„Moja očekivanja nisu bila mala, i bez obzira što sam zbog posla skoro svake sedmice u drugoj zemlji, ovakav događaj je jedinstveno iskustvo. Biti u prilici da sretnete stotinak vrhunskih svetskih preduzetnika na jednom mestu – to je nešto toliko različito od svega što mi ovde doživljavamo i što me je ohrabrilo ne samo u pogledu mojih poslovnih planova, već i mogućnosti da se u Srbiju privuku investitori koji u proseku prihoduju milijardu dolara godišnje“.
Ovako Darko Budeč, vlasnik i direktor preduzeća BUCK, u najkraćem opisuje utiske sa takmičenja za najboljeg svetskog preduzetnika u 2013. koje svakog juna u Monte Karlu organizuje revizorsko-konsultantska kompanija Ernst &Young. Srbija je prvi put učestvovala na ovom takmičenju, a Budeč ju je predstavljao u svojstvu najboljeg srpskog preduzetnika, koga je krajem prošle godine ispred kancelarije Ernst &Young Beograd izabrao nezavisni žiri. Preduzeće kojim naš sagovornik upravlja proizvodi visokozahtevna i inovativna rešenja u oblasti rasvete za ekskluzivne klijente, najviše u Evropi, Australiji i na Bliskom Istoku.
BiF: Delatnost kojom se bavite mnogi analitičari svrstavaju među najrevolucionarnije u neposrednoj budućnosti. Šta je za Vas bilo revolucionarno u Monte Karlu?
Darko Budeč: Ceo događaj, od trenutka kada sam sleteo. Odmah sam otišao na pripremu za intervju sa žirijem koji je bio predviđen za sutradan ujutru. Pripremali su me dvoje preduzetnika koji su već učestvovali na ovom takmičenju: Rebeka Mekdonald, jedna od najuspešnijih žena u Kanadi, inače srpskog porekla, i Džon Hogen iz Irske. Njihovi saveti su bili izuzetno korisni – uputili su me da se u svojoj prezentaciji prvenstveno fokusiram na lokalni privredni ambijent i uslove u kojima je kompanija rasla. To je najviše interesovalo i žiri, a ispostavilo se kasnije i preduzetnike i novinare – kako u srpskim ekonomskim uslovima možete da razvijate visokosofisticiran proizvod za svetsko tržište. Sam intervju je bio prilično zahtevan; imate 15 minuta da predstavite to što radite i odgovorite na sva pitanja žirija. Ali kako meni, tako i ostalima. Svi kandidati su komentarisali da im nimalo nije bilo lako. Mislim da je intervju namerno tako koncipiran, jer i to je velika preduzetnička veština – da budeš sažet i jasan.
BiF: Srbija je bila „debitant“ na ovom takmičenju. Da li Vam je to predstavljalo otežavajuću okolnost?
D. Budeč: Naprotiv. Pre bih rekao da smo zbog toga na svečanom otvaranju imali „poseban tretman“. Domaćini su nas tako sjajno predstavili i pridali toliku važnost tome što smo se uključili u takmičenje, da nisam uspeo ni da siđem sa pozornice a već su mi svi čestitali na učešću. Kada počnete sa takvim simpatijama, onda se i ostali kontakti, formalni i neformalni, odvijaju u istoj atmosferi. Svako ko posluje na stranim tržištima zna da su predrasude prema Srbiji i dalje donekle prisutne, ali iskustvo u Monte Karlu je bilo potpuno suprotno – doživeo sam izuzetnu otvorenost, naklonost i uvažavanje. Tretiraju vas potpuno ravnopravno, a prednost koju sami uočavate kod kandidata iz velikih zemalja je operativna mogućnost da svoju strategiju potpuno sprovedu jer iza sebe imaju jako konkurentno tržište.
BiF: Jedna od uobičajenih slika o preduzetnicima je da su to ljudi koji veoma vole da se nadmeću. Da li je u Monte Karlu bilo takmičarske surevnjivosti?
D. Budeč: Ne, nimalo. To su ljudi koji su se realizovali u potpunosti i nemaju takve komplekse. Naravno, svima je bilo stalo da pobede, svi su se trudili i dali svoj maksimum, ali samo u radu sa žirijem. Van toga smo se jako lepo družili, vrlo otvoreno i neposredno. Iako svi dolaze iz različitih ekonomskih okruženja i kultura, vrlo brzo shvatite da ste među ljudima koji govore istim jezikom: iste su vrednosti, isti je način razmišljanja… To su ljudi koji vole svoj posao, spremni su da rade i po 16 sati dnevno. Preduzetništvo je ugrađeno u njihov DNK i zato smo se odlično razumeli, kao da smo deset godina igrali u istom timu.
BiF: Kakva je bila struktura delatnosti?
D. Budeč: Delatnosti su različite, ali mogle bi da se grupišu u nekoliko kategorija. Čini mi se da je najdominantnija bila proizvodnja, i to pre svega robe široke potrošnje – i u slučaju specifičnih proizvoda reč je o velikim serijama, tako da smo u tom pogledu bili izuzetak. Druga grupa su usluge koje su bile strukturirane u nekoliko podkategorija.
BiF: Da li je neki preduzetnik na Vas ostavio poseban utisak? Da li ste imali prilike da bliže upoznate pobednika Hamdija Ulukaju?
D.Budeč: On je jako simpatičan Amerikanac turskog porekla, sa pričom koja predstavlja klasični američki san. Krenuo je u proizvodnju jogurta od nule i za pet godina postao milijarder. Na ideju je došao tako što mu je nedostajao kvalitetan jogurt na američkom tržištu. Odlično smo se razumeli, jer i meni je nedostajao naš jogurt dok sam tokom školovanja boravio u inostranstvu. Šalili smo se da sam ja patio za jogurtom, a on je od svoje patnje napravio pare. Ali ne mogu da izdvojim nijednog preduzetnika kao posebnog zato što su svi bili posebni, svaki od njih je potpuno specifičan – pa to su najbolji preduzetnici u svojim zemljama.
BiF: Koliko su oni upoznati sa poslovnom klimom u Srbiji? Šta su Vas najčešće pitali?
D. Budeč: Oni su prilično dobro informisani o makroekonomskim kretanjima u Srbiji i njenoj poziciji na globalnom tržištu. Zato ih je najviše interesovalo kako smo se izborili sa svim tim nedaćama i uspeli da budemo konkurentni na svetskom tržištu, kako i gde planiramo dalje da širimo posao. Imao sam mnogo detaljnjih razgovora baš na tu temu, a ono što je na njih ostavilo poseban utisak je naš poslovni koncept – da se opredelimo za razvoj viskotehnoloških rešenja – to je nešto što nisu očekivali da može uspešno da se radi u Srbiji. I zato sam stalno isticao da se potencijal Srbije ne svodi na jeftinu radnu snagu koja će da sklapa neke delove, već da ima kvalitetne stručnjake i da je veoma isplativo ovde prebaciti razvoj. Mi smo bili konkretan primer da postoje druge mogućnosti i da mogu da im se otvore drugačija vrata na ovom tržištu. Uveren sam da će neki od njih posle ovoga jako ozbiljno shvatiti Srbiju kao poželjnu destinaciju za ulaganja.
BiF: Da li ste se sreli i sa preduzetnicima iz oblasti u kojoj poslujete i šta je njih najviše zanimalo?
D. Budeč: Bile su tri firme iz industrije rasvete, ali sve tri proizvode visokoserijske proizvode. Mi smo bili jedini koji radimo sveobuhvatna rešenja za specifične kupce i specifične objekte, i zato su nam odali ogromno priznanje jer znaju koliko je teško da svaki proizvod iznova razvijate. Našu konkurenciju, kao i žiri, posebno je zanimalo kako uspevamo da jedan tako kompleksan posao uspešno prodajemo na tržištima koja su udaljena hiljadama kilometara, kakva je održivost takvog modela kad iza sebe nemate jako domaće tržište. To zaista iziskuje ogromne dodatne napore, a pri tom ne postoji receptura ni standardan poslovni model koji možete da kopirate. Upravo iz tog razloga su i naši predlozi u kom prvcu treba da se razvija firma ušli u zaključke panela o inovacijama.
BiF: Intervjuisali su Vas novinari najuticajnijih ekonomskih medija. Šta ste mogli da zaključite iz njihovih pitanja – kakve su njihove informacije o Srbiji?
D. Budeč: Novinari su me pitali isto što i preduzetnici – kako to što radimo možemo uspešno da radimo u Srbiji? Oni van Evrope uglavnom raspolažu samo osnovnim informacijama o situaciji kod nas, dok su evropski novinari mnogo bolje informisani. Kod zapadnih medija je primetno da su te informacije prilično selektivne – fokus je uglavnom na negativnim pokazateljima, dok su novinari iz istočnih zemalja u tom pogledu objektivniji, jer sagledavaju i određene prednosti ovdašnjeg tržišta. Jako sam se trudio da i ovu priliku što bolje iskoristim da te prednosti što više istaknem.
BiF: Da li su se preduzetnici žalili na krizu? Gde oni vide rešenje?
D. Budeč: Niko se nije žalio na krizu. To su ljudi koji su vrhunski profesionalci i koji su svojim poslovnim konceptom pobedili krizu. Niko nije pomenuo ni krizu, ni politiku. Osim o konkretnom poslu, najviše smo pričali o sportu, posebno o tenisu i, naravno, o Novaku Đokoviću.
BiF: Šta je na ovom skupu bilo najkorisnije za Vaš posao?
D. Budeč: Za mene je najkorisniji bio način na koji ti ljudi razmišljaju. Oko vas je stotinak najboljih svetskih preduzetnika – jer pored ovogodišnjih kandidata tu su i oni koji su već učestvovali na takmičenju – koji imaju jedinstvene poslovne koncepte. To je izuzetna prilika da jedni druge nešto naučite. Shvatio sam koliko je važno da se globalno tržište odmah ugradi u posao, bez toga ne možete da napravite nešto kvalitetno, što ima ugled i društveni uticaj. Nakon ovakvih susreta moje poslovne ambicije su porasle, pogotovo što ostvarite direktne kontakte koje možete dalje da razvijate.
BIF: Šta biste nakon ovakvog iskustva preporučili domaćim preduzetnicima?
D. Budeč: Poruka preduzetnicima u Srbiji je da istraju na svom konceptu, da ne treba da se osećamo inferiornim u odnosu na svetske tokove i da se odmah fokusiraju na strana tržišta. Drugo, da se što više ljudi prijavi za domaće takmičenje kompanije Ernst &Young, jer što je više kvalitetnih kandidata, to će Srbija imati boljeg predstavnika naredne godine u Monte Karlu. Za razliku od susreta na visokom političkom nivou, ovde se vrlo konkretno razgovora o mogućnostima za posao i njegovoj isplativosti. To su toliko jaki igrači, da kada bi samo troje došlo u Srbiju, to bi se već osetilo. Zamislite šta bismo mogli da uradimo za deset godina.
broj 98/99, jul/avgust 2013.