Najzastupljenija tema u domaćim medijima ovih dana su – beogradski izbori. Iako se čini da se samo o njima piše i priča, istina je da su informacije koje dobijamo preko medija prilično selektivne i da ne prikazuju situaciju objektivno.
Pre svega, izgleda kao da većina ozbiljnijih kandidata ima svoje istraživače javnog mnjenja i promoviše samo njihove rezultate, naravno u medijima koji su im naklonjeni. U ovome se najviše ističe vladajuća stranka koja ima i najveće kapacitete, dok se drugi zadovoljavaju ostalim anketama – neki čak i nereprezentativnim, sprovedenim na Tviteru, u kojima su oni pobednici izbora.
Osim bodrenja obeshrabrenih i apatičnih građana, političari se ovaj put intenzivno nadmeću i u obećanjima. Skoro svako želi da reši problem saobraćajnih gužvi u gradu, a većina misli da će to učiniti izgradnjom metroa, dok se oni „kreativniji“ zalažu za prevoz gondolama.
Saobraćaj je definitivno bolna tačka Beograda, jer od 24 liste retke su one koje nisu obećale da će rešiti ovaj problem. No, mimo ove zajedničke teme postoje i brojne razlike među kandidatima. Tako je program kandidata Ljubiše Preletačevića Belog, koji zamalo da se i ne nađe na listi, zapravo nepostojanje programa, koji on smatra kalupom osmišljenim od strane partijskog sistema. Ostali kandidati su se ipak pozabavili kreiranjem programa u zadatim okvirima – Dragan Đilas obećava brigu o građanima i trošenje budžeta za njihovu dobrobit a ne za nedefinisane stavke za koje niko ne zna šta znače (kao što je npr „Konsolidacija i unapređenje virtualnog okruženja i unapređenje sistema za menadžment krajnih tačaka“, za koji je Grad Beograd ove godine odvojio 460.000 evra); SNS, partija koja je trenutno na vlasti, obećala je nastavak dosadašnje politike izgradnje Beograda; koalicija DS-SDS-Nova stranka je obećala da će se na transparentan način pozabaviti modernizacijom uprave, unapređenjem privrednog ambijenta ali i socijalnim pitanjima; SPS je u fokus stavio socijalnu pravdu; a koalicija DJB-Dveri borbu protiv korupcije, što joj je zajedničko sa planom Inicijative Ne davimo Beograd, koja pak samostalno izlazi sa idejom kako treba da funkcioniše grad i na koji način građani mogu što direktnije uticati na donošenje odluka o upravljanju njime. Ima i nekoliko zelenih partija koje se sve zalažu za čistije okruženje te ih ljudi mogu pomešati, mada se jedna od njih izdvaja i po tome što njeni članovi na svim javnim nastupima nose zelene jabuke u rukama. SRS je po starom dobrom običaju specifična vrsta opozicije koja se zapravo više slaže sa planovima aktuelne vlasti nego što ih kritikuje. Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd, je neko za koga se očekuje da će ostvariti veliki broj glasova na ovim izborima sa planom da grad razvija prema potrebama Beograđana a ne turista. Predsednik druge beogradske opštine na čijem čelu nije SNS, Marko Bastać, takođe se kandiduje na izborima zalažući se za Beograd bez nasilja još i pre nego što je doživeo napad u ulazu u svoju zgradu, koji je javnost okarakterisala kao zastrašivanje. DSS se s druge strane zalaže za decentralizaciju, jer je prema njihovim rečima Grad preuzeo preveliki deo ovlašćenja na sebe. Osim ovih kandidata, ima još nekoliko predstavnika manjina kojima je lakše da osvoje mandat jer im je niži cenzus, i još nekoliko malih stranaka i pokreta, od kojih se ne očekuje da će uspeti da uđu u gradsku skupštinu.
Ono što je fascinantno tokom ove predizborne kampanje je odnos opozicije među sobom. Unapred se zna da će vodeća partija osvojiti najveći broj glasova, ali to ne sprečava opoziciju da se međusobno bori za ostatak, ne trudeći se uopšte da preuzme deo glasova od SNS-a. U napadima na druge opozicione partije ne ometaju ih ni sve češći incidenti poput sukobljavanja sa simpatizerima vladajuće stranke ili fizičkih napada na pojedine kandidate, kao i mali medijski prostor za predstavljanje ideja.
Uprkos svemu navedenom i dodatnim strahovima da li će izbori biti regularni, građanima ipak ne ostaje ništa drugo nego da izađu na njih. Jednom u četiri godine dobijaju jedinstvenu priliku da ih neko pita kako žele da se rukovodi njihovim gradom, šta im je prioritet i šta bi trebalo razvijati. Sledeći put će o tome odlučivati tek daleke 2022. godine, do koje grad može da se promeni do neprepoznatljivosti.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.