Blog je istovremeno i cilj i koleteralna šteta interneta. Može se okarakterisati kao izlazak iz anonimnosti ili ulazak u nju. Komplikovana je ova tehnoligija kada se ovako postavi, zar ne?
Ustvari, sam blog je više nego jedostavan u svojoj biti. Mnogi od vas su kao deca vodili svoj dnevnik, pisali prve simpatije i stresne situacije na karirano parče papira zaheftano sa dve nitne, želeći da neke stvari zauvek drže za sebe, al’ opet i da „možda jedared, nekada“ daju nekome da malko gvirne.
Internet je kao medij pomogao mnogim ljudima da se proslave, makar izigravajući budale i kreveljeći se pred kamerom, ali je pomogao i mnogima da se vrate u taj čudesan svet, samo vaš u koji svi na svetu imaju pristup. To je blog, nastao iz reči web i log i to davnih osamdesetih godina kada web, kakvim ga znamo, nije ni postojao. To su već neki davno prošli sistemi pa vas sa istima nećemo ni zamarati, mada je to deo bogate mrežne istorije.
Blog je danas i bunt i politička korektnost. I nacisti imaju blogove! Homoseksualci pišu blogove! Roditelji novorođenim bebama prave blogove! Sajtovi medijskih kuća privlače poznate face da pišu blogove, čak i funkcioneri kojekakvih stranaka imaju blogove, pa što ne bi ste i vi?
Otkud tolika pomama i želja da drugima kažete ono što mislite?
Dostupnost interneta je učinila da svako ko ume da čita sa ekrana uputstvo za otvaranje bloga, čija je procedura otvaranja svedena na jednostavnost kreiranja e-mejl naloga, može da piše šta mu duša ište. Tako letimičnim pregledom nekog portala možemo uočiti nepregledan broj raznih pisanija čija je literalna vrednost ravna proizvoljno postavljenim karakterima mačke koja skače na tastaturu u žaru igre sa gazdaricinom pretlom kapuljače na dukserici.
Ipak, neki blogovi ostanu primećeni, a da bi to bili, potrebno je da sam autor zna šta hoće da piše i da pre svega ima dara za to.
Srpska blogerska scena se graniči sa andergraundom spisateljstva. Ima tu velikih kreativnih duša, a nije nemoguće da neki bloger izda knjigu, čak i u ovoj državi gde se pisana reč vrednuje samo ako se politički protivnik opljuje po lopovskoj familiji (čitaj: žuta štampa na belom papiru).
U nedostatku srpskih portala, domaći blogeri su prvo arčili hrvatske, al’ srpski IT sektor je uzvratio udarac, sa zakašnjenjem (po običaju) i danas preovlađuju dva portala mojblog.co.yu (u vlasništvu hrvatskog mojblog.hr) i blog.co.yu. Naravno, niko vam ne brani da ako imate dovoljno znanja napravite i svoj portal sa zasebnim domenom kao simpatični Dudarim, trenutno najkontroverzniji srpski bloger, koji pored toga što je neizmerno duhovit i politički nekorektan, ima još jednu specifičnost – anonimnost. Niko ne zna ko je, a svi bi želeli da ga časte pivom, bar sudeći po komentarima na njegove postove. Možete ga čitati na adresi dudarim.com.
Postoji više vrsta blogova. Kada se sve sumira, beskonačan je broj tema i vrsta, ali da li ste znali da se na adresi funkcioner.mojblog.co.yu krije Funkcioner Vladajuće Stranke Srbije?
Mnogi novinari imaju svoje blogove u kojima pojašnjavaju ili nastavljaju svoje kolumne. Većina njih je sponzorisana od svojih matičnih redakcija, jer da bi se razumeo nastavak, mora se prvo kupiti štampano izdanje časopisa.
Naravno, gde je popularnost, tu je i zloupotreba iste. Teroristi se često oglašavaju na nekom blogu, postoji dosta tzv. „fake“ iliti lažnih blogova iza kojih se kriju čitave organizacije entuzijasta koje plasiranje lažnih vesti i blogova izuzetno zabavlja.
Čar bloga je što možete na njemu pisati o čemu god hoćete. Uz minimum truda, ako želite, možete ostati anonimni, tako da postoje blogovi koje zaposleni vode i svaki dan ismevaju svog šefa, kolegu, kompaniju ili čak iznose kompanijske tajne.
Ono čemu smo se smejali kada smo gledali američke filmove ranih osamdesetih, gde naš dobar momak ukrade neka poverljiva dokumenta i snimi ih na disketu za tren oka, iako je ta disketa imala protok samo 12kb/s, sada može postati realnost. Zamislite da taj dobri baja snima na svoj USB Flash podatke o vladinoj zaveri reeksporta nigerijskih banana na tržište Rusije i za tili čas, otvara nov blog, pejstuje sve i šalje u etar. Sutradan se diže dževa, vlada daje ostavku, a naš junak, koji je pored hakerisanja, vičan i borilačkim veštinama, slobodnom penjanju i maratonskom trčanju, preko noći postaje heroj nacije i spašava domaću ekonomiju od zlih stega organizovanog kriminala i banana mafije.
Možda ste vi budući nabildovani baja, koji je pored čitanja Ničea prokljuvio i modernu tehnologiju, a termini u teretani su se ispostavili presudni za vaš opstanak, a možda ste i budući pisac za koga će se govoriti da je „početkom 21. veka počeo na svom blogu“. Oprobajte se, blog ne ujeda, ujedaju reči.
Uroš Nedeljković
broj 37, novembar 2007.