Uverena da je Ukrajina sita ruskog trogodišnjeg ignorisanja njenih roba, Evropska unija je pogrešno procenila da će Kijev prihvatiti njen “standardni paket” integracija po svaku ekonomsku cenu. Tako se zemlja koja predstavlja istinsku poljoprivrednu velesilu, ima ogromno unutrašnje tržište i procesnu industriju u usponu, iznenada našla u opasnom političkom i ekonomskom procepu. “Naš plan je dalje širenje poslovanja, bez obzira na to da li će sporazum sa EU biti potpisan,” kaže u Željko Erceg, direktor Agro Invest Ukrajina, kompanije koja u okviru MK Group posluje na tom tržištu već sedam godina. U intervjuu za B&F, Erceg objašnjava moguće implikacije približavanja EU na jednoj i pristupanja Ukrajine Carinskoj uniji sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom na drugoj strani, na rejting zemlje, investicionu klimu i uslove poslovanja kompanija.
„Evropska Unija je, očigledno, imala pogrešnu procenu prilikom kreiranja ponude Ukrajini, uključujući i finansijski deo“, objašnjava Erceg. „Brisel se oslanjao na značajnu podršku koju EU integracije uživaju kod skoro 50% stanovništva Ukrajine. Osim toga EU je očekivala da će najavljeni bezvizni režim biti veliki motiv za potpisivanje ugovora o asocijaciji, a takođe je računala na neatraktivnost savezništva Ukrajine sa Rusijom, posebno zbog nimalo naklonjene ekonomske politike Rusije prema ovoj zemlji, zbog čega je izvoz u Rusiju opao za 25% u posljednje tri godine. Sve to je pratio relativno neprimamljiv finansijski paket od oko 610 miliona pomoći, koji je kasnije povećan za milijardu evra Međunarodnog monetarnog fonda“.
„Konačno, što je ne manje važna činjenica, EU je tražila, kao uslov za potpisivanje, da se politički zatvorenik Julia Timošenko pusti iz zatvora. Imajući u vidu političku opasnost od nje, kao i činjenicu da su predsednički izbori u Ukrajini zakazani za 2015. godinu, logično je da je ponuda EU odbačena i da se njen predsednik odlučio za atraktivniju opciju i sigurniji put, bar u kratkom roku,“ objašnjava sagovornik B&F.
B&F: Ako biste ocenjivali perspektive dva trgovinska sporazuma (sa EU i sa Rusijom) koji od njih je, sa praktičnog stanovišta preduzeća iz vašeg sektora, povoljniji za Ukrajinu na duži rok?
Željko Erceg: I jedan i drugi sporazum donose određene prednosti. Ukoliko bi Ukrajina postigla sporazum sa EU, to bi joj donelo brojne trgovinske povlastice i veći broj stranih investicija. Međutim, dugoročno, glavni plus za Ukrajinu u približavanju EU je pre svega politički, jer bi u tom slučaju Ukrajina neminovno ubrzala proces društvenih i ekonomskih reformi, apsolutno neophodnih za dalji napredak zemlje. Istovremeno bi se smanjio rizik i podigao investicioni rejting zemlje. Sa druge strane, savez sa Carinskom Unijom Rusije, Kazahstana i Belorusije donosi konkretne prednosti u kratkom roku, jer se radi o opraštanju dela ukrajinskog duga, dodatnom kreditu od 15 milijardi dolara u državni budžet, znatno nižoj ceni gasa (koja direktno i značajno utiče na cenu glavnih ukrajinskih izvoznih proizvoda, kao što su čelik i bazna hemija) i mnogo lakšem pristupu tržištima, koja su tradicionalno bliska i važna za Ukrajinu.
MK Group, to jest njena članica, Agro Invest Ukrajina je u potpunosti ukrajinska kompanija i deli sve prednosti i nedostatke bilo koje od ove dve varijante. Opcija Evropske Unije za nas znači, pre svega, veću sigurnost za naše investicije, prijatniju poslovnu atmosferu u smislu zakonodavstva i zakonske administracije, a sasvim sigurno, u određenom roku, i mogućnost otkupa poljoprivrednog zemljišta koje trenutno koristimo kroz dugoročni zakup. Takođe, sigurno je da bi sama evaluacija naše ukrajinske kompanije bila veća u slučaju približavanja Ukrajine EU.
Sa druge strane, približavanje Rusije Carinskoj uniji bi za nas, pre svega, značilo nižu cenu gasa, mineralnih đubriva i nekolicine drugih inputa, što bi dovelo do snižavanja cena naših glavnih proizvoda.
Mi, kao kompanija, pomno analiziramo implikacije jedne i druge varijante i fokusirani smo da i u jednom, i u drugom slučaju, maksimalno iskoristimo pripadajuće prednosti.
B&F: Do koje mere će razvoj situacije u smislu nepotpisivanja sporazuma, imati uticaja na vaše planove i planove investitora sličnih vama? Koliki je danas interes evropskih investitora za ulaganje u Ukrajinu? Da li je sav interes usmeren na poljoprivredu ili i na mašinsku industriju koja gravitira ka ruskom tržištu?
Ž. Erceg: Agro Invest Ukrajina, u okviru MK Group, ima planove za dalje širenje poslovanja u Ukrajini, bez obzira da li će Ukrajina potpisati sporazum sa EU ili ne. Koncept daljeg širenja obradive zemlje u Ukrajini koji se zasniva na formiranju “kompaktnih centara razvoja” na oko 10–20 hiljada hektara zemlje u raznim reonima Ukrajine, i izgradnji logističke podrške u svakom od centara, u prvom redu silosa, sušara i sopstvenog transporta, ostaje isti. To znači da princip vertikalne integracije planiramo da primenjujemo i ubuduće, jer se on kao poslovni model pokazao najfleksibilnijim u uslovima svakog ekonomskog okruženja.
Ukrajina se danas i dalje smatra rizičnom zemljom za investicije i sigurno je da bi se, potpisivanjem sporazuma sa EU, stvorila povoljnija klima za dolazak većeg broja investitora. Međutim, mi smo za sedam godina izgradili sopstveni know-how i uspevamo da, uz sve rizike, poslujemo stabilno i profitabilno, pa smatramo da će nam to bili velika startna prednost kada Ukrajina bude atraktivno mesto za veliki broj investitora.
B&F: Ukrajina ima značajan izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU i ogromne resurse u smislu plodne zemlje u globalnim razmerama. Iz perspektive vaše kompanije, kakve su mogućnosti Ukrajine za razvoj poljoprivrede i kakav je potencijal izvoza u poljoprivrednom sektoru? Koliko je tu reč o izvozu neobrađenih proizvoda ili proizvoda niže obrade, a kakve su perspektive ukrajinske prerađivačke industrije, na primer konditorske, za koju smo čuli da je veoma dobra i na višem nivou kvaliteta od naše?
Ž. Erceg: MK Group je prepoznala ogroman poljoprivredni potencijal Ukrajine, koja sa svojih 38 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i 30% svetskih rezervi černozema, predstavlja istinsku poljoprivrednu velesilu i trenutno najpogodniju lokaciju na svetu za organsku poljoprivredu, koja je održiva u ekonomskom smislu. Na ukrajinskom tržištu smo prisutni od 2006. godine, i danas obrađujemo preko 30.000 hektara zemlje. Do sada smo investirali preko 35 miliona evra u kupovinu poljoprivrednih preduzeća, savremenu poljoprivrednu mehanizaciju i prateću opremu i obrtna sredstva. Investirali smo mnogo u logistiku i izgradili smo dva super moderna silosa od blizu 200 hiljada tona kapaciteta.
Što se tiče stepena finalizacije ukrajinskih izvoznih proizvoda, u ovom trenutku, većinom je reč o izvozu sirovina za dalju preradu, mada je u poslednjih nekoliko godina jako puno investirano u procesnu industriju, pre svega u domenu uljarstva, konditorske industrije i industrije šećera. Postoji trend da se svake godine procenat visoko finalizovanih proizvoda povećava.
B&F: Ako bi upoređivali Srbiju i Ukrajinu po konkurentnosti privreda i mogućnosti plasmana roba na tržište EU, kako biste ih rangirali s obzirom na tehnološki nivo, obučenost radne snage i kvalitet proizvoda namenjenih EU tržištu?
Ž. Erceg: Ako bi poredili ukupan ili prosečan tehnološki nivo dve zemlje, nesumnjivo je da je Srbija ovde u prednosti i da, po kvalitetu i konkurentnosti većine proizvoda, lakše može da nađe svoje mesto na tržištima EU. Međutim, u nekim specifičnim granama privrede, kao što su visoke tehnologije, avio industrija, mašinska industrija, IT industrija, Ukrajina jeste naprednija, delom zbog tehnološkog nasleđa Sovjetskog Saveza, a delom zbog svojih privrednih potencijala. Ono što suštinski Ukrajini daje prednost u takvom poređenju je, ipak, sama veličina zemlje, privredni potencijali, brojnost stanovnika, to jest “dubina tržišta”, a time i važnost Ukrajine za investitore.