Avionski saobraćaj iz dana uz dan dostupniji je sve većem broju ljudi na planeti, a rezultati ostvareni u ovoj grani, sudeći prema raspoloživim informacijama, sve su bolji – počev od broja prevezenih putnika, preko frekventnosti letova do porudžbina za nove letelice. Uprkos sve većoj gužvi na „stradama“ iznad oblaka, za avione i dalje važi da su najsigurnije prevozno sredstvo, u velikoj meri zahvaljujući skupim sistemima „zaduženim“ da osiguraju optimum bezbednosti.
Nebo sve više postaje nalik košnici u kojoj danonoćno širom planete grme desetine hiljada aviona ostavljajući za sobom beli trag. Samo iznad Srbije, tokom letnje sezone na primer, dnevno preleti i preko 2.500 aviona, dok godišnje iznad naših glava protutnji više od pola miliona letelica. Nad Evropom pak dnevno krstari do tridesetak hiljada letelica, a u celom svetu tri puta više. Na radarima ih lociraju i vode oprezni i vešti kontrolori letenja, ali ih prate i zaljubljenici u vazduhoplove koji zahvaljujući modernim aplikacijama letove aviona u realnom vremenu mogu da gledaju i na mobilnim telefonima.
Prošle godine avionima je letelo 170 miliona putnika više nego 2013. godine. Prema podacima Međunarodne asocijacije za aviosaobraćaj (IATA), u 2014. ovaj vid prevoza koristilo je rekordnih 3,3 milijarde putnika. U narednih 15 godina, prema procenama stručnjaka iz avio branše, ovaj broj biće više nego udvostručen. Za prošlogodišnji rast, inače, najzaslužnije su avio-kompanije u zemljama u razvoju: najveći rast tražnje (13 odsto) zabeležile su vazduhoplovne kompanije sa Bliskog istoka, a zatim one iz Azijsko-pacifičkog regiona i Latinske Amerike, po 5,8 odsto. Evropski avioprevoznici registrovali su tražnju veću za 5,7 odsto, a u Severnoj Americi za 3,1 odsto.
Borba za profit
Avionski saobraćaj postao je dostupan velikom broju ljudi, što nije bio slučaj u prethodnim decenijama, objašnjava za B&F višegodišnji radnik i dobar poznavalac prilika u vazduhoplovstvu. Istovremeno sa brojem putnika povećava se i broj kompanija koje se bave avioprevozom. Samo u Evropi registrovano ih je, primera radi, više od 500. U borbi za svakog putnika kompanije nastoje da im sa što manje troškova pruže što veći komfor.
Zahvaljujući padu cene goriva i oživljavanju globalne ekonomije procenjuje se da je u 2014. profit aviokompanija u svetu dostigao oko 20 milijardi dolara. U IATA, udruženju koje okuplja 250 avioprevoznika, prema pisanju Rojtersa, predviđaju da će ukupan neto profit kompanija u ovom sektoru u 2015. porasti za 25 odsto.
Težnja avioprevoznika da što je moguće više režu troškove ponekad, čini se, nema granica. U leto 2010. javnost je, recimo, uzdrmala najava iz Ryanair-a da ta niskobudžetna kompanija namerava u putničkoj kabini da napravi mesta za putnike koji bi tokom leta stajali, odnosno za takozvana vertikalna sedišta. Cena bi bila „prava sitnica“ – četiri funte po letu, a za vreme poletanja, sletanja i u slučaju turbulencija štedljivi putnici bili bi vezani ramenim pojasevima. Odgovor Evropske asocijacije za bezbednost aviosaobraćaja bio je da ovakve inovacije nisu u skladu sa postojećim pravilima, a da njihova promena nije u planu.
Velike aviokompanije pokušavaju da rashode smanje kroz nabavku novih modernih aviona koji troše manje goriva. Zbog toga se se dva vodeća proizvođača aviona u svetu, Boing i Erbas, novim štedljivim modelima letelica utrkuju za klijente. Analitičari prognoziraju da bi samo Evropa u naredne dve decenije mogla da kupi više od 7.000 novih aviona. Prema procenama Boinga iz 2013. godine, putnički saobraćaj trebalo bi da raste godišnje po stopi od pet odsto, što znači da će aviokompanije u naredne dve decenije morati da kupe oko 35.000 novih aviona. Najjače tržište prema toj prognozi biće Azijsko-pacifički region, što su rezultati ostvareni već naredne godine i potvrdili.
Boingov najveći konkurent, Erbas, prognozirao je nešto manju tražnju – oko 28.000 novih aviona. U svakom slučaju, vrednost tržišta novih letelica u narednih 20 godina mogla bi premašiti 4.000 milijardi dolara, očekuju stručnjaci.
Prošle godine Boing je već ubeležio rekordan broj porudžbina za komercijalne avione – 1.432 aviona. Prethodni rekord, kako je objavio Wall street journal, ostvaren je 2007. godine. Ukupan broj narudžbina na kraju prošle godine dostigao je 5.789 aviona, a isporuka je planirana do 2020.
Sve za bezbednost
U eri novih vrhunskih tehnologija i dalje se, ipak, mogu desiti situacije poput one s početka aprila ove godine kada su avioni dve vodeće kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zamalo izbegle sudar u letu iznad Indijskog okeana jer su se navodno previše približili. Avioni kompanija Emirates iz Dubaija i Etihada iz Abu Dabija nešto pre tog događaja promenili su rute na letu između UAE i Sejšela da bi izbegli vazdušni prostor Jemena. Obe kompanije negirale su da je bezbednost putnika ijednog trenutka bila ugrožena, ne navodeći koliko su se letelice međusobno približile.
„Zbog velikog obima aviosaobraćaja nebo postaje tesno, ali zato postoje skupi sistemi koji treba da obezbede optimum bezbednosti, pogotovo u Evropi“, kaže sagovornik B&F i objašnjava da aviobiznis može doneti „veliki“ novac u kratkom periodu, ali da u principu aviokompanije posluju sa niskim profitom jer plaćaju stalne inovacije i skupe sisteme bezbednosti. Te troškove, prema njegovim rečima, neko mora da plati, a to su uglavnom ili zaposleni ili putnici, kroz višu cenu karte.
„Broj aviokompanija povećava se iz godine u godinu pa su i potrebe za školovanjem pilota sve veće. Za osposobljavanje pilota danas je najbitnija brzina, a nekad je prioritet bio kvalitet. Pored toga, ni plate letačkih kadrova nisu kao što se to često misli u javnosti. Piloti su nekad bili elitno zanimanje, danas u većini slučajeva više to nisu“, zaključuje naš sagovornik.
Bez obzira na sve izazove sa kojima se aviosaobraćaj suočava, za avione i dalje važi da su nasigurnije prevozno sredstvo. To potvrđuju i zvanične analize međunarodnih organizacija u koje se bave civilnim vazduhoplovstvom, prema kojima se u ovom sektoru beleži stalni trend prirasta bezbednosti.
Primat u bezbednosti vazdušnog saobraćaja „drže“ Evropa i Severna Amerika. Evropski sistem koji to omogućuje, prema proceni evropske agencije za kontrolu letenja Eurokontrol, košta dve do tri milijarde evra više od drugih sličnih sistema u svetu.
Kada je nakon nedavne strašne nesreće aviona kompanije Džermanvings na liniji Barselona – Diseldorf ustanovljeno da je nemački kopilot namerno oborio avion, pitanje bezbednosti letova, podignuto na visoki nivo posle 11. septembra 2001. godine, dodatno je potencirano. Kanada, Austrija i više evropskih aviokompanija odlučile su da promene pravila leta i propišu da u pilotskoj kabini u svakom trenutku moraju biti dve osobe. Evropska komisija objavila je da razmatra uvođenje takvog pravila u neposrednoj budućnosti. No, bez obzira na stroge kontrole pilota i drugih članova posade, kontrolora letenja i ostalih kadrova zaduženih za bezbednost vazdušnog saobraćaja, rizik ljudskog faktora ne može potpuno da se isključi. Baš kao što i najbolji sistemi mogu da zakažu.
Biljana Vuković
broj 117, maj 2015.