Ugroženo poverenja stanovništva je najopasniji efekat prelivanja globalne finansijske krize u Srbiju. Osim tog neposrednog efekta, koji je za rezultat imao panično povlačenje štednje stanovništva iz banaka, izvesno je i da će biti smanjen priliv stranih direktnih investicija, kao i da će krediti biti još skuplji. Indirektno, poslednjih mesec dana zbog “svetskih turbulencija”, trpi i domaća valuta, koja je u odnosu na evro depresirala.
“Sve ovo što se dešava poslednjih dana i nedelja, kako globalno tako i lokalno, potpuno je razumljivo u ciklusu finansijske krize. Ono što je naravno opasno, to je kriza poverenja, kako kriza poverenja između finansijskih institucija, tako i kriza poverenja na liniji: deponent-banka i dužnik-kreditor. Zato su od izuzetnog značaja svi potezi i signali koje šalju državni ograni i centralne banke, zarad očuvanja i vraćanja tog poverenja, ali je isto tako bitna i odgovorna i transparentna politika poslovnih banaka”, ukazuje Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora “Sosijete Ženeral banke Srbija”.
Prvi efekat prelivanja globalne finansijske krize u Srbiju ogledao se u povlačenju depozita gradjana. Uplašeni za svoj novac, a poučeni negativnim iskustvima iz prošlosti kada im je bila zarobljena štednja u piramidalnim bankama, pa i u pojedinim državnim, štediše su počele masovnije da podižu svoju štednju iz banaka.
„Efekti svetske finansijske krize su pre svega uticali na stvaranje jedne doze nepoverenja građana u bankarski sistem, pre svega u vidu držanja depozita kod banaka. Ovaj efekat je dodatno multiplikovan našim istorijskim primerom iz devedesetih godina što je dovelo do delimičnog, ali kako vreme pokazuje i privremenog povlačenja depozita sa bankarskih računa i sklanjanja u slamarice i sefove. Međutim pored psihološkog faktora, mnogo je veći realni koji je doprineo do ograničenog pristupa dugoročnim fondovima na svetskom tržištu kapitala, što je neumitno dovelo do smanjenja dugoročnog kreditiranja banaka“, kaže Petar Grujić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom „Volks banke“.
Negativnih efekata, globalne finansijske krize na poslovanje „Sosijete Ženeral banke“, za sada, kako ističe Sonja Miladinovski, nema. Naravno kriza potresa celi finansijski sektor u Evropi, ali po rečima naše sagovornice, upravo model evropskog, odnosno francuskog koncepta bankarstva u ovakvim situacijama pokazuje povećanu otpornost.
„Sosijete Ženeral Grupa“ neguje obrazac univerzalne banke, koja se ne fokusira samo na investiciono bankarstvo, kao što je to slučaj sa vodećim američkim bankama, već svoju aktivnost diversifikuje na različite oblasti, a pre svega na poslovanje sa stanovništvom. U tom kontekstu cela grupa „Sosijete Ženeral“, tako i sve članice grupe, uključujući i nas u Srbiji, nastavljaju svoje aktivnosti univerzalne banke sa neizmenjenim intezitetom“, naglašava Sonja Miladinovski.
Iako nije izloženo direktnom uticaju globalne finansijske krize, srpsko tržište ipak oseća posledice. Po rečima Miladinovski, neke kratkoročne strane investicije su već izašle iz Srbije, možda će doći i do zastoja u nekim kvalitetnijim direktnim investicijama, a sve to zajedno će se odraziti na poskupljenje izvora finansiranja.
“Najveći negativni uticaj po bankarski sistem i privredu u celini ima veštački kreirana panika, u mnogome izazvana zbog neobjektivnog izveštavanja pojedinih sredstava informisanja. Na taj način, imajući u vidu našu istoriju bankarskog sistema i mukotrpni proces vraćanja poverenja određeni broj klijenata ponovo udaljava sa svojim novcem od legalnih tokova novca”, ističe Petar Grujić.
Upravo depoziti stanovništva, koji su dostigli blizu šest milijardi evra, glavni su izvor za kreditiranje. Smanjenjem njihovog obima, s jedne strane, kao i skuplji izvori finansiranja u svetu, s druge strane, dovešće i do rasta cena usluga banaka u Srbiji, a to će, zbog manje tražnje neminovno uticati na smanjenje njihove aktivnosti.
Kako bi uticala na ublažavanje efekata svetske finansijske krize, Vlada Srbije nedavno je donela set mera. Prva, koja je u najvećoj meri označila vraćanje poljuljanog poverenja u bankarski sistem je povećanje garancije države za štednju sa 3.000 na 50.000 evra po jednom ulogu, u slučaju da banka ode u stečaj. Ovaj korak vlasti je doprineo stišavanju nervoze i straha građana, uzrokovanih psihološkim faktorima. Odluka o povećanju iznosa osiguranog depozita doneta je na predlog Evropske komisije. Premijer Mirko Cvetković je najavio da ukoliko bude bilo potrebe naknadno će biti razmatrano podizanje iznosa osiguranog štednog uloga i na 100.000 evra.
Da bi se podstakla štednja od 1. januara 2009. godine biće privremeno ukinut porez na prihod od kamate za deviznu štednju koji iznosi 20 odsto. Od početka 2010. ovaj porez će se ponovo obračunavati i tada će iznositi 10 odsto. Privremeno do kraja 2012. godine biće ukinut i porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih prava kod hartija od vrednosti. Porez na kapitalnu dobit iznosi 20 odsto i plaća se na razliku između kupovne i prodajne cene akcija, dok se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prodaja akcija gde se obračunava 0,35 odsto. Narodna banka Srbije pozdravila je odluku Vlade, ali je i ona, sa svoje strane, donela takođe skup mera.
Radovan Jelašić, guvener NBS, ukazao je da je po oceni analitičara „Dojče banke“, Srbija prema deviznim rezervama i štednji se našla na drugom mestu, od ukupno 26 zemalja centralne i istočne Evrope, dok je prema adekvatnosti kapitala zauzela prvo mesto.
„To je još jedan od dokaza da je rizik u Srbiji daleko manji nego u Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Ukrajini i baltičkim zemljama, koje su okarakterisane kao „ranjive“, rekao je guverner NBS.
Jelašić smatra da je srpski bankarski sektor dobro pripremljen za eventualne spoljne izazove.
„Deponenti ni jedne zemlje u okruženju, pa i šire nemaju sigurnost koja im je obezbeđena u Srbiji. Obavezna rezerva za novu deviznu štednju je 40 odsto, a adekvatnost kapitala je 28,1 odsto. Trećinu bilansne sume čine gotovina, depoziti kod NBS i hartije od vrednosti NBS. Srbija ne bi trebalo da samoj sebi „kopa jamu“. Činjenice u vezi sa bankarskim sektorom Srbije se negiraju i relativizuju. Stvara se neosnovana i veštačka tenzija, a sve to vodi manjem obimu depozita i skupljim kreditima“, ukazao je Jelašić.
Narodna banka Srbije donela je mere, koje kako je obrazložio guverner ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, ali za banke znače trenutno rasterećenje. Naime, centralna banka je donela odluku da od 1. oktobra ne obračunava obavezne rezerve na sredstva uzeta u inostranstvu, kao i da promeni strukturu polaganja devizne obavezne rezerve. Takođe, i da smanji zateznu kamatnu stopu za iznos razlike između obračunatog iznosa i ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske odnosno devizne obavezne rezerve banaka u obračunskom periodu.
„Nove mere će rasteretiti banke, ali teško da će obezbediti isti obim kredita kao do sada. Euribor je i nadalje visok, marže za zemlje u regionu su se drastično povećale, pre svega za one sa nižim rejtingom. Mogućnost pristupa, čak i centrala svetskom finansijskom tržištu je znatno limitirana. Nezavisno od značajne podrške Vlada zemalja Evropske unije, biće potreban duži vremenski period da tržište kapitala ponovo profunkcioniše. Obim obezbeđivanja novih kredita zavisiće pre svega od raspoloživosti i cene inostranih izvora, što čini polovinu izvora do sada, kao i domaće štednje, što će biti najvažniji izvor u bliskoj budućnosti“, rekao je Radovan Jelašić.
Komentarišući nastojanja Vlade Srbije i Narodne banke da ublaže, odnosno koliko toliko eliminišu prenošenje efekata globalne finansijske krize kod nas, Sonja Miladinovski član Izvršnog odobra „Sosijete Ženeral banke“ kaže da su mere izraz odgovorne politike države koja brine o interesima građana, privrede i celog društva.
„To su zaista veoma dobre mere, a pre svega mislim na povećanje limita za osiguranje depozita, i trebale bi da doprinesu vraćanju poverenja u bankarski sistem. Ipak, sa druge strane mnogo više se moglo uraditi na predupređivanju panike koja se javila na našem tržištu i to prvenstveno zbog dva razloga. Prvi je taj što se ona mogla očekivati, a drugo zbog toga što je ona kod nas došla sa malim zakašnjenjem u odnosu na Evropu i ostali svet“, zaključuje Petar Grujić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom „Volks banke Srbija“.
| Mere Narodne banke Srbije: 1. Ne obračunava se obavezna rezerva na sredstava uzeta u inostranstvu i to retroaktivno od 1. oktobra za:
2. Struktura polaganja devizne obavezne rezerve se menja: umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i 10 odsto u dinarima, sada 80 odsto u devizama i 20 odsto u dinarima
4. Obim obavezne rezerve koji će se izdvajati za period od 18. oktobra do 17. novembra biće baziran ne na prosečnom stanju depozita u septembru (regularno) nego na stanju depozita 15. oktobra (vanredno) |
Mere Vlade Srbije:
|
Danijela Milosavljević
broj 49, novembar 2008.