niškom Siti taksiju uveli instant plaćanja preko android mobilne aplikacije. Rešenja za bezgotovinsko plaćanje ne nedostaje, ali taksisti smatraju da su naknade za ovakve transakcije previsoke i da bi trebalo da ih plaćaju njihove mušterije.

U Srbiji je krajem prošle godine bilo izdato skoro 12 miliona platnih kartica, što znači dve po glavi stanovnika, a rast plaćanja je iz godine u godinu dvocifren. U trećem tromesečju 2024. domaćim platnim karticama plaćeno je skoro 160 miliona puta, za petinu više nego u istom kvartalu godinu ranije. Prema podacima Narodne banke Srbije, svako deseto plaćanje karticama izvršili su strani turisti. U istom periodu broj prihvatnih uređaja za plaćanje, takozvanih POS terminala, porastao je za oko 15 odsto, na nešto više od 150.000.

Tom talasu priključili su se i taksisti, koji shvataju da digitalizacija neće ni njih zaobići, ali putnici svakako hoće ukoliko im ne omoguće plaćanje i plastikom.

Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza taksi udruženja, za B&F kaže da je u Beogradu registrovano 6.400 taksi vozila i da se vožnja karticama može platiti u njih 3.500. Ako se uzme u obzir da je u radu oko 5.800 vozila, to znači da je oko 70 odsto opremljeno za kartice. Ipak, gro njih je u tri taksi udruženja – Pink taksi, Naksis i Beogradski taksi.

Obim plaćanja plastičnim novcem trenutno je između 30 i 40 odsto i raste, tako da očekuje da vrlo brzo pređe i polovinu naplate.

Govoreći o udruženju kojem i sam pripada, navodi da stranke ne moraju ni da naglase da žele da plate karticom. „Svaki Pinkov vozač je po pravilima rada taksija u obavezi da izvrši tu uplatu. Jedino ako je našem radio centru prijavio da je taj čitač u kvaru, onda je to neka viša sila i samo u tom slučaju nema te mogućnosti“. Osim toga, moguće je i plaćanje preko aplikacije.

Kao veliku novinu Bjelić je naveo obavezu prihvata plaćanja karticama za sve vozače koji rade na beogradskom aerodromu, što bi trebalo da zaživi početkom marta. Opštu obavezu za sve prestoničke taksiste, međutim, ne očekuje.

Prebacivanje naknade na mušteriju?

Naknade koje plaćaju bankama za upotrebu POS uređaja iznose od 1,7 do tri odsto. „Po mom mišljenju to uopšte ne bi trebalo da bude na moj teret, nego na teret onoga ko kupuje proizvod. Zašto bih ja bio taj kojem bi se naplatila ta transakcija? Onaj koji plaća treba da plati naknadu. Mi ćemo raditi na tome da se to prebaci na korisnika usluge“, ističe Bjelić.

Prema podacima NBS dostavljenim B&F, prosečne naplaćene trgovačke naknade padaju i na kraju 2024. godine prosečna trgovačka naknada je iznosila jedan odsto.

Na pitanje zašto je prosečna trgovačka naknada za taksiste mnogo viša od toga, odgovor bi mogao da se nađe u relativno niskim transakcijama i malom obimu prometa. Iz NBS navode da prihvatioci usluge plaćanja platnim karticama pružaju ovu uslugu taksi prevoznicima na uobičajen način, kao i trgovcima u drugim delatnostima.

Ali, treba imati u vidu da trgovačku naknadu ugovaraju sa svakim trgovcem posebno i ona zavisi od više faktora. Pre svega, od ukupnog prometa trgovca, visine prosečne transakcije, cene prihvatnog uređaja koji se koristi za prihvatanje platnih kartica i drugih. U centralnoj banci podsećaju da visina trgovačke naknade nije ograničena zakonom niti na bilo koji drugi način, već ona zavisi od poslovnog dogovora između prihvatioca i trgovca, u ovom slučaju taksi prevoznika.

Rešenje po kojem bi korisnici preuzimali na sebe troškove naplate trgovačke naknade nije uobičajeno. Ne predviđa ga ni studija Fondacije za razvoj ekonomske nauke iz 2023. godine o podsticanju tranzicije ka bezgotovinskoj ekonomiji. U tom istraživanju se navodi nekoliko preporuka kako da se smanji plaćanje gotovinom i razlozi zašto bi opcija bezgotovinskog plaćanja trebalo da postane obavezna kroz fazno uvođenje.

Među preporukama je smanjenje maksimalnog iznosa plaćanja u gotovom, koji trenutno iznosi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i jedan je od najviših u Evropi. Zatim predviđa podsticaje i subvencije za trgovce, obavezu isplate zarade na tekući račun ali i državnih prinadležnosti građanima. Tu su i smanjenje trgovačkih naknada, obezbeđivanje pristupa bežičnom internetu za finansijske usluge, ali i finansijski podsticaji za potrošače.

POS terminali prevaziđeni

Vlado Bulatović, predsednik Strukovnog udruženja taksista Srbije, kaže da zakonska obaveza da se omogući plaćanje karticama u taksi vozilima za sada ne postoji i ističe da vrlo malo kolega koristi tu opciju.

„Sad sve to ide preko aplikacija, jer možete u aplikaciji da navedete da li ćete gotovinski ili bezgotovinski da platite. POS terminali su prevaziđeni. Neki imaju POS terminale i plaćaju ih 1.300 dinara mesečno. Većina plaća preko taksi aplikacije čije usluge koriste i ne mora da se najavi ranije. Ja na aplikaciji vidim kad se završi vožnja da li je plaćanje gotovinski ili bezgotovinski“, objašnjava Bulatović za B&F.

Prema njegovim rečima, svaka druga vožnja plaća se na taj način, a kolege koje više vole keš i ne žele da im se plati bezgotovinski samo isključe tu opciju u aplikaciji. „Ali onda ćete imati manje posla. A to znači i manje para za budžet u koji uplaćujemo milion evra mesečno“.

Iz Centralne banke navode da su po osnovu sniženja prosečne naplaćene trgovačke naknade, od 2019. do 2023. godine trgovci ostvarili uštedu veću od 300 miliona evra i ističu da su najpovoljniji platni instrumenti DinaCard kartice i instant plaćanja, kao alternativa platnim karticama. Prihvatanje instant plaćanja je značajno jeftinije od, na primer, prihvatanja platnih kartica za sve učesnike i to dva do tri puta nego trgovačka naknada.

Za prihvatanje instant plaćanja ne postoji potreba za korišćenjem skupih uređaja i opreme za prihvatanje kao što su, na primer, POS terminali, već se mogu koristiti i mobilni telefoni, tableti, računari ili bilo koji pametni uređaji povezani sa internetom. Trenutno više od 6.000 naplatnih mesta širom zemlje prihvata instant plaćanja, među kojima i jedno taksi udruženje.

Nišlije na instant plaćanju

Reč je o niškom Siti taksiju (City taxi), koji je pre dve godine u svih svojih 145 vozila omogućio prihvatanje instant plaćanja preko android mobilne aplikacije trgovca, tako da svi korisnici usluga ovog taksija mogu da plaćaju mobilnim telefonom. Plaćanje se praktično obavlja preko aplikacije mobilnog bankarstva i to bez logovanja u samu aplikaciju, aktivirajući jednu od opcija i skeniranjem IPS QR koda.

Rešenja za bezgotovinsko plaćanje za taksiste svakako ne nedostaju. Pitanje je samo koliko to košta i ko će to da plati, odnosno da li se formalno ili faktički prebacuje na krajnjeg potrošača. Ukoliko se ovdašnje vlasti kojim slučajem odluče da fazno uvedu obavezu bezgotovinskog plaćanja, kao što su to već uradile Švedska i Finska, taksisti neće imati izbora. Mada, ne treba potceniti njihov kapacitet za lobiranje. Setimo se da je to bila jedna od profesija koja je izuzeta od obaveze da uvede fiskalne kase, u poslednjem momentu.

Na to koliko su pojedina rešenja uvedena taksistima svrsishodna požalio nam se Vlado Bulatović. Kaže da su svi taksisti bili u obavezi da na vetrobran stave nalepnice preko kojih komunalni inspektori mogu očitati sve podatke o vozaču i vozilu i isključivo važi za ulazak taksija na aerodrom. „Znate koliko čitača inspektori imaju za to? Nijedan“.

Kako god bilo, plaćanje kešom se smanjuje, a taksisti će se tome prilagođavati ili iz nužde ili po sili zakona. Mada, iako je plaćanje karticama u taksi vozilima postalo standard širom Evrope, poznavalac turističkog posla kojeg smo pitali za mišljenje kaže da keš i nije tako loš. Kada nam dođu Nemci, na primer.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

Foto: Emile Bonga, Unsplash

„Kada čvrsto verujete u to da je znanje jedina snaga, onda sve što ste uložili u to znanje predstavlja pouzdanu osnovu za uspeh u poslovanju. Stručnost bez improvizacije – to je naš način razmišljanja“, ističe Vladimir Krstić, suvlasnik i direktor preduzeća „Vemax Pharma“, jedne od najbrže rastućih kompanija u farmaceutskoj industriji na Zapadnom Balkanu.

Vladimir Krstić je posle dugogodišnjeg radnog iskustva u dve farmaceutske kompanije osnovao sopstveno preduzeće „Vemax Pharma“ sa partnerima Enesom Metovićem i Markom Jankovskim.

„Mnogo je kolega iz naše branše koji rade za manje ili veće kompanije u farmaceutskoj industriji, a malo je onih koji se odvaže da zakorače u preduzetničke vode. Da li će neko doneti takvu odluku svakako zavisi i od karaktera, talenta i ličnih prioriteta. Moj najveći motiv je bila želja da sa ljudima koji imaju sličnu poslovnu viziju, preuzmem kompletnu odgovornost za realizaciju onoga što smo zamislili. Hteli smo da kontrolišemo ceo proces – od izbora proizvoda i dobavljača, do načina na koji ćemo plasirati proizvod na tržištu“, objašnjava ovaj preduzetnik kako je došlo do toga da 2018. pokrene sopstveno preduzeće.

„Vemax Pharma“ se bavi registracijom, uvozom i distribucijom dijetetskih suplemenata, medicinskih sredstava i lekova. Danas u svojoj ponudi imaju preko 50 proizvoda, od kojih dvadesetak plasiraju na tržište kao sopstvenu robnu marku. Dijetetski suplementi predstavljaju najznačajniji deo njihove ponude, sa preko 50% učešća u prometu, posebno u segmentu koji obezbeđuje podršku u terapiji neuroloških i reumatoloških oboljenja.

Krstić naglašava da jako pažljivo biraju dobavljače, jer im je stalo da proizvodi koje nude krajnjim korisnicima budu zasnovani na kvalitetnom odabiru aktivnih sastojaka, jasnom načinu delovanja i da njihov učinak potvrđuju najnovija klinička istraživanja. „Naš princip je da pre lansiranja novog proizvoda, možemo u potpunosti da stanemo iza njegovog kvaliteta i da nam to bude ključna prednost. Jer možete da imate veliku mrežu klijenata i kupaca, ali ako kvalitet nije na odgovarajućem nivou, to je priča na kratke staze. Ovo je mnogo teži put, ali je dugoročan“.

Ulaganja u stručni marketing

Naš sagovornik napominje da je profitabilnom poslovanju doprinela još jedna važna strateška odluka. „Nismo se koncentrisali na generičke lekove, niti na rad sa medicinskom opremom koja je tenderskog tipa, već na onaj deo tržišta gde možemo slobodno da formiramo cene proizvoda koje opravdavamo visokim kvalitetom, i da proizvode profesionalno predstavimo stručnoj javnosti“, ističe Krstić.

On dodaje da upravo zato daleko više ulažu u stručni marketing, nego u komercijalne reklamne kampanje. „Stalna edukacija i komunikacija među stručnjacima različitih specijalnosti u medicini i farmaciji, neophodna je za usvajanje novih saznanja i mogućnosti koje donose moderni trendovi u farmaceutskoj industriji. Mi ulažemo u edukaciju lekara iz svih specijalističkih oblasti kroz njihovo učešće na stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, što je najbolji put za sticanje novih znanja i njihovu kasniju primenu u svakodnevnoj praksi. Pored toga, investiramo u ispitivanje kliničke efikasnosti i bezbednosti naših proizvoda, kako bi te rezultate i zaključke koristili u daljem razvoju i unapredili formulacije pojedinačnih proizvoda“, naglašava Krstić.

Direktor kompanije „Vemax Pharma“ napominje da su veoma angažovani i u povezivanju regulatornih organa u zemljama Zapadnog Balkana. Cilj takvih inicijativa je da se usklade zakoni i procedure, kako bi farmaceutski proizvodi, a pre svega dijetetski suplementi, pod istim uslovima mogli da se nađu na tržištima ovog regiona i da budu ravnomernije dostupni korisnicima nego što su danas.

Recept za brzi rast

Ova farmaceutska kompanija, sa sedištem u Beogradu, ima svoja predstavništva u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, dok u Albaniji i na teritoriji Kosova i Metohije, plasira proizvode u saradnji sa lokalnim partnerima. Tokom proteklih pet godina, višestruko je uvećala svoje poslovanje.

Počela je sa sedam zaposlenih i godišnjim prometom od 800.000 evra, da bi prošlu godinu završila sa ukupnim prometom od 15 miliona evra. Ove godine planiraju da svoj tim, koji trenutno broji nešto više od 70 zaposlenih, dodatno uvećaju, uz porast prometa za više od 30%, od čega će četvrtinu rasta činiti novi proizvodi.

Koliko ovako brz rast može biti rizičan? „Rizik, naravno, uvek postoji, ali mi smo ga smanjili tako što smo odlučili da formiramo i stalno unapređujemo tim koji čine profesionalci sa iskustvom – lekari, farmaceuti i stomatolozi, ali i ekonomisti i psiholozi. To je jedan od najskupljih segmenata našeg poslovanja, jer skoro svi zaposleni kod nas su visokoobrazovani. Međutim, kada čvrsto verujete u to da je znanje jedina snaga i velika prednost, onda ulaganje u znanje i stručni pristup predstavlja pouzdanu osnovu za uspeh u poslovanju“, podvlači Krstić. On dodaje da je još jedan od preduslova za uspeh dobra atmosfera u kolektivu i politika firme da se podstiču lični i profesionalni razvoj svakog zaposlenog.

Veći oslonac na domaću proizvodnju

Ono što direktor preduzeća „Vemax Pharma“ prepoznaje kao moguće prepreke za dalji razvoj i sa svojim partnerima nastoji da ih prevaziđe, jesu problemi koji nastaju zbog toga što je sve teže kontrolisati rokove isporuke za one proizvode koji se prave u inostranstvu.

„Za naš posao je od presudne važnosti da imamo uvek dovoljno proizvoda. Mi imamo višemesečne zalihe u Srbiji za sve teritorije na kojima poslujemo. To su veliki lageri u koje ulažemo značajna finansijska sredstva. Aktuelna geopolitička situacija je proizvela nestašicu sirovina za proizvodnju gotovih proizvoda u farmaceutskoj industriji, uz brojne druge probleme koji nam usporavaju i otežavaju snabdevanje i pored dobrog planiranja“, objašnjava Krstić.

Iz tog razloga njegovo preduzeće nastoji da poveća udeo domaće proizvodnje u svojoj ponudi. „Planiramo da u saradnji sa jednim domaćim proizvođačem tokom 2025. godine lansiramo dvadeset novih proizvoda. Uz to, tražimo rešenje da jedan deo proizvoda koji se trenutno proizvodi u inostranstvu počnemo da proizvodimo u Srbiji, kako bismo obezbedili stabilnost u snabdevanju“, najavljuje Krstić.

„Ključ za potpunu kontrolu celog procesa mogla bi da bude proizvodnja u sopstvenoj fabrici. To je jedan od dugoročnih ciljeva, za čiju realizaciju su potrebni vreme, ozbiljna ulaganja i dodatna ekspertiza. Zato ćemo, za sada, taj segment prepustiti onima kojima je to primarni posao, a mi ćemo nastaviti da se bavimo onim u čemu smo postali prepoznatljivi i uspešni, stručnim marketingom i distribucijom. Stručnost bez improvizacije – to je naš način razmišljanja“, ističe Vladimir Krstić.

Mladalački san – sportska medicina

Iako je završio Medicinski fakultet u Novom Sadu sa željom da postane specijalista sportske medicine, Vladimir Krstić kaže da se nikada nije pokajao što se opredelio za farmaceutsku industriju kao primarnu delatnost. „Moj posao je jako dinamičan, u njemu sam pronašao sebe i uspeo sam profesionalno da se ostvarim, ali nisam odustao od svog mladalačkog sna. Uz posao u farmaceutskoj industriji, specijalizirao sam sportsku medicinu i doktorirao u oblasti sportske traumatologije na mom matičnom fakultetu. Pre četiri godine otvorio sam Polikliniku ’SportMedica’ u Novom Sadu, koja se bavi sportskom medicinom, fizikalnom medicinom i rehabilitacijom, odnosno internom medicinom u sportu“.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu, u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat. Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom, mogu da je zakopaju u miru. Ukupni dug prema „savezničkim“ kreditorima dostigao je skoro 115 milijardi dolara i nastavlja da raste, a time i problem kako će Ukrajina vratiti pozajmice svojim nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.

Uporedo sa najavama o mogućem okončanju rata s Rusijom, povećavaju se i procene o šteti koju je ovaj sukob naneo Ukrajini, ali i o ukupnim dugovanjima zemlje, koja mogu da uguše njen oporavak već na samom početku. Kada je reč o ljudskim životima, mir je neprocenjiv. Sa stanovišta geopolitičkih interesa zbog kojih je ovaj rat i započeo – a koji se u dobroj meri svode na novac – mir i te kako ima svoju cenu.

Svetska banka je nedavno objavila da će ukupna šteta koju su ruski napadi naneli Ukrajini biti znatno veća nego što se pretpostavljalo. Umesto prethodne procene da će ona iznositi oko 486 milijardi dolara, ta suma se uvećala na 524 milijarde, od kojih šteta na infrastrukturi dostiže barem 150,5 milijardi dolara.

Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu, u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat. Inicijativa „Rusija će platiti“, koja se oslanjala na zamrznutih 300 milijardi dolara rezervi Centralne banke Rusije, više nije tako sigurna opcija otkako je preduzetnik na čelu Bele kuće Donald Tramp preuzeo mirovne pregovore samo u svoje ruke.

Drug je drug, a dug je dug

Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom, mogu da je zakopaju u miru. Ukupni javni dug Ukrajine porastao je sa nešto manje od 100 milijardi dolara pre rata, na 160 milijardi dolara do kraja 2024. godine. Domaći dug trenutno iznosi 45 milijardi dolara, dok se spoljni dug više nego udvostručio tokom poslednje tri godine, sa 56 milijardi dolara na gotovo 115 milijardi dolara.

Ukrajina duguje nešto manje od 50 milijardi dolara Evropskoj uniji, 20 milijardi dolara Svetskoj banci, 18 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu, 5,2 milijarde dolara Kanadi, 1,5 milijardi dolara Japanu, dok privatnim kreditorima na finansijskim tržištima duguje 20 milijardi dolara.

Krajem 2024. godine, spoljni dug Ukrajine je porastao na 87,9% BDP-a, a najveći udeo (44%) čine dugovanja prema Evropskoj uniji. Ukupni dug prema „savezničkim“ kreditorima i dalje raste, a prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, u 2025. premašiće 100% BDP-a. Time raste i problem kako će Ukrajina otplatiti dug nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.

Evropa velikodušnija u pozajmicama, nego u donacijama

Evropska unija je postala najznačajniji kreditor Ukrajine. Dug Ukrajine prema EU je porastao za dve godine više od osam puta, sa pet milijardi dolara početkom 2022. na 43 milijarde dolara do kraja 2024. Kada se uračunaju obaveze prema Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj – koje sve više postaju glavni finansijeri Ukrajine – ukupan iznos dostiže 47 milijardi dolara.

Uprkos tome što većina evropskih čelnika sve vreme uverava Ukrajince da je njihova borba protiv ruskog agresora ujedno i odbrana demokratije na Starom kontinentu, EU je u svojoj novčanoj podršci bila mnogo velikodušnija u pozajmicama nego u donacijama, čime je produbila finansijsku zavisnost Ukrajine od zvaničnog Brisela.

Ukrajincima se iz prestonice EU šalju utešne poruke da evropski kreditori neće odmah tražiti svoj novac nazad, već nameravaju da otplatu duga iskoriste kao pedagoško sredstvo kako bi Ukrajina dosledno sprovela demokratske i tržišne reforme. To, naravno, podrazumeva i da ukrajinske vlasti po okončanju rata „asimetrično“ prigrle saradnju sa velikim kompanijama iz EU koje su bacile oko na najunosnije sektore u Ukrajini, naročito na njeno poljoprivredno i rudno bogatstvo.

Kako je nezadužena država postala prezadužena

Bilo bi nepravedno da se ne oda priznanje i svetskim finansijskim institucijama pod američkim patronatom, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, za njihov doprinos dužničkoj omči koja visi nad Ukrajinom, pogotovo što ova „podrška“ ima podužu istoriju. Nakon razvoda od Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina nije imala dugove. Kijev je tek 1994. počeo da se zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kada se zemlja zahuktala sa demokratskom tranzicijom i neoliberalnim reformama.

Tokom naredne tri decenije, Ukrajina je sklopila 14 sporazuma o zajmu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je večito bio nezadovoljan i postavljao nove zahteve za odlučnijom privatizacijom, uz oštriju seču javnih usluga i plata. Oduševljenje neoliberalizmom je splasnulo pod dužničkim teretom, kada su nakon 2.000. godine krediti počeli da dospevaju na naplatu. Između 2000. i 2007. godine, Ukrajina je otplatila četiri milijarde dolara kredita, dok je u istom periodu dobila samo 700 miliona dolara novih pozajmica.

Nakon izbijanja finansijske krize 2008. godine, koju su Sjedinjene Države nesebično prelile na ostatak sveta, Ukrajina je ponovo počela mahnito da se zadužuje. U naredne tri godine, krediti uzeti samo od Međunarodnog monetarnog fonda narasli su na 14,3 milijarde dolara, dok je MMF u istom periodu Ukrajini milosrdno zatražio da vrati svega 800 miliona dolara.

Ali, posle ovog milosrđa došlo je do škripca. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su 2011. saopštile Ukrajincima da žele svoj novac nazad. Kijev je morao da izdvoji ogromnih 10 milijardi dolara za otplatu kredita u naredne tri godine, što je dovelo do duboke ekonomske krize i političkog prevrata 2014. godine. Od tada su ubrzano počele da se nagomilavaju tenzije između Ukrajine i Rusije, koje će 2022. godine eskalirati u ratni sukob.

Za samo dve godine rata, Svetska banka je više nego utrostručila kreditiranje Ukrajine, sa 6,2 milijarde dolara na 20 milijardi dolara. Međunarodni Monetarni fond je takođe bio veoma aktivan, povećavši u istom periodu kreditne obaveze Ukrajine sa 14 milijardi dolara na 18 milijardi dolara.

Besramno čerupanje

Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, u zamenu za stranu finansijsku pomoć, Ukrajina je prihvatila više od 320 reformskih obaveza koje su povezane sa preko 530 indikatora učinka, pri čemu finansijske isplate zavise od pridržavanja plana reformi. Ministarstvo saopštava i da „Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka pažljivo prate poštovanje ovih uslova“.

Ukrajinski Centar za ekonomsku strategiju navodi da je država od početka rata sve budžetske prihode angažovala za finansiranje odbrane, dok je civilne izdatke izmirivala inostranim novcem, pri čemu je prošle godine za te svrhe bilo potrebno 38 milijardi dolara. U izveštaju se predviđa da će se Ukrajina i delje oslanjati na stranu pomoć. Od partnera se očekuju 75 milijardi dolara u zajmovima i 18 milijardi dolara u grantovima za finansiranje budžeta od 2025 do 2027. godine. Istovremeno se ističe da je rast dugova premašio očekivanja i da će Ukrajina imati velikih problema sa obnovom zemlje ukoliko kreditori budu insistirali na otplati pozajmica odmah po okončanju rata.

Sa ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast, rukavice su skinute i postaje vrlo jasno da predstoji besramno čerupanje Ukrajine, gde je jedina dilema da li će Ukrajince više koštati neprijatelji ili takozvani prijatelji.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

Foto: Noupload, Pixabay