Prvog utorka u novembru izabran je za novog predsednika SAD Baraka Obama (Barack Obama). Za Džona Mekejna (John McCain) porazni utorak je bio i 11. septembra 2001. kada je u SAD uvezen terorizam. “Crni utorak” je bio i 29. oktobra 1929. kada je počela “velika depresija”.
U utorak je omanuo Bredli efekat, prema kome više birača pred izbore tvrdi da će glasati za crnca nego što uistinu glasa.
Finiš predsedničke kampanje je pokazao da je svaka ekonomija – politička ekonomija. Prema anketi agencije AP na biralištima, šestorici od deset Amerikanaca privreda je primarna briga. Stranka koja nije u Beloj kući, u ovom slučaju demokrate, obično se okoristi državnom nevoljom. Nakon velikih lomova Amerikanci prihvataju dramatičan obrt vlasti: pre Frenklina Ruzvelta (Franklin D. Roosevelt) bio je slom 1929; Lindon Džonson (Lyndon B. Johnson) je došao na vlast posle ubistva Džona Kenedija (John F. Kennedy) 1963. Možda će i Obama biti “predsednik preobražaja”.
Bankarska kriza je diskreditovala laissez-faire pristup tržištima, a javnost je postala prijemčiva za zaokret ulevo. Mekejn je optužio Obamu da je levlji od ekstremnih levičara, a Obama Mekejna da je desnije i od samog Buša (George Bush). Obama je najavio da je kejnezijanac (John Maynard Keynes) koji će u recesiji trošiti novac i obećao kapitalizam siromašnima, a bogatima socijalizam sa američkim likom.
| SAD su dobile svog prvog afro-američkog predsednika pobedom Baraka Obame na izborima 4. novembra 2008. Kandidat Demokratske stranke osvojio je znatno više od 270 elektorskih glasova, posle projektovanih pobeda u nekoliko država na zapadnoj obali. Senator Obama ukupno ima 338 elektorskih glasova dok je njegov republikanski rival Džon Mekejn osvojio 156. Obaminom pobedom završava se osam godina republikanske kontrole nad Belom kućom pod predsednikom Džordžom Bušom. Obama će biti prvi crnački predsednik u 232 godine dugoj istoriji SAD. On će položiti zakletvu 20. januara 2009. |
Za razliku od Obame, Mekejn je od početka predsedničke kampanje hteo da ratuje i nekoliko puta priznao da mu privreda nije jača strana.
Ove godine je u SAD 750.000 ljudi ostalo bez posla, a do kraja godine će biti nezaposleno osam odsto radne snage. Obama je ubedio radničku klasu da će otvoriti nova radna mesta i smanjiti poreze. Ponudio je pojas za spasavanje od 60 milijardi dolara za otvaranje novih radnih mesta i rasterećenje domaćinstava od ekonomskog stresa. Kao nostalgičar “Nju dila” (New Deal), predlagao je javne radove pomoću federalnog fonda za zapošljavanje i razvoj.
Iako je Obama pobedio, Šouni Piters (Shawnie Peters) i njenih 250 kolega će ostati bez posla u fabrici dizel motora u Ohaju (Ohio). Ona se od jula kada je njen muž izgubio posao budi iz “američkog sna”: dobro plaćeni posao, porodična kuća, dva automobila, ušteđevina i putovanja u Evropu. Od 1964. se u ovoj industrijskoj državi glasalo za onoga ko je na kraju pobedio.
Majk Skovronski (Mike Skowronski), takođe iz Ohaja, vlasnik male firme za čišćenje tepiha je postao nadničar. Nije srećan što radi za drugoga. Umesto 65, zarađuje osam dolara na sat. Iako je glasao za Buša, danas mu je Buš kriv za sve što je zadesilo i njega i SAD.
Obama je obećao da će građanima dozvoliti da pre roka bez penala povuku do 10.000 dolara penzione štednje da “ne bi prodali kuću, ili uskratili deci koledž”.
Obama je na mitingu u Koloradu poručio kako bi republikanci dali više bogatima, potrošili milione na rat u Iraku, ne obazirući se na klecanje američke privrede. Upozoravajući da svi treba da “stegnu kaiš”, naglasio je da treba hitno pomoći srednjoj klasi: povećati porez za onih pet odsto građana koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje i smanjiti porez onima koji zarađuju manje. “Pomoć je potrebna onima koji zarađuju manje od 100.000 dolara”, govorio je Mekejn.
Ipak, za kampanju su kandidati solidarno potrošili ogromnih 732 miliona dolara. Od toga pobednik 470 miliona.
“Obama bi redistribuirao bogatstvo, uzeo novac od jedne grupe Amerikanaca i dao ga drugoj grupi. Taj film smo gledali u drugim državama. Taj film se neće prikazivati u SAD”, rekao je republikanski senator.
Na jednoj od poslednjih konferencija za novinare Obama je srčano branio svoj poreski plan i odbacio kritike da je socijalizam njegova ekonomska filosofija. “Republikanci”, rekao je “fabrikuju argumente. Oni koji mogu treba da pomognu onima kojima je potrebna pomoć. Bogatim Amerikancima, kao što sam ja, ne treba smanjiti porez”.
Mekejn je izračunao da će 16 miliona ljudi koliko je zaposleno u malom biznisu iskusiti povećanje poreza koje je predložio demokrata i alimentirati gotovo hiljadu milijardi novih državnih izdataka koliko je predložio Obama. Mekejn je predložio da država zamrzne sve izdatke osim za odbranu i veterane.
I Obama i Mekejn bi ovlastili državu da garantuje za iznose do 250.000 dolara na privatnim računima i privremeno ukinuli oporezivanje beneficija za nezaposlene. Novi predsednik SAD predlaže da se osiguranje za slučaj nezaposlenosti produži za još 13 sedmica.
Mekejn je ponudio biračima da privremeno prepolovi porez na kapitalnu dobit, a kandidat demokrata ukidanje poreza na kapitalnu dobit u malom biznisu. U nijansama, predsednički kandidati su različito ublažavali finansijske šokove sa stanovima, poslom i uloženom ušteđevinom. Ukratko, oko Vol strita (Wall Street) su bili saglasni. Oko Mein strita (Main Street), sinonima za individualne, neprofesionalne investitore, nisu.
Ministarstvo finansija i Federalne rezerve su u vreme nadmetanja kandidata već utvrdili pravila ponašanja u privredi i na tržištu 2009. pa su se kandidati angažovali na privrednoj margini. Za razliku od letnje kampanje, ni pobednik ni gubitnik se nisu ove jeseni bavili položajem američke privrede u svetu.
Obama bi finansijski podržao kućevlasnike zagušene hipotekom koji su investirali “bez zlih namera”, odnosno uzimali kredite za kuće u kojima stanuju. Novi američki predsednik je predlagao da poslodavac za svakog novozaposlenog sa punim radnim vremenom 2009. i 2010. dobije po 3.000 dolara kredita, i povećanje limita za investicije u malom biznisu na 250.000 dolara do kraja 2009.
Mekejn se u kampanji koncentrisao na pomoć starijima i investitorima. Mekejn bi osnovao komisiju koja će usmeravati i jačati federalne agencije zadužene za privredu, formirao Fond za hipoteke i finansijske institucije koji bi pomagao kompanijama da izbegnu bankrot, a istovremeno zaštitio njihove klijente. Ni Mekejn ne bi pooštrio uslove hipoteke za nekretnine u kojima vlasnici stanuju. Mekejn je predlagao da savezna vlada otkupi nepovoljne hipoteke od banaka i kućevlasnika i pretvori ih u kredite sa niskom kamatom koje bi osiguravala Federalna uprava za stanovanje. Predlog važi samo za kuće u kojima vlasnici stanuju, a ne za nekretnine koji su služili kao investicija. Realizacija ovog predloga bi koštala oko 300 milijardi dolara.
Kad su pri kraju kampanje objašnjavali kako će poboljšati poresku i zdravstvenu politiku, obojica bivših kandidata su 20-ak puta pomenuli Džoa Vurcelbahera (Joe Wurzelbacher), vodoinstalatera iz Ohaja. Vurcelbaher je planirao da počne vodoinstalaterski posao jer bi tako zarađivao najmanje 250.000 dolara godišnje, ali se pokolebao kad je čuo da će, ako Obama postane predsednik, plaćati veći porez. “Ako ja postanem predsednik, smanjiću porez Džou, a on i njegovi radnici imaće kvalitetnu zdravstvenu zaštitu”, rekao je Mekejn. Obama je rekao Vurcelbaheru da će, kada on bude predsednik, svi koji nemaju dovoljno novca da započnu posao, imati moratorijum na poreze. Govoreći o zdravstvenoj zaštiti, Mekejn je rekao da će pod administracijom Obame, Vurcelbaher i ostali poslodavci plaćati kaznu ako zaposlenima ne omoguće dobru zdravstvenu zaštitu. Obama je rekao da sitne preduzetnike, poput Vurcelbahera, neće kažnjavati.
Do objavljivanja rezultata izbora, republikanci su verovali da su biračima usadili dovoljno straha od “neamerikanca” Obame. Republikancima nikada nije verovao Džo, mlađi brat republikanskog senatora. Džo redovno prisustvuje porodičnom okupljanju koje organizuju Afro-Amerikanci, obojeni potomci robovlasnika Mekejna. Na plantaži Mekejnovog pra-pradede u Misisipiju radilo je 120 crnih robova. Rođak republikanskog predsedničkog kandidata je vlasnik 1.500 od 2.000 jutara zemlje kupljene uoči građanskog rata. SAD danas imaju 12 odsto crnog stanovništva.
Tamara Kaliterna
broj 49, novembar 2008.