class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
Za razliku od ideala “globalnog građanina”, kome je ceo svet kuća, najnoviji izveštaj UNFPA o uticaju migracija na stanje populacije u svetu pokazuje da je najčešći razlog odlaska iz matične države – bekstvo od siromaštva, kao i da su žene i mladi migranti najrizičnija grupa za manipulacije i zlostavljanja.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>U ovogodišnjem izveštaju o stanju populacije u svetu, Fond Ujedinjenih nacija za populaciju (UNFPA) je podrobno analizirao problematiku migracija, naročito žena i mladih migranata. Prema podacima prikazanim u analizi, ukupan broj žena migranata je oko 95 miliona, što je 49,6 odsto svih migranata u svetu. Žene se najčešće sele radi udaje, da bi se pridružile porodici ili u potrazi za poslom. Iako su slabije plaćene od muškaraca, u odnosu na njih procentualno više odvajaju od svojih zarada kako bi pomogle ukućane i rodbinu u matičnoj zemlji. Primera radi, žene iz Bangladeša, koje rade u zemljama Bliskog istoka, kući šalju u proseku čak 72 odsto svojih zarada.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>U sredstvima koja su se iz dijaspore slila u Šri Lanku 1999. godine, žene su učestvovale sa 62 odsto. Nema podataka o novcu koji je u njihove zemlje priticao neformalnim kanalima, ali na osnovu raspoloživih informacija proističe da veliki deo zarađenog novca ulažu u podizanje i školovanje dece, medicinsku negu, izgradnju kuća, otvaranje malih preduzeća u svojim domovinama, kao i u državu domaćina, plaćajući poreze i obavljajući poslove koji su od interesa za njihovo društvo.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Najveće žrtve
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Na žalost, žene su i najveće žrtve migracija “koje su krenule po zlu”, odnosno trgovine ljudima. Međunarodna organizacija rada (ILO) procenjuje da 2,45 miliona žrtava trgovine ljudima živi u teškim, gotovo robovskim uslovima. Od ovog broja, 80 odsto su žene i devojčice. Obično su primorane na seksualni rad, rad u domaćinstvima i fabrikama. Ovo je jedan od najunosnijih poslova, odmah iza trgovine drogom i oružjem, koji donosi zaradu od 7 do 12 milijardi američkih dolara godišnje. To je zarada samo od početne prodaje lica, dok se procenjuje da u zemljama odredišta kriminalni sindikati ubiru dodatnih 32 milijarde godišnje.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Polovinu svih međunarodnih migranata čine osobe starosti od 10 do 24 godine, koje se uglavnom sele u razvijenije zemlje, u kojima stanovništvo stari (procenjuje se da će čak i Srbija za 25 godina uvoziti radnu snagu). Iako se u zemlji domaćinu ne bave samo manuelnim poslovima, već i završavaju studije i specijalizacije koje im nude bolje perspektive, njihovo nedovoljno životno iskustvo čini ih izuzetno rizičnom grupom za manipulacije i zlostavljanja, pogotovu devojke.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>
Odliv mozgova
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Jedan od razloga migracija je i loše stanje sistema zdravstva u nerazvijenim zemljama. Iz siromašnih zemalja odlazi veliki broj medicinskih sestara, babica i lekara. Napuštene države ostaju bez osnovnih kadrova i upadaju u još veću zdravstvenu krizu. U ovom trenutku podsaharska Afrika se suočava sa najvećim teretom infektivnih bolesti u svetu (25 odsto), ali i sa problemom manjka kadrova (zapošljava svega 1,3 odsto od ukupnog broja zdravstvenih radnika u svetu). Nedavna istraživanja pokazala su da je namera da se migrira visoko izražena među zdravstvenim radnicima koji žive u regionima najteže pogođenim sidom (68 odsto ispitanika u Zimbabveu izrazilo je želju da napusti državu). Analitičari upozoravaju da je odlazak medicinskih sestara najpogubniji za zdravstveni sistem neke zemlje. Iako Svetska zdravstvena organizacija preporučuje kao minimum 100 medicinskih sestara na 100.000 ljudi, u nekim siromašnim zemljama (Liberija, Uganda) taj odnos je 10 na 100.000. Međutim, i u mnogim razvijenim zemljama je već, ili će uskoro biti izražen nedostatak medicinskih sestara, uglavnom zbog niže stope fertiliteta i produženog životnog veka stanovnika.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>Marija Dukić
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>broj 25, novembar 2006
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>
class=“MsoNormal“>