Mladi preduzetnik na početku ima mnoge nedoumice. Samo jedan „iksić“ kojim sam izabrao paušalno plaćanje poreza, a ne u sistemu PDV-a, koštalo me je 200.000 dinara što je mnogo za jednog početnika, objašnjava za „eKapiju“ svoju „početničku grešku“ Filip Radojčić, predsednik Udruženja mladih privrednika Srbije, koje okuplja više od 20 mladih proizvođača iz različitih oblasti od prehrambenog do IT sektora. Kako kaže Radojčić, prve dve godine su najteže, i ako ih preživite, treća je već lakša.
Iako se neki problemi mladih preduzetnika iz tradicionalnih i oblasti informacionih tehnologija podudaraju, prilikom pokretanja IT startapa, zbog specifičnosti tog sektora, susreću se i sa specifičnim preprekama.
Najčešći problemi sa kojima se susreće IT preduzetnik prilikom pokretanja firme je da domaća administracija ne razume potrebe ove oblasti, zato je usporava i ograničava, smatra IT pravnik Žarko Ptiček.
– Jedan od primera je i to što prema zakonu elektronski dokument ima istu vrednost kao i papirni, a administracija traži i njegovu štampanu verziju. Dakle, ne treba nam ni novi pravni akt, samo da administracija analogno primenjuje ono što je već propisano. Tako da oni traže tonu papira sa pečatima samo da bi dokazali svoje postojanje – kaže za „eKapiju“ Ptiček.
Milan Trbojević, direktor knjigovodstvene firme „Knjiški moljac“, ističe da su najčešći problemi sa kojima se susreće IT preduzetnik prilikom pokretanja firme, zakonski okviri koji dobrim delom ne prepoznaju njihove poslove.
– Popunjavanje i podnošenje puno papira koji se već nalaze na internetu, neki su javni, a ostale državni organi mogu dobiti službenim putem. Počela je primena e-uprava makar u poreskom delu što delimično olakšava posao i sa time treba nastaviti i dalje unapređivati – navodi Trbojević.
Trbojević savetuje da dok se razvija neki, na primer softverski proizvod, ne bi trebalo da se otvara firma.
– Firmu treba otvoriti tek kada se taj proizvod ili usluga plasiraju na tržište i očekuju se određeni novčani prihodi iz razloga što sa danom otvaranja kreću poreske obaveze prema državi, pored inicijalnih troškova otvaranja – objašnjava sagovornik našeg portala.
Kako plaćati porez?
Čim osnuje firmu IT preduzetnik se susreće sa poreskim obavezama i dilemom da li da bude paušalac ili da plaća porez po stvarnoj dobiti. Trbojević navodi da i jedno i drugo ima svoje prednosti.
– Prednost paušalnog oporezivanja je što nemate obavezu da vodite poslovne knjige. Postoji obaveza vođenja samo jedne poslovne knjige koju preduzetnik može i samostalno da vodi. Mana koja se sada pokazala je što je došlo do iznenadnog povećanja poreskih obaveza i do 150%. Prednost plaćanja poreza po odbitku tj oporezivanje prema ostvarenoj dobiti je što preduzetnik dobija predvidljiviju situaciju svojih poreskih obaveza i veću mogućnost planiranja budućih poreskih obaveza i u ovoj situaciji kada je paušalni porez povećan predstavlja isplativiju poresku mogućnost. Nedostatak je što vam je u tom slučaju potrebno da vodite kompletno knjigovodstvo, jednom rečju više biroktratije.
U početku preduzetnik nema dovoljno novca za knjigovođu, pa mnoge stvari mora da uradi sam. Na pitanje „eKapije“, kada je preuzetniku neophodan knjigovođa, Trbojević odgovara:
– Osim paušalnog preduzetnika koji nema obavezu potpisivanja ugovora sa knjigovođom, preduzetnici koji su oporezovani po stvarnoj dobiti su u obavezu da u roku od 15 dana od datuma osnivanja koliko im je rok za podnošenje poreske prijave predaju Poreskoj upravi i ugovor sa knjigovođom. Tako da nemaju tu puno mogućnosti za smanjenje tih početnih obaveze osim dogovora sa knjigovođom oko cene usluga.
Ništa bez ugovora
Rešenje za sve potencijalne probleme sa partnerima u poslu rešavaju se ugovorom. Pre osnivanja preduzeća odnose i sa ostalim osnivačima takođe, treba regulisati ugovorom, da bi bio izgrađen zdrav ekosistem od početka. Stručnjaci smatraju da je bolje zaključiti bilo kakav ugovor nego nikakav.
Ugovori se zaključuju sa svima sa kojima stupa u ugovorni odnos, a ne treba zaboraviti da se validnim smatraju usmeni ugovori podjednako kao i pisani.
– Ugovor je nastao onog trenutka kada su se strane usaglasile, a zakonom nije naglašeno kojim putem je on nastao. Dakle, sa aspekta zakona ugovor je zaključen, samo je pitanje dokazivanja. Usmeni dogovor može biti različito shvaćem, a to je problem saglasnosti volja. Na primer, ako je dogovor da se nešto uradi za 15 dana, može biti nedoumice da li se misli na 15 radnih ili kalendarskih dana. Pisanim ugovorom se smanjuje mogućnost nesporazuma, jer kroz ugovorni odnos strane mogu da sagledaju svoje i tuđe obaveze.
Takođe, treba imati na umu da pisani ugovori ne moraju da budu u štampanom obliku, odnosno da se ugovorom smatra i prepiska putem emaila čak i kada nema elektronskog potpisa.
– Lična adresa preduzetnika sa domenom firme je sasvim dovoljna da bi se smatrala pisanim ugovorom. S tim što ja savetujem da preduzetnik uzme elektronski potpis zarad bezbednosti, a to ga ništa ne košta – ističe Ptiček.
Od nedavno je Žarko Ptiček pokrenuo sajt (www.ptiki.rs) gde preduzetnici iz IT sektora mogu naći modele svih ključnih ugovora kako ne bi „odgovarao svakom pojedinačno“.
– Video sam šta preduzetnicima nedostaje. Naravno, to su jako generalni ugovori koje treba primeniti i modifikovati u odnosu na konkretnu situaciju. Ukoliko to ne ume sam, preduzetnik treba da agažuje advokata. Vrlo često se dešava da dođu kod advokata kad imaju problem, a nemaju svest da na početku treba da traže pravni savet.
Kod koga za savet?
Mladi IT preduzetnici kažu da ne znaju mnogo o samom preduzetništvu, ali ne znaju ni koga da pitaju i gde da traže pomoć, a kao što znamo „nepoznavanje zakona ne opravdava“. Zato im Ptiček poručuje da ne očekuju pomoć i da sami čitaju propise.
– Takva je priroda preduzetničke delatnosti – da preduzetnik mora vodi računa o svemu i da sve mora da zna, a ako ne zna mora da nauči, da radi na sebi – navodi naš sagovornik.
Trbojević, pak, smatra da mladi preduzetnik treba da traži savet.
– Što se tiče državnih sluzbi Poreska uprava, Agencija za privredne registre, PIO fond svi daju informacije iz svoje nadležnosti što preduzetniku može biti zbunjujuće zbog sklapanja celokupne slike šta ga čeka. Najbolje je posavetovati se sa knjigovođom ili nekim poreskim savetnikom od kojih možete dobiti sve informacije na jednom mestu – kaže Trbojević dodajući da ima puno ljudi koji rade za strane poslodavce ili samostalno rade iz Srbije, a kao primere uspešnih startapova navodi „Themes kingdom“, „Donesi.com“, „Limundo“.
Šta može država da uradi?
Na pitanje šta bi država trebalo da uradi kako bi olakšala pokretanje IT startapa, Ptiček odgovara da država ne treba mnogo da smeta, jer će tržište samo sebe da reguliše.
– Pod pritiskom i glina iz ruke će iskliznuti, a tako je i sa mladim preduzetnicima. Ukoliko ih država bude pritiskala, oni će otići. Srbija ne bi trebalo ništa novo da smišlja, samo da prepiše tuđa dobra rešenja.
Država bi trebalo da, pre svega, prepozna poslovanja IT startapova, smatra Trbojević, i da ih uvrsti u zakonsku regulativu.
– Neophodno je da država poboljša mogućnosti plaćanja na primer uvođenje „PayPal“-a, da omogući što više elektronsko poslovanje u smislu komunikacije sa poreskim i drugim državnim organima, podnošenje elektronskih poreskih prijava svih vrsta i tome slično. S obzirom na to da je jedna Silicijumska dolina državni projekat, trebalo bi i u tom pravcu država da razmisli da pomogne u pravljenju informatičke infrastrukture – zaključuje Milan Trbović.
Administrativne prepreke prilikom pokretanja biznisa najčešći su problem mladih IT preduzetnika u Srbiji. Angažovanje profesionalaca iz oblasti poreskog konsaltinga i konsultacijama sa advokatima i pravnicima najpouzdaniji su način da se prevaziđu početnički problemi i preleže „dečje bolesti“. Ukoliko mladi preduzetnik nije u mogućnosti za angažovanje stručne pomoći, neizbežno je ulaganje dodatne enegije za proučavanje svih propisa i adekvatne primene.
Irina Milošević