Politika i društvo

Island će tako ostati deo Evropskog ekonomskog prostora i Šengenske zone, uz zadržavanje pristupa jedinstvenom evropskom tržištu.

Na referendum je izašlo 82,5 odsto birača, što pokazuje koliko je pitanje odnosa sa EU važno za stanovnike ove ostrvske države.

Island se nalazi u bitno drugačijem položaju. Ova zemlja već koristi većinu ekonomskih prednosti evropskog tržišta preko Evropskog ekonomskog prostora, dok joj bezbednost garantuje članstvo u NATO.

Islandu bi puno članstvo prvenstveno donelo mesto u evropskim institucijama i pravo učešća u donošenju odluka. Zauzvrat bi morao da prihvati prenošenje dela nadležnosti na Brisel.

Za države koje već imaju visok životni standard, stabilne institucije i pristup jedinstvenom tržištu, Evropska unija mora da ponudi ubedljivije političke razloge za članstvo, smatra Akhvlediani.

Kao argumente za približavanje Evropskoj uniji navodili su i rat u Ukrajini, promene u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i sve izraženije nadmetanje velikih sila na Arktiku.

Ribarstvo na Islandu nije samo važna privredna grana. Ono je deo nacionalnog identiteta i simbol kontrole zemlje nad sopstvenim prirodnim resursima.

Prema oceni Akhvlediani, birači su šire geopolitičke rizike upoređivali sa veoma konkretnim domaćim interesima. Ribarstvo i očuvanje suvereniteta za njih su bili neposredniji i politički važniji od prednosti dublje evropske integracije.

Protivnici članstva zato nisu želeli da odluke o zaštiti domaće proizvodnje budu prenete na zajedničke evropske institucucije.

Takav rezultat bi, zajedno sa napretkom Crne Gore i drugih država kandidata, olakšao predstavljanje politike proširenja članicama koje prema tom procesu imaju sve više rezervi.

Ipak, islandsko odbijanje pregovora ne mora da znači odbacivanje evropskog projekta. Zemlja će ostati tesno povezana sa Unijom kroz Evropski ekonomski prostor i jedinstveno tržište.

Norvežani su ulazak u Evropsku uniju odbili na referendumima 1972. i 1994. godine. Zemlja ima pristup jedinstvenom tržištu, dok istovremeno zadržava kontrolu nad ribarstvom, energetikom i drugim strateškim oblastima.

Švajcarska je izabrala drugačiji put. Umesto članstva i učešća u institucijama Evropske unije, ona odnose sa Briselom razvija kroz veliki broj bilateralnih sporazuma.

Bogate evropske države izvan Unije imaju ono što siromašnije kandidatkinje nemaju, održive alternative koje im donose većinu ekonomskih koristi bez političke cene punopravnog članstva.

Prema njenoj oceni, rezultat referenduma više govori o specifičnim islandskim okolnostima nego o privlačnosti Evropske unije i politici proširenja u celini.

Ipak, glasanje nosi važnu poruku za Brisel. Evropska unija ne može da očekuje da će duboka ekonomska integracija sama po sebi dovesti do političkog članstva.

Za Ukrajinu, Moldaviju i države Zapadnog Balkana koristi su jasnije. To su veća bezbednost, pristup fondovima, stabilnije institucije i snažnija podrška reformama.

Za Island, Norvešku i Švajcarsku računica je složenija. Brisel zato mora uverljivije da objasni vrednost političkog uticaja, učešća u odlučivanju i veće uloge u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave, naglasile su ove dve organizacije.

„Netransparentnost postupanja vlasti prilikom ovih zakonskih izmena, umesto da umiri uznemirenu i zabrinutu javnost, otvara prostor za nove sumnje u pogledu dalje sudbine zemljišta koje je bilo zahvaćeno požarom“, ocenili su u obrazloženju.

Podsetili su i da, kada su se tokom požara u u javnom diskursu pojavile tvrdnje da bi požar mogao da bude iskorišćen kako bi se izašlo u susret potrebama potencijalnih investitora, to su demantovale resorne ministarke zaštite životne sredine Sara Pavkov i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Usvojeni amandman naizgled štiti izgorelo šumsko zemljište (u Deliblatskoj peščari ili bilo gde drugde) od promene namene, upozoravaju u saopštenju.

„Međutim, on istovremeno značajno olakšava sprovođenje postupka u kojem bi šumsko zemljište postalo građevinsko za veoma širok krug projekata koje može da odobri Komisija Vlade Srbije. Štaviše, ne postoji prepreka ni da se predlog za realizaciju takvih projekata pojavi tek nakon katastrofalnog požara“, istakli su u saopštenju

„Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od ovog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture“, ukazali su Transparentnost Srbija i RERI.

„Tek posredno se može zaključiti da su citirane izmene u finalnu verziju izmena zakona uvrštene tako što je skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman na sednici održanoj 26. avgusta 2026. godine, sa kojim se, na istoj sednici, saglasila i resorna ministarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, i koji je jednoglasno usvojilo 12 prisutnih članova Odbora“, saopštile su dve organizacije.

„Posebno ističemo da na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čea se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona, koji je za predmet imao druga pitanja u vezi sa kapitalnim projektima (solarne elektrane, upravljanje otpadom i slično)“, upozorili su u saopštenju.

Za početak, ocenjuju da bi Ministarstvo građevinarstva i narodni poslanici koji su glasali za ovaj predlog morali da javnosti pruže argumentovano obrazloženje za svoju odluku, uključujući i detaljno objašnjenje procedure koja bi morala da bude sprovedena za prenamenu šumskog zemljišta u slučaju da je šuma očuvana i da je izgorela.

„Do predstavljanja uverljivog obrazloženja i organizovanja javnih konsultacija u okviru kojeg bi bili sagledani motivi, posledice i rizici ovih zakonskih izmena, Narodna skupština bi trebalo da u hitnom postupku usvoji dopune koje bi odložile primenu novih zakonskih rešenja“, zaključili su Transparentnost Srbija i RERI.

Naravno, bilo bi previše jednostavno reći da svetom vladaju psihopate. Nauka to ne tvrdi. Ali istraživanja ličnosti i moći već decenijama ukazuju na nešto mnogo zanimljivije. Određene osobine koje smatramo društveno nepoželjnima mogu čoveku pomoći da dođe do moći, čak i kada mu kasnije ne pomažu da je dobro koristi.

Čine je narcizam, makijavelizam i psihopatija.

Narcizam podrazumeva izraženu potrebu za divljenjem i osećajem sopstvene važnosti. Makijavelizam se povezuje sa manipulativnošću, strateškim korišćenjem drugih i spremnošću da se moralna pravila posmatraju kao prepreka. Psihopatija uključuje emocionalnu hladnoću, manjak empatije i griže savesti, uz druge karakteristike.

To, naravno, ne znači da svaka osoba sa nekom od ovih osobina predstavlja psihopatu ili da su ljudi na visokim položajima redom „mračni“. Ali istraživači su pronašli dovoljno zanimljivih veza da je pitanje odavno prestalo da bude samo materijal za filmove o korporativnim negativcima.

Najzanimljivija razlika je između dolaska na vlast i uspešnog upravljanja njome. Meta-analiza koja je obuhvatila 92 nezavisna uzorka pokazala je da su psihopatske crte slabo pozitivno povezane sa pojavom liderstva, ali slabo negativno sa njegovom efektivnošću. Drugim rečima, određene karakteristike mogu pomoći čoveku da bude prepoznat kao lider, ali ne garantuju da će biti dobar lider.

Isto se vidi kod narcizma. Velika meta-analiza pokazala je da je narcizam povezan sa većom verovatnoćom da osoba postane lider, ali nije pronašla takvu vezu sa stvarnom efektivnošću lidera. Deo prednosti narcisoidnih osoba u dolasku do vrha može se objasniti njihovom većom ekstravertnošću, tj sposobnošću da budu glasne, samouverene i vidljive.

Dakle, čovek koji bez problema kaže „ja sam pravi za ovo“ možda ima određenu prednost nad onim koji još uvek pokušava da smisli kako da to kaže bez zvučanja umišljeno.

Dominacija znači: radićeš ono što ja kažem.

Prestiž znači: poštujte me jer sam dobar u onome što radim.

Liderstvo znači: preuzeću odgovornost za grupu.

Studija objavljena u Journal of Personality pronašla je da su ljudi koji kombinuju relativno visoku motivaciju za prestiž i liderstvo, uz nisku potrebu za dominacijom, češće zaista postajali lideri. Nasuprot tome, ljudi sa izrazitom potrebom za dominacijom bili su skloniji narcizmu i češće su sebe doživljavali kao lidere, iako ih kolege nisu nužno tako videle.

To je važna razlika. Želja za moći sama po sebi nije problem. Pitanje je šta čovek želi da radi sa tom moći.

Istraživanje objavljeno u PNAS-u, koje je obuhvatilo više od 140.000 ljudi iz 69 zemalja, pokazalo je da ekonomska neizvesnost može povećati sklonost ljudi da podrže dominantne lidere. Jedan od ključnih mehanizama bio je osećaj da pojedinac nema kontrolu nad sopstvenim životom.

Kada ljudi osećaju da se svet raspada, možda ne traže osobu koja će ih najbolje saslušati. Traže nekoga ko deluje kao da nema nikakvu dilemu šta treba uraditi.

I tu se vraćamo na početno pitanje. Možda svetom ne vladaju ljudi koji se ničega ne stide. Možda povremeno vladaju svetom ljudi koji su spremniji od drugih da ignorišu ono što bi druge zaustavilo.

Problem je što se ista osobina u različitim okolnostima može pretvoriti iz vrline u manu.

Samopouzdanje lako postaje narcizam. Odlučnost postaje tvrdoglavost. Ambicija postaje pohlepa. Hrabrost postaje bezobzirnost. A odsustvo srama, ponekad izgleda kao liderski kvalitet.

I možda je zato najvažnije pitanje manje „zašto su oni takvi?“, a više „zašto ih mi biramo?

Jer ako društvo uporno nagrađuje ljude koji najglasnije traže moć, ne možemo se mnogo iznenaditi kada na kraju upravo oni dobiju najviše.

A onda možemo da ih zovemo kako god želimo, vizionarima, liderima, genijalcima ili, u najgorem slučaju, „neustrašivima“.

Samo nemojmo zaboraviti da odsustvo srama nije isto što i prisustvo kvaliteta.

Prijavljivanje za 6.000 dinara počinje 7. septembra, a građani će moći da je podnesu preko portala Uprave za trezor na adresi: idp.trezor.gov.rs

Kada prijava bude otvorena, potrebno je otići na zvanični portal Uprave za trezor i pratiti uputstva za prijavljivanje.

Važno je obratiti pažnju da se podaci unose isključivo na zvaničnom državnom sajtu i ne ostavljati lične podatke na stranicama koje samo liče na portal Uprave za trezor.

Kako je ministar finansija Siniša Mali objasnio najavljujući ovu pomoć treba proveriti da li ste prijavljeni u Akcionarskom fondu.

„Ako ste prijavljeni, ne morate da se prijavljujete za pomoć. Ako niste prijavljeni u Akcionarskom fondu, onda treba da se prijavite,” naglasio je Mali.

Za dve velike grupe građana prijavljivanje neće biti potrebno.

Penzioneri i primaoci novčane socijalne pomoći novac bi trebalo da dobiju automatski, odnosno nema potrebe da posebno podnose prijavu za ovu isplatu.

Početak isplate po 6.000 dinara punoletnim građanima najavljen je za 22. septembar i trajaće do 25. septembra. Novac će isplaćivati Banka Poštanska štedionica.

Pre početka prijavljivanja građani bi trebalo da provere da li imaju važeću ličnu kartu i da li ispunjavaju uslove koji se odnose na državljanstvo, prebivalište i punoletstvo.

Pošto elektronska prijava još nije otvorena, kompletan izgled formulara i sva polja koja će građani morati da popune biće poznati kada prijavljivanje počne.

Zbog toga je preporučljivo da se 7. septembra proveri isključivo zvanični portal Uprave za trezor.