Iranski predsednik Hasan Rohani izjavio je da će ova zemlja, uprkos američkim sankcijama, nastaviti da prodaje naftu. Time je na nametanje novih kaznenih mera odgovorio najavom kršenja istih i naređenjem da se održi vojna vežba na severu države.
SAD su danas uvele Iranu nove sankcije, sa ciljem da ga primoraju da redefiniše svoju politiku vezanu za nuklearno i drugo naoružanje. Dakle, kupovina iranske nafte zabranjena je skoro svim državama koje su učestvovale u pregovorima o razoružavanju. Samo osam uvoznica ovog energenta dobile su prolongiran rok za pronalaženje novih dobavljača, jer bi oštro prekidanje njihove saradnje sa Iranom izazvalo veliku nestabilnost na globalnom tržištu.
Za sada je zbog ovih sankcija cena nafte pala za 25 centi, na 72,5 dolara za barel, posle prošlomesečnog dostizanja maksimalne vrednosti u poslednje četiri godine.
Na sve ovo Rohani je reagovao zapaljivim izjavama na državnoj televiziji da je Iran u ratu, dodavši da je u pitanju ekonomski rat, u kojem će ova zemlja izvojevati pobedu nad daleko snažnijim Golijatom.
Pitanje je ipak ima li ovaj optimizam pokriće u realnosti, jer kome će Iran moći da prodaje naftu, odnosno ko će pristati da krši ove sankcije ako se ima u vidu da će mu, ukoliko to učini, biti onemogućeno poslovanje sa Amerikom i njenim kompanijama?
Zato stručnjaci tvrde da će sankcije najviše naštetiti iranskoj anemičnoj ekonomiji koja je veoma zavisna od prodaje ovog energenta. Njena valuta se od prošle godine stropoštala sa 40.500 rijala za dolar na 145.000 rijala za dolar. To je uticalo na rast cena mnogih proizvoda potrebnih za preživljavanje i predstavljalo jedan od uzroka antirežimskih protesta tokom kojih je oko 5.000 ljudi uhapšeno i najmanje 25 ubijeno.