Ljubazan pozdrav kupcu “Dobro jutro komšija” je najjači adut sitnih trgovaca u konkurenciji sa sve većim brojem supermarketa, ali mnogima to nije dovoljno da se izbore za opstanak na tržištu pa preko noći na mestu porodične prodavnice osvane katanac ili lokalna kockarnica. Bolje prolaze oni trgovci koji imaju sreću da im u blizini nisu veliki trgovinski lanci, ili imaju povoljne ugovore sa njima.
U Srbiji trenutno posluje oko 20.000 malih trgovina, koje zapošljavaju od 60 do 70 hiljada ljudi, nekoliko puta više nego veliki trgovinski lanci.U tim radnjama se obavi skoro polovina ukupnog prometa, a pogotovo su važne u ruralnim područjima gde još nema supermarketa. Poslednjih godina više malih radnji je bilo ugašeno nego otvoreno, a u proseku se godišnje zatvori njih dve do tri hiljade. Tome se ne raduju svi veliki trgovci, jer među njima ima i onih koji malima nude različite mogućnosti saradnje, od snabdevanja po povoljnijim uslovima do franšize. Primer je nemačka veletrgovinska kompanija „Metro Cash&Carry“, koja u Srbiji posluje od 2005. godine, a januara 2011. je pokrenula program saradnje sa malim trgovcima „Moja radnja“, kakav uspešno sprovodi i u drugim evropskim zemljama. „U ovom trenutku je u njega uključeno 1.430 malih radnji u Srbiji koje mogu da računaju na višestruku pomoć Metroa“, kaže za BiF Biljana Mašić, viši rukovodilac za odnose sa trgovinama. Najviše ih je u Vojvodini.
„Korist od te saradnje je obostrana. Mi malim radnjama pomažemo da poboljšaju poslovanje, opstanu i izbore se sa konkurencijom, učimo ih kako da izlažu robu, opreme radnju, a istovremeno gradimo dugoročne odnose sa kupcima naše robe. Nije nam cilj da u program uključimo što veći broj radnji, već smo okrenuti trgovcima kojima je to osnovni posao, od kojeg žive njihove porodice“, kaže Mašićeva.
Prednosti koje mogu da iskoriste mini marketi u odnosu na radnje u okviru velikih sistema su, navode u Metrou, fleksibilno radno vreme prilagođeno potrebama kupaca iz komšiluka, zatim brza usluga i preporuka kojoj veruju stalne mušterije. Kad se tome dodaju niže cene robe zahvaljujući akcijama Metroa, male radnje mogu da odvrate kupca od supermarketa. Po podacima Metroa, svaka druga radnja uključena u program „Moja radnja“ imala je rast prometa od 10 do 20 odsto, a nije mali broj ni onih koji su povećali promet i preko 30 odsto.
Šta još nudi radnja „koja ima dušu“
„Metro“ ne postavlja visoke zahteve trgovcima sa kojima sarađuje. Od njih traži da imaju prosefionalan odnos prema kupcu i da ga uvažavaju, da vode računa o unutrašnjem i spoljnjem izgledu radnje, a njihova jedina obaveza prema Metrou je da u rafovima drže neke (naravno poželjno je što više) aktikle iz korpe od 200 proizvoda koji imaju njihovu robnu marku. To je roba iz srpskih fabrika, ali je jeftinija zbog povoljnog ugovora sa proizvođačima. Trgovci besplatno dobijaju i letke koje štampa Metro, na kojima su artikli koji su na akciji, i dele ih svojim kupcima ili ubacuju u poštanske sandučiće.
Trgovci imaju i finansijsku pomoć Metroa, kroz niže cene, ukoliko kupuju više njegove robe, a takođe i povoljnije uslove plaćanja. Mašićeva najavljuje da će 2014. svi oni koju su u programu „Moja radnja“ imati još veću podršku, jer Metro planira da za njih pregovara sa dobavljačima i tako kao veliki sistem izdejstvuje bolje uslove. Na pitanje da li veruje da će u narednim godinama – ako se nastavi ekonomska kriza i pad kupovne moći, ali pre svega širenje trgovinskih lanaca – Metro imati sa kim da sarađuje po tom principu, ona odgovara da bar u sledeće tri godine veliki trgovci neće uspeti da progutaju male, a šta će dalje biti – neizvesno je.
Ni Mlađen Šumić, trgovac iz Novog Sada, nije preveliki optimista da će uspeti da opstane u tom biznisu, niti je siguran da će ga razvijati, kao što je inače planirao. On smatra da je država malim trgovcima veći neprijatelj od velikih trgovinskih sistema.
„Nije istina da se radnje gase zbog konkurencije velikih sistema. Konkurencija je poželjna. Nas država guši raznim dažbinama, a ono što olabavi republika steže lokalna samouprava, preko raznih taksi i drugih nameta. Kad nam je država smanjila doprinose za zaposlene, onda su opštine i gradovi povećali firmarine, naknade za tende, i šta sve ne. Uz to, ubija nas i siva ekonomija sa kojom država neće ili ne može da se izbori. Divlji trgovci nabavljaju robu sivim kanalima i prodaju je jeftinije, a građani koji imaju sve tanje novčanike biraju ono što je jefitnije, ne pitaju kako je i gde nabavljeno“, rekao je za BiF Šumić. On je vlasnik tri radnje koje posluju pod nazivom ’Rio’ i u sistemu su „Moje radnje“.
Prednosti tog programa su, kako kaže, pre svega u stalnim akcijama Metroa, što mu omogućava da prodaje robu po cenama nižim od onih u susednim supermarketima. Zadovoljan je i obukom i savetima koje njegovi radnici dobijaju od Metroa, iako nisu svi trgovci, pogotovo oni sa dužim radnim iskustvom, voljni da prihvate preporuke, uvereni da oni najbolje znaju kako se privlači i zadržava mušterija. Metro je upravo te tvrdoglave isključio iz sistema „Moja radnja“.
Steva Trač, vlasnik radnje „Trač junior“ u Zemunu, priznaje da se jedva bori sa konkurencijom velikih lanaca koji ga okružuju, i potvrđuje da ima veliku korist od toga što je deo programa „Moja radnja“. Opstaje, kaže, zahvaljujući dobroj ponudi i povoljnim cenama, stalnim akcijama. Od Metroa dobija popust od 10% na količinu robe. Nada se da će njegovim kupcima krenuti na bolje i da će moći da otvori još neku radnju koja „ima dušu“.
Veliki osvajaju i periferiju
Veliki trgovinski lanci nisu konkurencija tradicionaloj trgovini samo preko svojih mega marketa već i preko manjih radnji, koje sve češće otvaraju na periferiji većih gradova ali i u manjim mestima. I dok u Idei nisu želeli da govore o tome kako se odlučuju za lokacije za male radnje, u Delezu su naveli da se takve odluke donose na osnovu procene potencijala mikro tržišta, odnosno bloka ili naselja u kome radnja tipa „Mini maksi“, odnosno „Shop&Go“, treba da bude otvorena.
„Skenira se postojeća maloprodajna mreža na datoj lokaciji, ali i naseljenost i potencijal za razvoj i širenje. Različite grupe potrošača kupuju u malim i velikim prodavnicama, a tržište u Srbiji i dalje ima potencijala za razvoj oba formata. Dok male trgovine privlače potrošače kojima je važna blizina prodavnice, velike su primamljive za one kojima je važna širina asortimana“, ocenjuju u Delezu.
Potrošači nemaju ništa protiv super i hiper marketa, dobro je da ih ima što više i da konkurišu jedni drugima, ali se mnogi nadaju da će mali trgovci dobiti bitku sa krizom, dažbinama, crnim tržištem, velikim lancima, i da će i dalje slušati: „Dobro jutro komšija. Danas imamo sveže kobasice. Koliko da izmerimo?“
Marica Vuković
broj 101, oktobar 2013.