1. Šta su po Vašem mišljenju glavni razlozi da većina banaka na tržištima CIE poslednjih godina ostvaruje bolje finansijske rezultate i veći prinos na kapital u poređenju sa Zapadnom Evropom? Koko biste u tom kontekstu ocenili tržište Srbije?
2. Imajući u vidu potpunu neizvesnost koju su „igre carinama“ nove administracije SAD unele u svetsku i nacionalne privrede, šta procenjujete kao najveće rizike za banke u Srbiji do kraja ove godine?
3. Kakvo je interesovanje klijenata za uslugu instant plaćanja u Srbiji i da li ovako razrađen sistem može doprineti bržem infrastrukturnom uključivanju u Jedinstveno područje plaćanja u evrima – SEPA?
4. Kakve mogućnosti ima banka da naplati svoja potraživanja kada njen klijent koji je uzeo kredit emigrira iz zemlje a nije otplatio svoje obaveze?
Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke
1. To je delimično posledica makroekonomskih okolnosti. Viši inflatorni pritisci u ovom delu Evrope doveli su do bržeg i snažnijeg rasta kamatnih stopa, što je direktno uticalo na povećanje kamatnih prihoda i, posredno, na veću profitabilnost bankarskog sektora. Ti uslovi su svakako dali podsticaj većem prinosu na kapital, ali ih vidimo pre svega kao privremene i ciklične faktore.
U ProCredit banci smatramo da održiva profitabilnost zavisi pre svega od kvaliteta poslovnog modela i dugoročne strategije. Naše višegodišnje opredeljenje za podršku malim i srednjim preduzećima, digitalizaciju, zelene investicije i odgovorno upravljanje rizicima omogućava stabilne rezultate i u manje povoljnim tržišnim uslovima. Tržište Srbije ocenjujemo kao stabilno i perspektivno, sa značajnim prostorom za razvoj održivog finansiranja i digitalnih usluga.
2. U složenim globalnim okolnostima, uključujući potencijalne trgovinske tenzije i promene monetarnih politika velikih ekonomija, fokusiramo se na ono što možemo direktno da kontrolišemo: temeljnu procenu kreditne sposobnosti, odgovorno finansiranje i podršku realnom sektoru sa dugoročnim razvojnim potencijalom.
Kao najveće rizike do kraja godine vidimo moguće makroekonomske šokove koji bi mogli pogoditi izvozno orijentisana preduzeća ili uvoznike kapitalne opreme, kao i produžene inflatorne pritiske koji bi uticali na troškove finansiranja i investicionu aktivnost. Ipak, naši klijenti – pre svega mala i srednja preduzeća – godinama ulažu u energetsku efikasnost i smanjenje zavisnosti od uvoza, što ih čini otpornijima na spoljnotrgovinske poremećaje.
3. ProCredit banka je među prvima u Srbiji uvela instant plaćanja, kao deo šire strategije digitalne transformacije. Klijenti su ovu uslugu brzo prihvatili, posebno zbog njene efikasnosti i jednostavnosti, što je u skladu sa našim bezgotovinskim modelom zasnovanim isključivo na digitalnim kanalima.
Priključenje Srbije SEPA sistemu i tehničko povezivanje sa platnom infrastrukturom EU predstavljaju važan korak ka većoj integraciji regiona, uz konkretne koristi za građane i privredu, kojima će biti omogućeno pojednostavljeno plaćanje uz niže troškove.
4. Iako ovakve situacije mogu predstavljati izazov za ceo bankarski sektor, u ProCredit banci one su izuzetno retke. Naš kreditni pristup podrazumeva mnogo više od procene trenutne finansijske sposobnosti. Pažljivo razmatramo ambicije i planove klijenata, tržište na kojem posluju i njihovu spremnost da dugoročno razvijaju poslovanje upravo u Srbiji.
Kada je reč o pojedinačnim slučajevima fizičkih lica koja odluče da odu iz zemlje, formalne mogućnosti naplate zavise od stepena pravne saradnje sa državom u koju su emigrirali. Ipak, praksa nam pokazuje da odgovoran pristup, jasno definisani uslovi i dostupnost usluga putem digitalnih kanala značajno smanjuju rizik neizmirenih obaveza.
Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa
1. Razlog za bolje finansijske performanse i viši prinos na kapital banaka u regionu CIE na prvom mestu treba potražiti u dinamičnijem privrednom rastu koji podstiče tražnju za kreditima, potrošnju i investicije, budući da je prosečna stopa rasta BDP-a u CIE regionu u 2024. bila 2%, u poređenju sa 0,9% u evrozoni. Uz to, ove zemlje beleže i niži stepen zaduženosti građana i privrede, koji otvara prostor za rast kreditiranja, imajući u vidu da je, recimo, samo dug domaćinstva u Srbiji na kraju 2024. bio 17% BDP-a, u odnosu na EU prosek od 44%. Takođe, usled više premije rizika i većeg troška zaduživanja, tržišta ovog regiona karakterišu i donekle više kamatne stope, što dodatno doprinosi profitabilnosti lokalnih bankarskih sektora. Bankarsko tržište Srbije u potpunosti reflektuje ove trendove, a snažna kapitalizacija, zdrav kreditni portfolio i visoka profitabilnost svrstavaju ga među najperspektivnije u regionu.
2. U uslovima izražene globalne neizvesnosti i čestih promena u američkoj trgovinskoj politici, rizici za banke u Srbiji su posredni i pre svega dolaze od usporavanja aktivnosti izvozno orijentisanih kompanija, što bi moglo da se odrazi na tražnju za finansiranjem, kreditni rizik, a potencijalno i kvalitet bankarske aktive. Iako pad cena nafte ima globalno dezinflatorni efekat, mogući inflatorni pritisci usled očekivanog rasta troškova uvoza, ali i eventualnih novih geopolitičkih tenzija, mogli bi dovesti do većih troškova zaduživanja i usporavanja kredine aktivnosti, dok bi pritisci na devizne kurseve pojačali valutnu izloženost banaka.
Ipak, bankarski sektor Srbije je izuzetno stabilan, otporan i dobro regulisan, sa visokim nivoom kapitalizacije i likvidnosti, što mu daje kapacitet da odgovori na potencijalne izazove.
3. Broj instant plaćanja iz godine u godinu beleži trend snažnog rasta u čijem vrhu se nalazi Banca Intesa sa udelom od gotovo 22% na kraju prvog kvartala ove godine i povećanjem broja plaćanja u IPS sistemu od preko 12% u odnosu na isti period 2024. Najpopularniji metod instant plaćanja svakako je IPS skeniraj, koji svakog meseca koristi više od 170.000 klijenata naše banke, odnosno gotovo svako drugo fizičko lice koji vrši plaćanja putem digitalnih kanala Banca Intesa.
Istovremeno, sve veći broj trgovaca iskazuje interesovanje za uvođenje instant plaćanja, naročito u oblasti elektronske trgovine. Srbija je u maju postala članica SEPA, i nema sumnje da razvijen i stabilan IPS sistem predstavlja važan temelj za naše infrastrukturno uključivanje, te da nas tehnička spremnost, regulatorna usklađenost i postojeća infrastruktura pozicioniraju kao tržište koje može relativno brzo da postane deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima.
4. Banke i u takvim slučajevima imaju na raspolaganju pravne mehanizme za naplatu potraživanja, uključujući prinudnu naplatu iz imovine u zemlji, aktiviranje sredstava obezbeđenja, kao i pokretanje postupaka međunarodne pravne pomoći za priznanje i izvršenje presuda u inostranstvu. Emigracija može da oteža naplatu, ali ne eliminiše dug, niti abolira obavezu da se on izmiri.
Vladimir Tofoski, član Izvršnog odbora za finansije, AIK banka
Evoto
1. Prethodnih nekoliko godina postojao je jasan trend rasta kamatnih stopa koji je imao pozitivan uticaj na rezultate banaka. Uzlazni trend je bio prisutan globalno, kao posledica borbe u suzbijanju inflacije, ali su banke u Jugoistočnoj Evropi beležile bolje finansijske pokazatelje profitabilnosti od banaka u Zapadnoj Evropi pod uticajem nekoliko faktora. Na primer, zbog jake konkurencije, nižih rizika i ultra niskih kamatnih stopa, neto kamatna marža u Zapadnoj Evropi bila je do 2%, dok je u CIE bila u proseku 3-4%. Istovremeno, operativni i administrativni troškovi u zemljama iz regiona su niži nego u ostalim EU zemljama, što se reflektuje na bolju profitabilnost.
Očekuje se da će u narednim godinama kreditne marže u Srbiji početi da se smanjuju i da se približavaju onim u EU, ali da će ipak ostati veće usled povećanih rizika kojima su izložene banke koje posluju van EU.
2. Srbija će sigurno osetiti efekte globalnih tokova i carinskih sukoba. U tome nećemo biti izolovani, ali to ne može da nam bude uteha, jer smo malo i visoko zavisno tržište.
Uticaj aktuelnih globalnih dešavanja na našu privredu će biti dvostruk. Prvi je sistemski, u kome dolazi do usporavanja privrede, što sa sobom donosi manju kreditnu aktivnost, jer se neizvesne geopolitičke okolnosti uvek reflektuju kroz oklevanje građana i privrede da investiraju ili uzimaju kredite. Drugi je direktni uticaj na izvoznike, kojima će biti manje isplativo da svoje proizvode plasiraju u SAD, što može da utiče na finansijsku poziciju tih kompanija i sposobnost da izmire svoja dugovanja.
Ako situacija sa tarifama ostane u trenutnom statusu, globalna ekonomija će usporiti rast na 2,9% do kraja godine (-0,5% u odnosu na isti period 2024.) i nastaviće blagi pad tokom 2026. godine, a ukoliko tarife zažive u najavljenom obimu, globalna ekonomska nesigurnost bi mogla da kreira strukturne šokove i dovede do globalne recesije. Jačanje otpornosti domaće privrede i njena diversifikaciju su način da se izazovi ublaže. Ovo nije proces koji može da se završi u godinu dana – on mora da se kontinuirano sprovodi kako bi naše, malo i visoko zavisno tržište moglo da izdrži ekonomske pritiske koje uvozimo.
3. SEPA je još uvek tema koja izaziva veće interesovanje među privredom nego među građanima, što je očekivano kada se u obzir uzme frekvencija inostranih plaćanja koja obe grupe vrše. Međutim, imajući u vidu očekivane koristi u pogledu veće brzine i smanjenja naknada za prenose novca, sigurno je da će SEPA biti važna tema među građanima kada se trenutak njene praktične primene bude približio, a što se očekuje sredinom 2026. godine.
Očekivanja klijenata u pogledu brzih i ekonomičnih transakcija svakako postoje, jer se instant prenos u domaćem platnom prometu realizuje veoma uspešno već godinama, zahvaljujući naporima NBS-a da se bezgotovinska plaćanja popularizuju i učine pristupačna svim građanima. Očekuje se da će SEPA doneti značajne uštede dijaspori, koja će moći da šalje doznake građanima Srbije brže, uz značajno niže troškove.
4. Pitanje naplate potraživanja od klijenta koji je emigrirao u inostranstvo, najpre zavisi od činjenice da li je kredit sa obezbeđenjem ili nije. U slučaju da je kreditni plasman sa obezbeđenjem (hipotekarna nepokretnost, ručna zaloga ili obezbeđenje jemcem), u najvećem broju slučajeva prvi korak u naplati potraživanja bio bi pokušaj naplate kroz predmet obezbeđenja, gde činjenica da je klijent emigrirao u inostranstvo nije presudan faktor u naplati. Ukoliko klijent ima u svom vlasništvu neku drugu imovinu, pokreće se proces prinudne naplate iz te ostale imovine.
Ukoliko iz postupka izvršenja nije moguće naplatiti potraživanje, a klijent ima odjavljeno boravište, banka će od nadležnog MUP-a pribaviti podatak o privremenom boravku i odlučiti o narednim efikasnim koracima u procesu naplate.