Kvantitativno popuštanje, izvorno američki recept, zakuvao se i na evropski način, pa centralne banke podstiču privredu upumpavanjem „živog“ novca u sistem. Centralne banke su, u tom duhu, postale glavni investitori u državne hartije od vrednosti, a otišle su i korak dalje u odnosu na standardnu praksu, pa sada ulažu i u obveznice preduzeća, čime, faktički, direktno kreditiraju firme. Pitanje je: koliko su u tome uspešne?
Pokretanje privrednog rasta pokazalo se kao težak zadatak, a mnoge države su, da bi taj cilj i postigle, u prvi plan stavile monetarne mere, i male su šanse da makar najveće zemlje, od njih odustanu.
Rast ukupne proizvodnje u svetu u 2016., prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda, iznosiće 3,2 odsto. Ekonomisti okupljeni u MMF-u, u poslednjem globalnom izveštaju, očigledno nisu bili preterano optimistični, posebno ako se uzme u obzir da su po treći put srezali globalnu prognozu rasta za tekuću godinu. Ujedno su pozvali vlade na hitne akcije, kako bi se taj trend preokrenuo. Vlade su se okrenule centralnim bankama, a ove i korporativnim obveznicama.
Direktor za investicije u Sakso Privatbank, ogranku za maloprodaju i investicije Sakso banke, Teis Nutsen (Teis Knuthsen) navodi primer Japana, ističući da Banka Japana spada u 10 najvećih investitora u preko 90 odsto kompanija po Nikkei 225 indeksu.
„Akcije su postale deo programa kvantitativnog popuštanja Banke Japana (BoJ). A možete li da zamislite centralnu banku kao aktivnog investitora? Ako je odgovor da, korak do planirane ekonomije je mali. Najverovatnije je da će, ipak, biti pasivni investitor. Ali, možete li onda zamisliti da će ponovo prodati akcije? Ni to ne izgleda verovatno“, smatra Nutsen.
On objašnjava da je Banka Japana kroz takvu intervenciju, delom trajno povećala japansku novčanu masu, a delom je doprinela veštačkoj tražnji za akcijama, čime je podigla njihovu cenu. U najmanju ruku, dodaje on, može se zaključiti da je japanska berza postala deo globalnog finansijskog tržišta, gde su cene podložne intervenciji igrača koji ne razmišlja u cilju uvećanja profita.
Nutsen objašnjava da, kad centralne banke štampaju novac za finasiranje kupovine finansijskih sredstava, širi se najpre primarni novac, a zatim, kroz bankarski sistem i novčana masa.
„Ako se količina primarnog novca trajno poveća, vrednost novca onda treba da padne, na isti način na koji cena akcija pada kada kompanija izda nove deonice. Kada kompanija otkupi nazad sopstvene akcije, njihov broj se smanjuje i cena raste. Kada centralna banka kupuje akcije ili obveznice, vrednost nabavljenih sredstava se povećava, ali vrednost novca opada, ako povećanje primarnog novca postane trajno. Drugim rečima, naša kupovna moć će – u teoriji – pasti“, smatra ovaj stručnjak.
Isti lek, dejstvo različito
Evropska centralna banka (ECB) je nedavno odlučila da intenzivira svoj program kvantitativnog popuštanja, budući da sada umesto 60 milijardi, mesečno upumpava u sistem 80 milijardi evra, uključi i korporativne obveznice sa niskim stepenom rizika. ECB je izabrala kupovinu direktno na primarnom tržištu.
„To je dovelo do značajnog pada kamata, što i nije iznenađenje”, konstatovao je Nutsen.
Vodeći ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Piter Tabak, objasnio je za B&F da je kupovina korporativnih obveznica od strane pojedinih centralnih banaka dala jasan rezultat – premija rizika na te hartije od vrednosti je značajno pala u poređenju sa sličnim obveznicama u koje ne investiraju centralne banke.
“Nameće se, ipak, pitanje mogućeg poremećaja tržišta, budući da investitori mogu da traže obveznice koje bi mogle da kupe centralne banke i potencijalno da zanemare unutrašnje rizike te kupovine”, rekao je Tabak.
On skreće pažnju i na dubinu tržišta kapitala. U Evrozoni ili u Japanu, tržište korporativnih obveznica je značajno manje i manje likvidno nego ono u SAD, pa je tamo daleko manji rizik od poremećaja tržišta. „U svakom slučaju, američki FED nije ekstenzivno koristio intervencije na tržištu korporativnih obveznica, samo su podržali tržište hipotekarnih kredita”, primetio je Tabak.
Stručnjaci uporno ponavljaju da ovaj recept primenjen na drugačije privrede, koje funkcionišu u različitim okolnostima – ne daje isti rezultat.
Nutsen je, ipak, mišljenja da je kvantitativno popuštanje trik, jer funkcioniše kada je tržište pod pritiskom i prolazi kroz finansijsku krizu, ali nije lek koji će brzo pogurati rast privrede.
S druge strane, stručnjak EBRD-a Piter Tabak, nije toliko izričit, ali i sam navodi da je teško razdvojiti uticaj kvantitativnog olakšavanja i ostalih faktora.
„Tačno je da se kreditni rast vratio u SAD, i to je bio rast aktivnosti od oko sedam odsto u 2014. i 2015. godini, ali scenario u Evropi nije bio takav. U Evropi je rast kreditne aktivnosti jedva pozitivan od druge polovine 2015, a u Japanu je taj rast oko dva odsto. U SAD je, možda, program brzog čišćenja bilansa banaka i njihova dokapitalizacija više pomogao, a monetarno popuštanje je to samo podržalo”, ukazuje on.
Džoker u srpskom rukavu?
Na pitanje zašto taj jeftin novac koji ECB „proizvodi“ nije značajno ubrzao kreditnu aktivnost i oporavak privrede, u Narodnoj banci Srbije (NBS) objašnjavaju da je ECB za to obezbedila finansijske preduslove, ali nivo i tempo kreditne aktivnosti zavise od spremnosti banaka da kreditiraju, i privrede da ulaže u poslovanje.
„Trebalo bi imati u vidu i da se ubrzanje ekonomskog oporavka na trajno održivim osnovama ne može postići uz isključivi oslonac na monetarnu politiku, kao i da brzina kojom se efekti monetarne politike vide u realnoj ekonomiji ne mora da bude odraz njene uspešnosti, pogotovo ne na duži rok“, navode u NBS.
Uspešnost centralnih banaka, kada je reč o kvantitativnom popuštanju je teško upoređivati, kažu u NBS, jer, ukazuju, ni ciljevi nisu isti, kao ni instrumenti i koordinacija sa drugim politikama, kao što se i, primera radi, razlikuju i po veličini tržišta.
„Vodeće centralne banke, američki FED, evropska ECB i japanska BoJ, razlikuju se po većini navedenih faktora. Zajedničko im je da su poslednjih godina delovale u uslovima izuzetno niskih inflatornih pritisaka i usporenog ekonomskog rasta, kao i da su na to odgovorile povećanjem ekspanzivnosti, koristeći i nekonvencionalne mere“, kažu u NBS.
Srbija nije do sada koristila taktiku štampanja novca kako bi pogurala privredni rast, mada su neki domaći biznismeni pominjali u javnosti tu opciju. Drugi su, opet, govorili kako bi tako nešto bilo pogubno po Srbiju. Domaća centralna banka, ipak, još čuva tu opciju.
“Za razliku od vodećih centralnih banaka koje su, dovođenjem referentnih stopa blizu nultog nivoa, iscrpele mogućnosti dalje relaksacije tržišnim mehanizmom, NBS i dalje raspolaže ovom mogućnošću, budući da je referentna kamatna stopa na nivou od 4,25 odsto“, navode u NBS.
Istovremeno, ukazuju da su banke u Srbiji likvidne, a da su uslovi da se odobravaju povoljniji krediti već ispunjeni.
„Iako je oporavak kreditne aktivnosti vidljiv od druge polovine prošle godine, ono što i mi želimo je da se postojeći višak likvidnosti u još većoj meri iskoristi za kreditiranje privrede i stanovništva. Uslove za to smo obezbedili kroz markoekonomsku stabilnost, povoljniji investicioni ambijent, kao i kroz smanjenje kamatnih stopa“, navode u NBS.
Marijana Krkić
Finansije top 2015/16