Uoči izbora, referenduma i sličnih „svenarodnih izjašnjavanja“, svaka vlast se seti višegodišnjeg problema sa takozvanim vojnim beskućnicima, kojih je više od 14 hiljada, a mnogi od njih već 15 godina žive kao podstanari. Tako i ovih dana stižu vesti o „uspešnim realizacijama“ planova o gradnji vojnih stanova u Novom Sadu i Obrenovcu
Još je Milošević, neposredno posle rata 1999. godine, obećavao urgentnu gradnju 10.000 vojnih stanova, kako bi se izbegle paradoksalne situacije da, recimo, piloti supersoničnih aviona vrednih više desetina miliona dolara stanuju u memljivim podrumima, improvizovanim objektima u krugu kasarni, pa čak i magacinima kao što je bio svojevremeno slučaj u Batajnici. I petooktobarski „revolucionari“ nisu štedeli obećanja da će zbrinuti svih 14.447 lica zaposlenih u Vojsci, kao i vojnih penzionera, tako što će prodati vojne viškove i od toga izgraditi vojne stanove.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Činjenica je da Vojska i dalje raspolaže ogromnim viškovima nepokretnosti za čije održavanje poreski obveznici u Srbiji izdvajaju ogromna sredstva. Problem je što su ovi objekti gotovo po pravilu van upotrebe i što su budžetska sredstva nedovoljna za njihovo održavanje. Upravo zato, iz dana u dan njihova tržišna vrednost opada bez obzira na gromoglasne najave pojedinih političara da Vojska u nepokretnostima ’’ima više milijardi dolara’’.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Sa druge strane, u vojnim spiskovima nalazi se više od 20.000 lica koja nemaju adekvatno rešeno stambeno pitanje. Gotovo 15.000 vojnih lica i penzionera nema stan, dok oko 8.000 živi u neodgovarajućim domovima. Vlada je pokušavala da jednim udarcem reši oba problema ali su se rešenja poput formiranja Fonda za reformu Vojske, gde je trebalo da se slivaju sredstva od prodaje viškova vojnih nekretnina, pokazala kao loša. Partijski apartčici angažovani u Fondu pokazali su se izuzetno alavi na vojnu imovinu, pa je većina više vodila račina kako da dođe do masne provizije nego da iskreno reši gorući problem u Vojsci.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: center;“>
class=“MsoNormal“>Master plan
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Početkom februara ove godine Vlada Srbije čini novi pokušaj. Doneta je odluka da promet vojnih nepokretnosti ide preko Republičke direkcije za imovinu Srbije, a da vrednost te imovine procenjuje Poreska uprava. Sav posao oko priprema tendera za prodaju tih nepokretnosti rade vojni stručnjaci u Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane. Vlada Srbije je sačinila poseban Master plan, koji je definisao da će se viškovi vojnih nepokretnosti prodavati na nivou opština i to po kvartalima. Pretpostavka ja da će se svi vojni viškovi prodati do kraja iduće godine.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>U međuvremenu vojne ekipe su se rastrčale po Srbiji, odlaze na teren gde snimaju situaciju, prave projekte i skice lokacija i prikupljaju imovinsko-pravnu i drugu dokumentaciju. Prema prvim izveštajima stanje katastra u Vojsci je u veoma lošem stanju. Pukovnik Veselin Španjević, načelnik Uprave za infrastrukturu pri Ministarstvu odbrane, objasnio je u vojnom nedeljniku „Odbrana“ da je zbog haotične situacije sa dokumentacijom nekada jako teško dokazati šta je vojna imovina, a šta nije, napominjući da u ovom trenutku u Ministarstvu odbrane čak ne raspolažu ni preciznim informacijama kojim stambenim fondom raspolažu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Master planom je predviđeno da lokalne samouprave imaju prioritet u kupovini vojnih nepokretnosti. Zato Vojska prvo opštinama nudi nekadašnje domove JNA, napuštene magacine, kasarne…i to po tržišnim cenama. Po odluci Vlade Srbije, za svaku nepokretnost tržišnu vrednost odrediće Poreska uprava, kako ne bi bila ni potcenjena ni precenjena. Ali, praksa je pokazala da opštine nemaju novac za kupovinu tih nepokretnosti, niti gotovih stanova za razmenu. Retki su slučajevi, kao što je u Gornjem Milanovcu i Pirotu, gde je Vojska došla do nekoliko stanova razmenom za vojne viškove.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Vojska i Ministarstvo odbrane imaju, međutim, i vrlo značajne objekte i lokacije u zonama koje su regulisane detaljnim urbanističkim planovima gradova. Zemljište koje je obuhvaćeno tim urbanističkim planovima ne može biti predmet prometa i ne može se prodati. Obzirom da je Vojska korisnik tog zemljišta, postoji mogućnost da se na tim lokacijama, putem suinvestitorstva, grade vojni stanovi. Jedan od tih kompleksa u Beogradu je Banjički vis, kao i onaj u Ulici Cara Dušana.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Ovih dana Vlada je donela odluku da se putem tendera počne sa prodajom petnaestak vojnih objekata, zapravo poslovnog prostora ukupne površine 976 kvadrata. Od toga 12 je u Beogradu, jedan u Novom Sadu, a dva su u Bačkoj Topoli. Početna cena za te poslovne prostore je 865.000 evra. Pominju se još i dva vojna kompleksa ukupne površine oko 6.5 hektara – u Zemunu i Kladovu, čija je ukupna početna cena 3.55 miliona evra.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Prvi incidenti
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>I dok najviši vojni zvaničnici uveravaju kolege beskućnike da će njihovi problemi sada konačno biti rešeni, dogodili su se i prvi incidenti. U jednoj novosadskoj kasarni vojne izbeglice odbijaju da napuste improvizovane domove, dok ne dobiju stanove u koje će se useliti. U Ministarstvu odbrane ih uveravaju da će ’’odmah dobiti stanove samo da se malo strpe’’, ali izbeglice ne pristaju. „Više od 200 porodica živi u ovim zgradama, neki i po 15 godina i nikom od nas ne pada na pamet da kreće u novu neizvesnost. Ako se ove zgrade prodaju da bi se obezbedili stanovi, onda hoćemo da vidimo te stanove. Nikakve obećanja i uveravanja više ne uvažavamo, jer su nas lažna obećanja i dovela do toga da godinama živimo u nužnom smeštaju“, kaže u ime stanara Nedeljko Stajčić, koji sa suprugom i troje dece živi u vojnoj zgradi u Beogradskoj ulici u Novom Sadu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Ovim ljudima je rešenje za iseljenje uputila komanda novosadskog garnizona, a na osnovu odluke Ministarstva odbrane. Kako su objasnili u ovom ministarstvu, „Master plan otuđenja vojnih nepokretnosti“ predviđa prodaju objekata koje vojska ne koristi, kako bi se obezbedila sredstva za izgradnju stanova koji će biti dodeljeni vojnim licima, a na spisku zgrada za prodaju je i ovih pet objekata u Novom Sadu. U Upravi za informisanje Ministarstva odbrane kažu da će svi koji se sada iseljavaju iz vojnih objekata moći da konkurišu za stanove, a da će do konačne raspodele verovatno morati da budu podstanari, mada se ne isključuje mogućnost da im se obezbedi novi nužni smeštaj. Takvu mogućnost izbeglice odbijaju, tvrdeći da im Zakon o stanovanju garantuje boravak u spornim objektima sve dok im se ne obezbedi trajni smeštaj i poručuju da će koristiti sva pravna sredstva da konačno dobiju sopstveni krov nad glavom.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>Vladimir Matevski
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>broj 25, novembar 2006