Dve strateške delatnosti Adris grupe su turistička i duvanska industrija. Firma na čijim temeljima je ovaj korporativni centar nastao je Tvornica duhana Rovinj, danas vodeća duvanska kompanija na hrvatskom tržištu.
Na pomen fabrike verovatno automatski zamišljate staru sivu zgradu čađavih dimnjaka, kroz koju fijuče vetar u nedostatku prozora (predrasude na osnovu empirijskih dokaza da su ih zaposleni u vreme socijalizma poneli svojim kućama). Možda nas je zato iznenadio pejzaž ispred Tvornice duhana Rovinj – zelenilo, mali vodopadi i moderna staklena zgrada. No, kako se ne bavimo pejzažnom arhitekturom već ekonomijom, skrenućemo pažnju na ono što smo čuli unutar modernih staklenih zidova.
Naime, fabrika TDR-a i Istragrafa je najveća greenfield investicija u Hrvatskoj. Ona je nedavno izmeštena iz centra Rovinja u predgrađe zvano Kanfanar, od kog je ovim potezom načinjena jedna od najmodernijih poslovnih zona u našem susedstvu. Samo u izgradnju nove fabrike uloženo je 123 miliona evra, a od nove fabričke linije očekuje se proizvodnja 8 tona duvana na sat, što znači godišnje 20 milijardi ili 20 000 tona cigareta. Investicija je obezbedila i radna mesta za više radnika nego što ih živi u pomenutom kraju. Neki od njih su došli iz Zagreba u ovu istarsku regiju, u potrazi za boljim poslom (što se retko dešava sa našom trasom koja vodi iz prestonice). To je objašnjenje zašto je više zaposlenih nego radno sposobnih stanovnika.
A sada brojčano: 1000 zaposlenih u TDR svojom proizvodnjom pokriva više od 85% hrvatskog tržišta i 25 % regionalnog. Od dostupnih podataka, videli smo ukupan prihod fabrike iz 2006. godine, koji iznosi 1,918 milijardi kuna, a da bismo se lakše snašli možemo na to gledati kao na blizu 274 miliona evra. Ukupan prihod Adris grupe d.d. (koja, podsetimo posluje i u oblasti turizma) te godine iznosio je 2,96 milijardi kuna, što znači da duvan donosi više novca nego turizam u zemlji kojoj gotovo polovinu granice čini more.
Širi dalje
Osim što širi svoje poslovanje na okolna tržišta (na primer u Srbiji su kupili 25% udela u Veletabaku, te su treći po redu proizvođač na našem tržištu), TDR će u skorijoj budućnosti izgraditi i fabriku u Iranu, u nastojanju da svoju tehniku i, kako to mladi japiji vole da nazovu, “know how” šire dalje. U šetnji kroz fabriku imali smo priliku da se uverimo u to da je sve automatizovano i da su im mašine veoma pametne i vredne, koliko to mi laici možemo da uvidimo. No, više od gledanja kako rade mašine značila nam je činjenica da je broj zaposlenih koji rade na njima smanjen sa 15 na tri po smeni, a i njihov posao se sve manje svodi na fizički rad.
Modernizacija ne donosi samo bržu i lakšu proizvodnju, već bolji proizvod, čemu prethode ispitivanja tržišta, kvalitetniji dizajn i ispunjavanje želja potencijalnim kupcima. U skladu s tim, TDR je razvio 11 brendova koji imaju u ponudi 33 vrste cigareta, ali da ne gušimo brojkama, to su Ronhil, Walter Wolf, Filter 160… Ne želimo da zvučimo kao ljubomorni i isfrustrirani kritičari, ali na uspeh ove modernizovane kompanije i prelepe nove fabrike može da baci senku jedna mala nejasnoća – za sve vreme boravka u Hrvatskoj bili smo svedoci muke da se kupe druge cigarete osim onih koje proizvodi TDR: ili su poput Marlboro-a preskupe, ili ih poput Pall Malla nigde ne možete naći. Stoga, pitanje je da li se ovaj model može primiti kod nas, ali lepo je znati da se poslovna ulaganja na ovom podneblju ipak isplate.
Značajne godine
|
Marija Dukić
broj 48, oktobar 2008.