Kao odgovor na cenzuru, na prostoru bivše SFRJ u poslednjih deset godina niču samoorganizovani horovi, koji imaju šta da kažu o „Beogradu na vodi“, položaju nacionalnih i seksualnih manjina i ekstremnim desničarskim ideolgijama. Njihove članove odlikuje želja da glasno kažu ono što misle, čak i kad ne umeju da to perfektno otpevaju.
„Ljude je prvo umorila revolucija, a potom su nam se skoro svake godine dešavale loše stvari – ubistvo premijera, tranzicija, raspad države, odvajanje Kosova, finansijska kriza i još što šta. Za to vreme potencijal ljudi za konstruktivnu kritiku je opao, a mediji su potpali pod cenzuru. Mislim da se zato pojavio veliki broj horova i ideološki sličnih udruženja civilnog društva. Tako društvo odgovara na represiju“, kaže Ružica Vrhovac iz Horkestra, hora koji je pored Viva Voxa, jedan od najpoznatijih u Srbiji.
Ovaj hor (i orkestar), osnovan 2000. godine pod imenom Škart, 2006. je dobio današnje ime. Njegov orkestar čine uvežbani muzičari a u hor primaju svakoga ko je zainteresovan, a „obično se javljaju ljudi koji znaju, ili su bar spremni da vežbaju da pevaju“. Trenutno ih ima oko 40, i redovno se okupljaju da se druže i vežbaju. „Sasvim slučajno dobro zvučimo. Ljudima koji žele da nam se pridruže ne postavljamo neke posebne uslove. Bitno je samo da su pozitivni. Ako se ispostavi da neko ne zna da peva, prilikom izvođenja će ga nadglasati neko talentovaniji pa ćemo opet zvučati dobro“, kaže Vrhovac.
Foto: Ivanka Simić
Ovaj hor se od samog osnivanja bavio društveno angažovanim temama. Pred 5. oktobar apelovali su na ljude da izađu na izbore. Posle 2000. u skladu sa idejom izgradnje nove zemlje počeli su da prepevavaju radničke i revolucionarne pesme. Posle nekog vremena kada je postalo jasno da nove zemlje nema, privukli su pažnju javnosti pesmom „Jedem ti malter“ o razgrađivanju društva, koja, kada se brzo otpeva, može da zvuči i kao jedna ovde česta psovka.
„Često se bavimo humanitarnim radom. Osim što pesmama pokušavamo da probudimo empatiju i dobrotu, redovno pratimo i političke i društvene događaje. Jedna od poslednjih akcija u kojoj smo učestvovali je protest protiv izgradnje ‘Beograda na vodi’. Tu nismo bili sami. Protiv ovog projekta je 21. institucija i 238 građana podnelo preko 1.200 pisanih primedbi. Na javnoj sednici Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. nosili smo majice sa natpisom ‘Nema od toga ništa’, jer se nadamo da ćemo uspeti sa sačuvamo Savamalu“, kaže Vrhovac.
Koliko je Horkestrova poruka prihvaćena vidi se i iz podatka da su na glavnoj bini otvorili drugi dan ovogodišnjeg Exita, a portal Crni oblak ih je tom prilikom svrstao u Top 5 izvođača na festivalu, rame uz rame sa Underworld-om, veteranima elektronske muzike.
Kapital, ali kakav
„Lako je geju da se ljubi na Keju, ali kako je latentnom dok se šeta sa ženom“, pevaju članovi domaćeg hora Proba ukazujući na večitu dilemu LGBT osoba u patrijarhalnom društvu – da li priznati svoje seksualno opredeljenje i suočiti se sa gnevom okoline ili provesti život u laži. Proba nije ni prvi ni jedini hor na Balkanu koji se bavi ovom temom: hrvatski lezbejsko-feministički hor Le Zbor, osnovan još 2005. godine, „nastao je pošto su se društveno angažovane devojke koje su se borile za veću zaštitu ljudskih prava odlučile da naprave nešto što spaja teoriju, praksu i izvođačke umetnosti. Hor se nametnuo kao logičan izbor. Još kada smo načule da se u zapadnom svetu od toga može napraviti biznis i lagodno živeti, našoj sreći nije bilo kraja. Od biznisa o kakvom smo sanjale naravno ništa, ali tokom svih ovih godina stekle smo itekakav kapital nemerljiv novcem“, kaže Lea Jurišić iz Le Zbora i dodaje da su reakcije publike tada bile različite, ali da nije bilo ravnodušnih.
„U pesmama se prvenstveno bavimo politikom, ljubav s vremena na vreme doluta, ali to nam nije primarna preokupacija. Na primer, naš prvi nastup u januaru 2006. smo održale uoči pravoslavnog Božića. Srbi u Hrvatskoj su otprilike kao lezbejke i gejevi – tada su bili vrlo blizu na Bogardusovoj skali socijalne distance, oko broja 7, a odnos javnog mnjenja prema njima je bio sličan: ‘neka odu iz Hrvatske’. Kao poželjna adresa i za jedne i druge je navođena naravno Srbija. Tim koncertom smo želele da poručimo da smo i inače bliski i da pružimo priliku svima koji slave Božić po kojem god kalendaru da imaju mesto gde će moći da se druže i obeleže taj dan u prijateljskom okruženju. U tom duhu smo i nastavile svoj rad, pa slobodno možemo reći da je naša primarna poruka ‘mir i dobro’“, kaže Jurišić.
U oba pogleda, u međuvremenu, situacija u Hrvatskoj se popravila. Prema rečima B&F-ove sagovornice, u Zagrebu je do sada održano 13 parada ponosa, u Splitu četiri i jedan u Osijeku. „Sve više mladih (i onih malo starijih) se samoorganizuje, uključuje se u rad postojećih udruženja, inicijativa ili bar posećuje LGBT događanja. Kada se u medijima govori o LGBT temama više nema zamagljenih lica, modifikovanih glasova, roditelji ponosno daju intervjue sa svojom djecom… Nasuprot tome, na nedavnom Referendumu o ustavnoj definiciji braka više od devetsto hiljada ljudi je glasalo da se u Ustav uvede odredba da je brak životna zajednica muškarca i žene. Koliko god su LGBT pojedinci i pojedinke spremni da ‘izlaze iz ormara’, LGBT porodice često to nisu. Na Popisu stanovništva održanom 2011. samo 140 osoba u celoj Hrvatskoj, odnosno 70 parova se izjasnilo da žive u istopolnim zajednicama. Dakle, homofobija i dalje nije iskorenjena, no ipak nedavno donet Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola nam govori da smo na dobrom putu“.
Le Zbor je, kao i većina društveno angažovanih horova, samoorganizovan i u njemu vlada demokratija, u meri u kojoj je to moguće. U hor, u skladu sa svojim idejama prihvatanja različitosti, primaju sve žene dobre volje koje prođu audiciju i koje su spremne da u njega ulože mnogo energije i strpljenja, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. „Da citiramo naš omiljeni hor Horkestar: ‘Biti Horkestraš ne znači samo želeti da pevaš i da se družiš (što je opet jako bitno) nego i želeti da preneseš svoje mišljenje, ideje, stavove, kritiku društva’“, kaže Jurišić.
Četnici feat partizani
Sasvim drugačiju vrstu provokacije nudi hor pod imenom Svetonazori. Ime je nastalo kada su članovi hora bili na Braču, rodnom mestu Vladimira Nazora, i odlučili da prezime čuvenog jugoslovenskog književnika i partizana ukrste sa rečju „sveto“. Otud i logo sa srpom i krstom u zvezdi petokraki, kao i oficijelna krilatica: “Smrt fašizmu, vječnaja pamjat!” Sebe smatraju “nehijerarhijskom zajednicom”, što znači da se sve odluke u horu donose direktnom demokratijom.
„Prva ‘svetonazorska’ pesma nastala je kombinovanjem teksta pesme Vojislava Ilića ‘Sveti Sava’ poznatije kao ‘Ko udara tako pozno’ i melodije ‘O bella ciao’. To radije zovemo igrom nego slučajnošću. Igra ima običaj da nas odvede na neplanirana mesta, pa je tako bilo i sa tom igrom. Igrajući se, nazvali smo se ‘VIS Svetonazori’ mada smo od instrumenata imali samo mali sintisajzer koji ionako niko od prvih članova nije znao da svira. Posle je već krenulo ozbiljnije. Dolaskom dirigentkinje Katarine Nine Antanasković, hor je povećao broj članova i dobio svoju sadašnju formu. To, naravno, nije škodilo igri. Naprotiv. Svetonazori i dalje pevaju zato što vole, a ne zato što znaju“, kaže članica hora Jovana Tripunović.
Kao i u ostalim horovima iz ovog teksta, ni članstvo u Svetonazorima nije uslovljeno muzičkim predznanjem. „Skoro svi članovi hora su pre iskustva sa Svetonazorima mislili da ne znaju da pevaju. Sad svi ti bivši nepevači rado pevaju, čak i smišljaju aranžmane“, kaže Tripunović i dodaje da pesme kreiraju zajedno kroz igru i razgovor.
Ceo prvi ciklus svetonazorskih pesama se bavi epohom Drugog svetskog rata, pri čemu se članovi ovog hora ne stavljaju ni na stranu partizana, ni četnika, već spajaju njihovu muziku tako da zvuči skladno. „Na festivalu samoorganizovanih horova u Ljubljani predstavili smo se svojim prvim blokom pesama i reakcija domaće publike je bila sjajna iako nisu svi prisutni znali sve pesme. Najbolje su reagovali na specijalno izdanje himne ‘Hej Sloveni’ pevane na melodiju Betovenove Ode radosti, himne Evropske unije. Naravno, bilo je i drugačijih reakcija. Neki ljudi misle da Svetonazori ovakvim aranžmanima vređaju neku od strana. To nam nikako nije namera. Na primer, melodija čuvene pesme ‘Jutros mi je ruža procvetala’ sjajno se uklapa uz tekst pesme ‘Druže Tito mi ti se kunemo’ a Svetonazori ovim aranžmanom ‘čuvaju’ obe pesme. Pitanje je koju više“.