Uprkos pozitivnim ekonomskim pokazateljima, prošle godine je opao broj najuspešnijih srpskih kompanija na listi Coface CEE Top 500. Od sedam preduzeća iz naše zemlje koja su na njoj rangirana, najbolje je poslovala kompanija EPS koja je zabeležila rast prometa od 43,1 odsto i rast broja novih radnih mesta za 23 odsto zbog pripajanja nekoliko privrednih društava matičnoj kompaniji. Značajan rast prometa je imala samo još kompanija Delez, dok su ostale zabeležile lošiji rezultat nego u 2015.
“Prošle godine srpska privreda zabeležila je najveći rast od 2008. godine dostigavši 2,8 odsto. Potrošnja domaćinstava je porasla, ali još jaču podršku predstavljao je rast izvoza”, stoji u najnovijem izveštaju Coface-a o poslovanju najvećih kompanija u našoj zemlji. Analitičari ove kompanije očekuju da će se umereni rast privatne potrošnje u Srbiji ubrzati zahvaljujući povećanju zaposlenosti, višim zaradama i rastućem poverenju potrošača. Doprinos investicija će verovatno ostati isti ili sličan, kažu oni, predviđajući da bi dinamika izvoza mogla ostati stabilna zahvaljujući produbljivanju saradnje sa glavnim trgovinskim partnerima. Međutim, zbog većeg uvoza doprinos neto izvoza biće skoro nepostojeći.
No, u prvim mesecima ove godine tempo rasta srpske ekonomije bio je prilično razočaravajući. Prerađivačka industrija jeste zabeležila uspeh, ali građevinska i poljoprivredna proizvodnja je opala. Inflacija je dostigla četiri odsto u aprilu 2017. godine, ali, kako smatraju stručnjaci Coface-a, godišnja prosečna stopa bi trebalo da bude niža, zahvaljujući padu cena hrane. Oni predviđaju da će rast BDP-a u Srbiji ove godine dostići 3,2 odsto, a u 2018. godini 3,6 procenata. Glavni pokretač rasta trebalo bi da bude privatna potrošnja, međutim stopa nezaposlenosti koja je u prvim mesecima ove godine premašila 14 odsto mogla bi da ograniči oporavak u potrošnji domaćinstava.
Makroekonomsko poboljšanje, kao i veće stope naplate poreza, omogućile su značajno smanjenje ukupnog državnog deficita sa 6,6 odsto BDP-a u 2014. na 3,7 odsto u 2015. i 1,4 odsto u 2016. godini.
Međutim, prema riziku za poslovanje koji se meri ocenama od A1 (veoma nizak) do E (ekstreman), naša zemlja je u junu 2017. godine ipak dobila oznaku B, što znači “značajan rizik”. Ista ocena data je i poslovnom ambijentu u Srbiji.
Kontinuiran pad broja uspešnih kompanija
Rezultati srpskih preduzeća na listi 500 najuspešnijih kompanija Centralno-istočne Evrope pak ne prate pozitivne makroekonomske pokazatelje za 2016. godinu. Prema podacima Coface-a, broj kompanija iz Srbije koje su rangirane na ovoj listi je u padu od 2011. godine. Tada ih je bilo 12, a već u narednoj godini za dve manje. U 2013. godini Srbija je na kratko povratila broj od 12 preduzeća na listi najuspešnijih kompanija, da bi sledeće godine imala tek devet. U 2015. godini imali smo osam velikih kompanija koje su uspele da uđu na ovu listu, a prošle godine samo sedam. Sa prošlogodišnje liste je naime ispao Telenor.
Prema ovim podacima, najbolje plasirano srpsko preduzeće u 2016. godini bio je EPS, koji se nalazi na 73. poziciji liste 500 najuspešnijih. Njegov promet je tada porastao za 43 odsto na 1,775 milijardi evra, a zanimljivo je da je ovo preduzeće povećalo i broj zaposlenih sa 21.299 na 26.202. Slede ga NIS koji je imao pad prometa od 11,1 odsto, Fijat Srbija sa padom prometa od oko šest odsto i Merkator, koji je zabeležio nešto manji pad prometa – 4,8 odsto.
Među sedam najvećih kompanija iz Srbije sa Coface rang liste, značajniji broj novih radnika zaposlili su samo EPS i trgovački lanci Merkator i Delez. Prema podacima Agencije za privredne registre, povećanje broja zaposlenih u EPS-u rezultat je pripajanja preduzeća “EPS Snabdevanje” koje je imalo 6.038 radnika.