U Srbiji je gotovo dvostruko više ljudi zaposleno „na lizing“ u odnosu na prosek EU, pa posao cveta za preko 80 agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju, dok pojedine kompanije preko ugovora o privremenom i povremenom radu angažuju i do 90 odsto ukupne radne snage. Ovakva popularnost „iznajmljivanja“ radnika u našoj zemlji zasniva se na nedostatku odgovarajuće regulative – aktuelni Zakon o radu ovu oblast ne pokriva, a nedavno je predstavljen Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju o kojem sindikati i radnici nemaju preterano visoko mišljenje. Ipak, kažu sve je bolje od bezakonja. Trenutno je situacija takva da radnici „na lizing“ nemaju neka od osnovnih radnih prava, a neretko zarađuju i do 50 odsto manje od kolega koji obavljaju potpuno iste poslove sa statusom stalno zaposlenih.
Iako je tekst nacrta Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje bio gotovo usaglašen sredinom prošle godine, pokušaj ulaska u skupštinsku proceduru tada je prošao neslavno, a radna grupa koja se bavi njegovom izradom vratila se dva koraka unazad. No, ipak je ugledao svetlost dana.
„Još uvek nisu usaglašene neke ključne odredbe, kao na primer ona koja se odnosi na definisanje garancija od strane agencija za isplaćivanje ugovorenih zarada, poreza i doprinosa za obavljeni posao u ime preduzeća klijenta. Druga tačka sporenja je oko određivanja procenta ljudi koje preduzeće korisnik može da angažuje preko agencija za lizing. Sindikati preporučuju da granica bude 10 odsto, uzimajući u obzir da bi ovakav vid zapošljavanja trebalo da omogući poslodavcu da ‘premosti’ situacije kada nema mogućnost da u kratkom vremenskom roku angažuje određena radna mesta”, objašnjava za „Biznis & Finansije” dr Zoran Ristić, član radne grupe za izradu Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje ispred Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”.
Ograničavanje zapošljavanja na lizing direktno bi pogodilo javna preduzeća, ali i neke velike privatne firme, kojima na neregulisanom tržištu angažovanje popriličnog broja radnika preko agencija predstavlja ogromnu uštedu. Iako postoje pozitivni primeri nekolicine komunalnih preduzeća koja su na ovaj način omogućila zapošljavanje određenog broja radnika koji im je nedostajao, a koje zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru ne bi mogla drugačije da uposle, u praksi su mnogo češći slučajevi prekomernog angažovanja radnika na lizing, i to uporedo sa partijskim zapošljavanjem, uprkos pomenutoj zabrani. Istovremeno, sadašnje stanje omogućava angažovanje ljudi preko agencija, tako da oni, praktično, rade bez prava koja su sastavni deo Evropske socijalne povolje, EU direktiva i konvencija međunarodne organizacije rada, koje je naša država sve listom usvojila.
Svaki zakon je bolji od bezakonja
Novim zakonom trebalo bi da bude određeno da radnici na lizing ubuduće primaju istu zaradu kao i stalno zaposleni radnici na istoj poziciji u firmi u kojoj su angažovani, kao i pravo na korišćenje bolovanja i godišnjeg odmora. Takođe, predviđa se da će im biti dato pravo i na sindikalno organizovanje, ali ne i pravo na štrajk. Svakako je i osnovna pravna zaštita bolja od nikakve, zaključuje naš sagovornik, obzirom da do sada inspekcija rada uopšte nije mogla da se bavi pravnim statusom ovih ljudi.
„Zakon treba da implementira jednu od najvažnijih direktiva koje regulišu ovu oblast – jednaku zaradu za jednak rad! To znači da osobe koje se ovako zapošljavaju moraju da imaju iste uslove za rad i jednaku osnovnu zaradu kao i uporedni, stalno zaposleni radnici u preduzećima u kojima su angažovani, uz podrazumevane poreze i doprinose koje im agencije uplaćuju. Tu se, međutim, javlja problem ukoliko u preduzećima nema stalno zaposlenih na radnim mestima za koja se angažuju radnici preko lizinga. Danas nije redak slučaj da u kompanijama i 90 odsto od ukupnog broja zaposlenih radi na lizing, pa njihove plate i ne mogu pravilno da se upoređuju. Velika preduzeća koriste priliku da umanje svoje troškove tako što upošljavaju radnike koji će i u slučaju bolesti dolaziti na radno mesto, jer bi u suprotnom bili izbrisani sa spiska zaposlenih, a pritom su potplaćeni. Tu nema reči o dostojanstvenom radu, a da ne govorimo da radnicima na lizing banke ne odobravaju kredite”, napominje Ristić, te dodaje da će budući zakon jasno regulisati bezbednost i zdravlje na radu privremeno zaposlenih, kroz obaveze poslodavca i agencija koje učestvuju u posredovanju.
Najnegativnije procene sindikata kažu da je u ovom trenutku u Srbiji oko 100.000 ljudi zaposleno na lizing, što prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku predstavlja oko 3,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih u zemlji. Poređenja radi, ovaj odnos u Nemačkoj iznosi 2,2 odsto, a na nivou čitave EU oko 1,8 odsto.
Agencije će se transformisati u zadruge
U ovom trenutku ne postoje definisani vremenski rokovi za usvajanje pomenutog zakona, iako postoji spremnost Ministarstva rada da se čitava oblast konačno reguliše, jer i stručna i šira javnost sve više uviđa kakve su sve negativne posledice postojećeg stanja. „Postoje strukture koje nisu spremne da se Zakon usvoji, poput raznih agencija za zapošljavanje kojih ima sve više, umesto sve manje, i kojima je u interesu da zloupotrebe postojeći zakonski vakuum u ovoj oblasti kako bi na brzinu stekle enorman profit. Regulisano tržište više neće tolerisati postojanje dve kategorije radnika koji, bilo da je reč o javnim ili privatnim preduzećima, za obavljanje potpuno istog posla primaju zarade koje se razlikuju i do 50 odsto. Ta neisplaćena razlika nekome ide u džep, pitanje je samo da li ostaje poslodavcima ili agencijama koje ih angažuju“, ističe Ristić.
Prema njegovim rečima, predstavnici sindikata neće odustati od zahteva za određivanje najvećeg dozvoljenog udela privremeno zaposlenih radnika u preduzećima, dok o svim drugim detaljima može da se diskutuje. S druge strane, vodi se računa o posledicama po poslovanje agencija za zapošljavanje, pa tako aktuelni nacrt zakona predviđa prelazni period od šest meseci kako bi se postojeće agencije odgovarajuće prilagodile novonastalim tržišnim uslovima. Ipak, usvajanje Zakona o radu agencija za privremeno zapošljavanje neminovno će dovesti do smanjivanja njihovog broja.
„Agencije koje ozbiljno i legalno posluju nastaviće nesmetano da rade, a sve one koje su mislile da će kratkoročno moći da zarade velike pare nauštrb radnika koje su upošljavale, jednostavno će nestati ili se transformisati u omladinske i studentske zadruge, te nastaviti da posluju po regulativi koja određuje njihovo funkcionisanje. To će u praksi stvoriti nove probleme“, ocenjuje Ristić, „zbog čega su sindikati prethodnih godina insistirali da se i pitanje omladinskih zadruga rešava istim zakonom, ali nažalost, takva odluka nije doneta od strane zakonodavca“.
Izuzeci od pravila
Osobe koje se bave održavanjem i čišćenjem objekata, kao i radnici koji su angažovani za obezbeđivanje zgrada i pojedinaca biće izuzeti od ostalih privremeno zaposlenih osoba na koje se budući zakon odnosi. Nasuprot njima, sportisti se takođe računaju kao radnici na lizing, s tim da u slučaju njihovog zapošljavanja posreduju menadžerske sportske agencije, a osim lokalne regulative, njihova prava štite i međunarodne sportske organizacije.