/ Analize / Srbija postaje ekonomski veća od Hrvatske?
BiF Analize Čitajte B&F online

Srbija postaje ekonomski veća od Hrvatske?

This post has already been read 2265 times!

U 2000. godini BDP Srbije bio je manji od hrvatskog za 12,85%, u 2008. godini bio je manji za 8,04%, da bi za četiri godine razlika između veličina ekonomija bila istopljena bržim potonućem hrvatske ekonomije od srpske.


U 2013. godini se procenjuje da će Srbija imati veći BDP za 1,1%, a razlika će biti najveća u 2015 godini, 2,3% u korist Srbije, dok nakon te godine MMF očekuje brži oporavak Hrvatske, jer će Srbija usporiti sa ekonomskim rastom usled velikog povećanja obaveza za servisiranje javnog duga. Šta se može zaključiti iz ovih podataka? Dve stvari. Prvo, opsesivno iščekivanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom neće doneti nikakve ekonomske koristi građanima Srbije. Srbija će imati veću ekonomiju od nove članice EU, Hrvatske, a uprkos njenom učlanjenju, zato što ekonomske tendencije i trendovi imaju jako malo veze, ukoliko bilo kakva veza postoji, sa velikim političkim datumima. Drugo, to će nam doneti finansiranje veće potrošnje od moguće danas, znači veće obaveze za finansiranje javnog duga, i manju potrošnju sutra.

Pošto Srbija ima više stanovnika od Hrvatske, po stanovniku će prosečan standard njenih građana u ovoj godini biti niži za 41,2%, mereno kupovnom snagom domaće valute, a ne tekućim valutnim kursevima. Mereno tekućim kursevima valuta Srbija će imati za 36,6% manji BDP od Hrvatske u 2013. godini, ali sa smanjivanjem razlike na 31,4% u 2017 godini. Robna razmena u davnoj 1987. godini sadašnje statističko područje obračuna Srbije imalo je izvoz u vrednosti od 3,7 milijardi dolara a Hrvatska 2,6 milijarde – dakle imali smo 40% veću vrednost izvoza, što se zadržalo do 1990. godine.

Uvođenje sankcija Srbiji, od kojih neke još uvek nisu ni ukinute, uticalo je na naš gubitak konkuretnosti, pad proizvodnje i nemogućnost spoljne realizacije. U 1995. godini srpski izvoz činio je 31,6% hrvatskog i nakon trogodišnjeg oporavka (u 1997. se povećao na 62%), ponovo je vraćen na 31,8% vrednosti u 1999. godini. Od 2000. godine je krenuo brži oporavak srpskog robnog izvoza od hrvatske dinamike (ali ne tako brzi kao u 1996. i 1997. godini) i u 2008. godini smo dostigli 77,7% vrednosti hrvatskog izvoza. Usled manjeg pada vrednosti u 2009. godini smo dostigli 79,7% vrednosti hrvatskog izvoza. Pad međunarodne trgovine je usporio proces dostizanja vrednosti izvoza Hrvatske. U 2010. godini nastavljen je brži oporavak u Srbiji te je dostignuto 83% vrednosti izvoza Hrvatske, a u 2011 godini 88,1%. Slične relativne odnose imao je uvoz Srbije u odnosu na Hrvatsku.
U 2012. godini robni izvoz Srbije povećan je za 4,7%, a Hrvatske za 0,3%, te je Srbija smanjila zaostatak apsolutne vrednosti sa 11,9% u 2011. na 8% u 2012 godini. Izvoz Hrvatske je vredeo 9.609 a Srbije 8.837 miliona evra.

Uvoz Srbije u 2012. povećan je za 3,7%, dok je uvoz Hrvatske smanjen za 0,7%, te je u 2012. Srbija imala manji robni uvoz od Hrvatske za 8,5%, dok je u 2011. imala manji za 12,5%. Osnovna razlika u izvoznoj strukturi Hrvatske i Srbije bio je veći udeo sektora Mašine i transportni uređaji u ukupnoj vrednosti izvoza Hrvatske u odnosu na isti pokazatelj za Srbiju do 2012. godine. U 2012. godini izvoz ovog sektora kod Hrvatske je smanjen za 277 miliona evra, a kod Srbije je povećan za 576 miliona evra, te je Srbija skočila sa 49,4% na 77,1% vrednosti izvoza mašina i transportnih uređaja iz Hrvatske, uz veliku verovatnoću da će u 2013. godini premašiti vrednost i u ovom sektoru i ukupnog robnog izvoza Hrvatske.
Posmatrano po sektorima Srbija više izvozi hranu i životinje (1.642 prema 959 miliona evra), piće i duvan (223 prema 182), životinjske i biljne ulja i masti (152 prema 20), proizvode svrstane prema materijalu (2.050 prema 1.372) i razne gotove proizvode (1.214 prema 1.205 miliona evra). U odnosu na relativne odnose u 2011. godini Srbija je imala manji izvoz raznih gotovih proizvoda a u 2012. je imala veći, povećala je relativnu razliku vrednosti kod pića i duvana, i kod masti i ulja, a smanjila kod hrane i životinja i kod proizvoda svrstanih po materijalu. Srbija je imala manju vrednost izvoza od Hrvatske: sirovih materija (459 prema 757 miliona evra), mineralnih goriva i maziva (311 prema 1.316), hemijskih proizvoda (719 prema 1.050), i mašina i transportnih uređaja (1.982 prema 2.569 miliona evra). U 2013. godini možemo očekivati da će Srbija premašiti robnu vrednost izvoza Hrvatske, ili da će joj se dodatno približiti.


Zaposlenost

U prošloj godini je, prema poslednjim raspoloživim podacima, broj zaposlenih u Srbiji smanjen za 0,9%, dok je u Hrvatskoj smanjen za 2,2%. U Srbiji je smanjen broj zaposlenih za 15.750 lica, a u Hrvatskoj (novembar u odnosu na novembar 2011) za 30.126 lica. To znači da je u proseku (računajući i neradne dane) dnevno broj zaposlenih lica smanjivan u Srbiji za 43, a u Hrvatskoj za 83 lica. U Srbiji je svakoga dana u preduzetničkom sektoru bez posla ostajalo po 56 lica, dok je u pravnim licima povećavan broj za 13 dnevno. Svakoga dana je povećavan broj zaposlenih za 13 lica u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, po pet lica je dnevno nalazilo novi posao u informacijama i komunikacijama i u administrativnim i pomoćnim delatnostima. Broj zaposlenih je smanjivan za po 9 lica dnevno u prerađivačkoj industriji, po 5 lica je bilo manje u obrazovanju i zdravstvu, po četiri u saobraćaju i skladištenju…

U Hrvatskoj je svakoga dana smanjivan broj zaposlenih lica za 51 u pravnim licima i za 32 u preduzetničkom sektoru. Najviše je smanjivan broj u prerađivačkoj industriji, 30 dnevno, zatim u građevinarstvu (20), trgovini (7), a bilo je i po 5 činovnika svakoga dana manje. Broj zaposlenih najviše je povećan u obrazovanju i u hotelima i restoranima: po četiri dnevno.

Finansijski pokazatelji
Usled naše nesrećne istorije sa međunarodnom izolacijom i hiperinflacijom Hrvatsku nećemo nikada preteći u većini pokazatelja koji se tiču finansijskog sektora. Hrvatska je bila u prednosti od pet do sedam godina u razvoju finansijskog sektora, ali taj „razvoj“ će je mnogo više i duže kočiti u ekonomskom oporavku od Srbije. Prosečna neto plata u Hrvatskoj je 735 evra, a fond isplaćenih zarada oko 850 miliona evra mesečno. U Srbiji je prosečna zarada oko 360 evra uz fond isplaćenih zarada od oko 560 miliona evra. Dok je prosečna zarada dvostruko veća, fond zarada nije usled većeg broja zaposlenih u Srbiji. U Srbiji je razvijeniji i preduzetnički sektor, što dodatno smanjuje apsolutne razlike, posebno oko fonda zarada.

Ukupna štednja stanovništva, uključujući i depozite na tekućim računima, u Srbiji je 8,7 milijardi evra, a u Hrvatskoj 20,4 milijardi, što je 2,3 puta više, a kada se štednja podeli na broj stanovnika građani Hrvatske štede četiri puta više (4,7 hiljada evra prema 1,2 hiljade u Srbiji). Nevolja po Hrvate nastupa kada se uporede dužničke strane: dug stanovnika Hrvatske iznosi 17 a Srbije 5,7 milijardi evra, što je tri puta više, a po stanovniku pet puta više (4 prema 0,8 hiljada evra). U tim dugovima stambeni krediti u Srbiji iznose 2,7, a u Hrvatskoj 7,9 milijardi evra. Kada ukupan dug građana stavimo u odnos sa mesečnim fondom neto zarada dolazimo do podatka da bi građanima Srbije trebalo tačno deset mesečnih zarada da se razduže, dok bi građanima Hrvatske trebalo tačno dvadeset mesečnih zarada. Izvoz usluga je nedostižno veći u Hrvatskoj te su relativni pokazatelji spoljne zaduženosti veoma slični (odnos duga prema izvozu robe i usluga). Spoljni dug Srbije je 25,7 milijardi evra (novembar 2012.) a Hrvatske 45 milijardi evra i obe zemlje bi trebale da celokupni dvogodišnji devizni priliv izdvoje za otplatu spoljnog duga.
Javni dug Srbije dostigao je vrednost od 17,5 milijardi evra, dok je on u Hrvatskoj 30,6 milijardi evra. Osnovna razlika između dve zemlje je brzi rast duga u Srbiji, dok je on u Hrvatskoj relativno spor, blizak stanju stagnacije vrednosti. I pogled u Hrvatsku je zapravo pogled u našu budućnost: kada država dođe u situaciju da ne može u potpunosti da refinansira dospevajuće obaveze biće primorana na novi niz nepopularnih mera: povećanje poreza, smanjivanje svih vidova potrošnje, što će delovati u pravcu pada privredne aktivnosti.
I podaci o javnom dugu i BDP-u ukazuju na suštinu teške ekonomske situacije u obe zemlje. A ta situacija nema nikakve veze sa politikom, niti sa pozicijom i statusom zemalja u odnosu na Evropsku Uniju.

autor: Miroslav Zdravković

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close