Naš dugoročan cilj je da dovedemo investitore iz Austrije i Nemačke, ali i drugih zemalja EU. Posebno nastojimo da pomognemo u povećanju izvoza, suštinske baze razvoja svake zemlje, ističe Ivan Gros, predsednik Senata privrede Srbije u razgovoru za BiF pred novembarski Konvent 2015 koji će se održati u Beogradu.
Senat privrede Srbije, osnovan pre godinu i po dana, organizovaće u Beogradu sredinom novembra Konvent 2015, koji će okupiti privrednike iz Austrije, Nemačke i Srbije po ugledu na prošlogodišnju Berlinsku konferenciju i ovogodišnji Balkanski samit u Beču, na kojima se najviše razgovaralo o podršci privredama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji.
„Međusobna trgovinska razmena u regionu je zadovoljavajuća, ali je pokrivenost uvoza izvozom između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije od svega 67,57 odsto veoma nepovoljna za privrede u ovom regionu. U njihovoj strukturi preovlađuju mala i srednja preduzeća, koja ni proizvodno ni tehnološki nisu dovoljno konkurentna u poređenju sa razvijenim tržištima. Zato je potrebno da se kompatibilne privredne grane udružuju, osmisle zajedničku strategiju za modernizaciju proizvodnje i sačine izvozne programe sa kojima se mogu takmičiti na evropskom i svetskom tržištu”, kaže u razgovoru za „Biznis i finansije“ Ivan Gros, predsednik Senata privrede Srbije.
BiF: Šta je bio povod za osnivanje Senata, ko sve može da postane član i kakvi su dugoročni ciljevi?
Ivan Gros: Senat privrede Srbije osnovan je da bi okupio mala i srednja preduzeća čiji vlasnici i menadžeri imaju viziju kako se uspešno povezati sa razvijenim tržištima, pre svega Austrije i Nemačke, radi ukrupnjavanja biznisa. Naši članovi su postala i mnoga industrijska preduzeća, velike kompanije i banke koje su u tome prepoznale svoj interes. Zalažemo se da kroz povezivanje naših članica i preduzeća koja to žele da postanu dugoročnije obezbedimo dolazak potencijalnih investitora iz Austrije i Nemačke, ali i drugih zemalja EU. Treba imati u vidu da iako srpsko tržište nije tako veliko, u sagledavanju njegovih potencijala važnu ulogu igraju brojni međudržavni sporazumi koje Srbija ima i njen status u okviru CEFTA sporazuma. Senat nastoji da posebno pomogne u povećanju izvoza – suštinske baze razvoja svake zemlje, jer gde je izvoz prioritet, tu se i privreda razvija.
BiF: Prilikom osnivanja Senata rečeno je kako se očekuje veći priliv austrijskih investicija nego ranije. Kakvo je interesovanje investitora iz Austrije i drugih zemalja sa kojima sarađujete?
I. Gros: U Srbiji danas posluje 450 firmi sa austrijskim, i oko 350 kompanija sa nemačkim kapitalom, što je veliki potencijal i znak da postoji interes za saradnju. Ipak, u uslovima krize, kompanije se, generalno, veoma teško odlučuju na ulaganja u nova tržišta. Uloga Senata i jeste u tome da ih ohrabri, ali s druge strane i Vlada Srbije, asocijacije privrednika, privredne komore i domaća preduzeća bi, takođe, trebalo da budu ofanzivni u privlačenju novih investitora. Senat promoviše model saradnje koji je zasnovan na uspostavljanju kontakata sa kompanijama preko njihovih privrednih asocijacija. Nastojimo da izvozne projekte naših članica predstavimo u Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama i da uz podršku Senata Austrije i Nemačke organizujemo i dolazak njihovih kompanija u Srbiju.
BiF: Koje su aktulene aktivnosti Senata u realizaciji tog cilja?
I. Gros: Najvažnije je da Senat stekne reference među privrednicima u Austriji, Nemačkoj i Srbiji, kao ozbiljna asocijacija koja radi na uspostavljanju mostova za saradnju. Na Samitu o Zapadnom Balkanu u Beču krajem avgusta ove godine započeli smo aktivnosti na formiranju Senata privrede u svakoj od zemalja regiona, a u pripremi je formiranje Senata privrede Evrope, i očekuje se da će srpski Senat postati punopravni član. Srbija je prva od bivših jugoslovenskih zemalja u kojoj je osnovan Senat privrede.
BiF: U kojim oblastima privrede je postignut najveći napredak, a na koje ćete se u budućnosti najviše fokusirati?
I. Gros: Potenciramo koncept jakih saveta za poljoprivredu, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, kao i ekonomske odnose sa inostranstvom. U tim savetima okupljamo stručnjake i ljude od iskustva koji su raspoloženi za saradnju sa sličnim firmama i asocijacijama u Austriji, Nemačkoj i šire. Najviše ćemo se fokusirati na poljoprivredu i prehrambenu industriju, energetiku i infrastrukturu, i pojedine industrijske grane u kojima preduzeća u Srbiji mogu da realizuju svoje projekte.
BiF: Senat je učestvovao na Samitu Zapadnog Balkana u Beču krajem avgusta ove godine. Šta je bila njegova uloga, i da li su doneti neki značajni zaključci ili odluke koje će Senat sprovoditi u narednom periodu?
I. Gros: Na Samitu o Zapadnom Balkanu u Beču učestvovali smo uz veliku podršku austrijskog ministarstva spoljnih poslova, ministarstva privrede Austrije i austrijske privredne komore, kao jedina nezavisna asocijacija. Na toj konferenciji su učestvovali ministri ekonomije i infrastrukture iz 12 zemalja – šest iz EU i šest iz zemalja Zapadnog Balkana, i predsednici šest privrednih komora regiona. Tu su bili i čelni ljudi 12 kompanija koje su najveći investitori u regionu i predstavnici najvećih evropskih finansijskih institucija. Ostvarili smo kontakt sa najvišim predstavnicima EU, što će doprineti lakšem uspostavljanju saradnje sa privredama tih zemalja.
BiF: U pripremi je Konvent 2015 u Beogradu. Koja će biti centralna tema, ko su učesnici i kakvi se rezultati očekuju?
I. Gros: Po uzoru na godišnja okupljanja koja odranizuju Senat Austrije i Senat Nemačke i mi ćemo 13. novembra u Palati Srbija organizovati prvi godišnji Konvent. To će biti okupljanje članica i gostiju – predstavnika privrede iz Austrije, Nemačke i Srbije, a centralna tema biće usmerena na razvoj i saradnju Srbije sa regionom i šire, kao i na investicione projekte i put ka EU. Osim uvodnih izlaganja, biće organizovane i panel diskusije, gde će moći da se uključe svi, koji na kreativan način mogu da doprinesu kvalitetnijoj analizi aktuelnih tema: privrednici, predsednici banaka i velikih kompanija Srbije, Austrije i Nemačke. S obzirom na to da su formiranju Senata pre godinu i po dana prisustvovali i premijeri Srbije i Austrije, očekujemo da će i ove godini prihvatiti naš poziv i učestvovati u uvodnom delu zajedno sa visokim predstavnicima EU, regiona i drugim uglednim ličnostima.
BiF: Šta će biti prioriteti u narednoj godini?
I. Gros: Koncentrisaćemo se na projekte i kompanije u oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, poljoprivrede i infrastrukture. Investicione projekte i firme u privatizaciji pokušaćemo da predstavimo u Beču već tokom prvog kvartala naredne godine. Osim toga, predstavićemo programe i razvojne projekte naših članica. Sedište Senata se nalazi u Beogradu, ali ćemo formirati i regionalne centre po gradovima u Srbiji, radi približavanja novim članovima i lokalnim samoupravama.Takođe, pomoći ćemo da se pokrene inicijativa o formiranju Senata i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Austrija i Srbija
Izvoz Austrije u Srbiju je prošle godine bio 486,5 miliona evra, a izvoz iz Srbije u Austriju 343,2 miliona. Ukupna vrednost austrijskih investicija prevazišla je tri milijarde evra. Najveći investitori su VIP, OMV, Austrian post, City exspress, Swarovski, Soravia, Gerlinger holding.
Nemačka i Srbija
Izvoz Srbije u Nemačku je u 2014. iznosio 1,33 milijarde evra, a izvoz Nemačke u Srbiju 1,853 milijarde evra. Ukupna vrednost nemačkih investicija premašila je
1,7 milijardi evra, a najveći investitori su Stada, Metro Cash&Carry, Fresenius, Bosh, Henkel, Siemens, Messer.
Lela Saković
broj 121, oktobar 2015.