Gotovo dve decenije prošle su otkad su obelodanjeni planovi za gradnju Koridora 10 kroz Srbiju, koji je trebalo da bude okosnica napretka zemlje i regiona, kao i glavna saobraćajna spona između zapadne Evrope i Bliskog istoka. Danas niko više i ne postavlja pitanje kada će ovaj projekat u Srbiji konačno biti završen, već da li će uspeti da ponese davno obećanu „titulu“ nosioca nacionalnog razvoja.
Koridor 10 moderna je saobraćajna kičma Srbije i celog Balkana koja će biti okosnica razvoja domaće privrede i povezivanja sa komšijama, a i šire… Direktni autoput od zapadne Evrope do Grčke i dalje ka Turskoj i Bliskom istoku na trasi kroz Srbiju privući će velike investicije i imaće pozitivan primarni i sekundarni efekat na privredni rast, zaposlenost, dohodak, standard… Panevropski koridor kroz Srbiju, koji obuhvata autoput i železničku prugu, ali duž kojeg se u Srbiji planira i izgradnja gasovoda, mreže optičkih kablova, na desetine motela i benzinskih pumpi i četiri tehnološka parka istorijska su šansa za zapošljavanje domaćih preduzeća i radnika…
Ovo su samo neka od očekivanja koja su još početkom 21. veka pratila najave izgradnje Koridora 10 kroz Srbiju. Obećavalo se tada da će moderni autoput od severa do juga Srbije biti kompletiran do prolaska olimpijske baklje koja je trebalo da zapali plamen na Letnjim olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Igre u Grčkoj odavno su završene, dok naše, oko verovatno najznačajnijeg saobraćajnog projekta u modernoj istoriji Srbije, i dalje traju.
Gde je zapelo?
Najava završetka ovog autoputa kroz Srbiju do sada je, čini se, bilo više nego samih radova ili bar otvaranja novih deonica. Prema poslednjim najavama potpredsednice Vlade Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, Koridor 10 kroz Srbiju biće završen do kraja 2016. godine. Tada bi Srbija konačno mogla da postane transportno čvorište Evrope – ukoliko šansa za to već nije propuštena jer su mnoge zemlje u okruženju svoju putnu infrastrukturu ipak gradile brže. Osim toga, ostaće otvoren građevinski „front“ ka Crnoj Gori, na autoputu duž Koridora 11, koji bi u najboljem slučaju mogao da bude završen krajem 2017. godine.
Kao jedan od argumenata koji su nadležni u prethodnim godinama prvo potezali pravdajući se zašto radove na Koridoru 10 ne privode kraju bio je nezgodna konfiguracija terena, posebno na južnoj deonici kroz Grdeličku klisuru ili na delu od Niša ka granici sa Bugarskom, koja je „otežavala i poskupljivala izgradnju“. Ovakvo objašnjenje, međutim, nije moglo da bude odgovor na pitanje zašto je na najlakšu i jednu od najisplativijih deonica na celom autoputu – od Novog Sada do Beograda, dugu 70-ak kilometara – potrošeno šest godina. Ili zašto se obilaznica oko Beograda gradi više od decenije, iako, kako se kasnije ispostavilo, novac za deo radova stoji na računu.
Radove na putnim koridorima kroz Srbiju usporavali su ili zaustavljali problemi sa investitorima i firmama koje su bile nosioci poslova, propali pokušaji gradnje kroz koncesije poput one čuvene i neslavno završene za autoput Horgoš – Požega, politička nadmetanja, u jednom periodu i besparica, a nekad i poneki stari hrast.
Najveći problemi i zastoji, međutim, nastali su zbog toga što je Srbija uzimala kredite za autoput od evropskih banaka i međunarodnih finansijskih institucija, a nije imala potrebnu projektnu dokumentaciju. „Umesto da budu urađeni projekti i obavljena eksproprijacija pa da se konkuriše za kredit, mi smo radili obrnuto“, izjavila je nedavno Zorana Mihajlović.
Rezultat ovakvih nepromišljenih postupaka je da godinama novac poreskih obveznika Srbije odlazi na kamate i penale za odobrene kredite koji nisu povučeni.
“Ispašće da smo mogli da uradimo koridor i po jer smo najmanje pola milijarde evra dali za odštetne zahteve i lošu eksproprijaciju. To je novac koji je bačen zbog nemara i neodgovornosti prethodnih vlasti. Da je svako radio svoj posao i da projekti nisu čekali sa ovim novcem bismo već gradili neke sledeće deonice“, izjavila je resorna ministarka.
Čvor ili nit
Koliko je ukupno novca do sada uloženo u gradnju koridora kroz Srbiju teško je precizno utvrditi. Za tekuće projekte, pak, prema izjavama nadležnih, novac ne bi trebalo da bude problem.
“Prioritet Ministarstva u ovoj godini je izgradnja Koridora 10 i pregovori oko izgradnje Koridora 11. Nasleđenim tempom od 15 kilometara godišnje još dugo bismo čekali da postanemo transportno čvorište Evrope. Sa planom Ministarstva za ovu godinu od 150 kilometara puteva imamo šansu da to brzo postanemo”, rečeno je za „Biznis & Finansije“ u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Analitičar Mahmud Bušatlija smatra, međutim da će Srbija konačnim završetkom Koridora 10 dobiti dobre i sigurne puteve kroz zemlju, ali ne i ono što su državnici davno zamislili. „Da je autoput izgrađen prvih godina nakon političkih promena u Srbiji, naša zemlja bi apsolutno opravdala ime ’transportno čvorište Evrope’. Međutim, za takvu ’tutulu’ smo zakasnili“. Bušatlija tvrdi da su Rumunija i Bugarska nakon završetka mosta preko Dunava na Koridoru 4 već preuzele primat u transportnom povezivanju severa Evrope sa Turskom, i tako zaobišle Srbiju koja je izgubila svoju istorijsku šansu.
„Pre svega ovoga plan je bio da se skrati put sa severa Evrope u Tursku pa je bilo lakše ići preko Srbije. Međutim, zbog neusklađenosti propisa sa EU to se više ne isplati. Kada transportna vozila pređu granicu Mađarske i uđu u Srbiju, čekaju ih prvo redovi i plaćanje svih troškova, a zatim isto to i na izlasku na bugarskoj granici. Zato je Srbija odavno preskočena, pa se ide preko Rumunije, ka Bugarskoj i Turskoj, gde se na granici EU povraća novac”, objašnjava sagovornik B&F.
Saobraćajni stručnjaci koji se pozivaju na računicu da se gradnja autoputa isplati tek uz prosečan saobraćaj iznad 12.000 vozila dnevno, smatraju da ni autoput na Koridoru 11 neće brzo i lako opravdati troškove izgradnje. Bušatlija dodaje da ni prevoz robe ovim putem neće biti isplativ imajući uvidu malo tržište Crne Gore od svega 600.000 stanovnika, kao i činjenicu da se najveći deo tereta prevozi prugom do Bara. Šansu za isplativ tranzitni saobraćaj, međutim, on vidi u povezivanju trase Koridora 10 koja vodi od Niša do makedonske granice sa Prištinom.To bi, zaključuje Bušatlija, bila veza za oko dva miliona ljudi sa Kosova i oko tri miliona žitelja Albanije sa zapadnom Evropom.
Plan gradnje
Gradnja Koridora 10 kroz Srbiju podeljena je na četiri dela: projekat Sever obuhvata autoput od mađarske granice do Novog Sada, projekat Jug od Niša do granice sa Makedonijom, projekat Istok od Niša do granice sa Bugarskom i projekat Obilaznica Beograd.
Prema podacima sa sajta “Koridora Srbije”, u delu projekta Sever u toku je gradnja “ipsilon kraka” od Kelebije do petlje Subotica Jug koja je u zastoju dok se ne obezbedi novac.
Za delove projekta Jug i Istok, čija gradnja je u toku, ukupna ugovorena vrednost radova je 685,7 miliona evra i finansiraju iz kredita EIB, EBRD i Svetske banke, kažu u resornom ministarstvu.
Nešto komplikovanija situacija je sa Obilaznicom Beograd jer je nadležnost nad njom podeljena između JP “Putevi Srbije” i “Koridora Srbije”.
Koridor 11 (Beograd – Južni Jadran) proteže se preko Obrenovca, Lajkovca, Ljiga, Takova, Preljine, Požege do Boljara.Dužina trase od Beograda do Crne Gore je 270 kilometara. Deonicu Ljig – Preljina, vrednu 308 miliona evra, finansira Azerbejdžan.U decembru 2014. završena je izgradnja deonice od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara. Vrednost ove investicije je 62,5 miliona evra a radovi su finansirani iz budžeta Republike Srbije.
Slađana Vidović
broj 117, maj 2015.